Свети архијерејски сабор 2017. радни део

[МилошБГ]

пре 28 минута, snebivljivi maslacak рече

Je li zavrsen sabor? Vidim pise kod rucka kod ministra pravde da jeste, al danas su dva episkopa bila u Vaznesenjskoj crkvi, pa sam u nedoumici dal je zavrsen sabor, zna li ko...

Ако се не варам било је више епископа... еп.Иринеј, еп.Арсеније еп.Антоније, патријарх...

[snebivljivi maslacak]

Jeste jeste, nego na sluzbi su bila dva episkopa i patrijarh i jos kasnije i episkop Arsenije se prikljucio. Pa zato pitam ako su oni tu dal se zavrsio sabor?

[александар живаљев]

On 5/24/2017 at 17:15, Васијан рече

Иначе, велики је помак што сада, Богу хвала, имамо званични Богослужбени Типик.

И то би могла да буде тема за један темељно припремљен Сабор. Сада је вишеструко доказано да ми од Светога Саве имамо монашки типик у свој Цркви (већ прије његовог доба било је потиснуто У Византији паралелно присуство парохијског и монашког типика). Сада је реална ситуација, и у градовима и у селима, да се монашки облика типика само формално поштује.

[МилошБГ]

пре 56 минута, snebivljivi maslacak рече

Jeste jeste, nego na sluzbi su bila dva episkopa i patrijarh i jos kasnije i episkop Arsenije se prikljucio. Pa zato pitam ako su oni tu dal se zavrsio sabor?

Па знам да еп. Иринеј остане увек и за Спасовдан, неки немају могућност да се тако брзо врате у своје епархије, ако на то мислиш.

Иначе диптиху светих прибројан је и св. Јаков Арсовић Жички монах, врло учени ученик св. Владике Николаја, пострадао мученички од комуниста, који су га пребили на смрт. Његове мошти се налазе у манастиру Тумане код Голупца, где и мошти св. Зосимa Туманског

 

 

[александар живаљев]

пре 2 минута, МилошБГ рече

диптиху светих прибројан је и св. Јаков Арсовић Жички монах

Амин! Зна ли се када ће бити свечана служба?

[МилошБГ]

 

Цитат

 

Dimitrije Plecevic

59 мин. · 

 

Kanonizacija Sv. Jakova Tumanskog

Uprava Manastira Tumana obavestava vernike da ce u nedelju 28. Maja na Sv. Arhijerejskoj Liturgiji svecano biti uneta ikona Sv. Jakova Tumanskog, koji je na ovogodisnjem zasedanu Sv. Arh. Sabora pribran svetima. Prepodobni Jakov proslavljace se zajedno sa Sv. Zosimom 21. avgusta.

 

 

[александар живаљев]

Не знам због чега сам више радостан: што се Сабор опет пројавио као ликоливница, а то јесте проглашење Светих (као и избор нових владика=свједока Васкрсења Христовог), због услишених молитви Светог владике Николаја да се и његово љубљено чедо, отац Јаков, покаже народу као сасуд Духа Светога, или због старца архимандрита Јована (Радосављевића) кога Господ удостоји да као Симеон Богопримац види и посвједочи Царство Небеско још овдје на земљи.

Наравно, да мислим да је о томе Сабор требало свечано да обавјести вјерни народ и да не хита са закључењем него да заиста Саборно прослави угодника Божијег. Утолико прије што се за освећење испоснице Светог Зосима у Туману 28.05. знало поодавно.

[Ведран*]

Да ли је вама необично да Саопштења још нема?

Ово није добро јер су потпуно препустили наратив медијима и њиховим спекулацијама из "поузданих извора". Најпре нема гласноговорника испред Сабора, а сад се са Саопштењем одуговлачи, а са Сабором се очигледно збрзало. То све, скупа узевши, уопште није добро. Јер нам медији кроје слику о "струјама", дневном реду, несугласицама међу владикама, проблемима, па сад испада да ни саопштење није битно. Они нису смели да заврше без Саопштења. Никако. На овај начин се само још више потврђује већ добро утврђена слика да на релацији лаос - епископат ствари могу да се побољшају. Ми морамо знати да је Сабор завршен, и шта су расправљали, одлучили итд. И то не тек кад голуб писмоноша донесе на други континент него оног тренутка кад су се у миру растали.  

[александар живаљев]

пре 38 минута, Vedran рече

Да ли је вама необично да Саопштења још нема?

