Свети архијерејски сабор 2017. радни део

[александар живаљев]

пре 42 минута, Vedran рече

Кад би заседали док не исцрпе теме заседали би до маја 2018. Међутим, из новинских текстова звучи да су теме само финансије, тронови, и политичка питања. 

Надајмо се да у новинским извјештајима има бар трунчица истине, односно да је усвојен дневни ред. Било би добро да се врате обраћања епископа бачког, или већ кога Сабор одреди, јавности, како би се извјештавање упристојило.

Ако је усвојен дневни ред, онда би могли да претпоставимо да се већ зна који ће угодници ући у Диптих Светих Православне Цркве Христове. А то је једна од најважнијих улога Сабора као ликоливнице.

Владика Атанасије је најављивао поводом 470 годишњице обнављања Пећке Патријаршије канонизацију патријараха Пајсија и Јована и новомученика косовског Харитона:

Владика бачки је најавио канонизацију свег великог претходника Иринеја (др Ћирића), вечерас се о његовој светости отвара изложба у Музеју СПЦ, а владика Лаврентије је поводом 700 годишњице Троноше предложио причислење светима игумана Стефана. Можда већ данас буде радоснијих и Богоугоднијих вијести.

[Августин]

1.Не знам зашто се толико форсира да наши епископи возе луксузне аутомобиле када то нису неки посебно луксузни аутомобили јер их вози и велик део грађана и када они веома велик део времена проводе на точковима па не могу да се возе у кршевима.Мислим да је изјава новинара о коментару патријарха Павла измишљена јер се он возио у аудију А3 па би то било веома лицемерно,а он није био лицемеран.У превозу је ишао само у Ваведење и то не сваки пут.

2.Епископи не поднесе никакав финансијски извештај патријарху него извештај о целокупном раду СА Сабору.Све више се форсира да је патријарх врховни орган цркве,а он је само први међу једнакима.Например началствује на литургији и председава Сабору.Он самостално не може као ни други архијереји да доноси никакве ослуке ван своје епархије.Врховни орган Цркве је СА Сабор.Финансијску контролу епархија врши свештеник изасланик Синода финансијски стручњак који то детаљно ради по епархијама, а ово на Сабору је мање више формално.Какве везе патријарх може имати са књиговодственим и рачуноводственим заврзламама.

3.Проблем наше свете Цркве је што скоро нема никакву мисију и требало би се тиме бавити а не кадровским и аутомобилским питањима.Унутрашња мисија постоји кроз веронауку и проповед(ако се то може назвати мисијом),а спољашња мисија која је један од главних задатака Цркве(према неверним) уопште не постоји.Напомињем да у СА Синоду постоје четири ресора за финансије,за просвету(црквено школство) и за спољњу и унутрашњу мисију.Да ли ова два последња ресора ишта раде?

[александар живаљев]

Патријарх: Иринеј Ћирић - прави Христов исповедник

16. Мај 2017 - 9:48

У присуству архијереја сабраних на редовном заседању Светог Сабора, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј отворио је 15. маја 2017. године у Музеју Српске Православне Цркве у Београду изложбу На гласу светости - Иринеј Ћирић, епископ бачки (1884-1955). Изложба је заједнички подухват Музеја града Новог Сада и Епархије бачке.

Круна првог дана заседања Светог Архијерејског Сабора наше отачаствене Цркве била је отварање изложбе у Музеју Српске Православне Цркве посвећене знаменитом епископу бачком Иринеју Ћирићу. Са благословом Преосвећеног Епископа бачког др Иринеја Буловића, несвакидашњу изложбу приредила је др Гордана Петковић, вредни прегалац Музеја града Новог Сада, са намером да ширу научну и културну јавност упозна са животом и заслугама ове велике личности српске црквене и народне историје. Такође, др Гордана Петковић је уредила и богато илустрован каталог изложбе који, слободно можемо рећи, предстваља својеврсни животопис владике Иринеја Ђирића.

