Свети архијерејски сабор 2017. радни део

[МилошБГ]

Што се стања у епархији Захумско-Херцеговачкој тиче искрен да будем чисто сумњам да ће успети било који владика да сузбије утицај еп. Василија док год је он у самој епархији или пак док он сам не препусти и не повинује се новом епископу. Моје мишљење...надам се да грешим.

Што се Степинца тиче, ја не знам што је наша црква узела толики простор у вези са том причом.

1. Каква црква такви и светитељи

2. У случају да Степинац буде проглашен светим, а по свој прилици ће се то десити, испашће да наша црква која је учествовала у свим тим силним комисијама није успела да докаже и покаже оно што је већ опште познато и испашће да су безвезе троловали против Степинца. Но ајд'

[Икар Губелкијан]

Питањем Степинца би требало да се позабаве и сами Руси, ма колико то звучало идеалистички. А не да тргују осталим помесним црквама како им и световна власт ради. Проглашавање Степинца свецем је, пре свега, питање Хрватског национализма. Верујем да Фрањи и РКЦ то уопште не одговара, али ми је такође рекао газда, који је у тесним пријатељским везама са једним од некадашњих словеначих надбискупа, да Хрвати имају веома јак лоби у самој РКЦ и да су им стратешки битни, па им морају ићи уз длаку. А рекао бих да је то питање које Руси могу да угасе у тренутку, ако то нађу за сходно.

[Ведран*]

  On 28. 5. 2017. at 17:43, александар живаљев рече

да се "позабаве" владиком

Expand  

Да ли су се позабавили на овај начин због забаве или због навике? 

[Ведран*]

  On 29. 5. 2017. at 5:38, МилошБГ рече

Што се стања у епархији Захумско-Херцеговачкој тиче искрен да будем чисто сумњам да ће успети било који владика да сузбије утицај еп. Василија

Expand  

У зворничко-тузланској? 

[МилошБГ]

Рано устадох па не знам шта пишем. А док сам писао читах нешто везано за ту епархију, па ми остао у глави стари хистори, те га нисам апдејтовао

Да Зворничко-Тузланска

[Ведран*]

  On 29. 5. 2017. at 6:07, МилошБГ рече

Рано устадох па не знам шта пишем. А док сам писао читах нешто везано за ту епархију, па ми остао у глави стари хистори, те га нисам апдејтовао

Expand  

Мораш рестартовати. Није довољно што си био у "sleep mode" 

[александар живаљев]

  On 29. 5. 2017. at 5:50, Vedran рече

Да ли су се позабавили на овај начин због забаве или због навике? 

Expand  

Из навике. Један школски друг их стално поздравља питањем: "Како успевате да поцепате толике панталоне из Боса?"

  On 29. 5. 2017. at 5:38, МилошБГ рече

чисто сумњам да ће успети било који владика да сузбије утицај еп. Василија док год је он у самој епархији

Expand  

Да је иоле канонске свијести он би био рашчињен. Бране га градитељским подухватима, али заборављају да је то дјело нашег грађевински вриједног свијета, у чему су Срби из источне Босне ненадмашни. И Качавендина улога током грађанског рата, који је умногоме био намјештен договорима Милошевић-Туђман-Изетбеговић-Американци, јесте за преиспитивање. Академик Дејан Медаковић оставио је запис у дневницима из апокалиптичне 1995. како је Качавенда једини био смирен и говорио: "Не брините, све ће бити у реду." Подсјетио бих да је владика Атанасије Јевтић практично личном иницијативом спасао Невесиње од усташке офанзиве 1992., а Качавенда 1995. изгубио 26 чисто српских села на Озрену, чије је становнишо тешко пострадало у тадашњој офанзиви муџахедина из Арабије и Авганистана, а иначе било привржено манастиру Озрен и вјери православној. Да му не придодајем гријехове, сигурно је то било у склопу "стратешког заокруживања Тузле", као што је Босанска Крајина пала због "сигурног залеђа Далмације", али чудна је Качавендина мирноћа у том периоду и одсуство покушаја да се бар народ заштити.

