Расправе о бесмртности душе и о свесности душе након смрти

[Milan Nikolic]

Одг: DA LI JE DUSA SMRTNA ILI BESMRTNA - TEST LOGIKE

Неразумно је питање, ако не разумемо ,,смрт''. Оно не може побећи од ,,греха'', као ни ,,грех'' од ,,ђавола''. А сво троје не може се раставити од ,,небића''.

Старци кажу, да ће бити оних у паклу који ће захтевати да их Бог уништи, али ово неће добити. Ове личности могле би бити уништене, али Бог није ,,негативац'', односно у Њему нема воље за уништавањем, као што родитељ не би желео, иако би могао, да усмрти своје дете, без обзира на злобу детета.

Васкрсењем мртвих и преображењем за ,,вечни живот'', и они који буду носиоци ,,смрти'', односно који буду осуђени на ,,вечне муке'', понеће са собом оно што су у потпуности, а то су њихова тела. Тиме се добија извесна бесмртност ,,тела'' али у нечему што називамо ,,вечна смрт'' или ,,друга смрт''. У овоме називамо и душу смртном.

Ако је Господ дао ,,благодат'' да вечно живимо - и зато наглашавамо да не живимо по природи вечно, - они који буду ,,осуђени'' на то ће свести своју благодат.

[trapa]

Волео бих да покушамо да разграничимо и дефинишемо ова два појма. Које су одлике једног које другог како се манифестују, која је веза ова два појма у човеку итд.

[Светлана ПС]

О СТАРИЦИ ОБАМРЛОЈ

Прича нам неко о једној старици из Ужица, која је умрла пре 30 година. Она је била богата удовица, но велика тврдица. Одгонила је сиромахе од себе, а просјаке је ружила и није им давала ништа. Једино добро дело у њеном животу било је то што је узела неко сирото девојче, те га држала код себе у кући, и хранила га и издржавала. Наравно, то девојче није бадава јело хлеб, него је трудом посведневним и верном службом својој госпођи зарађивало свој хлеб. Но догоди се, да она стара госпа умре. Лежала је мртва целу ноћ и сутрадан до подне. Све је било приправљено за њен погреб. Наједном она се поврати. Сва је била у ужасу и дрхтала је. Причала је, да се не могу исказати оне страхоте кроз које је душа њена за то време прошла. "И да ми, каже, није било овог детета, ја не бих могла издржати гледање оних страхота. Али добро које сам учинила овој сиротици, то ме је спасло. Кам да сам знала да више добра чиним". Она је причала о неком старом проти Ужичком, како у оном свету живи у великом добру и великој светлости и радости. Говорила је, како ништа веће не би могла пожелети него бити у оном свету заједно са оним покојним старим протом. Још је рекла, да јој је казао, како ћу умрети на Велики Петак. Кад је дошао први наредни Велики Петак, она се обуче у најбоље одело: либаде, тепелук, и остало старинско рухо, како се у то време носило. Но не умре те године на Велики Петак. Идуће године опет се тако била спремила за смрт на Велики Петак, али и тада не умре. Умрла је тек седме године на Велики Петак. За све ово време до смрти она је раздавала своју имовину и делила милостињу на све стране. И много се молила Богу. Седме године на Велики Петак она се обукла и позвала после подне своје комшинице и познанице, говорећи да ће умрети тога дана. Но како је она говорила тако сваке године, то су јој се жене гошће смејале тврдећи да она неће умрети. Но она умре тога дана.