Церемонија свечаног отварања изложбе одржана је у атријуму Музeја Српске Православне Цркве, где је Његову Светост Патријарха и оце Сабора дочекао пој хора Светоархангелског манастира у Ковиљу под управом протопсалта јерођакона Јеротеја. Уз Тон деспотин и Христос Воскресе Његова Светост је благосиљао присутне који су испунили не само атријум већ и простор на улици испред главног улаза у Музеј.

Водитељ програма, драмски уметник Андреј Шепетковски, најавио је обраћање управника Музеја Српске Православне Цркве ђакона Владимира Радовановића који је поздравио присутне захваливши им на доласку на јединствену изложбу под сводовима Патријаршијског двора, односно Музеја Српске Цркве, о многостраној и по талантима раскошној личности непоколебивог исповедника - епископа бачког Иринеја Ћирића.

Уследило је обраћање др Гордане Петковић, вишег кустоса историчара Музеја града Новог Сада, која се у свом научном раду посебно бави знаменитом породицом Ћирић и личношћу владике Иринеја. -Осећам велику част и радост што се после Новог Сада, Суботице и Сомбора изложба приказује и београдској публици и то баш у току Светог Архијерејског Сабора чији је члан био владика Иринеј Ћирић. Захваљујем Епископу бачком Иринеју и Епархији бачкој на поверењу, подршци и сарадњи током које се Преосвећени Владика г. Иринеј показао као мецена у пуном смислу те речи.

Ауторка изложбе је упутила речи захваности градоначелнику Новог Сада, матици Српској, Историјском архиву Новог Сада, Кинотеци, породици Ћирић, као и Музеју Српске Православне Цркве и њеном управнику ђакону Владиумниру Радовановићу на гостопримству. Посебну захвалност ауторка је упутила колегиници Бранислави Јордановић и ђакону Мирославу Николићу. Своје кратко обраћање др Петковић је завршила речима: -Владика Иринеј Ћирић поново је дошао у Београд.

Присутнима се, затим, обратио г. Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, града у коме је столовао и пастироначалствовао епископ Иринеј Ћирић. -Као градоначеник Новог Сада поносан сам што је изложба кренула на свој пут. Овом изложбом исправљамо историјску неравду нанету личности која је спасила 2800 малишана из логора Шарвар и која је основала Дечју  болницу у Новом Саду, граду мученику и граду хероју, који помажући припремање ове поставке благодари епископу Иринеју Ћирићу на његовој бризи о другом и остављеним идеалима који нас покрећу.

Хор древног Светоархангелског манастира у Ковиљу, у коме је епископ Иринеј Ћирић волео да обитава, отпевао је Ангел вопијаше, катавасију девете песме, из Антологије Викентија Хиландарца, глас 1.  

Потом се надахутим речима обратио Његово Преосвештенство Епископ бачки др Иринеј: -У плејади архијереја који су предстојали Цркви Божјој у благословеној Бачкој повест је златним словима уписала имена Висариона Павловића, Мојсија Путника, Јосифа Јовановића Шакабенте, Јована Јовановића, Платона Атнацковића... Сваки од њих је, у складу са Богом дарованим му талантима, кроз буре историје, на месту где се вековима сусрећу и укрштају цивилизације, водио бригу о спасењу повереног му словесног стада и унапређивао живот Цркве. Данас је пред нама књига која приказује живот архијереја у коме су се сабрали таланти многих епископа новосадских и бачких.

-Реч је о блаженог спомена епископу Иринеју Ћирићу. Његов земни живот, који се одвијао од 1884. до 1955. године, ауторка, др Гордана Петковић, енциклопедијском лапидарношћу, сабрала је у невелики број страна и уз помоћ фотографијâ, докумената, уметничких слика, портретâ и аутопортретâ, сачинила каталог изложбе о овом архијереју, али за читаоце и каталог његовог живота. Док прелиставамо овај каталог, кроз податке који, само фрагментарно или опширније, описују поједине фазе живота владике Иринеја Ћирића, откривају нам се несравњиви дарови Божји које је у свом животу опредметио овај архијереј, рекао је владика Иринеј и додао:

-У нашој Цркви остао је упамћен и као надахнут богослов, затим културни прегалац и стваралац (сликар, песник, композитор), па делатник на пољу сарадње између хришћанских Цркава, протагониста спасавања око три хиљаде деце из логора у Шарвару, страдалник од безбожног режима, али пре свега и више од свега као служитељ Богу и Цркви, архијереј дубоке вере и духовности. Најкраће и најтачније речено, читав његов живот био је на гласу светости.