[александар живаљев]

Румунска црква би силом да присвоји Влахе

Р. ДРАГОВИЋ | 30. мај 2017. 17:02 http://www.novosti.rs/вести/насловна/друштво.395.html:667897-Румунска-црква-би-силом-да-присвоји-Влахе

Српска патријаршија најавила прекид односа са православним врхом суседног народа. Неовлашћено чинодејствују у Тимочкој Крајини, и широм региона

Фото Момчило Поповић / БАНАТ Румунска православна црква у Темишвару

 

СРПСКА патријаршија упутила је последње упозорење Румунској православној цркви да прекине неканонско деловање или ће међусобни односи бити - прекинути.

Румунска православна црква не само што наставља са антиканонским упадима у јурисдикцију СПЦ него их још проширује на читаву српску канонску територију. Румунски свештеници противно црквеним прописима већ годинама делују у Тимочкој, све чешће и у Браничевској епархији, а неколико случајева преклапања надлежности забележено је и у државама региона.

Вишегодишњи проблем кршења канонских територија и неовлашћеног деловања свештеника из Румуније на простору СПЦ био је тема и овогодишњег заседања Светог архијерејског сабора СПЦ. Највише тело поновило је да је спремно и на најтежи корак - прекид односа.

- Уколико Румунска црква са таквом крајње небратољубивом и етнофилетистичком праксом не престане у најскоријој будућности, Свети синод ће бити приморан да начини мучан, али једини могући корак - да прекине литургијско и канонско општење са овом црквом све до њеног повратка "к познанију права" - наведено је у саопштењу Светог сабора.

Ово, друго по реду, упозорење патријаршији у Букурешту дошло је после заоштравања сукоба између две цркве због појаве румунских свештеника у епархијама и изван Тимочке Крајине, где је то већ редовна појава, али и после тензија везаних за прошлогодишње одржавање Великог свеправославног сабора на Криту.

Суштина проблема лежи у служби румунских свештеника у Источној Србији. Они припадају званично регистрованој епархији Дакија феникс, надлежној за румунске вернике на простору српског Баната. Клирици ове епархије, међутим, прелазе Дунав и обављају обреде и у Тимочкој Крајини, иако црквену надлежност тамо има искључиво Епархија тимочка Српске православне цркве.

У Патријаршији у Београду објашњавају да је Свети синод више пута указивао на то да је реч о одступању универзалних правила у православљу.

- Понашање румунске јерархије пример је шовинистичке злоупотребе Цркве. И Јерусалимска патријаршија је трпела њихово неканонско деловање у Јерихону. Сличне упаде Румуни чине у канонском простору Руске цркве, а у Моладвији су успоставила своју паралелну структуру. Румунски упади су својевремено допирали и до Албаније, са познатом великорумунском идејом да сви влахофони, па и Цинцари на југу Албаније, јесу Румуни. Спорили су се и са Бугарском црквом, опет "по влашком питању" - објаснио је недавно епископ бачки Иринеј.

Румунски циљ је, како наглашава владика бачки, да Власима, који су или српског или влашког, или двојног идентитета, наметну румунски идентитет. Укратко - да Власи, хтели - не хтели, постану Румуни.

 

БЕЗ БЛАГОСЛОВА

НАЈВИША тела Српске цркве неколико пута су се обраћала Патријаршији у Букурешту и њеном поглавару Данилу са захтевом да спречи деловање румунских свештеника на простору који им не припада. Одговора није било, а иста пракса је настављена.

По правилима у православљу, клирици једне цркве имају право служења обреда на територији под јурисдикцијом друге цркве само уз претходно одобрење и уз обавезно помињање јерархије локалне верске заједнице. Румунски свештеници ово правило заобилазе, а са њиховим благословом се подижу храмови, служе литургије, оснивају парохије...

["Tamo daleko"]

  On 30. 5. 2017. at 18:07, александар живаљев рече

НАЈВИША тела Српске цркве неколико пута су се обраћала Патријаршији у Букурешту и њеном поглавару Данилу са захтевом да спречи деловање румунских свештеника на простору који им не припада. Одговора није било, а иста пракса је настављена.