http://svetosavlje.org/biblioteka/vlNikolaj/Emanuil/Nikolaj090306.htm

КАКО ЈЕ СМРТНИЦИ ЈАВЉЕНО ИЗ ОНОГ СВЕТА КАД ЋЕ УМРЕТИ Прича нам старица Ленка Ј. о смрти њене сестре Љубице. Кад је Љубица тешко била болесна, сродници њени бдили су око ње дан и ноћ. Па уморени од бдења позвали су Ленку да проведе једну ноћ код болеснице. Сваког часа очекивала се смрт Љубичина. Те ноћи са Ленком је при болесници била и Цаја сестра Љубичина. Љубица је почела говорити: "Ево мога брата Мике" (а овај Мика је као официр погинуо у време погибије Краља Александра Обреновића). "Дај ми, Мико, воде да пијем!" Присутне жене нису никога виделе, али после оних речи виделе су како Љубица испружа уста и као да пије воду. После тога Љубица је почела разговарати са својом умрлом мајком. И од ње је тражила воду да пије, и после као да је пила мљескала је устима слично човеку кад се напије воде. После тога болесница је напрегнуто слушала шта јој њена мајка говори. Па је одједном узвикнула: "Ах, много је то, мајко моја, много! Зар цео месец? Та то је страшно дуго и много!Онда је окренула главу на другу страну и заћутала. Кад су је Цаја и Ленка упитале, с ким то и шта то говори, болесница је одговорила: "То је моја мајка што је говорила са мном. Казала ми је, да се морам овако мучи- ти још цео месец дана. Замислите, ах, још цели месец!" То је било уочи Аранђелов-дана. Тачно на дан светог Николе, дакле после месец дана, Љубица је предала Богу своју душу.

ПОВЕСТ О ОЖИВЕЛОМ МРТВАЦУ Причао нам владика шабачки Михаил о једном чудесном догађају за време док је он био старешина манастира Враћевшнице. У то време старешовао је у Драчи игуман Филотеј. Овај игуман буде једног дана позван у село Грбицу да опоја неког мртваца. Кад је опело свршено, допрате мртваца до гробља и спусте у гроб. Но наједном мртвац подигне поклопац. Народ се у страху разбегне. Остане сам калуђер. Овај присебно помогне оживелом мртвацу да устане. - Шта то чините са мном? упита човек. - Па ти си још јуче умро, рекне му калуђер. - Ево сад сам опет жив. И био сам стално жив у ономе свету; нисам смрти ни окусио. После тога тај човек живео је још 15 година. Све то време провео је у ћутању и молитви. Кад би навалили на њ да нешто каже он је уздишући говорио: Хвала Богу на милости Његовој, али боље ми беше на ономе свету.

[cejovic vukman]

Da vas vidim sada, dragi moji; svi ste vec, vise ili manje, ucestvovali u ovoj problematici polemisuci sa ovim ili onim, najmanje sa svesteniicma, cini mi se i malo pretearno puno sa nadobudnim vernicima, koji nikako da Bogoslovlje prepuste ljudima koji su za to skolovani i koji svojom sluzbom Hrista rukama obuhvataju; naravno da ne mislim na sve... no, to vec i sami iz iskustva znate. Tako da, zelim, ovaj prostor da svi iskoristimo kao poligon za vlastito poimanje ne samo ove problematike vec misli Istoka uopste. Te tananosti, nijanse, koje su za oko skoro neprimetne ali sustinski su bitne za jedan pravoslavni misaoni hod ka Hristu a u skladu Liturgijskog poziva - recimo, iz sve duse svoje i od svega uma svoga, recimo

Vi ste na potezu...

Mir Vam - Ugrin

Oce Urgine, ima mnogija, koji pricaju kako je dusa smrtna po prirodi a besmrtna po blagodati a koji vjeruju da dusa posle smrti vise nije svjesna, da ne egzistira, do drugog dolaska Hristova, ali to svoje ucenje ne smiju javno da kazu.

Sta vi mislite o tome, da li dusa posle smrti egzistira i da li je svjesna?

[Guest свештеник Иван]

Шта би требало да ове приче покажу, Светлана?

[karadjordje]

Душа јесте бесмртна по благодати а смртна по природи јер је једино БОГ смртан по природи.Свети Јустин Мученик каже да је највећа хула рећи да је душа бесмртна по природи.

[Guest свештеник Иван]

Oce Urgine, ima mnogija, koji pricaju kako je dusa smrtna po prirodi a besmrtna po blagodati a koji vjeruju da dusa posle smrti vise nije svjesna, da ne egzistira, do drugog dolaska Hristova, ali to svoje ucenje ne smiju javno da kazu.

Sta vi mislite o tome, da li dusa posle smrti egzistira i da li je svjesna?

