Шта је (не)истинито знање?

[Џуманџи]

Видим да пар форумаша говори о истинитом знању, па ме интересује шта је то, као и то шта је неистинито знање. Помозите.

[Princess Bella]

  On 30. 7. 2017. at 6:56, Џуманџи рече

Видим да пар форумаша говори о истинитом знању, па ме интересује шта је то, као и то шта је неистинито знање. Помозите.

Expand  

Neistinito = tobože ( kao toboz ), bajagi (kao bajagi)   

[Џуманџи]

Arso, ti li si? 

[Матусал]

  On 30. 7. 2017. at 6:56, Џуманџи рече

Видим да пар форумаша говори о истинитом знању, па ме интересује шта је то, као и то шта је неистинито знање. Помозите.

Expand  

Једна од могућности- истинито је оно што је вечно па тиме и постојеће јер црпи идентитет из вечности. Оно што је пролазно и смртно има свој крај па се може видети као постојеће само у датом временском интервалу али је у очима Божијим непостојеће јер није део есхатона. Можда неки под истинитим знањем подразумевају оно знање које нас уводи у вечност или пак чини причасницима вечности тј. Христа који каже ,, Ја сам пут,истина и живот,,. Истинито знање код верника може значити оно познање које открива и сједињује са Богом јер је он истина и нема ничега изван Бога а да би се могло назвати истинито у онтолошком смислу.

[Џуманџи]

  On 30. 7. 2017. at 10:46, Матусал рече

Једна од могућности- истинито је оно што је вечно па тиме и постојеће јер црпи идентитет из вечности.

Expand  

У принципу, можемо рећи да је истинито знање нешто што сапостоји Богу?

  On 30. 7. 2017. at 10:46, Матусал рече

Истинито знање код верника може значити оно познање које открива и сједињује са Богом

Expand  

Weird...

[Матусал]

  On 30. 7. 2017. at 11:15, Џуманџи рече

У принципу, можемо рећи да је истинито знање нешто што сапостоји Богу?

Expand  

Тако некако.

Ево Павле на крају прве Тимотеју

20. О Тимотеје, сачувај повјерен ти залог, клонећи се поганих и празних разговора и спорова лажно названога знања,

21. Којему се неки приволеше и отпадоше од вјере. Благодат с тобом. Амин.

 

 

 

[Iulianus]

  On 30. 7. 2017. at 10:46, Матусал рече

 Оно што је пролазно и смртно има свој крај па се може видети као постојеће само у датом временском интервалу али је у очима Божијим непостојеће јер није део есхатона. 

Expand  

Univerzum(mi?) je(su)  postojeći ali ne bih mogao da tvrdim da je/su "smrtan/i i prolazan/i" niti da nije/nisu. Jer, u "datom vremenskom intervalu", iz kojega ja/mi gledam/mo na njega/njih nikako to (nećemo)  ne mogu/možemo dokučiti. Zato se ne bih usudio da govorim kako na tu i ostale stvari gledaju "oči Božije". 

(Citirana rečenica, i ostatak koji nije naveden takođe, se može podvesti pod "neistinito znanje", a u najboljem slučaju pod tzv. smatranje)

[Матусал]

  On 30. 7. 2017. at 14:22, Iulianus рече

Univerzum(mi?) je(su)  postojeći ali ne bih mogao da tvrdim da je/su "smrtan/i i prolazan/i" niti da nije/nisu. Jer, u "datom vremenskom intervalu", iz kojega ja/mi gledam/mo na njega/njih nikako to (nećemo)  ne mogu/možemo dokučiti. Zato se ne bih usudio da govorim kako na tu i ostale stvari gledaju "oči Božije". 

(Citirana rečenica, i ostatak koji nije naveden takođe, se može podvesti pod "neistinito znanje", a u najboljem slučaju pod tzv. smatranje)

Expand  

Pa ima neke logike ukoliko nismo sigurni sta je smrtno i ocima Bozijim a sta ne. Ja sam se oslonio na pismo koje kaze da ce sadasnji svet nestati u ognju a da ce nastati novo nebo i zemlja. E sad nije precizirano da li se misli na sve univerzume ili ovaj nas svet.

