Расправе о бесмртности душе и о свесности душе након смрти

[Плутон]

Добар одговор. Е сад, у чему је онда разлика између бесмртности душе и бесмртности човека? Ако је душа после смрти свесна и свесно општи са Богом, због чега је онда потребно њено поновно враћање у сада васкрсло тело? Шта фали том односу ње са Богом? Па има ли шта боље и лепше од тога? 

Могу само да претпоставим. Творевина Божја тј. сва материја (којој припада и човеково тело) треба да се обожи? То је оно ново небо и нова земља, нема смрти, нема бола, лав и во заједно пасу траву итд. 

Mислим да је грешка што уопште кажемо „бесмртна“ душа и што о њој говоримо као о нечему независном. Зато долазимо да парадокса да та иста бесмртна душа може бити вечно мртва. Треба наћи други термин да се објасни начин на који душа постоји јер знамо да то није пуноћа живота која ће наступити по свеопштем васкрсењу, а и у богослужбеним текстовима се спомињу као уснуле и сл.

[Александар Милојков]

Добар одговор. Е сад, у чему је онда разлика између бесмртности душе и бесмртности човека? Ако је душа после смрти свесна и свесно општи са Богом, због чега је онда потребно њено поновно враћање у сада васкрсло тело? Шта фали том односу ње са Богом? Па има ли шта боље и лепше од тога? 

 

Разлика је у томе што оци, говорећи о души након смрти тела, никада не говоре да је та њена свесност и живост некаква пуноћа бића. Оци говори да душа обитава у делимичном блаженству или делимичној патњи. Пуноћа долази тек након васкрсења тела. Присаједињење тела је потребно јер то значи живог човека. Душа није човек и радост бестелесне душе никада не може бити пуноћа радости спашеног, обоженог човека. Човек, саздан из двоје, душе и тела, у себи тако сједињује целокупно творевину, видљиву и невидљиву, дух и материју. Тело је, дакле, потребно, да би кроз тело и душу, кроз човека, Богу била принета и тиме спашена и обожена целокупна твар. Човек је свештеник творевине. Читај апостола Павла који говори како творевина "уздише и тугује" чекајући да се јаве синови Божији - чекајући обожење човека, јер ће кроз човека, кроз психосоматско биће, сва твар, видљива и невидљива, дух и материја, доћу у јединство са Богом.

Спасење, дакле, није индивидуална ствар једне душе. Спасење се тиче свега створеног. Човек, као синтеза свега створеног, управо зато што је саздан од словесне душе и тела, представља фокус тог величанственог Божијег наума.

[w.a.mozart]

По Светим Оцима Цркве душа је то што јесте бесмртна, по смрти тела душа наставља да живи и чак увећава своје спознајне моћи, јер "Дух је срчан, али је тело слабо" (Мт. 26, 41; Мк. 14, 38). 

 

Са учењем Зизјуласа нисам се дружио јер ми је стран.  Јел то његово учење о некој контузованости душе, спавању, дремању и ко зна још чему? Одбацивању митарстава итд. То његово учење се у потпуности коси са искуством и предањем Православне Цркве.

Да се сретне са духовним колосима као што су наши Свети Јустин и Николај био би раскринкан и огољен до кости, остала би само његова срамота. Али ето данас неко такав многима представља ауторитет.

 

Ulepšao si mi veče, al majke mi... :bendoff:

[NerZul™]

Mислим да је грешка што уопште кажемо „бесмртна“ душа и што о њој говоримо као о нечему независном. Зато долазимо да парадокса да та иста бесмртна душа може бити вечно мртва. Треба наћи други термин да се објасни начин на који душа постоји јер знамо да то није пуноћа живота која ће наступити по свеопштем васкрсењу, а и у богослужбеним текстовима се спомињу као уснуле и сл.

Волео бих да знам где се у богослужбеним текстовима спомиње то да су душе уснуле?