Иако није питање постављено мени, кажи ми шта заправо ти подразумеваш под иозразом "душа"? Шта значи да је она жива после смрти? Такође, да ли ти мислиш да постоји неки паралелни свет са овим нашим, где сада, у овом времену живе "душе" наших упокојених предака, светитеља... или они постоје на један другачији начин, како кажемо "у Божијем сећању", управо до другог доласка Христовог јер ми и "чекамо васкрсење мртвих и живот будућег века".

Појасни нам мало, да се не би вртели у круг.

Иначе, нико од православних теолога не говори о несвесности, јер то је лудост. То говоре протестантски теолози, који ионако теологију схватају површно и индивидуално.

[cejovic vukman]

Oce Ivane, Vi svakako vrlo dobro znate sta je dusa, pa nema potreba da Vam to objasnjavam. To, sta je dusa, zna i svaka pobozna baba, koja nema dva razredna osnovne skole.

Dusa je duhovna licna karta svakog covjeka i svi pravoslavni vjeruju da dusa posle tjelesne smrti dalje nastavlja da zivi, da je dalje svjesna, da dalje moze da duhovno osjeca sve ono sto je osjecala za vrijeme zemaljskog zivota. To potvrdjuje i prica o Lazaru i bogatasu iz Svetog Pisma, to potvrdjuje Sveto Pismo, to potvrdjuje Stari Zavjet, to potvrdjuje sveto Predanje, to potvrdjuju svi sveti oci, to potvdjuju i molitve za upokojene itd.

Dusa ne postoji u Bozijem sjecanju, nego postoji REALNO i prije i posle smrti i prije i poslije drugog dolaska Hristovog i drugi dolazak Hristov je trenutak, kada se te duse sjedinjuju sa svojim vaskrslim tijelima.

Nigdje u Svetom Pismu ne pise da ce duse da vaskrsnu, nego samo da ce tijela da vaskrsnu.

Ja sam, oce, blago receno, vrlo sablaznjen, sa tim da novi teolozi, da mnogi svestenici i pojedine vladike u SPC, vjeruju u to da dusa posle smrti ne egzistira, da vise nije svjesna, da zivi u nekom Bozijem sjecanju itd.

Price o smrtnosti duse po blagodati ili po prirodi, su samo maska. Sustina je u tome, da se ne vjeruje  u egzistiranje duse posle smrti.

A cudno je to, da ta jeres ne smije javno da se propovijeda, nego mora zamaskurano.

Izgleda oce, da se u Srbiji stvara neka nova vjera i da je sve ovo sto se desava u SPC samo odraz teznji tih novovjeraca, da u SPC zauzmu sto jace pozicije, ne bi li sto vise dusa zatrovali.

Ta nova vjera, je, SIGURAN SAM, sazdana u nekoj specijalnoj masonskoj lozi i ona se preko masona iz konstatinopoljske patrijasije siri pravoslavnim svijetom.

I kao sto rekoh, poput svih sektaskih ucenja i ova sektaska ucenja, ne o smrtnosti duse po prirodi, nego o neegzistiranju duse posle smrti, se sire zamaskirano i podmuklo.

[cejovic vukman]

Иначе, нико од православних теолога не говори о несвесности, јер то је лудост. То говоре протестантски теолози, који ионако теологију схватају површно и индивидуално.

Dragi oce, ovo ste, Vasem tekstu, dodali, dok sam pisao prosli odgovor.

Kako dusa moze biti svjesna, ako ne egzistira?

Dakle, ako je dusa svjesna, ona onda egzistira.

Ja se onda nadam da smo mi u jednomislju, da ljudska dusa posle smrti nastavlja da egzistira, nastavlja da bude svjesna i da ce ta ziva dusa, ta svjesna dusa, posle drugog dolaska Hristovog, da se sjedini sa vaskrslim tijelom, koje se vise nece moci raspadnuti.

[Oglo]

kako onda objasniti to da sva tijela neće biti ista,kako veli Ap.Pavle?

[Никола Ђоловић]

Класична параноја, уз то неаргументована...

Јесте, ствара се нова вера, и сви Свети Оци од првих векова до данас је стварају али Духом Светим...

Сада се дигла тензија око онога што је био проблем и у време Шмемана, и у време Афанасијева, итд.

