Прича иза песме...

[Grizzly Adams]

Подсећам се неке старинске музике па налетех на ово - веома занимљиво. Како и за кога је настала позната песма "My Sharona" коју сте сигурно чули бар некад. Где је Шарона данас и шта ради?

Претпостављам да има пуно оваквих причица па ето нове теме.

 

[Grizzly Adams]

Одмах сам се сетио још једне познате песме која је настала на сличан начин и наравно - ево приче!

Ко је "Девојка из Ипанеме"?

 

[Снежана]

има и на овој теми пар прича

 

[Juanito]

Prva ljubav
U Tuzli se prvi put ozbiljno zaljubio. Upoznao je Slavicu, rodom iz Travnika, studentkinju u Beogradu. Maštao je o venčanju, ali ubrzo je usledilo veliko razočaranje - našao je njen dnevnik i šokirao se: Slavica je vodila podatke o svom intimnom životu sa poznatim i nepoznatim muškarcima. Želeći da joj pruži još jednu priliku, poveo ju je u Novi Sad. „Došli smo prvo u Beograd”, pričao je Toma Zdravković 1971. godine, „u ono vreme bio mi je dobar prijatelj Dragan Toković, koji je pevao u kafe baru Terazije. Obratio sam mu se za pomoć i zamolio ga da me preporuči nekom lokalu. Toković, veoma popularan, nije više hteo da peva u Bezistanu, pa me je upoznao sa šefom. Misleći da sam na nivou Dragana Tokovića, ponudio mi je da ga zamenim. Sutradan je održana proba. Uhvatila me je trema, jer su tad svirali najbolji muzičari, kao Vasa Belošević, saksofonista Caki ili Lale bubnjar. Da sve bude gore, na probi su bili i slavni fudbaleri Dragoslav Šekularac i Zoran Miladinović. Ta velika imena su mi se podsmevala dok sam pevao... Utučen i iskompleksiran, uopšte nisam primetio da Slavica sedi sa Zoranom i da sa njim čavrlja kao sa starim prijateljem. Shvatio sam da tu nešto nije u redu tek kad sam im prišao. Pred celim društvom rekla je kako mora da obiđe neke prijateljice. Šta sam mogao nego da se složim. Vratio sam se u pustu hotelsku sobu, a ona se pojavila tek posle ponoći, u društvu Zorana Miladinovića i nekih devojaka i mladića."
Brak i velika tuga
Nezadovoljstvo na privatnom planu reflektovalo se i na posao: 1962. godine počinje da peva u baru beogradskog Metropola. U modi su bili šlageri i kancone tipa Ave Marija, Granada, Katari i Gitara romana. Jedne večeri upoznao je zgodnu crnku Olgicu. Sasvim omađijan, zaboravivši na Slavicu, venčali su se. Izgledalo je da će brak biti uspešan, sve dok Toma 1963. nije dobio poziv za vojsku: mada je brzo pušten, zbog slabog zdravlja, bračne trzavice su počele, i nekoliko meseci kasnije Toma i Olgica su se razveli. Kada je pevao na Svetom Stefanu, u hotel u kom je odseo stigao je telegram u kojem je pisalo da se hitno javi u sarajevsku bolnicu, a lekar koji je poslao telegram napisao je da je Slavica teško bolesna i da želi da ga vidi. To ga je totalno šokiralo. Kad je stigao u Sarajevo, Slavicu nije mogao da prepozna: izgubila je trideset kilograma usled neizlečive bolesti. Toma je želeo da ostane u Sarajevu pored Slavice, ali kako nije mogao da dobije angažman, otišao je u Tuzlu, gde mu je nekoliko dana kasnije stigao još jedan telegram, ovog puta sa obaveštenjem da je Slavica umrla. Nije imala ni dvadeset godina.
Buket belih ruža
Tako je nastala pesma Buket belih ruža, o čijoj genezi Toma nije javno govorio. Jedino je publika, još tada u Bristolu, osetila da Toma ne peva pesmu, već svoj život.

 

 

[Дијана.]

Toma ne znam koliko je žena (vjenčanih) imao, lik poput Jesenjina, neodoljiv za žene. Za Slavicin slučaj nisam znala, ali tad on još nije bio slavan. Inače, njegova poslednja žena (simbolički, Nada), udala se za Tomu kad su mu ljekari prorekli još samo 6 mjeseci života (i on je obolio od raka). Boem Toma poživio je boemski, i s njom naravno, još čitavih 12 godina... Omnia vincit amor. 

