Prvi budistički manastir otvara se kod Novog Sada

[Iulianus]

Цитат

Prvi budistički manastir u Srbiji biće otvoren u nedelju, 27. avgusta u Čortanovcima.

 

NOVI SAD 17.08.2017. | 10:44

Foto: Pixabay

Budisti su prisutni u Srbiji još od dvadesetih godina XX veka. Istorija budizma u Srbiji počinje sa dolaskom zajednice Kalmika, zapadnomongolskog naroda budističke vere, koji je u tadašnju Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca prebegao iz Rusije, nakon Oktobarske revolucije. Kalmici su svoj hram sagradili 1929. na Zvezdari, na granici sa Malim Mokrim Lugom, a odobrenje im je dao kralj Aleksandar Karađorđević. Tadašnji budistički hram u Beogradu je bio prvi budistički hram u Evropi. Drugi svetski rat i pobeda komunizma naveli su Kalmike da 1944. spas potraže dalje u Zapadnoj Evropi i SAD.

 

Pre dvadesetak godina grupa pojedinaca iz Srbije zainteresovala se za izvorno Budino učenje (Dhamma) i od tada do danas rade na promovisanju proverenih budističkih tehnika i metoda razvijanja unutrašnjeg mira i harmonije, sa posebnim naglaskom na vrlini, meditaciji, mudrosti i saosećanju. 

 

Marta 2009. godine registrovani su kao udruženje građana i krenuli sa izdavačkom delatnošću. 

 

Kako navode iz Theravada budističkog društva "Srednji put" koje otvara manastir, sa budističkim centrom u Čortanovcima, budistički monasi neće biti u Srbiji samo povremeno, već će tu stalno boraviti. 

 

Oni pozivaju sve zainteresovane da prisustvuju ceremoniji otvaranja koja će se održati u nedelju od 10 časova. Lokacija manastira možete videti na mapi.

 

Autor: 021.rs

 

http://www.021.rs/story/Novi-Sad/Vesti/169567/Prvi-budisticki-manastir-otvara-se-kod-Novog-Sada.html

 

[Iulianus]

Nešto malo o istorijatu budizma u Srbiji. 

----------------------

Kalmici su mahayana* budisti za razliku od theravdo/hinayana** budista koji otvaraju hram u Čortanovcima.

*mahayana - velika kola/veliko vozilo (većinski, heterodoksni budizam)

**theravado (učenje staraca/starešina) ili hinayana (mala kola/vozilo) je ortodoksni pravac budizma. 

----------------------

Цитат

Будистички храм у Београду

    

Због страхота грађанског рата који је у Русији вођен након Октобарске револуције, велики број избеглица је широм света потражио уточиште, те су многи од њих стигли и у Краљевину СХС. Међу њима је највише било Руса који су се лако уклапали у српску и југословенску средину која је традиционално била пријатељска према Русима, али су поред њих долазили и припадници других народа из Руске империје. Међу њима је било и Калмика који су у Београду сазидали један oд првих будистичких храмова у Европи…

---

Будистички храм у Београду, саграђен 1929. године.

 

Прва малобројна група Калмика у Београд је дошла априла 1920. године, да би највећи талас дошао крајем исте године и бројао је око 300 људи. До краја 1923. године у целој Србији населило се између 450 и 500 Калмика. Калмици су западни огранак монголских народа па су изгледали необично ондашњим Београђанима који су их називали Кинези (низак раст, здепаста грађа, широко лице, црна коса коју су мушкарци обично везивали у чвор). Населили су се углавном у београдском приградском насељу Мали Мокри Луг. Уживали су глас поштених и вредних људи који уредно плаћају дугове у бакалским и пекарским радњама и који се никада нису свађали. Радили су физички тешке послове — најчешће као радници на грађевинама и у цигланама. Пошто су углавном били искусни коњаници, запошљавали су се и као коњушари у краљевским шталама, тркаћим ергелама или као возачи фијакера. Доста деце родило се у српско-калмичким мешовитим браковима која су физички личила на Монголе, али су одлично говорила српски језик. На Београдском универзитету школовала се неколицина младих Калмика док је у средњим школама било двадесетак ђака оба пола.