[Iulianus]

  On 30. 7. 2017. at 17:23, Матусал рече

 Ja sam se oslonio na pismo koje kaze da ce sadasnji svet nestati u ognju a da ce nastati novo nebo i zemlja.

Expand  

Pošto je @Džumandži smestila ovu temu u pdf "Filozofija", to mi mnogo olakšava stvar da kažem sledeće:

Dakle, kada  govorimo o ne(istinitom znanju) izdvojio sam samo jednu rečenicu iz tvog posta kao primer, ali sam mogao da polemiziram i sa svakom preostalom rečenicom iz njega. 

Pozivanje na crkvene oce kao na nekakv izvor znanja svake vrste je dozlaboga neshvatljivo. Ne može se anahronim formulacijama i pojmovima, koji znače nešto savim drugo, pa i treće, "pred Miloša". To znanje otaca jeste znanje onoga šta su svojevremeno ti starci govorili u vezi raznih pitanja koja su se (do)ticala crkve, sveta u kome ta crkva živi, pa i njih samih, dakako. Ali zar je u današnje vreme moguće po potrebi izvlačiti ih mal-mal i koristiti ih za sve i svašta? Ovde mislim pre svega na najnoviju temu evolucija vs vera na kojoj je @Džumandži i dobila inspiraciju za ovaj topik, ako se ne varam. 

Kada su "očevi osnivači" govorili i pisali oni su jako dobro znali o čemu pišu i govore, kako treba o tome da pišu i govore, i kome je to, na kraju, namenjeno. U prvih četiri-pet vekova (pa i kasnije, svakako) oni su bili i naučnici i filozofi i teolozi, i te oblasti nisu, mensčini, niti hteli niti mogli da razdvajaju jedne od drugih. Vrlo dobro su poznavali grčko-rimsku filozofiju i prirodne nauke onoga vremena. Kako bi inače raspravljali sa "paganskim" filozofima i naučnicima ako nisu bili upućeni u stvari o kojima govore i kojima se suprotstavljaju? Polemika Origen protiv Kelsa je veoma dobar primer za ono što govorim. 

Da su ostali samo na Pismu, i da nisu "usisali" Platona i Aristotela prvenstveno, ne bi mogli sebi, a pogotovu svojim slušaocima/čitaocima ne bi bili u stanju da objasne ono u šta veruju i za šta su spremni i glavu da daju. Dakle, bili su poznavaoci i znalci svega onoga što je u njihovo vreme slovilo za znanje kao takvo. Kada su grmeli sproću jeretika, u prvo vreme to nisu bili otpadnici iz njihovih redova, to su bili jeretici u smislu u kojem govori Diogen Laertije kada govori o "jeresima",  pri čemu on pod "jeresima" podrazumeva sekte helensko-rimskih paganskih filozofa. Jedan od prvih crkvenih otaca koji pisao contra hereticos upravo je na njih mislio. A ne na nekakve "protestante". 

Hoću da kažem da ponavljane uvek istih floskula kad god se treba suočiti sa svetom danas, ne vodi ničemu. Vodi jedino ismejavanju vernika kao zaostalih i primitivnih, kao onih koji lukom i strelom nasrću na tenk. Ovo govorim kao nevernik vernicima jer mi zaista ponekad smeta  da svedočim kako veoma inteligentni i razboriti ljudi upadaju u najbesmislenije situacije iz kojih nikako da se iščupaju. Zato treba sticati znanja, ne samo ona koja je tiču Pisma i otaca nego i svakovrsna druga. Ako neko misli da je za ono  u šta on veruje od sekundarnog značaja bilo šta drugo osim "nauke" iz prvog milenijuma, onda je to sasvim druga stvar i s takvim personama je izlišno se baviti. 

