Jump to content

Препоручена порука

пре 30 минута, Велизар рече

Добро, то је једно јављање. Имаш ли још неки други случај? 

Извини, нисам видео то што си написао. Ако ти није проблем, реци још једном који теолози и дај неки линк или цитат.

Добро, можемо ли да кажемо да васкрсење душе и тела наступа после  најдуже три дана? Јер претпостављам да је период до три дана нешто што би могло да се рачуна као "одмах".

 

Навео сам и светог Василија Острошког. Такође и свети Нектарије Егински.

Писао је отац Зоран Ђуровић. Такође и отац Томас Хопко.

Ево нешто од Хопка:

Those who have been Baptised have died, raised and sealed with the life creating Spirit. They are literally raised from the dead and can not die, and death becomes the transfiguration or the passage of everlasting life in Christ, because Christ is risen. This is important, not because we have an immortal soul; our soul is as dead as our body is, as far as the Bible is concerned. We do not teach immortality of the soul in our Church; we are not Socrates or Plato, but we follow the Bible. Death is the enemy of the body and soul, and Christ raises us up in body and soul. It is because Christ is risen that we have hope over death, not because of any 'natural' teaching."
 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 447
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

У једном селу у Румунији много година није било свештеника, и становници су замолили надлежног епископа да им пошаље свештеника за Божић да им одслужи Свету Литургију и неопходне обреде – венчање, крштење, опело и остале. Епископ им је рекао, да на сам празник не може послати свештеника, али да ће га послати касније, за две-три недеље.
Становници села су се растужили и вратили се кућама. Какво је само било њихово изненађење, када је уочи Божића код њих у село дошао свештеник. Одслуживши Свету Литургију, он је још неколико дана остао у селу, посећивао домове и вршио обреде после чега је отишао. Становници следећи потпис: „Νεκτάριος ὁ ἐν Αἰγίνῃ Πενταπόλεως“ (Нектарије из Егине Пентапољске). Потресени епископ је показао икону Светог Нектарија становницима села и они су препознали свештеника који је служио код њих.
Епископ је узео документе и отпутовао на Егину. У манастиру су упоредили потписе и посведочили њихову аутентичност... Ти документи се сада чувају у румунској епархији, где се непрестано врше ходочашћа.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Старац је био у дворишту своје колибе, када га је посетило неко његово духовно чедо. Непрестано је из срца понављао: „Слава теби Боже“, опет и много пута. У једном тренутку старац му рече: „Неко постаје неупотребљив у потврдном смислу“. „Ко, старче“. „Седео сам мирно у келији, кад дође и запрепасти ме. Лепо се проводе горе“. „Шта се десило, старче“. „Рећи ћу ти, али немој никоме да кажеш“.
И он ми исприча: „Био сам се вратио из света, у коме сам био ради неког црквеног питања. У уторак (тј. 27. 2. 1974. године), око десет сати ујутро, бејах у келији и читах часове. Чујем куцање на вратима и женски глас како говори: „Молитвама светих отаца наших“… Ја помислих: „Како се нашла жена на Светој Гори“. Потом осетих божанствену сладост у себи и упитах: „Ко је“. „Ефимија“, одговара.
Размишљао сам: „Која Ефимија? Да није нека жена учинила лудост и ушла у мушкој одећи на Свету Гору? Шта сад да радим. Поново се чу куцање. Ја питам: „Ко је“. „Ефимија“, опет одговара. Ја размишљам и не отварам. Када је трећи пут покуцала, врата се сама отворише, премда су имала заклопац изнутра. Чуо сам кораке у ходнику. Истрчао сам из келије и угледао жену са марамом. Пратио ју је неко ко је личио на јеванђелисту Луку. Он, међутим, нестаде. Иако сам био убеђен да се не ради о искушењу (с обзиром да је блистала), ја је упитах ко је. „Мученица Ефимија“, одговара она. „Ако си мученица Ефимија, дођи да се поклонимо Светој Тројици. Што чиним ја, чини и ти“.
Ушао сам у цркву и направио поклон, говорећи: „У име Оца“. Она понови речи уз поклон. „И Сина“. „И Сина“, рече она танким гласом. „Јаче, да бих чуо“, рекох, а она понови јаче.
Налазећи се још у ходнику, она је чинила поклоне према мојој келији, а не према цркви. У почетку сам се зачудио, али сам се потом сетио да сам имао папирну иконицу Свете Тројице, налепљену на дрво, изнад врата келије. Пошто смо се и трећи пут поклонили, говорећи: „И Светога Духа“, ја рекох: „Сада да се по клоним теби“. Поклонио сам се и целивао јој ноге и крај носа. Сматрао сам да је бестидно да је целивам у лице.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 2 минута, Bokisd рече

Valjda mislis, da oprosti greh dusi rabu bozijem ?