Калмици су били будисти и са њима је дошло и неколико будистичких свештеника. Најстарији по свештеничком чину међу њима је био бакша Гави Џимба (Манчуда) Боринов. Већ у септембру 1923. Калмици су установили своју прву богомољу која се налазила у две просторије изнајмљене куће у Улици Војислава Илића бр. 47. Године 1925. храм је био премештен у Метохијску улицу бр. 51, а убрзо су старишина калмичке колоније Абуша Алексејев и бакша Манчуда Боринов покренули акцију за изградњу будистичког храма.

Апелу за помоћ први се одазвао београдски индустријалац Милош Јаћимовић који је запошљавао бројне Калмике у својој циглани. Он им је уступио земљиште и грађевински материјал, а помоћ су им упутили и други београдски привредници, чланови краљевске породице Карађорђевић као и њихови сународници насељени широм Европе. Свечано освећење једног од првих европских будистичких храмова обављено је 1929. године. Церемонију освештања новог храма су обавили бакша Намђал Нимбушев, духовни вођа Калмика у изгнанству, који је за ту свечану прилику допутовао из Париза, и бакша београдски Умаљдинова, уз асистенцију двојице свештеника. Судећи по сачуваној архивској грађи (извештаји Грађевинске комисије), претпоставља се да је пројектант будистичког храма био руски инжењер Клапкин. У архитектури калмичких светилишта била је присутна традиција дрвених зграда а тек од 18. века су користили циглу и камен као грађевински материјал. Храм у Београду је, у поређењу с онима које су Калмици подизали у отаџбини, био доста скроман. Током 1934. и 1935. храм је био дограђен и адаптиран како би могао да прими већи број верника (проширен је за 38 квадратних метара).

У Водичу кроз Београд из 1930. храм је био означен као једна знаменитости Београда. Током већих будистичких празника у Београд су долазили и Калмици из других делова Србије, а био је основан и Будистички духовни савет и успостављене су везе са енглеским друштвом Maha Bodhi Society. Улица у којој се храм налазио названа је Будистичка а данас је то Будванска улица. Храм је такође служио и за држање часова калмичког језика и будистичке веронауке. Дана 20. септембра 1933. храм је посетила калмичка принцеза Нирџидма Торгутска. Како у Југославији нису могли бити набављени сви неопходни богослужбени предмети, уз помоћ јапанског посланика у Букурешту из Токија је био донет бронзани кип Буде који је био освештан 25. марта 1934. године. У храму је такође био одржан помен 1934. када је у атентату у Паризу био убијен југословенски краљ Александар Карађорђевић. Храм је прославио десетогодишњицу постојања 23. новембра 1939. године.

При крају Другог светског рата пред наступањем Црвене армије, Калмици су избегли из Београда, прво у Немачку а потом у САД. Током борби за Београд био је порушен горњи део богомоље. Нешто касније, 1950. године, била је порушена купола, а приземље је било претворено у Дом културе. Нешто касније, Социјалистички савез радног народа је преузео просторије у тој згради, да би на крају предузеће Будућност на том месту сазидало неупадљиву двоспратницу.

 

 

http://www.istorijskabiblioteka.com/art2:budisticki-hram-u-beogradu

 

 

 

 

 

[PredragVId]

Обрали смо бостан!

[Џуманџи]

Ovo ima veze sa Djokovic fondacijim, ili...? 

[АлександраВ]

пре 21 минута, ana čarnojević рече

Ali Gile....

