Prvi budistički manastir otvara se kod Novog Sada

[Џуманџи]

пре 23 часа, Iulianus рече

Prvobitna ushićenost "odgovorima" je iščezla, seo sam, pokrio se ušima i, napokon, rešio da se vratim na sam početak. Doma. But, it`s such a long way home, ma`am...

I, eto mene ovde, jer ne zameram toliko njima koliko sebi... 

Паде ми на памет (а да искористим што је тема отишла у потпуни офф) : шта мислиш да је крај (или пак почетак) - добијање задовољавајућих одговора, или можда нехајност? (уопштено питам, не мора нужно да буде повезано са религијским и/ли филозофским правцима)

[Milan Nikolic]

Ako dođete kod mene na meditaciju biće ovako: ali bez zezanja:

 

 

[Milan Nikolic]

пре 2 часа, Danijela рече

Sad se nalaze u ulici Milosa Pocerca

Ja često idem u Miloša Pocerca i to ovde:

[Iulianus]

пре 34 минута, Џуманџи рече

Паде ми на памет (а да искористим што је тема отишла у потпуни офф) : шта мислиш да је крај (или пак почетак) - добијање задовољавајућих одговора, или можда нехајност? (уопштено питам, не мора нужно да буде повезано са религијским и/ли филозофским правцима)

Odgovoriću ti kad udahnem malo vazduha, ako ti ne smeta. 

Ali zašto...

пре 39 минута, Џуманџи рече

или можда нехајност?

(U stvari, šta podrazumevaš pod "nehajem"? Nehaj prema dobijenom odgovoru, ili možda misliš na onaj poznati osećaj ("Aha!") kada nešto skontaš pa si pun vrlina und milina, jal` nešto treće-četvrto?)

[Iulianus]

пре 44 минута, Џуманџи рече

или можда нехајност?

Ah, shvatio sam. Sve u redu (valjda )

[Zayron]

Cijeli moravski folklor je zasnovan na mantranju. Moravske mantre su duge ko tunel pod La Manšom.

Ovako se mantra na moravskim hodovim slavljima tj. crkvenim slavama po cijelu noć bez prestanka.

 

 

 

 

 

[Милан Ракић]

пре 2 минута, Zayron рече

Cijeli moravski folklor je zasnovan na mantranju. Moravske mantre su duge ko tunel pod La Manšom.

Ovako se mantra na moravskim hodovim slavljima tj. crkvenim slavama po cijelu noć bez prestanka.

 

 

 

 

 

sve se vrti oko mladenaca

[Џуманџи]

пре 6 минута, Iulianus рече

Ah, shvatio sam. Sve u redu (valjda )

Ваздух је илузија. Шалим се.

Па, оно као...  Одговор може постати граница на коју пристајемо. Када на(и)ђемо (на) задовољавајући одговор тада смо нашли и омчу и изговор за даље животне одабире. У том смислу нехајност - небрига, нетражење одговора. 

[Zayron]

Ako vas ona prva četri videa podsjećaju na neka paganska ili kako se o tom često zna reći "bapska bajanja i zaklinjanja" to se onda uopšte ne varate. U svakom od njih su cijele ritualne scenke i pasaži povezani sa starom slovenskom predhrišćanskom vjerom koji danas ne daju nikakav smisao slično otprilike kao što ni Badnjački (Svarožićev) kasnije hristijanizirani (o)kultni ritual ne daje danas nikakav smisao osim folklornog i samo uz vrlo mnogo bujne mašte ga je moguće povezati i spojiti sa Božićem, hrišćanskom proslavom narodjenja Hristovog. Dakle to što čujete su ustvari slovenska paganska mantranja koja su u takvom reliktnom obliku preživjela sve do danas. Time se bavi literarna i kulturna  "etnoarheologija" a ja nerado o tom pišem zbog ionako pretjeranog interesa današnje omladine za sve pagansko i za slovensko neopaganstvo. Taman bi mi još trebalo da se neko na osnovu tog što pišem baci na neopaganizam kao na religiju i stil života umjesto da je to shvatio kulturološki kao što sam i htio. Ali kao zanimljivost to mogu navest uz ogradu od propagacije neopaganizma. Ne razumijem šta mladi traže i nalaze u tom hinduističkom i budističkom mantranju kad mi Sloveni imamo to svoje koje je vrlo zanimljivo i lijepo kao kulturni i folklorni fenomen i kulturno, mentalno i emocionalno nam je vrlo  blisko i na prvo slušanje direktno razumljivo bez nekih posebno dugih i opsežnih uvoda i tumačenja.