Meni je zanimljiva priča iza ove pjesme. Gledaš, slušaš, plačeš, i pitaš se, koja žena srca kamenoga je mogla da ostavi ovako divnog i osjećajnog muškarca, koji je toliko voli... Kad ono na wiki već možeš da pročitaš da je taj divni čovjek nju sa svoje nezrelosti, sebičnosti i neodgovornosti natjerao da abortira, i da ga je zato ostavila... Tako, uvijek ima i druga strana priče... 

 

[Давор73]

Можда је већ било речи о овом, не знам, мени је ово топ прича...

http://www.fokuspress.com/top-story/1948-kako-je-nastala-najljepsa-pjesma-na-svijetu-cekaj-me-i-ja-cu-sigurno-doci

[Paradoksologija]

Toma rulz.

Ako na ovo neki misle kad kažu 'narodnjaci', ja bih ipak odmah ubacila u kategoriju 'vazda bilo i biće'.

[Снежана]

пре 14 часа, Давор73 рече

Можда је већ било речи о овом, не знам, мени је ово топ прича...

http://www.fokuspress.com/top-story/1948-kako-je-nastala-najljepsa-pjesma-na-svijetu-cekaj-me-i-ja-cu-sigurno-doci

кад смо већ код Томе и чекања 

 

[Juanito]

пре 1 сат, Paradoksologija рече

Toma rulz.

Ako na ovo neki misle kad kažu 'narodnjaci', ja bih ipak odmah ubacila u kategoriju 'vazda bilo i biće'.

 

Toma

Iz arhive »Vremena«

Ja moram da pijem da ublažim bol,
o, kako je tužan ovaj život moj!
O, kako su noći duge, Danka,
ja ispijam čaše bez prestanka
i šapućem Danka, Danka, volim te
(Toma Zdravković, "Danka")

Toma Zdravković? To je onaj pevač što je od škole imao samo osnovnu i kurs za traktoristu? Tačno. Onaj što se tri puta ženio i na kraju umro bez poroda? Upravo tako. Onaj što je čitavo bogatstvo proćerdao po kafanama i kockarnicama da bi iza njega ostao samo jednosoban stan na Petlovom brdu? Potpuno ste u pravu. Pa po čemu je jedan takav zaslužio rubriku u "Vremenu"? E pa, gospođo, teško je to objasniti. Razlog je manje-više bizaran: on je, znate, bio najbolji. 

Vidite, njegova priča počinje u selu Pečenjevac kod Leskovca. Pošto tamo posla nije bilo, morao je u varoš trbuhom za kruhom. Radio je najteže fizičke poslove, na građevini i tome slično. Jedno vreme fizikalisao je u leskovačkoj bolnici, a u pauzama bi znao da sedne na stepenice i da peva na sav glas. Na kraju su ga primetili. To je bilo neko drugo vreme kada nije bilo dovoljno isprsiti se za pet-šest hiljada maraka i snimiti ploču. Trebalo je napisati pesmu i otpevati je. A on je znao i jedno i drugo.

Ako se ikada nađe nekakav istoričar popularne kulture kome ovakve teme nisu ispod časti, verovatno će zabeležiti da je dotični Zdravković prvi javni nastup imao ranih sedamdesetih, u hotelu "Dubočica" u Leskovcu. Pevao je pre Silvane, koja mu je i kasnije pomagala. Da, da, reč je o Silvani Armenulić. Ne, gospođo, nije to ona pevaljka kako kažete, već dama kakva Vi nećete postati ni za tri života. Bez uvrede, molim, to su fakti. Elem, Silvana mu je malo pomogla na početku. Ostalo je istorija.

Potpuno ste u pravu, gospođo, njegove pesme nisu imale naročitu umetničku vrednost. Nije imao ni školovan glas. Ipak, čak i danas, posle toliko godina, kad negde krene njegova pesma, oči se ovlaže, ruke podignu, čaša razbije nekako sama od sebe, a svirac, 'bem li mu ćemane, dobro se ovajdi. Najniži porivi, zadimljena krčma, odvratne mačo balkanske alkoholne orgije? Možda ste u pravu, ali, kako da Vam kažem, neki ljudi još uvek vole da osete miris duše, ili bar da joj čuju glas. A Toma je imao dušu, onu što od sreće tugu tka. Balkanci to vole. Pa i Halil Džubran, i Bodler, i bog te pita ko sve nije pevao o pijanstvu. Šta je Toma gori od njih?