Expand  

Da li smo se obracali pismenim putem ili neposrednom posetom, dijalogom I sl.? Dakle od prosle godine kada su zajedno bili na Kritu, pretpostavljam da je tada bilo prilike govoriti o toj temi ? Mislim odnosi se na patrijarhe I vladike? Ukoliko nije bilo prilike, onda se proaktivno deluje na terenu, tako sto se kontinuirano inicira I nastavlja razgovor, pa nismo preko sveta-naprotiv tako smo blizu geografski.

[александар живаљев]

  On 30. 5. 2017. at 18:25, "Tamo daleko" рече

kada su zajedno bili na Kritu, pretpostavljam da je tada bilo prilike govoriti o toj temi ?

Expand  

Било је разговора на Криту (в. тему Критски сабор), на иницијативу наше делегације подстакао је Румуне на разговоре васељенски патријарх. Али су Румуни, бар према изјави њиховог говорника на прес-конференцијама на Криту, олако прешли преко тога: позивајући се да и ми имамо темишварску епархију. Иначе су на Криту најгласнији били у осуди етнофилетизма.

Недавно су поред овога у Источној Србији, са хрватским министром спољних послова уговорили оснивање румунске парохије у Загребу, која би била подређена румунском архијереју надлежном за Мађарску. Очигледно толики упад на канонско подручје СПЦ се неће толерисати (Румунска црква је била једина ПЦ која је признала Павелићеву "Хрватску православну цркву") и у том случају је остављено Синоду да прекине канонско општење са Румунском Патријаршијом.

["Tamo daleko"]

 

Koliko dugo traje takvo stanje sa Rumunskom pravoslavnom crkvom? Od dolaska patrijarha Danila? Ili jos ranije?

Postoje li jos neke eklisijalne mere pre nego se prekine kanonsko opstenje?

 

[александар живаљев]

  On 30. 5. 2017. at 18:47, "Tamo daleko" рече

 

Koliko dugo traje takvo stanje sa Rumunskom pravoslavnom crkvom? Od dolaska patrijarha Danila? Ili jos ranije?

Postoje li jos neke eklisijalne mere pre nego se prekine kanonsko opstenje?

 

Expand  

Могло би се рећи од доласка патријарха Данила, али не треба у њему тражити кривца, већ у румунском шовинизму и очигледно ненаучених лекција из прошлости. (Претходни патријарх Теоктист био је јако молитвено везан за патријарха Павла и између њих двојице ово се не би догађало.)

Постоји дуга историја блиских румунско-српских црквених односа, помоћи њихових војвода нашим сремским Бранковићима, борбе српских епископа Карловачке митрополије, против унијаћења Румуна у Банату, Араду, Ердељу. Од раздвајања Српске и Румунске цркве на подручју Карловачке митрополије, под утицајем Аустрије седамдесетих година 19.в. (становници села су гласали којој ће цркви да припадну), отворило се "банатско питање" које је рјешено у Версају 1919. подјелом Баната каква и данас постоји и дјелом пресељавањем становништва ("оптицијом"). Тада су сви српски банатски манастири, сем Месића, остали на румунској страни. Односи између Југославије и Румуније крунисани краљевом женидбом били су добри, а такви су махом остали и под комунизмом. Наша Црква није попуњавала темишварску катедру (већи њен део припојен је вршачкој у јединствену епархију банатску 1931.), а Румуни су послије Другог свј. рата имали свој викаријат у Вршцу, али се то толерисало и односи у Банату и сада су добри (с тим што број Румуна у Србији и Срба у Румунији драстично опада из пописа у попис).

"Влашко питање" у Тимочкој Крајини (мада влашких села има до Мораве) увијек је постојало у модерној Србији (од I устанка), и у касном 19-в. забиљежени су чести случајеви да попови који су завршили Богословију у Београду, забораве српски и наставе да служе на влашком. Али, румунска држава није имала претензије према њима, а они сами до данас немају румунско национално осјећање. Нарочито, у Другом рату су порасли румунски национални апетити међу интелигенцијом, нијесу хтјели само данашњу Молдавију (Бесарабију) већ и Одесу. Тај сулуди план главом је платило скоро милион румунских Јевреја и 150 000 смрзнутих румунских војника под Стаљинградом.

