Борба за свеће...

[Paradoksologija]

пре 2 часа, Јанко рече

У међувремену, мени није јасно да ми неко никад не долази у кућу и не поздравља ме, не помаже ми али инсистира да сме да ми без питања улази у двориште и пече своје месо на мом роштиљу...

Мислим да у овој аналогији лежи део проблема око овог овде неслагања - ја некако мислим да су сви храмови наши, свих нас, Цркве.

И ако неко принесе свећу купљену у другом храму или патријаршијској продавници или чак направљену од свог воска и даље је приноси, а Бог зна шта је коме у срцу, док су овакве скоро па анатеме помало језиве и звуче магијски.

А друга је прича, а и ово сам виђала, кад пише "Молимо да палите свеће купљене у нашем храму јер се од тога финансира... (па сам више варијанти видела, све прихватљиве и нормалном човеку разумљиве)"

[Васијан]

@R2D2

Брате, не знам зашто ми постављате таква питања, јер нигде не негирах све то што се напоменули. Реко бих да нисте схватили контекст мојих постова.

[Guest]

пре 9 часа, Јанко рече

Хвала Богу, толико година после постављања натписа пале се само воштане црквене свеће, заједница је узрасла, имамо 3 свештеника и ђакона. И немамо остављане кончиће, смотуљке, којекакве гатарије... Избегавају нас у широком луку. А ови што су једном долазили са парафинкама па су се бунили (знам их неколико) после су причали и да држимо католичке беле, већином су и дан данас само називни не-литургијски хришћани (намерно избегавам реч православци), има и артемијеваца... И тако...

Не сумњам да је о. Милић довео "у ред" своју заједницу, али то мислим да је пре урадио својим великим трудом и радом, него овим натписом.

[Guest]

пре 8 минута, Васијан рече

@R2D2

Брате, не знам зашто ми постављате таква питања, јер нигде не негирах све то што се напоменули. Реко бих да нисте схватили контекст мојих постова.

Да, јасно. Цитирао сам због оних који можда нису разумели. Контекст твог осврта сам схватио у најбољој намери.

[Васијан]

пре 5 минута, R2D2 рече

Да, јасно. Цитирао сам због оних који можда нису разумели. Контекст твог осврта сам схватио у најбољој намери.

[Јанко]

Мислим да у овој аналогији лежи део проблема око овог овде неслагања - ја некако мислим да су сви храмови наши, свих нас, Цркве.

И ако неко принесе свећу купљену у другом храму или патријаршијској продавници или чак направљену од свог воска и даље је приноси, а Бог зна шта је коме у срцу, док су овакве скоро па анатеме помало језиве и звуче магијски.

А друга је прича, а и ово сам виђала, кад пише "Молимо да палите свеће купљене у нашем храму јер се од тога финансира... (па сам више варијанти видела, све прихватљиве и нормалном човеку разумљиве)"

Ниси схватила или ја нисам био јасан. Они који ми не долазе у кућу, не поздрављају и не помажу су они који не долазе у цркве на Литургије, не моле се кућама нити ишту благослов од свештеника, у цркви оставе ситан метал о задушницама и богојављењу. Е такви кукају што им се брани. Остали купују свеће у црквама и немају проблем са натписима... А хипотетички - је л' би ти запуцала из БГ-а до нас са свећом у џепу? Кад идем негде, увек тамо купим свећу. Ако немам пара - ја у ћошак па се молим... па к'о цариник...

[3006]

пре 31 минута, R2D2 рече

Најбитнија је ствар, мислим, осећај припадности заједници. Зато ту кућу, цркву, хоћеш да помажеш. Реално, нема никакве везе да ли је псвештана или неосвештана. Проблем је што црквене општине мора да плате рачуне, струју, грејање, епархијски разрез, шта знам шта све... мора да се кречи, обнавља. Један од начина помоћи јесте да се купе свеће у цркви. Шта је ту проблем?

 

Problem je to sto kupovinu sveca u hramu treba dati kao preporuku, a ne kao obavezu (komandu).

[3006]

пре 29 минута, Paradoksologija рече

Мислим да у овој аналогији лежи део проблема око овог овде неслагања - ја некако мислим да су сви храмови наши, свих нас, Цркве.

И ако неко принесе свећу купљену у другом храму или патријаршијској продавници или чак направљену од свог воска и даље је приноси, а Бог зна шта је коме у срцу, док су овакве скоро па анатеме помало језиве и звуче магијски.

А друга је прича, а и ово сам виђала, кад пише "Молимо да палите свеће купљене у нашем храму јер се од тога финансира... (па сам више варијанти видела, све прихватљиве и нормалном човеку разумљиве)"

Ma kod kuce da je pravi, upalice je tamo gde misli da treba. Svestenik moze da mu zabrani da je upali u domu svestenika, a ostalo da posavetuje i preporuci, ocinski.

Molimo, upravo to. Molimo da svece kupujete u hramu. Svaka zabrana donosi kontra efekte, toliko valjda poznajete svoj narod. Savetovati, strogo ali savetovati. Ne naredjivati.

[Јанко]

Problem je to sto kupovinu sveca u hramu treba dati kao preporuku, a ne kao obavezu (komandu).

Проблем је што је много пута пре овога мољено, изигравало се полицајца од стране црквењака за гатарске пацијенте, опомињано за парафинске... И џаба.

Ал' кад се дошло до благослова (дакле, није претња ни команда него благослов), не ваља како попа благосиља. Па да ви'ш како су ставили прст на чело шта значи кршење благослова. Па почели да размишљају шта значи благослов, ко га и зашто даје...

Е сад, што се то види као претња - то би наше психолошкиње могле објаснити...

[Јанко]

Не сумњам да је о. Милић довео "у ред" своју заједницу, али то мислим да је пре урадио својим великим трудом и радом, него овим натписом.

Стоји натпис и дан данас.

Дакле годинама, и није био контрапродуктиван. Напротив... И он је део тог труда, само га вадите из контекста целе приче.

Знате коме је највише сметао на почетку? Артемијевцима који су куповали свеће само по "провереним" манастирима, ал' кад им се примоли дођу у цркву са "чистим" свећама...

Затим онима што се сете да упале свећу кад некога сањају, ал' им јефтинија она од 3 динара у продавници.

И најзад онима што им гатара дала парафинку да иду, запале (често наопачке!) и прочитају неки текстић три пута док гори свећа за здравље њиховог свеца (!!!) ил' светог Јовааана (!!!)...

[Ana B.]

On 2/3/2017 at 22:09, st.anger рече

Jedna sestra je tražila da joj daju sveće za mrtve. Kad su joj rekli da ima samo za žive, ona reče: svi moji živi su mrtvi

 

ko je ziv, a ko mrtav pitanje je sad