Možda niste znali, ali g. Zdravković se vo vremja ona družio sa Miroslavom Antićem i Kemalom Montenom. U pravu ste, sve sama mokra braća. Genijalna, ali dobro, nije to bitno. Bolje da pričamo o njegovim ljubavima. U stvari, nema tu mnogo da se priča, on ih je sve lepo opevao. Znate za onu spikerku sa televizije. Lepa žena, tad su samo takve puštali pred kamere, odroni nalik na ove današnje nisu smeli ni Takovsku da pređu. Pa onda ona druga, pa treća... Ali ništa tuđe, nije džabe prepevao onu Masiasovu "Tu es la femme de mon ami". Drugo je to vreme bilo, nekako opuštenije, lepše. Ako baš hoćete, Toma je bio jedan od onih koji su ga obeležili. Jer, za koju godinu, niko se u Leskovcu neće sećati Žike Žmigavca ili nekog sličnog. Tome hoće.

Otkud tolika popularnost i za života, a naročito posle smrti? Ko zna, možda odgovor treba tražiti u tome što je narečeni singer-songwriter svaku svoju pesmu doživeo, otpio i odbolovao. Danas ove opajdare na "Pinku" pevaju o čarima seoskog života dok im na problematičnim mestima pucaju Versaćeovi kostimi. Nijednoj na pamet ne bi palo da ode kod Marka u leskovačku cigan-malu i danima peva "za dž". Nije im nivo. Zato im se imena zaboravljaju i pre nego što se izgovore, a Tomu – pamte.

Zanimljivo, ali u onome što bi nazvali kontrakulturnom sredinom Tomi godinama traže naslednika, ali džaba. Neki su na tom mestu videli Džeja Ramadanovskog. Ne vredi, mali Ganci se skućio, ima ženu, potomstvo, kafić... Može i on da peva o nesrećnim ljubavima koliko hoće, ali ko će da mu veruje? Kako neko reče, ljubav i jektika ne mogu da se sakriju. A ni da se isfoliraju. 

Tako Vam je to, gospođo. Ko zna, možda jednog dana i shvatite, kad čujete svoju decu kako šrafe "Umoran sam od života" i vrište kao pomamna. Sumnjate? Dobro, videćemo. Doviđenja, sve najbolje, ljubim ruke. Nego, mali, daj još jednu duplu mučenicu i uzmi sebi nešto. Odlij malo Tomi za dušu. E, tako. 'Ajd, živeli.

 

uroš komlenović,
("vreme" br. 507, 21. septembar 2000)

[Paradoksologija]

Ma dobro, nije ipak ni komšija Džej za bacanje...

 

 

[Juanito]

пре 2 минута, Paradoksologija рече

Ma dobro, nije ipak ni komšija Džej za bacanje...

Мора нека прича о песми на овој теми, да нас Гризли не банује.

Не знам како је настала, али знам да су је певали људи који су тада одлазили у рат. То јој даје на тежини.

[Снежана]

Ko je Selma?

 

 

  

Neke ljubavi koliko god bile velike i jake osuđene su na propast, da li zbog nečijeg straha da izrazi tu ljubav, uticaja okoline, ili možda jednostavno „nekome nije sudbina“ kako bi se u narodu reklo. Takve ljubavi su mnogo puta opjevane i te pjesme su često veliki hitovi. Jedan od takviih legendarnih hitova, koji se i danas sluša, je pjesma Bijelog dugmeta Selma.  Pjesma je snimljena 1974. godine, a iza nje se krije istinita priča o ljubavi.

Bijelo dugme

Kako je nastala pesma Selma?

Naime, pjesmu Selma je 1949. godine napisao pjesnik i humorista Vlado Dijak posvetivši je djevojci u koju je bio zaljubljen, Selmi Borić. Kako je Selma ispričala u jednoj emisiji, ona se sa Vladom upoznala 1945. godine, kada je imala samo  16 godina. Vlado je već tada pokazao simpatije prema njoj. Selma je rodom iz Zenice, ali je u školu išla u Sarajevo. Često je vikendom putovala kući vozom i jedanput je Vlado sreo na tom putu. Ponudio se da joj ponese mali, tamnocrveni koferčić do željezničke stanice.  Ispratio je u voz, prozor pored kojeg je sjela bio je razbijen. On joj je dobacio: „Selma ne naginji se kroz prozor“.