Можда се још пише (и, не од мањег значаја преводи на енглески), али барем кратко саопштење је могло да буде дато. Прошле године смо бар били обавјештени да је Сабор литургијски обиљежио Свете раноапостолне Кирила и Методија, ове године ни тога нема.

Даље, стиче се утисак да нема ни Синода: сва обавјештења о упокојењу и сахрани + Лукијана осечкопољског и барањског даје обудовела епархија, која строго гледајући нема на то право, већ само Синод. Није то формално питање: не само да епархија не смије ниједан дан (још кад је Вазнесење) да остане без администратора, већ је старозавјетна пракса која је ушла у каноне Цркве да тјело упокојеног свештеника за погреб спремају свештеници (колико чујем београдски то избјегавају осим ако не нареди патријарх), архијереја - архијереји.

http://www.spc.rs/sr/opelo_sahrana_epsikopa_lukijana

[Ведран*]

пре 3 минута, александар живаљев рече

Можда се још пише (и, не од мањег значаја преводи на енглески), али барем кратко саопштење је могло да буде дато.

Да. Можда да, можда не. Сабор је можда завршио, а можда још траје. 

 

[Августин]

Ја имам неки чудан утисак да се са овим сабором који очито још није завршио почело да излази из кризе у коју је Црква ушла када патријарх Герман више није способан да је води.

[Golub]

пре 5 часа, Vedran рече

И то не тек кад голуб писмоноша донесе на други континент него оног тренутка кад су се у миру растали.  

Још преводе на српски, чим преведу голуб доноси... 

[JESSY]

пре 5 часа, Vedran рече

 

Да ли је вама необично да Саопштења још нема?

 

nije mi neobicno...to je normalno...navikli smo da je tako...

[александар живаљев]

МОЛБА "ПЕЧАТУ" : ВРАТИТЕ БРАТ ВЛАДУ И ДР ЧВОРОВИЋА!

У једном претходном посту изразио сам наду да саборску хронику "Печата" неће, по традицији, да пишу Владимир Димитријевић и Зоран Чворовић, који су се посебно прославили тврдњом 2015. да је Пије Дванести светитељ у Католичкој цркви.

И заиста, њих двојица нијесу написали приказ Сабора (који је од свих недељника у Србији једино Печат могао да донесе јер се штампа дан касније), већ је то урадила уредница друштвене рубрике листа (еј!), госпођа Наташа Јовановића. Она је мученица побркала извјештаје о актуелним изборима архијереја, са Саопштењима Сабора из 2015. и 2016. па се тако тврди да су "једногласно прибројани, то јест канонизовани и прослављени Свети мученици пребиловачки, затим Свети Мардарије (Ускоковић) /.../ и преподобни Севастијан Џексонски". Ауторка 26.маја 2017. (!) дословно пише у контексту одлука актуелног Сабора: "Сабор је одлучио и да се на нивоу Српске православне цркве, а не само на локалном или регионалном нивоу, достојно прослави велики јубилеј - хиљаду година од мученичке смрти Светог Јована Владимира, највећег српског владара из преднемањићког периода (1016-2016)" (крај цитата)

Наташи Јовановић се у сусрет пресудним историјским догађањима на Западном Балкану (њена терминологија) чини значајном одлука за обнављање дијалога са представницима МПЦ,те (цитирам): "најава позитивног одговора на предлог архиепископа Стефана о наставку дијалога у циљу превазилажења црквеног раскола и васпостављању канонског поретка у Македонији" (крај цитата). Ту сад дјелује да ауторка говори о садашњем времену јер истиче "Не заборавимо" да је МПЦ испунила све услове за дијалог, а "у најновијим превирањима у Македонији управо су архијереји ове цркве позвали народ на опрез, процењујући да између западних интереса оличених у Тиранској платформи и њених извођача и очувања националног идентитета стоји непремостив јаз".

Из овог се извлачи снажан увид:" Из данашњег угла јасније је зашто је западна империја умешала своје прсте у македонски раскол."

Али, ако помислите да уредница друштвене рубрике Печата има неке свјеже информације о третирању македонског проблема, разочараће Вас њен антрфиле против епископа Григорија који је упркос интервјуу на Н1 и "екуменистичким скретањима" изабран у Комисију за преговоре са МПЦ, што је по Наташи Јовановић, ипак боље него да је изабран у Комисију за дијалог са Хрватском бискупском конференцијом!