Hrišćanstvo nije samo osvajalo geografske prostore, nego i duhovne još i više. Ali ne na način na koji danas to radi, ustaljenim (da ne kažem - ustajalim), tromim i površnim interpretacijama stvarnosti (današnjice).  

Od vremena otaca Vaseljena je veoma "porasla", ljudi su osvojili i dalje osvajaju i osvajće  nove prostore, prevashodno prostore duha. I, ne znam zaista da li čitaš bilo šta drugo sem religijske literature, ali ja bih ti preporučio jednu izuzetnu knjigu pod naslovom "Ogledi iz geoepistemologije" od  Dušana Marinkovića i Dušana Ristića. Ona donekle drugačijim pristupom govori o ovome o čemu sam ja ovde "referis`o", tj. o znanju i neznanju i istini ili, pak, neistini. 

[Princess Bella]

  On 30. 7. 2017. at 6:56, Џуманџи рече

Видим да пар форумаша говори о истинитом знању, па ме интересује шта је то, као и то шта је неистинито знање. Помозите.

Expand  

Istinito znanje- Истинита је реч и сваког примања достојна да Христос Исус дође на свет да спасе грешнике, од којих сам први ја

Neistinito znanje - Ако ли ко другачије учи, и не пристаје на здраве речи Господа нашег Исуса Христа и на науку побожну 

Iz poslanica Timoteju. 

О Тимотије! Сачувај што ти је предано, клони се поганих, празних разговора и препирања лажно названог разума,

[Џуманџи]

Da ne komentarisem ostatak za sada (cekam da se tema razvije), mislim da je ovo jako indikativno: 

  On 30. 7. 2017. at 21:51, Iulianus рече

Da su ostali samo na Pismu, i da nisu "usisali" Platona i Aristotela prvenstveno, ne bi mogli sebi, a pogotovu svojim slušaocima/čitaocima ne bi bili u stanju da objasne ono u šta veruju i za šta su spremni i glavu da daju.

Expand  

http://www.johnsanidopoulos.com/2011/09/ancient-greek-philosophers-in-orthodox.html

http://www.johnsanidopoulos.com/2011/03/byzantine-frescoes-of-ancient.html

[Кратос]

  On 30. 7. 2017. at 6:56, Џуманџи рече

Видим да пар форумаша говори о истинитом знању, па ме интересује шта је то, као и то шта је неистинито знање. Помозите.

Expand  

Istinito znanje je apsolut,neistinito znanje je relativna perspektiva.

[Iulianus]

  On 30. 7. 2017. at 22:11, Џуманџи рече

Da ne komentarisem ostatak za sada (cekam da se tema razvije), mislim da je ovo jako indikativno: 

http://www.johnsanidopoulos.com/2011/09/ancient-greek-philosophers-in-orthodox.html

http://www.johnsanidopoulos.com/2011/03/byzantine-frescoes-of-ancient.html

Expand  

----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------

 

Ne slažu se baš svi sa"vilozofima" prisajedinjenim crkvi. Evo, recimo, jedan primer sa bloga ili sajta kojega u potpisu "vuče" član @Vedran . Ne znam da li je sajt (ili blog) njegov, ali se nadam da neće imati ništa protiv toga što ću izdvojiti jedan komentar i postaviti ovde.

  Цитат

2. Заблуда у вези световне филозофије, коју брат Господњи назива демонском, родила је свакојаке јереси и одпадништва невиђених размера које ти не желиш да видиш. Због ње је читав Запад тамо где јесте почев од Блаженог Августина преко Аквинског, Асишког, Ренесансе, Реформације, Револиција крвавих и да не набрајам даље. А у новије време екуменизам, синкретизам, Шмемане, Берђајеве и остале кваритеље Православља о којима је писао и о. Серафим Роуз.