[Никанорац]

Имаш неки паметнији коментар?

[Плутон]

Волео бих да знам где се у богослужбеним текстовима спомиње то да су душе уснуле?

Грешка, ја сам то нешто помешао, говори се за уснуле слуге Божије.

[w.a.mozart]

Имаш неки паметнији коментар?

 

Recimo da nije loše skuvati šolju kahve ili čaja i pustiti muziku. Ovo su beskrajne teme - meni je ok ako se slažemo oko simbola vere, ostalo je improvizacija i sloboda. Što kaže sveti Isak Sirin - kad stupiš na put pravednosti -  shvatićeš da je sloboda sve.

 

p.s. sad neko može da doda da pravednost nije individualna već saborna kategorija. Kad malo bolje razmislim, u

pravoslavlju skoro ništa ne možeš da uradiš sam, kao individua ( ne računam tu fiziološke potrebe koje još uvek ne upražnjavamo saborno LOL) SVE JE SABORNO

 

[Александар Милојков]

По Светим Оцима Цркве душа је то што јесте бесмртна, по смрти тела душа наставља да живи и чак увећава своје спознајне моћи, јер "Дух је срчан, али је тело слабо" (Мт. 26, 41; Мк. 14, 38). 

 

Са учењем Зизјуласа нисам се дружио јер ми је стран.  Јел то његово учење о некој контузованости душе, спавању, дремању и ко зна још чему? Одбацивању митарстава итд. То његово учење се у потпуности коси са искуством и предањем Православне Цркве.

Да се сретне са духовним колосима као што су наши Свети Јустин и Николај био би раскринкан и огољен до кости, остала би само његова срамота. Али ето данас неко такав многима представља ауторитет.

 

 

Немаш појма шта митрополит Зизијулас говори на ову тему. Зато не лупетај да те моментално не удаљим са форума, ОК?

[Никанорац]

ОК. Ако дозвољавате право да поштујем више Светог авву Јустина и Светог Владику Николаја и њихово учење од учења титуларног митрополита пергамског Јована Зизјуласа. Ако ли не слободно ме удаљите.

[grigorije22]

Ако је душа после смрти свесна и свесно општи са Богом, због чега је онда потребно њено поновно враћање у сада васкрсло тело? Шта фали том односу ње са Богом?

 

Zato sto to nije prirodno stanje posto je covek spoj duha i tela. To bi bilo kao da pitas sta fali da boravis u najlepsij palati ali sa jednom rukom ili jednim okom.

[Никанорац]

И да се надовежем ако може која реч о митарствима пошто многи данас их поричу као бесмислице.

[Александар Милојков]

ОК. Ако дозвољавате право да поштујем више Светог авву Јустина и Светог Владику Николаја од титуларног митрополита пергамског Јована Зизјуласа. Ако ли не слободно ме удаљите.

 

Поштуј кога хоћеш, не тиче ме се. Само немој да минираш тему, говорећи о стварима које не познајеш. Клевете на овако озбиљним темама нећемо толерисати. Митрополит Зизијулас не негира бесмртност душе. Напротив, тврди да би онај ко ји то чини био у озбиљном сукобу са хришћанском химнографијом и целокупним предањем. Нигде не помиње никакво спавање душе или шта слично. Зато немој да шириш дезинформације. Тиме чиниш грех према митрополиту а и уносиш смутњу међу верујуће људе који све ово читају.

[w.a.mozart]

Teško da će tu reč o mitarstvima uspeti da blagovesti do kraja : )

[Дејан]

И да се надовежем ако може која реч о митарствима пошто многи данас их поричу као бесмислице.

http://www.youtube.com/watch?v=cp3bxQGHfOk

[Дејан]

Stara boljka svih kritičara mitropolita Zizjulasa je ta što ga nikada nisu čitali, verovatno ne znaju ni kako izgleda čovek, al zato dozvoljavaju sebi da kritikuju...infantilno veoma.