-И данас је у свештенству и верном народу Бачке жива свест о томе да је читав његов живот био светитељски и праведнички живот. Тако нам се, док о њему, његовом раду и страдању, читамо, проучавамо нотне текстове, музичке критике, уживамо у његовом ликовном стваралаштву или поезији коју је писао, у свести ствара живопис његовог лика у коме се кристално јасно огледа предивно Лице Христа Бога Живога, живопис који тек треба да буде насликан и који у духу и данас целивамо и пред њим се клањамо, закључио је Епископ бачки.

Водитељ програма је, затим, прочитао кратак одломак из приступне беседе коју је владика Иринеј Ћирић изговорио 9. фебруара 1922. године у Саборној цркви у Новом Саду: -Видимо дакле да прави хришћани никако нису млакоње, мртви људи без воље, него одлучне, чврсте и борбене природе. У својој борби они нису употребљавали силу, нису зло лечили злим; пa ипак су пoбеђивали. Ја мислим, да је први услов за проналажење правог лека - не тражити кривицу ван себе. Сваки програм за реформе у свету може бити добар, али ће успеха имати тек онда, када претходно реформишемо срце своје. И у време светога апостола Павла, као и у данашње време, било је много заплетених питања. Тако је на пример било врло важно питање о робовима, које су господари сматрали за своје ствари. Апостол народа није састављао никакав програм за решење тога тешкога социјалнога проблема; али једним једноставним гестом показао је пут, који је после довео до мете. Када је Филимону побегао роб Онисим, Павле га је вратио натраг господару. Он није молио Филимона да ослободи Онисима, него само да га прими као брата љубазнога (Фил. 16). Новим унутарњим односом братске љубави његово ропство је у ствари било уништено. Реформа је била много радикалнија него да се само ограничила на формалне односе.

Као у апостолско време, тако и данас, мислим, најглавнија је реформа, успостављање правилних односа међу људима.

Ја немам програма фиксиранога по пунктовима, ја немам своје странке. Али ја тражим присталице. Но мени не требају гласачи ни изборници, мени су потребни раденици. Мој присталица неће толико бити онај, који ми је само лични пријатељ, колико сваки онај који ради на добру Цркве и народа, па ма он био и мој лични противник. Ја немам ништа да тражим за себе, јер Господ ми је истина одузео најближе и најмилије, — тако беше његова воља, и нека је благословено име његово, — али ми је с друге стране дао више него што сам искао. Ја имам да тражим само још ваше добро!

Химну Благодарности - Тебе Бога хвалим, глас осми, запис протојереја Ненада Барачког, извела је драмски сопран Јелена Радовановић, солиста Београдске опере, у пратњи хора Светоархангелског манастира у Ковиљу што је пропраћено нескривеним одушевљењем и аплаузом присутних.

Отварајући изложбу Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј је истакао: -Браћо архијереји, уважене даме и господо, браћо и сестре. Дан када Свети Архијерејски Сабор наше свете Цркве почиње са радом посебно је свечан. Тако је у свакој помесној Цркви Православној. Могло би се рећи да је то, за црквене људе, и мали празник. А рекао бих да је данашњи дан још свечанији јер се под кровом овог патријаршијског здања и Музеја Српске Православне Цркве отвара изложба о једном нашем великом и значајном архијереју, блаженопочившем Епископу бачком Иринеју (Ћирићу). Добро је и да се ми старији, његови савременици, сетимо његовог живота и рада, а исто тако је добро и важно да о њему чују и виде и млађи нараштаји. Имају се чему научити.