Садашње НАТО позиционирање Румуније довело је до обнове тих планова о "Великој Румунији", у склопу тога основали су паралелну црквену структуру у Молдавији и Тимочкој крајини чије свештеника финансира румунска држава. Бесплатним требама привлаче и наше Влахе, а како су видели да под румунским именом то теже иде у посљедње вријеме користе кованицу "Влашко-румунски". Нека "државно-правна" основа за дјеловање Румунске цркве у Тимочкој крајини дата је од стране Србије споразумом бивших предсједника Тадића и Басекуа 2010. да би Србија добила статус "кандидата за члана" или тако нешто у ЕУ.

Не знам да ли постоји други канонски лијек за ову ситуацију од прекида општења. А томе се нико истински православан не би могао да обрадује.

[Икар Губелкијан]

Како интересантно, планирам већ подуже време да приупитам нешто у вези тог питања, и онда @александар живаљев избациш овај текст, хвала ти.

Елем, да, баш у вези Темишвара и Арада, на 'који фазон' онда наше цркве тамо функционишу рецимо томе несметано? Због историјских околности? Постоји неки споразум из давнина којим гарантујемо да се Румунима не задиремо у њихову јурисдикцију?

И додатно, да ли наша црква омогућава Власима на истоку Србије службе и попове који причају влашк тамо где су већина?

[Ивановић]

Када се говори о односима са патријаршијом у Букурешту, мислим да се кривци не могу тражити само тамо.

Никада се није смјело дозволити да се вјерници у Србији и у Румунији подијеле по националном принципу

и да се формирају двије епархије на тај начин. У Украјини постоји велики број Румуна, али тамо канонска црква

има 3 епископа и велики број свештеника који су Румуни. Даље, Московска патријаршија јако води рачуна о 

својој канонској територији, од Украјине до Јапана. Зашто у Молдавији, гдје већином живе Молдавци и Румуни и гдје 

етничких Руса има мало (5-6%), православни народ је привржен Московској патријаршији? Зато што не постоји тог

паничног везивања за само један народ, као што је то случај код нас. У Загребу поред наше помјесне цркве,

постоје још двије парохије (једна Бугарске православне цркве и једна канонски непризнате МПЦ). Ниједна није

под јурисдикцијом наше помјесне цркве. Хрватска влада је потписала уговор са СПЦ, БПЦ и "МПЦ". Како ћете сада

забранити још једној помјесној цркви да тамо оснива парохију? Мислим да код

нас постоји проблем грчевитог везивања само за српски народ, и не схватања да постоје и други. Ако желимо

да се поштује принцип канонске територије, онда се морамо мијењати у  том погледу. 

[Баба]

  On 31. 5. 2017. at 8:37, Ивановић рече

Када се говори о односима са патријаршијом у Букурешту, мислим да се кривци не могу тражити само тамо.

Никада се није смјело дозволити да се вјерници у Србији и у Румунији подијеле по националном принципу

и да се формирају двије епархије на тај начин. У Украјини постоји велики број Румуна, али тамо канонска црква

има 3 епископа и велики број свештеника који су Румуни. Даље, Московска патријаршија јако води рачуна о 

својој канонској територији, од Украјине до Јапана. Зашто у Молдавији, гдје већином живе Молдавци и Румуни и гдје 

етничких Руса има мало (5-6%), православни народ је привржен Московској патријаршији? Зато што не постоји тог

паничног везивања за само један народ, као што је то случај код нас. У Загребу поред наше помјесне цркве,

постоје још двије парохије (једна Бугарске православне цркве и једна канонски непризнате МПЦ). Ниједна није

под јурисдикцијом наше помјесне цркве. Хрватска влада је потписала уговор са СПЦ, БПЦ и "МПЦ". Како ћете сада

забранити још једној помјесној цркви да тамо оснива парохију? Мислим да код

нас постоји проблем грчевитог везивања само за српски народ, и не схватања да постоје и други. Ако желимо

да се поштује принцип канонске територије, онда се морамо мијењати у  том погледу. 

Expand  

Ovo je kanonski gledano tačno. Politički pak ovo je jedan podmukla antisrpska priča.