На тако значајне одлуке Сабора, по Печату, бацила је сјенку петиција епископа Максима и других професора БФ. Нарочито у ситуацији кад што се детаљно образлаже Црква ни вајни професори БФ нијесу реаговали ни на "сексуалне образовне пакете", па ни патријарх се није огласио против "Мајнд ап" програма. Ту су даље пошалице на рачун теорије еволуције, на коју залудни професори БФ троше вријеме, јер пазите - сад долази бисер: "научно је доказано да се оно што не постоји не може ни открити".

                                                                                                        Печат, бр 472, 26.05.2017., стр. 15-17

 

[Ромејац]

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве са редовног заседања одржаног у Пећкој Патријаршији и Београду од 14. до 24. маја 2017. године

Редовно заседање Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве започето је у манастиру Пећкој Патријаршији саборним служењем свете архијерејске Литургије и призивом Светога Духа, а настављено у Патријаршији српској у Београду, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја. На заседању су учествовали сви епархијски архијереји Српске Православне Цркве осим Епископа осечкопољског и барањског г. Лукијана, одсутног из здравствених разлога.

На почетку прве саборске седнице Патријарх је као председник Сабора, у уводном обраћању сабраним архијерејима, указао на витална питања црквеног живота данас, у времену великих духовних и егзистенцијалних изазова, с једне стране, и великих могућности за мисију Цркве и духовну обнову народа, са друге стране.

Најважнија саборска одлука јесте одлука о установљавању нових празника у календару Српске Православне Цркве, односно Православне Цркве уопште. Сабор је, наиме, једногласно одлучио да вечном Сабору светих приброји или канонизује:

     1. Патријарха пећког Пајсија Јањевца, чији ће се спомен славити 2/15. октобра;
     2. архимандрита Стефана Јовановића, чији ће се лик, под називом преподобни Стефан Троношки, славити 4/17. септембра;
     3. митрополита скопског Викентија (Крџића) и игумана Владимира (Протића) као свештеномученике и пострадале од бугарских окупатора у Сурдулици као мученике, који ће се празновати 16/25. маја;    
     4. зверски побијене страдалнике пивске као мученике, чији ће годишњи спомен бити сваког 25. маја/7. јуна, и страдалнике величке и горњеполимске, такође као мученике, чији ће се празник славити 15/28. јула, и
     5. монаха Јакова (световно име: др Радоје Арсовић), под називом преподобни Јаков Нови Тумански, који ће се празновати 8/21. августа.

Сабор је прихватио извештај о раду Критског сабора, односно Светог и Великог Сабора, одржаног у јуну прошле године.

Сабор је, такође, упутио писмо подршке и молитвене солидарности Патријарху московском и све Русије г. Кирилу поводом дискриминације и обесправљености којој су изложени епископи, свештенство, монаштво и верници највеће и једине канонске Цркве у Украјини, аутономне Украјинске Православне Цркве у саставу Руске Православне Цркве.

Као и сваке године, Сабор је посветио дужну пажњу црквеној просвети и школству. Донете су одлуке које имају за циљ побољшање духовних и материјалних услова живота и рада у Богословијама, а посебно на Богословском факултету Српске Православне Цркве у Либертивилу код Чикага.

Анализиране су и опште прилике у епархијама Српске Православне Цркве у Западној Европи, Америци и Аустралији. У том контексту донета је и одлука о премештању седишта Епархије источноамеричке из Ворена (Њу Џерси) у Парк Хилс (Јонкерс, Њујорк).

Донета је одлука да се при Светом Синоду оснују Одељење за бригу о светињи брака и породице, Одељење за биоетику и Одељење за праћење разбијачке делатности јеретичких организација, секти и неканонских групација.

Сабор подржава изградњу Меморијалног центра на Старом Сајмишту као трајног спомен-обележја српским жртвама у 20. веку, као и жртвама Јевреја, Рома и свих осталих народа који су са српским народом поделили његову горку судбину у томе трагичном столећу.

Сабор се позабавио и питањем црквеноправног (канонског) статуса православних војних свештеника у Војсци Србије.

Одобрено је Епархији рашко-призренској да, поред свог историјског седишта у Призрену, може установити, из практичних разлога, и административно седиште у древноме Расу (Новом Пазару).

Сабор сматра, као што је и раније сматрао, да земним остацима српског и светског великана Николе Тесле никако није место међу музејским експонатима – ова чињеница представља јединствен преседан и васељенску срамоту – него у гробници, и то у Храму Светог Саве на Врачару или, алтернативно, на платоу испред њега.