-Чули смо од претходних говорника о каквом се епископу ради. Колико је био образован, са колико га је дарова Господ наградио! Представљао је нашу Цркву у свету, у међухришћанским организацијама. Знамо и за његово велико дело спасавања три хиљаде деце и њихових мајки из логора за веме рата. Исто тако знамо и за његово страдање, у време које није било нимало повољно нити наклоњено нашој Цркви, свештенству и верном народу. Многи су страдали, али случај владике Иринеја Ћирића је заиста посебан. После толико добра које је учинио народу, био је проглашен за непријатеља тог истог народа. Али, и та страдања, шиканирања, вређања, затварање у кућни притвор, па и батинања до правог линча, све је он то смирено и више него достојанствено подносио. Био је прави Христов исповедник. Има ли бољег примера младим покољењима богословâ и свештеникâ, младима уопште, од тако врлинског човека? Није био само полиглота, песник, композитор, сликар, музичар, научник, теолог... Био је пре свега човек хришћанин, архипастир Цркве на гласу светости. Заиста је драгоцено што су слике, документи и други предмети сачувани и што можемо да их овде видимо. И у своје име захваљујем свима који су се трудили око организације ове изложбе, поручио је Патријарх.

После Патријархових богомудрих и очинских речи које су осликале повест о духовном горостасу епископу Иринеју Ћирићу, аутор изложбе др Гордана Петковић повела је Његову Светост Патријарха и остале званице у изложбени део Музеја Српске Православне Цркве. Пратећи ауторска језгровита објашњења приказаних експоната, многобројна публика је разгледала несвакидашњу поставку уз пој хора Светоархангелског манастира у Ковиљу.

Отварању изложбе присуствовали су директор Управе за сарадњу за Црквама и верским заједницама Србије др Милета Радојевић са сарадницима, главни секретар Светог Синода протојереј-ставрофор др Саво Јовић, директор Патријаршијске управне канцеларије протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, управник Библиотеке Српске Патријаршије др Зоран Николић, управник Архива Српске Православне Цркве г. Радован Пилиповић, уредник Информативне службе Српске Православне Цркве протођакон Радимир Ракић, декан Православног бгословског факултета Униоверзитета у Београду протојереј-ставрофро Предраг Пузовић, представници најважнијих културних и просветних установа, чланови дипломатског кора, као и многобројни верни народ престонице.

****

Иринеј (Иван) Ћирић рођен је 1884. године у угледној породици у Сремским Карловцима, од оца Исидора, патријаршијског и народно-црквеног секретара, и мајке Евелина, рођ. Кречаревић. Школовао се у месту рођења и Новом Саду, где је 1902. године завршио гимназију. Мосјковску духовну академију завршио је 1906. године, а затим је студирао у Бечу на Филозофском факултету (група семитских језика). Докторирао је 1908. године. Замонашио се у манастиру Хопово, пред Божић 1908. године. Брзо је напредовао у монашким чиновима. Априла 1909. године постављен је за библиотекара Патријаршијске библиотеке у Сремским Карловцима, а у јесен исте године постао је, у звању доцента, професор Карловачке богословије. На основу објављених научних радова 1913. године изабран је за ванредног професора ове школе. За епископа тимочког изабран је 1919. године. Радио је на духовној и на материјалној обнови Тимочке епархије. Новембра 1921. је премештен у Бачку епархију, а свечано је устоличен неколико месеци касније у Новом Саду 1922. године.

Бачком епархијом управљао је 33 године, а поље рада било му је изузетно широко. Током 1927. боравио је у Поткарпатској Русији (Чехословачка) као изасланик Српске Православне Цркве обављајући мисију уређења тамошње Цркве. Као један од најобразованијих и најеминентнијих архијереја свог доба био је ангажован у раду више међународних црквених организација у којима је достојно представљао Српску Православну Цркву. Бавио се изучавањем црквеног појања, иконографијом и сликарством, преводио је, писао је поезију и белетристику.

Током Другог светског рата, захваљујући иницијативи владике Иринеја и ангажовању црквених општина, из мађарског логора Шарвар спасено је  и размештено по Епархији бачкој 2.800 деце и 180 мајки са одојчадима. Његовом заслугом основана је и Епархијска (Дечја) болница у Новом Саду у којој су лечена деца оболела од туберкулозе у овом логору.

По завршетку рата епископ Иринеј је 17 месеци провео у кућном притвору. Умро је уочи Благовести 1955. године, а сахрањен је у новосадској Саборној цркви.