Sve moje vise nije moje

Ухуху ја не постојим

Ахаха јер мене нема

Ухуху ја само желим

Ахаха да будем негде

[Џуманџи]

OTVARANJE CENTRA ZA MEDITACIJU

Sa velikom radošću objavljujemo da ćemo 27. avgusta svečanom ceremonijom otvoriti budistički Centar za meditaciju u Čortanovcima, prvi te vrste u ovom regionu. Ovo je ogranak Oxford Buddha Vihare, koju vodi poštovani Dhammasami.

Program počinje u 9:30. Svečanosti će, između ostalih, prisustvovati grupa budističkih monaha iz Oxforda sa gostima iz Engleske, Tajlanda i delegacija iz ambasade Mjanmara u Srbiji. Biće ukratko predstavljen dosadašnji rad budističkog društva Srednji put, kao i plan daljeg rada Centra za meditaciju.

Ukoliko želite da prisustvujete otvaranju, molimo vas da se prijavite, jer je broj učesnika ograničen. 
Takođe, preporučujemo vam da do Čortanovaca dođete vozom, jer je broj mesta za parkiranje u okolini Centra vrlo ograničen. Ukoliko se ipak odlučite da dođete kolima, molimo da ih parkirate u centru sela i do Centra dođete peške.

Prijavite se na sledećem linku: Prijava
Ukoliko imate nekih pitanja, kontaktirajte nas na mejl [email protected]

GPS koordinate manastira: 45.163477, 20.016617

http://srednjiput.rs/vesti/otvaranje-centra/

[Goku]

пре 32 минута, Џуманџи рече

Prijavite se na sledećem linku: Prijava

Хтио бих да се пријавим, али овај линк "Prijava" није активан.
Може помоћ?
Ико?
Администрацијо?

[Милан Ракић]

пре 11 часа, Iulianus рече

Nešto malo o istorijatu budizma u Srbiji. 

----------------------

Kalmici su mahayana* budisti za razliku od theravdo/hinayana** budista koji otvaraju hram u Čortanovcima.

*mahayana - velika kola/veliko vozilo (većinski, heterodoksni budizam)

**theravado (učenje staraca/starešina) ili hinayana (mala kola/vozilo) je ortodoksni pravac budizma. 

----------------------

 

 

http://www.istorijskabiblioteka.com/art2:budisticki-hram-u-beogradu

 

 

 

 

 

Najbolji beogradski kočijaši

DA SE PRVI BUDISTIČKI HRAM U EVROPI NALAZIO U BEOGRADU – PODATAK JE KOJI JE SLABO POZNAT I BEOGRAĐANIMA. HRAM JE BIO AKTIVAN IZMEĐU DVA SVETSKA RATA, I NALAZIO SE U BUDISTIČKOJ ULICI, U DANAŠNJEM UČITELJSKOM NASELJU. POSLE DRUGOG SVETSKOG RATA HRAM JE SRUŠEN, A BUDISTIČKA ULICA POSTALA JE BUDVANSKA

 

PRVI U EVROPI: Nekadašnji budistički hram u Učiteljskom naselju

Tokom protekle decenije Srbiju i Beograd zapljusnuo je talas kineskih imigranata, i danas naši kosooki sugrađani više ne izazivaju na ulicama nikakvu posebnu radoznalost. To svakako nije bio slučaj kada se jedan kosooki narod prvi put u većem broju pojavio na našim prostorima. U godinama neposredno posle Prvog svetskog rata Beograđani su, bar spočetka ne krijući zaprepašćenje, posmatrali kako se neki čudan narod žute rase među sobom pozdravlja sa nekoliko uzastopnih naklona uz priljubljene dlanove prinete čelu pod pravim uglom. Istina, to nisu bili "originalni Kinezi", iako su ih njihove prve komšije i novinari koji nisu imali osećaja za dalekoistočne nijanse tako nazivali. Radilo se o Kalmicima, zapadnomongolskom narodu koji je sebe smatrao potomcima Džingis-kana, a čije se davno poreklo gubi u pustinjama i stepama Džungarije, na tromeđi Kine, Mongolije i Rusije. Informacije o Kalmicima u Beogradu i Srbiji su oskudne, a najzaslužniji za osvetljavanje ove zanimljive epizode iz života Beograda jeste istoričar dr Toma Milenković, koji je rezultate svog dugogodišnjeg istraživanja izložio u svojoj knjizi "Kalmici u Srbiji 1920–1944". Odakle Kalmici u Beogradu?