3. За Светог Николаја Жичког треба да знаш да је рекао да нека своја писања боље да није писао. У вези Светог Јустина Ћелиског, кога Црква данас слави, прочитај његове филозофске урвине и белешку од в. Амфилохија о Јустиновим сузама због његове заблуде у вези философије од које га је сам Господ Христос спасао.

4. Сви Свети Оци и Учитељи Цркве су одбацили паганску философију када су упознали Христа укључујући и Светог Василија Великог и Атанасија а тако и Сабори Отаца који су осудили јереси Оригена и Евагрија и њихових дела, за која ти рекох и опет понављам, да су их непослушни поново писали и штампали због маловерја њиховог не знајући да им је Бог све то (што је код ових било добро) исто дао кроз Праве Светитеље. Осудили су Сабори и тзв. Апостолске установе а међу њима и тзв. Учење дванаесторице апостола које су опет наводно у 19. веку пронашли и сада пишу читаве студије око онога што је Црква одбацила. Тако раде јеретички богослови за које знаш из Љубостинског стослова, који ниси разумео.

5. Грци никако не могу да се отресу паганске филозофије иако им је Цар Јустинијан, Србин, затворио паганску академију. Толико су далеко отишли у својој заблуди да паганима и фреске сликају и није чудо да их је снашло оно што су заслужили и данас заслужују (наравно не сви).

Жао ми је да не схваташ да се упуштањем у паганизам од њега лако заразиш а да и не знаш за шта ти је најбољи доказ стање у официјалном светском православљу због дружења са јеретицима које Црква забрањује, а они не слушају мислећи да то њима не може ништа (ваљда мисле да су заповести само за лаикат). Само посматрај шта се догађа и учи ако можеш.

Expand  

Iako tema nije filozofija ovakvih komentara ima još. Da ne bude zabune,  takođe i komentara koji su u suprotnosti ovome citiranom.

Uostalom, evo link - 

https://sozercanje.wordpress.com/2016/03/31/св-атанасије-пароски-о-тропару-3-часа/comment-page-1/#comment-116

[Матусал]

  On 30. 7. 2017. at 21:51, Iulianus рече

Pošto je @Džumandži smestila ovu temu u pdf "Filozofija", to mi mnogo olakšava stvar da kažem sledeće:

Dakle, kada  govorimo o ne(istinitom znanju) izdvojio sam samo jednu rečenicu iz tvog posta kao primer, ali sam mogao da polemiziram i sa svakom preostalom rečenicom iz njega. 

Pozivanje na crkvene oce kao na nekakv izvor znanja svake vrste je dozlaboga neshvatljivo. Ne može se anahronim formulacijama i pojmovima, koji znače nešto savim drugo, pa i treće, "pred Miloša". To znanje otaca jeste znanje onoga šta su svojevremeno ti starci govorili u vezi raznih pitanja koja su se (do)ticala crkve, sveta u kome ta crkva živi, pa i njih samih, dakako. Ali zar je u današnje vreme moguće po potrebi izvlačiti ih mal-mal i koristiti ih za sve i svašta? Ovde mislim pre svega na najnoviju temu evolucija vs vera na kojoj je @Džumandži i dobila inspiraciju za ovaj topik, ako se ne varam. 

Kada su "očevi osnivači" govorili i pisali oni su jako dobro znali o čemu pišu i govore, kako treba o tome da pišu i govore, i kome je to, na kraju, namenjeno. U prvih četiri-pet vekova (pa i kasnije, svakako) oni su bili i naučnici i filozofi i teolozi, i te oblasti nisu, mensčini, niti hteli niti mogli da razdvajaju jedne od drugih. Vrlo dobro su poznavali grčko-rimsku filozofiju i prirodne nauke onoga vremena. Kako bi inače raspravljali sa "paganskim" filozofima i naučnicima ako nisu bili upućeni u stvari o kojima govore i kojima se suprotstavljaju? Polemika Origen protiv Kelsa je veoma dobar primer za ono što govorim. 