[Августин]

Искрено се надам да ће блаженопочивши еп.Иринеј Ћирић на овом сабору бити причислен лику светих.Поред свега познатог навешћу да ми је покојни еп.Сава Вуковић причао да је еп.Иринеј био прозорљив и то напрмимер да би говорио без питања на тему коју је тада млади Светозар Вуковић хтео да започне или би одмах како би овај ушао код њега извадио књигу и рекао прочитај.У таквим случајевима увек се радило о нечему што је будући владика Сава хтео да пита.Ако треба о овоме могу и да посведочим.

[александар живаљев]

1 hour ago, Августин рече

Напомињем да у СА Синоду постоје четири ресора за финансије,за просвету(црквено школство) и за спољњу и унутрашњу мисију.Да ли ова два последња ресора ишта раде?

Слажем се са свим што си написао, мада мислим да мало потцјењујеш улогу патријарха, Првог међу епископима народа, без кога по канонима они не могу ништа значајније чинити у својој епархији (парохији). Тако нпр. било је довољно за смјену Артемијеву што је умјесто викарног архијереја кога је сам тражио и предложио, поставио другог архијерејског замјеника без сагласности патријарха. На тој улози Првог темељи се и улога Синода у нашој Помјесној цркви.

Е сад, некада је објављивано који је синодалац задужен за који "ресор", једно вријеме је блаженопочивши владика Сава успио да се објављују редовна саопштења о раду Синода. Сада је то препуштено "случајевима", што, наравно, није добро. Сам ресор за "унутрашњу мисију" више се посматра као административни, за контакте са епархијама, а за "спољну мисију" за односе међуправославне, међухришћанске, интеррелигијске, информисање...

Апарат Светог Синода је прилично мали, по Календару Црква 2017., чине га главни секретар, секретар-референт извршних послова, два референта општих послова, референт за црквену просвету, службеник Патријархове канцеларије и референт за међуцрквене послове Канцеларије за спољну мисију Цркве и два архивара. Прије пар година је основано Мисионарско одељење СПЦ (тренутно предсједава епископ бачки), није познато да ли се састаје.  Вођа Братства православне омладине ЦГ јереј Мијајло Бацковић је прије годину дана изјављивао да ће се Уставом СПЦ предвидјети стално тјело за омладинску мисију, али то са промјеном Устава иде јако тешко:

МАЈ, 2005

"Сабор је, даље, одлучио да се интензивно ради на побољшању текста Устава Српске Православне Цркве"

http://www.spc.rs/sr/saopstenje_za_javnost_sa_redovnog_zasedanja_svetog_arhijerejskog_sabora_maj_2005_godine_0

МАЈ, 2011:

"У циљу што успешнијег организовања црквеног живота, Сабор је проширио састав постојеће саборске комисије за ревизију Устава Српске Православне Цркве."

http://www.spc.rs/sr/saopstenje_za_javnost_svetog_arhijerejskog_sabora_srpske_pravoslavne_crkve

[Драгана Милошевић]

Са дозом резерве читајте новинарска наклапања и верујте својим епископима.

[Августин]

Мени су говорили старији архијереји да су ти ресори за мисију управо оно како се зову.Каква би то била унутрашња мисија односи са епархијама.То чак звучи и мало смешно.Што се тиче улоге патријарха дуго памтим и никада се није у медијима као сад приказивало да је патријарх врховни орган у Цркви.Врховни орган у Цркви је по Уставу СА Сабор.Форсирање патријарха иде од оних центара моћи који хоће да контролишеу Цркву јер је лакше контролисати једног човека него њих 50.То наравно нема никакве везе са садашњим патријархом о чијем раду не знам ништа.Патријарх не поставља администраторе него Сабор.

[александар живаљев]

пре 2 минута, Драгана Милошевић рече

Са дозом резерве читајте новинарска наклапања

По гријесима својим, ја сам дежурна фрау Габријела: сад на киоску прочитах да се огласила и "легендарна" Жељка Јевтић у Блицу: она најављује само избор митрополита дабробосанског и епископа милешевског, евентуално осечкопољског и барањског, али никако нишког. Опет помиње таблоидну причу од прошле године да сремски епископ пријављује минималне епархијске приходе, како би мање давао Патријаршији.