[Zayron]

Ovako slično je izgledalo i predhrišćansko slovensko pagansko šamanstvo. O tim običajima, ritualima i vjerovanjima možete pogledati ovdje:

Magicka kucharka [PDF]

A ovako su izgledale staroslovenske ritualne magijske tance - danaje, igre i plesovi koje su igrali parovi i koje su im imale obezbijediti bračnu sreću, zdravlje i plodnost.

 

 

[Milan Nikolic]

Pre ce Hristos u Indiju nego ostati s nama.

[Zayron]

Ako ste mislili da slovenski šamani nisu upotrebljavali bubnjeve kao ovaj sibirski i da je to ta neka najveća razlika izmedju njih onda se varate a opak je istinom. Slovenski šamani su imali takvu kolekciju bubnjeva i tamburina najrazličitijih oblika, veličina, boje tona i u najrazličitije svrhe - prilikom pogrebnih obreda, za svadbe itd. na kojoj bi im mogla pozavidjeti većina naroda na svijetu. Naročito dobro i u velikom broju su ti staroslovenski ritualni bubnjevi sačuvani u poljskom folkloru i tradiciji. Ovdje na videima pjevaju razne pjesme poljske i okolnih naroda, bjeloruske i ukrajinske (bijeli spjev) i možete tamo čuti kako zvuče ti poljski ritualni bubnjevi. Tako vidite da mi nemamo mnogo na čemu zavidjet budistima ili Tibetancima taj njihov egzotični zvuk. Ali oblačili su se drugačije, imali dosta horrorovi stil i izgled.

 

Polish folk instrument, drum resurrecting used rituals of Holy Week and Easter, dakle njihova upotreba je bila hristijanizirana.

 

 

 

 

[Iulianus]

пре 5 часа, Џуманџи рече

 уопштено питам

Nek` bude onda tako. Uopšteno-opušteno. I veoma lično, jer kako može drugačije? Zaista ne znam. 

Ne treba počinjati ("početak") tražiti odgovore, barem ne onako kako to većina ljudi radi, niti onako kako sam ja to svojevremeno radio. Traganju kojem odista nema svršetka ("kraj") suprotstavlja se sama ljudska narav jer odgovori, ako se do nekih i dođe, ni u kom slučaju nisu ono što čovek očekuje ("zadovoljavajući"). 

Ono što sam ja ukapirao, kasno, ali ne i prekasno, jer inače ne bih ovde i sada pisao o tome, to je da se treba prepustiti i polako, lagano ploviti. Vetar će uvek biti povoljan, jer na TVOM moru ti si jedini gospodar. I gospodar si MORA. Malovernost je tu najveća prepreka, ali Onaj koji je jednom "ustao i zapretio vetru te se more utiša" svojim primerom je pokazao kako i na koji način da se pokrenemo i ne budemo "strašljivci" ni pred čime. To je sjajna lekcija! Jedna od najvećih ikada "pokaznom vežbom" rastumačena. 

Na svoju veliku žalost, iako sam bio veoma upućen u tu priču (ili lekciju), i ne samo u nju, pa čak sam je i napamet znao (znam), ništa konkretno mi ona nije govorila, osim da je lepa i, valjda, poučna. Ipak su nepoznate obale i skrivene uvale nekako lepše i interesantnije od rođenog mora koje je "tako jednolično i bzvz" (zabeležio sam ovo tamo, pored te priče, u 17, anno Iulianus). I tako su "igre mogle da počnu". 