Vlado Dijak

Nakon tog susreta, Vlado Dijak je napisao pjesmu, a Selma nije znala da je takav utisak ostavila na njega.  Tek joj je 1962. njen otac poslao novine u kojima je bila objavljena pjesma Selma. Niko od kolega joj nije vjerovao da je ona baš ta Selma o kojoj se pjeva. Prvi put Selma je čula tu pjesmu u izvedbi Bijelog dugmeta 1975. godine u koncertnoj dvorani „Vatroslav Lisinski“.

Selma Borić

U jednoj emisiji Selma je izjavila kako Vlada njoj nikada konkretno nije izjavio ljubav, samo je zadivljeno gledao, rastali su se, a nikad se čak nisu ni poljubili. Možda je ta ljubav svoj vrhunac doživjela baš u toj pjesmi. Možda će slušajući legendarnu pjesmu Bijelog dugmeta jedan Vlada ipak odlučiti da kaže svojoj Selmi ono što osjeća, kada to već nije mogao Vlada Dijak.

Jedno je sigurno – Vlada Dijak i njegova voljena Selma Borić zauvijek će živeti kroz pjesmu Selma.

Tekst pesme:

Selma
Putuje na fakultet
Ona putuje, ja kofer nosim
Molim
Težak je al pošto njen je lično
Ja i taj kofer volim

Selma, Selma, zdravo, Selma
Putuj, Selma
I molim te, ne naginji se kroz prozor

Selma
Na ulasku u voz ti htjedoh reć
Nešto nježno, što izaziva
Pozor
Al rekoh samo zdravo, Selma
I molim te ne naginji se kroz prozor

 

[Снежана]

 

Znate li pravo značenje pjesme “Bacila je sve niz rijeku”?

 

Legenda o pesmi „Bacila je sve niz rijeku” zapravo je priča o velikoj ljubavi Davorina Popovića i anonimne devojke iz Sarajeva…

 

Indexi su najdugovječniji i najznačajniji bosanskohercegovački pop rock sastav. Djelovali su od 1962. do 2001. godine i u tom su razdoblju objavili dva studijska albuma, 27 singl ploča, te 12 kompilacijskih albuma, no daleko je više njihovih snimljenih pjesama koje iz raznih razloga do sada nisu objavljene. Smatraju se pionirima jugoslavenskog rocka.

1975. godine, grupa je objavila singl pod nazivom “Bacila je sve niz rijeku”, pjesmu za koju su mnoge grupe i bendovi odradili covere. Međutim, mnogi ne znaju njeno pravo značenje. Ako pitate starije fanove ove grupe, reći će vam da se svi sjećaju zbog čega je ova pjesma zapravo napisana.

Pjesma „Bacila je sve niz rijeku” zapravo je priča o velikoj ljubavi Davorina Popovića i anonimne djevojke iz Sarajeva. Uoči vjenčanja, djevojka je abortirala i nije se više nikada pojavila. Nekoliko godina kasnije, na koncertu u Švedskoj, Davorinu se učinilo da je vidi u publici zbog čega je sišao sa bine, ali svoju ljubav više nije vidio.

stajala je usred baste 
ko najljepsi cvijet
kao da je dio maste 
i muzike te

slusala je pjesmu moju 
posljednju sto pjevam njoj
sad joj kazem zbogom draga 
a bila je zivot moj

prosla je kroz moje snove 
i bila je tren
cjelim tijelom bila moja, 
ja bio sam njen

nosila je nasu ljubav 
nasu srecu, prvi cvijet
bacila je sve niz rijeku
i posla u drugi svijet

ali nocas ako slusa 
nek cuje bol
u pjesmi koju pjevam 
njoj samo njoj

zauvijek neka nosi 
na srcu znak
zivot je jedan ona bacila

nek cuje bol u pjesmi 
koju pjevam njoj samo njoj
zauvijek neka nosi na srcu znak 
zivot je jedan ona bacila

 

 

https://www.youtube.com/watch?v=yjIvI8Z78mE

 

[Juanito]

пре 3 минута, Снежана рече

Znate li pravo značenje pjesme “Bacila je sve niz rijeku”?

Коментар из Блица:

~bambi ka ~Dovla: pesmu "Bacila je sve niz rijeku" napisao je naš divni Kemal Monteno. Na jednom njegovom koncertu kom sam prisustvovala je pričao kako je nastala ova pesma, priča je totalno drugačija. Proverite malo bolje informacije pre nego što ih objavite molim vas.

[Juanito]

Прича о настанку једне познате грчке песме (и открићу чувеног Далараса).