[александар живаљев]

пре 6 минута, Августин рече

Мени су говорили старији архијереји да су ти ресори за мисију управо оно како се зову.

И мени, Блаженопочивши владика Сава Шумадијски. Потврђујем и то о прозорљивости + Иринеја (др Ћирића).

[Драгана Милошевић]

пре 6 минута, александар живаљев рече

По гријесима својим, ја сам дежурна фрау Габријела: сад на киоску прочитах да се огласила и "легендарна" Жељка Јевтић у Блицу: она најављује само избор митрополита дабробосанског и епископа милешевског, евентуално осечкопољског и барањског, али никако нишког. Опет помиње таблоидну причу од прошле године да сремски епископ пријављује минималне епархијске приходе, како би мање давао Патријаршији.

ма, само да глава заболи од таквих прича.

п.с. ни ја нисам боља, сваки дан претресем ел. штампу.

[александар живаљев]

ДОК ЧЕКАМО, НАДАМО СЕ РАДОСНЕ ВИЈЕСТИ СА САБОРА, ДА СЕ ПОДСЈЕТИМО НЕКИХ НЕИЗВРШЕНИХ САБОРСКИХ ОДЛУКА (осим ревизије Устава СПЦ)

МАЈ, 2006

"усвојене постојеће иницијативе да прах Николе Тесле буде сахрањен на Светосавском платоу на Врачару."

http://www.spc.rs/sr/saopstenje_za_javnost_sa_redovnog_zasedanja_svetog_arhijerejskog_sabora_maj_2006_godine

ОКТОБАР, 2006

"Сабор је установио годишњу књижевну награду Свети Владика Николај за изузетна књижевна остварења"

http://www.spc.rs/sr/saopstenje_za_javnost_sa_redovnog_zasedanja_svetog_arhijerejskog_sabora_oktobar_2006_0

Ово је ове године за књижевно стваралаштво у 2016. учинила Епархија Шабачка.

МАЈ, 2007, ПОД ПРЕДСЈЕДНИШТВОМ ПАТРИЈАРХА ПАВЛА

"У циљу унапређивања просветитељске мисије Цркве, Сабор је начелно одобрио оснивање Православног богословског факултета при Универзитету у Нишу"

ИСТО:

"Сабор је донео одлуку да се реактивира Комисија Светог Синода за коначно обликовање превода Светог Писма на српски језик."

http://www.spc.rs/sr/saopstenje_za_javnost_sa_redovnog_zasedanja_svetog_arhijerejskog_sabora_maj_2007_godine_0

МАЈ, 2010, ПРВО РЕДОВНО ЗАСИЈЕДАЊЕ ПОД ПРЕДСЈЕДНИШТВОМ ПАТРИЈАРХА ИРИНЕЈА:

"Потврђена је саборска одлука са прошлогодишњег редовног заседања да се приступи изградњи храма и меморијалног центра посвећеног литургијском и историјском сећању на све српске жртве ратова вођених у 20. веку, као и жртава НАТО - агресије на Србију и Црну Гору 1999. и жртава мартовског погрома над Србима на Косову и Метохији 2004. године."

"Такође је потврђена претходна начелна саборска одлука да Свети Синод, у сарадњи са Богословским факултетом у Београду, припреми услове за отварање Богословског факултета у Нишу."

"Донета је одлука да се, на прикладној локацији, приступи изградњи зграде Српске Патријаршије, будући да садашња зграда, иначе изграђена само у служби потреба Архиепископије београдско-карловачке, не задовољава ни минимум данашњих потреба."