Ono što sam rekao jednom, tj. napisao na onoj temi o smislu (i besmislu), a što nazivam "drugim stanjem" (jedanput ću ti ovo razjasniti /a možda i neću /) trajalo je isuviše dugo u mom slučaju. Toliko dugo da ne smem ni da se sećam toga "drugostanjskog" vremena. (Takve periode u životu proživljavaju svi ljudi, bili oni toga svesni ili ne i ma kako ih nazivali, ako im uopšte i daju kakva blesava imena, kao ja npr.). 

Dakle, iako je referentnih tačaka u mom životu bilo odista mnogo koje bih mogao da definišem kao egzistencijalni hapaks*, ipak se ta jedna tačka, pre šest godina, 24. septembra, pokazala kao "ona prava". Takozvani Kopernikanski obrat je "mala maca" spram onoga što me je tog dana strefilo (sam po sebi taj događaj nije nužno bitan, jedino je važno da se /napokon/ dogodio, no, konkretne situacije i akcije koje su te situacije izazvale, drugorazredne su, ma koliko ovo paradoksalno zvučalo). 

Možda će te začuditi, ali, sećanja na nekakvu opštu prošlost, pa i ličnu, do toga datuma (24. IX), bila su mi veoma nejasna (ne, nisam zombi ili tome nešto slično, il` štagod drugo). Bilo je perioda bez tame, ali to nije vredno pomena. Da budem sasvim jasan, nisu bile u igri nikakve droge. Bilo je nešto benignije, ali ne i manje opasno. Jedan moj poznanik, koga sam već dva puta pomenuo na ovom forumu, koji je postao tzv. (pravoslavni) neofit nekoliko meseci pre, tj. tada se krstio (ovo je važno i za njegovu i za moju priču, al` jednu sporednu, o kojoj neću ovde), kada me je video dan nakon "događanja mene", zblanuto me krajičkom oka pogledao i samo je tužno rekao: "Pa ti si sve zaboravio...". 

A "zaboravio" sam mnoge stvari da bih se počeo ponovo sećati onoga što je važno. U onome periodu kog se "ne sećam" (vidi gore) ja sam "počinjao" uvek iznova da tragam za "zadovoljavajućim" odgovorima i tome, nažalost, nikad nije bilo "kraja". Nijedan odgovor nije bio adekvatan na bilo koje postavljeno pitanje koje sam tražio u moru knjiga, u razgovorima koje sam do iznemoglosti tražio i vodio na raznim stranama. Katastrofa u svakom smislu je programirana kada se na takav način pokušava istrgnuti nekakav odgovor koji ne zaslužuješ u tom trenutku. Ova prethodna rečenica izgleda kao da ju je napisao razočarani njuejdžovac. No, daleko sam ja bio od te bratije, jer tamo se zaista nema šta naći sem splačina. To sam i tada znao. Ono što mi je ostalo i čega se vrlo dobro sećam to su gomile i gomile nepotrebnih podataka sa raznih strana koje sam žudno memorisao.  

Odgovori su uvek pred nosom, i to oni pravi, važni i nepobitni. Osvrćemo se oko sebe umesto da, ne da zavirimo u sebe, jer, nismo valjda stranci sebi samima (!), otvorenim srcem i umom pogledamo u sebe i da uzmemo ono što nam je potrebno. 

Ono što je meni sačuvalo zdrav razum (ako tako nešto postoji) to je jedan "znak pored puta". Taj "znak" je jedan stih iz Kumranskih spisa kojega sam pronašao u detinjstvu u jednoj knjizi, na početku jedne glave (zapisao sam ga pre neki dan na topiku o književnosti) i, kada sam napustio crkvu (seti se), od toga trenutka on, taj stih, je bio moja liturgija, moje pričešće, moj post, moje hodočašće i (sad vidim) "kucanje na vrata"... 

 

I tako hodam beskrajnim brdima

I znam da ima nade 

Da će ono što ti stvori iz prašine

Družiti se s večnima

***

*Egzistencijalni hapaks - događaj koji se jednom desi u životu pojedinca iz kojeg naglo i nužno dolazi do prekretnice u životu i mišljenju.

[Џуманџи]

Дивно је; много ти хвала.

[Iulianus]

пре 10 часа, Џуманџи рече

Дивно је; много ти хвала.

Drago mi je. I, molim.