Епископ бачки Иринеј: Васкршњи интервју, 2017. године (други део)

[александар живаљев]

Други део интервјуа који је пред Васкрс ове године епископ бачки господин Иринеј дао професору Горану Раденковићу.

Први део интервјуа у коме се говори о славној историји и садашњој духовности коју негује новосадска архијерејска катедра и образлаже предлог канонизације Блаженог Спомена епископа бачког др Иринеја (Ћирића), можете да погледате овде:

 

 

View full Странице

[александар живаљев]

Владика бачки је изнео врло значајне ставове у овом другом дијелу васкршњег интервјуа и то о Сабору на Криту, екуменској сарадњи, о дјеловању Римокатоличке и Православне цркве у Хрватској и на крају о раду Комисије о Степинцу.

Што се Критског сабора тиче владика је најприје указао на то да је једна значајна тема на којој је инсистирала посебно СПЦ, а то је питање проглашења аутокефалности у савременим условима, на инсистирање Васељенске Патријаршије скунута са дневног реда. Кроз то и друге организационе мањкавости, непревазилажење проблема између Антиохије и Јерусалима око Катара и друго, Сабор је показао тенденцију да проблеме "склања под тепих".

Документ о односу Православне Цркве са осталим хришћанима је еклесиолошки неприхватљив. Много је бољи пут био да је Сабор (попут Другог Ватиканског концила) најпре донео документ о самопоимању Цркве (радну верзију српског приједлога тог документа је израдио епископ Атанасије Јевтић), а потом став о екуменизму. Из самог критског документа о екуменизму произилази да су православни више окренути дијалогу са протестантима, него са римокатолицима, што по владици Иринеју, не представља реалност.

У сваком случају и на осталим документима је требало више радити и владика који истиче да је код нас највише нападан као "фанариот" због љубави према Мајци-цркви Цариградској, сматра Васељенску патријаршију најодговорнијом за то што, по њему, Критски сабор не може да се схвати као свеправославни, већ као један регионални сабор.

У Новом Саду ће се ове године одржати Конференција европских цркава, што показује отвореност православних за дијалог, али је важно нагласити да таква тела немају еклесиолошку ипостас. Битно је да сада као и увијек свједочимо нашу вјеру и да не дозволимо прегласавање о питањима вјере у екуменским форумима, чега је раније било.

На питање о дјеловању српских архијереја у Хрватској на спречавању насиља над нашим тамошњим православним народом, епископ бачки је одговорио да, нажалост, без уопштавања треба примјетитити да већина у Бискупској конференцији Хрватске не осуђује сталне нападе на Србе и православље. То се не може оправдати са позиција Дргог ватиканског концила, па лист који у сваком броју објављује антиправославна иступања - "Глас концила"- треба преименовати у "Глас против Концила". Страшно је светогрђе што се не реагује од Католичке цркве на усташке пароле у Јасеновцу. С друге стране, српски архијереји, не одговарају на сталне нападе, него су попут митрополита Порфирија и код Хрвата католика стекли епитет "ходајућа љубав".

Рад Комисије о Степинцу за сада је склоњен од очију јавности због разних претјеривања у написима о том раду, али ће свакако по завршетку рада, у цјелини бити доступан јавности.