Ништа ново. За новопридошле у вери оно јесте ново јер нису знали ни за старо. Сада када су се информисали, уместо просвећења настаде саблазан. То пре онда показује унутрашњост личности код таквих. И као по "дифолту" увек им је Зизјулас крив за све, а вл. Атанасије Јевтић се позива на његов ауторитет још 80-тих у неким својим студијама.

[cejovic vukman]

Класична параноја, уз то неаргументована...

Јесте, ствара се нова вера, и сви Свети Оци од првих векова до данас је стварају али Духом Светим...

Сада се дигла тензија око онога што је био проблем и у време Шмемана, и у време Афанасијева, итд.

Ништа ново. За новопридошле у вери оно јесте ново јер нису знали ни за старо. Сада када су се информисали, уместо просвећења настаде саблазан. То пре онда показује унутрашњост личности код таквих. И као по "дифолту" увек им је Зизјулас крив за све, а вл. Атанасије Јевтић се позива на његов ауторитет још 80-тих у неким својим студијама.

Dragi brate, sveti Ignjatije Brojcaninov je rekao da pravoslavni treba da se veoma dobro paze onih "duhovnika" koji su po pitanju vjere nejasni.

Kako tek treba da se pazimo od onih koji su, po putanjima vjere, vrlo nejasni. To je razlog sto se ja veoma mnogo pazim od novatorskih vladika i njihovih pobornika.

Ja ovdje postavljam jedno veoma jednostavno pitanje, koje glasi, da li ljudska dusa posle smrti nastavlja da egzistira.

Tesko da pitanje moze biti jednostavnije. A Vi meni pominjete neke ekumenisticke "talibane", nekog Afanasjeva, nekog Zizjulasa, nekog Smemana. Mene, gospodine, te osobe, koje ste pomenuli, ni u najmanjoj mjeri ne interesuju, niti o njima uopste imam dobro misljenje.

Uostalom , oni nisu tema ovog mog pitanja.

Tema je, da li dusa posle smrti egzistira ili ne egzistira.

[Guest свештеник Иван]

Жао ми је брате Вукмане што тако размишљаш. Заиста, нема ни једног јединог Владике а ни свештеника који говори тако како Ти сад кажеш.

Хајде да идемо корак даље:

Дакле, Ти тврдиш да душе сада постоје реално, без својих тела, јер под душом, како сам схвати подразумеваш духовнуи компоненту човека, је л? Објасни ми да ли САДА постоји паралелни свет и да ли је то место пунота живљења за онога који се преселио из овога света? Чему онда чекање васкрсења мртвих и живот будућег века? Зар онда Други долазак Христов није само испуњење правне норме, констатација: Ти тамо- ти овамо. Ово су врло нејасне формулације.

Иначе, наводиш причу о Лазару и богаташу, а управо си погрешнопоставио ствари у њој. У овој причи је битно то остваривање заједнице са Богом (личносне) што и потврђује да Христос овога и назива Лазаром,личним именом, а богаташа само са оним што је био на земљи- богаташ. Не можемо ово тако тумачити, јер пише да је Лазар у наручју Авраамовом, да је ту дубока провалија итд...

[cejovic vukman]

kako onda objasniti to da sva tijela neće biti ista,kako veli Ap.Pavle?

 

Pa ne oceklujes valjda, da ces sa vaskrslim tijelom imati problema sa dvanaestopalacnim crijevom ili gastritisom.

Naravno, da je vaskrslo tijelo drugacije, ljepse, elegantnije, sposobnije, sarmantnije. Mi cemo, posle vaskrsenja biti face.

[Oglo]

Tome sam se i nadao,nego onaj Ap.Pavle,drugačije mi veli.On kaže nije svako tijelo isto,pa kaže i žabe i ribe i ostalo,pa mi nije sve jedno.

.
Брате, није то онај Ап. Павле...Већ свети Апостол Павле 1335_womens


Brate,ja,on i Vukman smo u posebnim odnosima,pa nas razumi



Pa zato te i pitam,kako ću te ja prepoznat tamo,i ako budem ćelav,oće li mi tamo porasti kosa,a što će mi i stomak kad tamo nema frižidera...