НАПОМЕНА: ОВО ПОСЕБНО ЧУДИ ЈЕР ЈЕ НА ВЕЛИЧАНСТВЕНОЈ ПРОСЛАВИ 200 ГОДИШЊИЦЕ УСТАНКА СА СВЕПРАВОСЛАВНОМ ЛИТИЈОМ КРОЗ БЕОГРАД И НАКОН ЛИТУРГИЈСКОГ "ОТВАРАЊА ВРАТА" СПОМЕН ХРАМА СВЕТОГ САВЕ, 8 -10. маја 2004:

"По завршеној Светој Литургији служен је мали Помен испред споменика Вожду Карађорђу, а затим је литијска поворка дошла на место где су Његова Светост патријарх Српски Г. Павле и Његова Свесветост Патријарх васељенски Г. Вартоломеј положили камен темељац нове зграде Српске Патријаршије" (http://www.spc.rs/old//Vesti-2004/05/11-5-04-c.html)

http://www.spc.rs/sr/saopstenje_za_javnost_svetog_arhijerejskog_sabora_0

НОВЕМБАР, 2010:

"а начелно је прихваћено стварање још двеју епархија на подручју највеће епархије у Српској Православној Цркви, Архиепископије београдско-карловачке."

http://www.spc.rs/sr/saopstenje_za_javnost_svetog_arhijerejskog_sabora_spc_0

МАЈ, 2011:

"Одложено је, до даљњег, издвајање нових епархија из Архиепископије београдско-карловачке. Исто тако, са свешћу да постоје очигледни пастирски разлози за обнову древне Рашке епархије, припојене Епархији призренској у тешким временима турског ропства, и да би стално присуство епископа у Рашкој области ојачало видљиво и делатно присуство Српске Православне Цркве у том делу Србије, Сабор је привремено одложио решавање тог питања - док се не стекну сви неопходни услови."

"а епархијама Српске Православне Цркве и подручним им црквеним јединицама свесрдно препоручује да оснивају фондове за помоћ породицама са троје и више деце"

http://www.spc.rs/sr/saopstenje_za_javnost_svetog_arhijerejskog_sabora_srpske_pravoslavne_crkve

МАЈ, 2012:

"Сабор је питање арондације Архиепископије београдско-карловачке, по броју верникâ највеће епархије у Српској Православној Цркви, одложио за извесно време како би се извршиле неопходне припреме и обезбедила елементарна инфраструктура будућих епархија на том простору"

"Сабор поново апелује на Град Београд да размотри могућност похрањивања костију српског, америчког и светског великана науке и духа, Николе Тесле, на Светосавском платоу или, евентуално, у крипти Храма Светог Саве на Врачару."

"Сабор препоручује свим епархијама Српске Православне Цркве и подручним им црквеним јединицама да оснивају фондове за подршку породицама са више деце"

http://www.spc.rs/sr/saopshtenje_za_javnost_svetog_arhijerejskog_sabora_srpske_pravoslavne_crkve

МАЈ, 2013:

"Сабор је Епархији рашко-призренској, због специфичних услова на Косову и Метохији, одобрио оснивање Епархијског завода за заштиту духовног и културног наслеђа, и начелно прихватио иницијативу да се оснује и општецрквени Завод тога типа. Основана је и нова црквена Фондација за помоћ потребитима на Косову и Метохији"

http://www.spc.rs/sr/saopshtenje_za_javnost_10

МАЈ, 2015:

"Начелно је одлучено да се размотри могућност деловања представника Српске Православне Цркве у Бриселу ради контаката и промовисања њених интереса пред институцијама Европске уније, у сарадњи са представништвима неких других Православних Цркава, а по потреби и са представништвом Ватикана као државе."

http://www.spc.rs/sr/saopshtenje_svetog_arhijerejskog_sabora

[александар живаљев]

ПОВОДОМ ОСАМДЕСЕТОГОДИШЊИЦЕ УПОКОЈЕЊА ПАТРИЈАРХА-ИСПОВЈЕДНИКА

Колико сам упознат, Свјатејши патријарх Иринеј је дао благослов да када мошти патријарха Варнаве буду из мале цркве преношене у Патријаршијску крипту Спомен Храма на Врачару, се уради токсиколошка анализа да би се утврдила истина о кончини патријарха Варнаве.