Da su ostali samo na Pismu, i da nisu "usisali" Platona i Aristotela prvenstveno, ne bi mogli sebi, a pogotovu svojim slušaocima/čitaocima ne bi bili u stanju da objasne ono u šta veruju i za šta su spremni i glavu da daju. Dakle, bili su poznavaoci i znalci svega onoga što je u njihovo vreme slovilo za znanje kao takvo. Kada su grmeli sproću jeretika, u prvo vreme to nisu bili otpadnici iz njihovih redova, to su bili jeretici u smislu u kojem govori Diogen Laertije kada govori o "jeresima",  pri čemu on pod "jeresima" podrazumeva sekte helensko-rimskih paganskih filozofa. Jedan od prvih crkvenih otaca koji pisao contra hereticos upravo je na njih mislio. A ne na nekakve "protestante". 

Hoću da kažem da ponavljane uvek istih floskula kad god se treba suočiti sa svetom danas, ne vodi ničemu. Vodi jedino ismejavanju vernika kao zaostalih i primitivnih, kao onih koji lukom i strelom nasrću na tenk. Ovo govorim kao nevernik vernicima jer mi zaista ponekad smeta  da svedočim kako veoma inteligentni i razboriti ljudi upadaju u najbesmislenije situacije iz kojih nikako da se iščupaju. Zato treba sticati znanja, ne samo ona koja je tiču Pisma i otaca nego i svakovrsna druga. Ako neko misli da je za ono  u šta on veruje od sekundarnog značaja bilo šta drugo osim "nauke" iz prvog milenijuma, onda je to sasvim druga stvar i s takvim personama je izlišno se baviti. 

Hrišćanstvo nije samo osvajalo geografske prostore, nego i duhovne još i više. Ali ne na način na koji danas to radi, ustaljenim (da ne kažem - ustajalim), tromim i površnim interpretacijama stvarnosti (današnjice).  

Od vremena otaca Vaseljena je veoma "porasla", ljudi su osvojili i dalje osvajaju i osvajće  nove prostore, prevashodno prostore duha. I, ne znam zaista da li čitaš bilo šta drugo sem religijske literature, ali ja bih ti preporučio jednu izuzetnu knjigu pod naslovom "Ogledi iz geoepistemologije" od  Dušana Marinkovića i Dušana Ristića. Ona donekle drugačijim pristupom govori o ovome o čemu sam ja ovde "referis`o", tj. o znanju i neznanju i istini ili, pak, neistini. 

Expand  

Мислим да ви разумете само форму али не и дух отаца а веру само информативно али не и искуствено.

[Џуманџи]

  On 31. 7. 2017. at 0:04, Iulianus рече

2. Заблуда у вези световне филозофије, коју брат Господњи назива демонском, родила је свакојаке јереси и одпадништва невиђених размера које ти не желиш да видиш.

Expand  

  On 4. 12. 2015. at 15:39, Aquilius Cratus рече

Smatram da svako ko poseduje um, mora priznati da je za nas najveće blago učenost, – i to ne samo ova naša najplemenitija učenost, koja, prezirući sve ukrase i bogatstvo reči u prvom redu se bavi spasenjem i lepotom umosagledanja, nego i učenost svetovna, koje se mnogi među hrišćanima, zbog lošeg razumevanja, gnušaju kao zlehude, opasne i od Boga udaljavajuće. No, mi nećemo okretati tvorevinu protiv Tvorca. Ne treba ponižavati učenost kako to neki čine, – naprotiv, treba reći da su glupi i neznalice svi oni koji držeći se takvog mišljenja žele da i svi ostali budu nalik na njih, kako bi u opštem mraku sakrili svoje sopstvene nedostatke i izbegli razobličavanje svoga neznanja.

Sveti Grigorije Bogoslov (330-390) u govoru nad grobom svog učitelja Sv. Vasilija Velikog (navedeno prema: G.V. Florenski, Istočni oci IV veka, str. 143.)