PRVA POMOĆ: Kalmici ili Kalmuci kako ih još nazivaju, iz svoje džungarske prapostojbine počeli su da se raseljavaju počev od XVII veka. Na zapad su stigli sve do nizija Dona, gde su se bavili stočarstvom i nomadski živeli u svojim jurtama, posebnoj vrsti okruglog šatora obloženog presovanom vunom i prekrivenog kožom. U ruskoj vojsci ratovali su kao elitni konjanici, rame uz rame sa kozacima, čuvajući osetljive južne granice carstva. Iz tog vremena će prostor severozapadno od Kaspijskog jezera dobiti naziv Kalmikija (danas republika u sastavu Ruske Federacije), u kom će Kalmici teškom mukom zadobiti autonomiju. Verni datoj reči, odanost ruskom caru održali su i u vremenu oktobarske revolucije. Zajedno sa svojim vekovnim susedima i saborcima donskim kozacima, donski i astrahanski Kalmici su se sa svoja dva puka stavili pod komandu Kolčaka, Denjikina i Vrangela, i po njihovom porazu se sa svojim porodicima, sveštenstvom i ostacima poraženih kontrarevolucionarnih trupa iz krimskih luka uputili u izbeglištvo. U nekoliko talasa, preko Dubrovnika i Zelenike veliki broj ih je dospeo u Beograd, njih oko 400, gde su činili najveću kalmičku koloniju u Evropi. Na početku su prvu pomoć dobili od Državne komisije za ruske emigrante u Jugoslaviji, ali kako su bili veoma siromašni počeli su da se izdržavaju radeći najteže manuelne poslove. Velika većina našla je zaposlenje u ciglanama.

Beograd je u toku Prvog svetskog rata bio porušen, i za potrebe obnove i izgradnje prestonice jedne mnogo veće države nego što je Srbija bila, iz praktičnih razloga, u luku od Višnjice do Cvetkove pijace Beograd je bio opasan ciglanama i crepanama. U njima su se crep i cigla izrađivali uglavnom ručno, pa je radna snaga bila više nego potrebna. Oko ovih ciglana dizana su jeftina privremena naselja u koja su se iz svojih jurti sa periferije useljavali Kalmici. Miloš Jaćimović, trgovac i industrijalac koji je u svojim ciglanama zapošljavao veliki broj Kalmika, u znak zahvalnosti je svojim odanim i vrednim radnicima poklonio zemljište u blizini svojih ciglana, ali i crep i ciglu, tako da je u delu grada koje se tada nazivalo Pašino brdo i Pašina česma, a danas Učiteljsko naselje i Mali Mokri Lug, niklo čitavo jedno kalmičko naselje.

POMEN OD 49 DANA: Kalmici su po veroispovesti budisti-lamaisti, koji za svog vrhovnog verskog poglavara priznaju tibetanskog dalaj-lamu. Uz pomoć države, Beograda, Jaćimovića i drugih trgovaca koji su im velikodušno izašli u susret, za njihove potrebe je u nekoliko meseci 1929. u Beogradu izgrađen i pravi budistički hram. Bio je to i prvi budistički hram sagrađen u Evropi. Svečano osvećenje je, u prisustvu svih beogradskih Kalmika i mnogih njihovih srpskih prijatelja, obavljeno 12. decembra 1929, a 1931. ulica u kojoj je bio podignut hram nazvana je Budistička ulica. U znak zahvalnosti prema svojoj novoj domovini i svom velikom dobročinitelju, po smrti kralja Aleksandra Kalmici su u svojoj pagodi po svim propisima budističke vere održavali pomen za pokoj duše kralju čitavih 49 dana.