Саслушан је, са благодарношћу Богу и са молитвеним страхопоштовањем, извештај о недавном обретењу (проналажењу, откривању) моштију светога владике Мардарија (Ускоковића) Либертивилског у стању потпуне очуваности и нетрулежности, што је знак да га је Господ прославио на изузетан начин. С тим у вези, прихваћен је предлог да 14. и 15. јула ове године у Либертивилу буде свечано обележена стота годишњица његовог доласка у Америку.

Са задовољством је прихваћен и извештај о току обнове Храма Светога Саве у Њујорку.

Сабор је констатовао да су свештеници и верници Српске Православне Цркве у току овог извештајног периода уложили велики труд на сакупљању средстава у добротворне сврхе и за ублажавање тегоба пострадалог народа.

Сабор је пажљиво саслушао више важних извештаја, у првом реду извештај Светог Синода о његовом раду у протеклом периоду, са посебним нагласком на успешном раду Музеја и Архива Српске Православне Цркве, као и патријаршијске Библиотеке. Следили су извештаји Комисије за ревизију Устава Српске Православне Цркве, Патријаршијског управног одбора, добротворне Фондације Човекољубље, поклоничке агенције Доброчинство и других црквених тела и установа.

Сабор је, такође, размотрио питање антиканонског и цркворушилачког деловања расколничке групе познате под именом артемијевци, по некадашњем имену г. Марка Радосављевића, формалног вође групе. Тим поводом је Сабор упутио и посебно обраћање верном народу у којем позива вернике на духовну будност, трезвеност, расуђивање и истинску, јеванђелску верност и ревност, насупрот расколничкој, секташкој ,,ревности не по разуму”, а расколнике на покајање, једино спасоносно, и на повратак у крило Мајке Цркве. Притом је одлучио да Горана Мирковића, такозваног хорепископа хвостанског и барајевског, уствари свргнутог јеромонаха Наума, трајно искључи из црквене заједнице, с тим да ово изопштење или екскомуникација престаје да важи једино у случају искреног и делатног покајања.

Сабор је са великом жалошћу констатовао да Румунска Православна Црква не само што наставља са својим антиканонским упадима у јурисдикцију Српске Православне Цркве него их још и интезивира и проширује на читаву српску канонску територију. Уколико она са том крајње небратољубивом и етнофилетистичком праксом не престане у најскоријој будућности, Свети Синод ће, по овлашћењу са овог заседања Сабора, бити приморан да начини мучан, али једини могући корак – да прекине литургијско и канонско општење са овом Црквом све до њеног повратка ,,к познанију права”.

Сабор је размотрио и један излишан и у суштини бесмислен проблем. Реч је о уплитању групе наставникâ и асистената Православног богословског факултета у Београду у јавну расправу о Дарвиновој теорији еволуције, у међувремену ,,догматизованој” у мање-више атеистичком смислу, што је у медијима хорски проглашено за подршку дарвинизму у његовом најгорем издању и за посредно оспоравање богооткривене истине о Богу као Творцу света и библијске повести о стварању. Потписници тога текста су се обратили Сабору са исповедањем аутентичне хришћанске вере у Бога Творца (здрави и прави креационизам). Сабор је то прихватио, али са напоменом да нам читава та распра, без обзира на њихове намере и замисли, уопште није била потребна.

Сабор је одликовао Патријарха српског г. Иринеја орденом Светог Јована Владимира, а Епископа шабачког г. Лаврентија, поводом 50-годишњице његове архијерејске службе, орденом Светог Саве првога степена.

Попуњене су скоро све упражњене епархије Српске Православне Цркве. За митрополита дабробосанског изабран је досадашњи епископ зворничко-тузлански г. Хризостом, за епископа зворничко-тузланског досадашњи епископ далматински г. Фотије, за епископа далматинског архимандрит г. Никодим (Косовић), досадашњи настојатељ манастира Крке, за епископа милешевског досадашњи епископ бихаћко-петровачки г. Атанасије, за епископа бихаћко-петровачког досадашњи епископ франкфуртски и све Немачке г. Сергије и за епископа нишког досадашњи викарни епископ топлички г. Арсеније, док је за администратора епархије франкфуртске и све Немачке изабран епископ аустријско-швајцарски г. Андреј.

У Светом Синоду престао је мандат епископима бачком г. Иринеју и рашко-призренском г. Теодосију, који остају чланови заменици, а за нове чланове Светог Синода изабрани су, на предлог Патријарха српског г. Иринеја, митрополит загребачко-љубљански г. Порфирије и епископ ваљевски г. Милутин.

Доставља: епископ бачки Иринеј,
портпарол Српске Православне Цркве