Expand  

(додала бих код "опасне" и "непотребне") 

Што се тиче 

  On 30. 7. 2017. at 21:51, Iulianus рече

Hoću da kažem da ponavljane uvek istih floskula kad god se treba suočiti sa svetom danas, ne vodi ničemu.

Expand  

то је Шмеман одлично објаснио: 

  On 7. 4. 2016. at 19:41, Џуманџи рече

Ali, onda, kazu, cemu Crkva, cemu Svete Tajne, itd.? Prizvanje Crkve je kozmicno i eshatologicno. Crkva menja svet svojom slobodom od sveta, svojim svedocenjem o Hristu: “Jer si Ti jedini Gospod”. Bez Crkve svet bi do kraja bio idol. U odnosu prema “ovom svetu” Crkva je deo koji se uzima za celinu. Ona je svagda – “za sve i za sva”. Svaka njena molitva, svako “amin” je u ime sveta. Crkva je “svestenik”, a svet je njena “parohija”. Ali, to ne znaju ni sami Hriscani i svi oni misle da je posao Crkve da “opsluzuje njihove duhovne potrebe”.

Smeman, Dnevnik

Expand  

  On 13. 3. 2016. at 12:58, Џуманџи рече

Pravoslavna svest nije primetila pad Vizantije, reforme Petra Velikog, Revoluciju: nije primetila revoluciju uma, nauke, zivotnog stila, oblika zivota... Ukratko nije primetila istoriju. To negiranje značaja istorijskih procesa nije pomoglo Pravoslavlju. Umesto da razume promenе i da se suoči s njima, Pravoslavlje je bivalo potisnuto njima. Ljudi su bezali - Svetim Ocima, tipiku, jelinizmu, duhovnosti, strogo definisanom načinu zivota. Suštinski čovek je pobegao. Ova borba sa istorijom, koja neumoljivo ide svojim putem dolazi od nesposobnosti da shvatimo osnovni Hriscanski paradoks: "U ovom svetu, ali ne od ovoga sveta.." i da razumemo da je pravoslavni svet od ovoga sveta. Mi plaćamo cenu krize Pravoslavlja, jer smo stvorili toliko idola, stotine idola.

Mi nikada nismo uklopili naš Pravoslavni svet u "prolazeću sliku sveta". I sada kada se taj Pravoslavni svet slama, mi pokusavamo da ga oživimo i regenerišemo. Duboko smo zabrinuti za sudbinu mnogih patrijaršija; preokupirani smo Vizantijom...itd. Mi smo zaokupljeni mnogim jurisdikcijama, od kojih sve mašu razlicitim kanonima. Mi pokušavamo da osvojimo zapad onim što je slabo i neodredjeno u našem nasledju. Ova arogancija, samozadovoljnost i pompezni trijumfalizam su zastrašujući. Mozda od svega ovog najviše plaši činjenica da malo ljudi to vidi, oseća, zna. Ljudi su užasnuti palim svetom, ali nedovoljno užasnuti palim Pravoslavljem. Mi osudjujemo jeresi, kršenje kanona, grehove drugih i to sve onda kada suština Pravoslavlja, njegova Istina mozda po prvi put u istoriji može da bude shvaćena kao spasenje. Sve sto nam preostaje je da verujemo da Bog ne moze biti obesvećen. U ličnom smislu ovo što nam ostaje je isto pitanje izgovoreno u agoniji: Šta činiti???

Aleksandar Šmeman (Dnevnik 19.01.1974)

Expand  

И да додам моја 2 цента на ово: не ради се само о сучељавању са светом као да је у питању некакав изазов за мисионарење и сл. Свет треба волети. Ја не знам ко је од нас незаинтересован када су хобији, укуси, склоности, "световно" образовање и тд. наших ближњих у питању. Једноставно, интересоваћеш се за оно што волиш, без икакве рационализације и сецкања на "духовно, душевно, разумско, световно, умно, телесно" и шта све не... Но, Шмеман је објаснио сасвим довољно.