Ako je tako, naravno da Bog prasta grehe.
 

Koliko si naporan ponekad ko moja rodjena sestra si.

Dobro da li je Bog stvorio dušu? I da li duša učestvuje u grehu koji čovek učini, dakle da li čovek čini greh i sa dušom kao što recimo ljubi sa dušom voljenu osobu.?

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 30 минута, Bokisd рече

Mislim, da moramo da razjasnimo stvari. Deluje mi, da je sada, cela prica potpuno nejasna za nekoga ko gleda sa strane.


 

Postoji problem. Ne mogu da te pohvatam. Pogledao sam sve tvoje i moje postove u vezi ove stvari.

 U prvom postu, ( od koga je i krenula diskusija ) rekao si...... da je dusa po Justinu smrtna......na iste ove reci koje gore navodis. Sada, tvrdis da nije moguce da je smrtna. Ocigledno je da postoji neuskladjenost u tvrdjenjima.

U drugom ( narednom ) postu, tvrdis za isti ovaj citat, da je Justin mislio, da je ovaj stav platonicara pogresan i da on ne misli kao i platonicari. Dakle, opet, kazes da je smrtna, kao u ovom poslednjem postu.

Jenostavno ne mogu da shvatim, koje je tacno tvoje misljenje povodom ove stvari ?

Nemam vremena trenutno, za sat vremena cu objasniti neki moj konacni stav povodom ovog pitanja.



 

Све је јасно. Не треба компликовати. Тврдим да у тексту пише да платоничари сматрају да је бесмртна. Ево опет цитат:

Дакле, ти философи о овим стварима ништа не знају, јер не могу да кажу шта је душа?"
"Не изгледа ми тако."
"И не треба рећи да је она бесмртна јер, ако је бесмртна, онда је, јасно, и нерођена?"
"Нерођена је и бесмртна по онима који се називају платоничарима."

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 10 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Koliko si naporan ponekad ko moja rodjena sestra si.

Dobro da li je Bog stvorio dušu? I da li duša učestvuje u grehu koji čovek učini, dakle da li čovek čini greh i sa dušom kao što recimo ljubi sa dušom voljenu osobu.?

Majku mu, pa ko je ovde naporan ?

Da li Bog prasta grehe ?

Sta ocekujes da odgovorim ? Neki filosofsko teoloski tekst ? Ocekujes da odgovorim na pitanje od  dve reci, a nemam jasnu sliku u kom smislu pitas ?

Sad si nesto i malo objasnio sustinu pitanja.

Bog je stvorio dusu. Nije sporno, slazemo se.

Da, mislim da dusa ucestvuje u grehu, kao sto i dusom cinimo dobra dela i ljubimo druge ljude.


 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Bokisd рече

Majku mu, pa ko je ovde naporan ?

Da li Bog prasta grehe ?

Sta ocekujes da odgovorim ? Neki filosofsko teoloski tekst ? Ocekujes da odgovorim na pitanje do dve reci, a nemam jasnu sliku u kom smislu pitas ?

Sad si nesto i malo objasnio sustinu pitanja.

Bog je stvoriom dusu. Nije sporno, slazemo se.

Da, mislim da dusa ucestvuje u grehu, kao sto i dusom cini dobra dela i ljubi druge ljude.

 


 

Hvala brate.

Dakle ako je nešto grešno a evidentno duša čovekova jeste onda ne može biti besmrtno. Rajska priča je više nego jasna kad su Adam i Eva zatrovali svoje telo i dušu grehom izbačeni su iz raja da ne bi ubrali sa drveta života i tako zli sa zlom dušom ušli u večno postojanje.

Duša je smrtna.

Ljubav se u duši ogleda, nebo je još nesagledivo.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

E, ovo je jedna korisna crtica za Sofi, za sve one koji su sablaznjeni, tj. dovedeni u zabludu od strane bezobzirnih 'duhovnika i duhovnjaka', da se brinu o 'novotarskom' služenju liturgije. Posebno je slatko što dolazi od 'zadrtog, konzervativnog' oca Rafaila.