Dobivši svoj hram Kalmici su polako počeli da se socijalizuju u novoj sredini. Važili su za skromne, marljive i poštene ljude, naročito spretne u poslovima oko konja. Bili su najbolji beogradski kočijaši, džokeji, i kasnije vozači, dok su se njihove žene uglavnom bavile krojačkim poslovima. Vremenom su se Kalmici ženili domaćim devojkama i kumili se sa Srbima. A onda je došao Drugi svetski rat.

Boljševička revolucija poterala ih je iz Rusije, a ista stvar im se desila i u Srbiji. Ogorčeni neprijatelji boljševika nisu hteli da sačekaju Crvenu armiju koja se primicala Beogradu, i krajem septembra 1944, ponevši sa sobom svoje svetinje iz hrama, skoro svi beogradski Kalmici raselili su se iz Srbije u pravcu Zapadne Evrope i Amerike.

U borbama tokom 1944. budistički hram je delimično oštećen, a nove vlasti su smatrale da, pošto u Beogradu više nema budista, nema ni potrebe za budističkim hramom. Najpre je srušena kupola hrama a prizemlje pretvoreno u dom kulture, da bi zatim hram bio potpuno porušen, i na njegovim temeljima izgrađena ružna zgrada radne organizacije Budućnost. Od prvog budističkog hrama u Evropi nije ostalo ništa.

http://www.vreme.co.rs/cms/view.php?id=291021

[Џуманџи]

пре 4 минута, Goku рече

Хтио бих да се пријавим, али овај линк "Prijava" није активан.
Може помоћ?
Ико?
Администрацијо?

Odes na "izvorni" link i tamo radi. Ovde sam kopirala clanak sa opcijom "plain text".

............

Da li bi neko isao?

[Iulianus]

пре 10 часа, PredragVId рече

Обрали смо бостан!

Nadstojnik jednog theravado manastira u Šri Lanki je svojevremeno izjavio nešto slično pre par stotina godina. Revnosni engleski puritanci su to zabeležili u tefter sa dodatkom, "opiru se proviđenju". Ubeđen sam da je "branje bostana" međ` pokorenima redovna aktivnost.

A od ovih niti smo pokoreni niti ćemo na bilo koji način "obrati bostan". 

(Kako smo mi, ipak, "obrali bostan" kada su nam Turci došli u malo dužu vizitu poznato je. I pravo je čudo /božije/ što smo još ovde )

[PredragVId]

пре 6 минута, Iulianus рече

Nadstojnik jednog theravado manastira u Šri Lanki je svojevremeno izjavio nešto slično pre par stotina godina. Revnosni engleski puritanci su to zabeležili u tefter sa dodatkom, "opiru se proviđenju". Ubeđen sam da je "branje bostana" međ` pokorenima redovna aktivnost.

A od ovih niti smo pokoreni niti ćemo na bilo koji način "obrati bostan". 

(Kako smo mi, ipak, "obrali bostan" kada su nam Turci došli u malo dužu vizitu poznato je. I pravo je čudo /božije/ što smo još ovde )

Kako je krenulo sa Joga parkovima, energetskim eksterijerima i sličnim ustupcima, ne bi me čudilo da im i manastir podignemo! Od monaha sa Šao lina do manastira. Čak smo i Brus Liju podigli spomenik!

 

пре 7 часа, Милан Ракић рече

Bio je to i prvi budistički hram sagrađen u Evropi.

Mora srbin u nečemu da bude prvi, i to ti je!

[Кратос]

Meni je budizam ok.Ima dosta sličnosti sa Hristovim učenjem,jedino što nema Boga jer po Budi za izlazak iz Samsare i dostizanje Nirvane postojanje Boga je irelevantno.Više je filozofija nego religija,mada imaju i oni neka božanstva u nekim pravcima.

[Milan Nikolic]

Буда је пророк Христов. Рекао је да ће доћи човек који ће бити Бог.