[александар живаљев]

У ТОКУ САБОРА, 21.05. БИЋЕ ОСВЕЋЕНА ПРВА ЦРКВА ПОСВЕЋЕНА СВЕТОМ ПЕТРУ ДРУГОМ ПЕТРОВИЋУ ЊЕГОШУ, КОЈИ СЕ КАО СВЕТАЦ ПРОСЛАВЉА У МИТРОПОЛИЈИ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКОЈ 19.05.

[александар живаљев]

 

[александар живаљев]

NEMA VIŠE UŽIVANJA PO BEOGRADU Vladike proterane iz hotela!

Autor: Jelena Đondović | 17.05.2017. 13:58

 

Patrijarh vladike strpao u kelije, oni očajni!

Patrijaršija u Beogradu, Foto: Vesna Lalić

U ponedeljak je započeto redovno prolećno zasedanje Svetog arhijerejskog sabora SPC, zbog čega su svi episkopi došli u Beograd, ali za razliku od ranijih godina, kada su se za vreme trajanja Sabora baškarili po luksuznim prestoničkim hotelima, ovog puta je sve do jednog poglavar SPC Irinej smestio u kelije Patrijaršijskog doma! Prema rečima našeg odlično obaveštenog izvora iz Crkve, to nije lako palo vladikama, koji su navikli na raskošan život, o čemu najbolje svedoče upravo njihovi četvorotočkaši koji su parkirani ispred Patrijaršijskog doma.

- Ranijih godina se znalo, vladike su se tokom boravka u Beogradu smeštale ili u hotel „Moskva“ ili u neki drugi isto toliko dobar. Pravo sa sastanaka, koji traju do pet po podne, odlazili su u hotel i odmarali se do narednog dana. Međutim, patrijarh to više nije želeo da toleriše, jasno im je stavio do znanja da u Patrijaršiji ima dovoljno kelija i da svi treba da budu smešteni tamo. Oni su to, naravno, prihvatili, ali teška srca. Neki su se nakon prve noći već žalili da im je u kelijama vruće i neudobno, da ne mogu da se odmore kako treba, ali naravno, komentarisali su to međusobno, nisu ni reč rekli patrijarhu - kaže naš izvor iz SPC.

Sabor SPC, Foto: Predrag Dedijer

 

On dodaje da to nije jedina mera koju je patrijarh preduzeo, a na „veliku žalost vladika”.

- Takođe, zbog velikog interesovanja medija za Sabor, i pre svega fotoreportera, za koje patrijarh strahuje da su stalno za petama epsikopima, njima je takođe rečeno da u poslepodnevnim satima ne idu u luksuzne restorane i ne obilaze skupe prestoničke butike, što im je bila praksa ranijih godina, kad su ih slikali kako kupuju parfeme ili obeduju u prestižnim restoranima - priča naš izvor, dodajući da je i to iznerviralo vladike.

- Međutim, ni na to nisu rekli ni reč - kaže naš izvor.

Težak prtljag: Vladika šumadijski Jovan, Foto: Oliver Bunić

 

Inače, juče je na dnevnom redu bilo češljanje eparhijskih kasa i polaganje računa o trošenju crkvenog novca, te su vladike detaljno informisale patrijarha o svemu što se dešava u njihovim eparhijama, za šta su se prethodnih nedelja ozbiljno spremali i koliko god su mogli sređivali svoje kase. Kako smo saznali, narednih dana bi trebalo da bude doneta i odluka o imenovanju novih vladika za eparhije čiji je tron upražnjen, to su Mileševska, Niška i Dabro-bosanska mitropolija, a neki episkopi su otvoreno pokazali da su zainteresovani za njih.

Vladika Grigorije stiže na Sabor , Foto: Oliver Bunić

 

Sabor raspravlja i o Fejsbuku

Prema rečima našeg izvora, postoji šansa i da će jedan od vladika tokom narednih dana pokrenuti diskusiju i o tome da je gotovo svim episkopima otvoren po jedan ili više profila na društvenoj mreži Fejsbuk, što je urađeno bez njihovog odobrenje, i gde se kače njihove fotografije i izjave.

- Jedan vladika, kome to najviše smeta, pokrenuće pitanje ko otvara te profile, da li neko iz njihovih eparhija ili neko sa strane - kaže naš sagovornik.