Znači novi načini služenja liturgije nisu nikakav problem. Rekla ja, reko Artu, a reko i Rafailo. :)

 https://www.youtube.com/watch?v=VlCifOoNCgY

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 56 минута, Volim_Sina_Bozjeg рече

Hvala brate.

Dakle ako je nešto grešno a evidentno duša čovekova jeste onda ne može biti besmrtno. Rajska priča je više nego jasna kad su Adam i Eva zatrovali svoje telo i dušu grehom izbačeni su iz raja da ne bi ubrali sa drveta života i tako zli sa zlom dušom ušli u večno postojanje.

Duša je smrtna.

Dobro, znao sam brate VSB da mi postavljas pitanje iz neke tvoje perspektive i da imas neku pricu u koju ces ubaciti moj odgovor.

Ne znam odakle prvo da pocnem.

Recimo, ako kazes, da su Adam i Eva zatrovali svoje telo i dusu grehom i da su ulsled toga, izbaceni su iz Raja. Postavlja se pitanje, kakvo je stanje duse pre te 'zatrovanosti' koju pominjes ? Logicno je , da je stanje duse bezgresno, jer, NEMA te 'zatrovanosti' koju pominjes i NEMA greha. :coolio:

Ako dusa i telo prvih ljudi, nisu bili zatrovani grehom, sta sledi iz toga ? Ne postoji smrt i stvoreni su besmrtni. I, kada je dosla zatrovanost, dosao je i greh, i usled greha i smrt tela i duhovna smrt duse.

To je upravo ono sto kaze apostol Pavle :

".....Kроз једнога човјека дође на свијет гријех, и кроз гријех смрт, и тако смрт уђе у све људе..." ( Rim. 5, 12 ).

Mislim da je vrlo jasan, uzrocno - posledicni red stvari.

Ili, kako cemo da tumacimo svetu tajnu Krstenja ? Ako se krstenjem, ciste nasi gresi koje smo ucinili u svome zivotu i cisti se taj prvorodni greh, ...onda, sledstveno postajemo cisti i bez greha......kao u Raju

Jenostavno receno, ....ako brate VSB , smrtnost povezujes sa grehom, kao sto radis u tvome gornjem citiranom postu..... onda , kada nema greha , nema ni smrti. Sasvim logicno.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 1 сат, Жика рече

"И не треба рећи да је она бесмртна јер, ако је бесмртна, онда је, јасно, и нерођена?"

Ne sledi. Ako je neki entitet besmrtan iz toga ne sledi da je nerođen. On može biti rođen (stvoren) a besmrtan. Ukoliko je ovo implikacija koju je izrekao sveti Justin Filosof, onda je jasno da njegov helenski, filosofstvujušči um nije mogao da besmrtnost razgraniči od bespočetnosti. 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 3 минута, Ivan Marković рече

Ne sledi. Ako je neki entitet besmrtan iz toga ne sledi da je nerođen. On može biti rođen (stvoren) a besmrtan. Ukoliko je ovo implikacija koju je izrekao sveti Justin Filosof, onda je jasno da njegov helenski, filosofstvujušči um nije mogao da besmrtnost razgraniči od bespočetnosti. 

Пише да је нерођена и бесмртна по онима који се називају платоничарима. А то није хришћански став.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо сада, Жика рече

Пише да је нерођена и бесмртна по онима који се називају платоничарима. А то није хришћански став.

To je meni jasno, ali koji je Justinov stav? Jer citiram tvoj post " "И не треба рећи да је она бесмртна јер, ако је бесмртна, онда је, јасно, и нерођена?" Ko je ovo rekao? Odgovori mi, molim te.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 4 минута, Ivan Marković рече

To je meni jasno, ali koji je Justinov stav? Jer citiram tvoj post " "И не треба рећи да је она бесмртна јер, ако је бесмртна, онда је, јасно, и нерођена?" Ko je ovo rekao? Odgovori mi, molim te.

То је из Јустиновог дела "Разговор са Јудејцем Трифоном". Већ смо Бокисд и ја расправљали о том делу. Јустин води дијалог са Трифоном, али ово што сам навео је из разговора са једним старцем хришћанином. Јустин Трифону препричава овај дијалог. Ево линк па прочитај.

http://www.verujem.org/sveti_oci/just_razg.html

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...