[Trifke]

 

[Iulianus]

пре 6 часа, Кратос рече

Meni je budizam ok.Ima dosta sličnosti sa Hristovim učenjem,jedino što nema Boga jer po Budi za izlazak iz Samsare i dostizanje Nirvane postojanje Boga je irelevantno.Više je filozofija nego religija,mada imaju i oni neka božanstva u nekim pravcima.

U pravu si, u suštini budizam NIJE religija. Međutim, kako se on širio, uglavnom na istok i sever, nešto manje na zapad (Bamijan, recimo, gde su pre desetak ili nešto više godina talibani unštili budine statue) u dodiru sa domaćim, trdicionalnim/narodnim religijama, prihvatao je u sebe mnoga verovanja a i uticao je u dobroj meri na te religije na koje je nailazio. 

Naš (kad kažem "naš" mislim ne ex-YU prostor) najpoznatiji budista i monah na Šri Lanki, rahmetli Čedomil Veljačić, u uvodu svojoj knjizi "Budizam" kaže da se budizam može označiti kao "preteča" raznih (?) filozofija egzistencije. Jer, Buda je odbijao da govori o stvaranju sveta, čoveka, univerzuma itd., dakle o "svemu" tome.  Za njega je "sve" samo ovo: "oko i zor, uho i zvuk, nos i miris, jezik i okus, tijelo i opopljiva tvarnost, razum i predmeti razumijevanja. To je sve". A da bi se to pročistilo treba ići "srednjim putem" - 

Цитат

"Srednji put" u Buddhinu prvom govoru* je izbjegavanje brahmanskog praznovjerja, a isto tako i pretjeranog đainskog** asketima koji je, prema Buddhinu vlastitom i provjrenom iskustvu, ideju "puta pročišćenja" u primjeni sveo na čisto fizičko mučenje tijela, dok Buddho smatra da se duhovno pročišćenje može postići samo duhovnim sredstvima. Jedno je ipak ostalo zajedničko raskolniku Buddhi s njegovom izvornom đainskom religijom, a to je definicija same religije: religija je "put pročišćenja", još uvijek bitno u smislu asketskog odvraćanja i bjekstva od svijeta (a ne, recimo, u smislu Arestotelove katharsis). Ni vjera u dušu, ni vjera u Boga ili bogove, ne može biti oznaka "religije" ako pod taj isti pojam želimo uključiti Buddhino učenje o asketskom pročišćenju kao sredstvu oslobođenja od egzistencijalne patnje. Postojanje trajne, besmrtne ili vječne duše Buddho izričito negira. Iako mu se ponekad prigovara da negira i postojanje bogova, Buddho na taj prigovor odgovara: "Izjava o postojanju bogova je za mene stvar iskustva", a na dalje insistiranje zaključije svoj razgovor o toj temi izjavom: "U svijetu postoji saglasnost o tome da bogovi postoje" (M. 100)

Nakon toga Veljačić pominje nemačkog filosofa Šopenhauera gde taj govori o budizmu kao o "ateističkoj religiji" pored njega nabrajajući i Laoceovu i Konfucijevu religiju kao takođe ateističke (?). A šta on pod time misli u odnosu na biblijske religije kaže sledeći citat: 

Цитат

Schopenhauer podsejća dalje da je kršćanskim misionarima u Kini bilo nemoguće prevesti neposredno prvu rečenicu Biblije: "Na početku stvori Bog nebo i zemlju", budući da u kineskom jeziku ne postoji ni riječ "bog" (koja je identična s riječju "nebo") a ni riječ "stvoriti".

* svi Budini govori i učenja se nalaze u kanonu "tri košarice" - https://sr.wikipedia.org/wiki/Трипитака na pali-jeziku - https://sr.wikipedia.org/sr-el/Пали_(језик)

** đaini, đainizam - https://sr.wikipedia.org/sr-el/Ђаинизам