Експлоатација рада и раст неједнакости у капитализму

[kordun]

пре 16 минута, Muramasa рече

Potpuno autonomni dronovi, pametne nagazne mine, small arms, modularni laptopovi i komunikacioni uređaji za vojne i civilne potrebe.

Hteo bih da budem konkurencija Coltu, DARPA i proizvođačima mobilnih i laptopova.

kakve pametne nagazne mine, pametna mina ne ceka da se na nju nagazi, nego sama prepoznaje neprijatelja i aktivira se, jos ako joj ubacis pogon, sama ce da ganja neprijatelja sa distance, odma bi te potukao u trzisnoj konkurenciji, ali dje ces brate da sanjaris o ubijanju ljudi. 

[kordun]

пре 1 минут, Muramasa рече

Pametna u smislu da neće odmah da eksplodira, nego može da zapamti neko stanje - kada je zgažena, kojom težinom, pa da javi ostalima i da prima signale od ostalih, pa da na osnovu toga i nekog algoritma odluči da li će da bude bum. Ideja je da kada počnu da kada eksplodira, neprijatelj već bude uvučen duboko u minsko polje.
Druga stvar bi bila da mogu sve na daljinski da se deaktiviraju i onda da signaliziraju radi lakšeg vađenja, a na osnovu asimetričnog kriptografskog ključa bi znale ko im daje signal.

tacno si razmisljao kako pobiti sto vise ljudi hehe

[εργασία]

1 hour ago, Kratos рече

Nisam to ni tvrdio.Ja samo kažem da produktivnost nije osnova za uvećanje primanja,već plasman robe.Naravno da i tamo ima viška.

Бојим се да ниси у праву. Висину зараде одређује маргинална продуктивност радника. Ово је стандардни графикон у готово свакој књизи за увод у економију. А графикон испод прецизно и јасно показује како су плате у почетку лепо пратиле нивое продуктивности, да би се неко после досетио да раднике експлоатише све више и више (Роналд Реган и његове неолибералне авантуре). Међутим, као што видите ни то не помаже да се капитализам не стрмопизди у депресиону мочвару. Ем, неко на плећима радника продужава живот капитализму, ем после ти радници добију отказ кад пукне рецесија. Рационално, нема шта... 

[kordun]

пре 2 минута, Muramasa рече

A šta ako bi se koristile za zaštitu južnih srpskih granica?

brate, ajde ti da napravis par prototipova tih mina pa cemo ponijeti na sabor forumasa, ako bude radilo ja cu ti pomoci finacijski da se realizuje taj projekat

[Кратос]

пре 15 минута, εργασία рече

Висину зараде одређује маргинална продуктивност радника.

Znači mož da se štancuje roba kolko oćeš i nikada da je ne prodaš nego da skuplja prašinu u magacinima i ti imaš ekonomsku osnovu za povećanje zarada?Pa to su komunisti radili i taj manjak i troškove pokrivali iz kredita.

[εργασία]

пре 2 минута, Kratos рече

Znači mož da se štancuje roba kolko oćeš i nikada da je ne prodaš nego da skuplja prašinu u magacinima i ti imaš ekonomsku osnovu za povećanje zarada?Pa to su komunisti radili i taj manjak i troškove pokrivali iz kredita.

Појам маргиналне продуктивности рада обухвата реализацију висококвалитетне робе на тржишту. Постављаш проблем који не постоји. 

[Кратос]

пре 24 минута, εργασία рече

Појам маргиналне продуктивности рада обухвата реализацију висококвалитетне робе на тржишту. Постављаш проблем који не постоји. 

Po kome to pojam marginalne proizvodnja podrazumeva i realizaciju na tržištu?

[Justin Waters]

пре 2 часа, εργασία рече

 

Ovaj ti grafikon nije u koleraciji sa tvrdnjom kako odstupanje pocinje sa erom Ronalda Regana, kada je njegov prvi mandat poceo 1981, a odstupanje na grafikonu pocinje 1972-73, nekako otprilike kada i kompjuterska era, tj sira upotreba racunara. 

Cini se da ona kratosova obezrvacija kako tehnoloski progres donosi vecu produktivnost, ali i smanjenje potrebe za ljudskom snagom ima svakako veze. 

Druga stvar, bavis se samo podacima za SAD i dovodis nekakve zakljucke o kapitalizmu. Hadje da vidimo malo druge podatke, isti ovaj odnos za druge kapitalisticke uspjesne zemlje, Britanija, J.Koreja, Japan, Svedska, Svajcarska itd...

[εργασία]

пре 1 сат, Justin Waters рече

Ovaj ti grafikon nije u koleraciji sa tvrdnjom kako odstupanje pocinje sa erom Ronalda Regana, kada je njegov prvi mandat poceo 1981, a odstupanje na grafikonu pocinje 1972-73, nekako otprilike kada i kompjuterska era, tj sira upotreba racunara. 

Cini se da ona kratosova obezrvacija kako tehnoloski progres donosi vecu produktivnost, ali i smanjenje potrebe za ljudskom snagom ima svakako veze. 

Druga stvar, bavis se samo podacima za SAD i dovodis nekakve zakljucke o kapitalizmu. Hadje da vidimo malo druge podatke, isti ovaj odnos za druge kapitalisticke uspjesne zemlje, Britanija, J.Koreja, Japan, Svedska, Svajcarska itd...

Осврт на Роналда Регана је био због његове оштре политике неолиберализације, да би се америчка привреда извукла из рецесије, а чија је суштина била у разбијању синдиката, резању социјалних давања, флексибилизацији тржишта радне снаге, масовном програму наоуружавања итд. што се све компримовано гледано своди на повећану стопу експлоатације радне снаге, са крајњим циљем да се повећа рентабилност капитала. У зависности од бранше до бранше управо отприлике почиње од тог периода стагнација плата. Иначе, да САД имају проблем са хиперакумулисаношћу капитала барем деценију пре Регана. Од средине 60-тих тенденцијски пад профитне стопе иде на доле.

Технологија лучи раднике на улицу, то стоји, али ако капитал има довољну масу профита може да повуче запослоеност кроз своју акумулацију. Зато стопе незапослености толико варирају у САД. Наравно, временом то постаје све теже и теже што ћете видети у графикону доле. Али то нема везе са заостајањем плата за продуктивношћу рада. Графикони маргиналне продуктивности рада су састављени пост фестум, а не а приори. Да није роба реализована онда не би ни могло да се говори ни о каквим платама, нити статистикама, нити процентима јер не би имало шта да се мери. Што се тиче других високоразвијених земаља ево једне табеле која показује све већу акумулисаност и постепени раст "природних" стопа незапослености. Рецесиони образац капитализма понавља се у свакој земљи, само су околности другачије, што много мења детаље али суштина остаје иста.

+

[Натан]

пре 8 часа, Muramasa рече

A šta ako bi se koristile za zaštitu južnih srpskih granica?

А шта ако их неко злоупотреби за убијање недужних, како увек и буде? Шта ћеш са савешћу онда?

Боље се преорјентиши на неке паметне играчке за децу, то никад не може да пропадне, плус корисно и племенито.

Направи неки роботић коме је на прсима слово М. хаха Има да иде као алва. 

[Ronald]

On 12.1.2017. at 11:24, Justin Waters рече

Siroka je sad tema i ne sporim to. Samo se osvrnuo na tvoju tvrdnju da se radnici neksploatisu u Kini zato sto ne moze bolje. Moze bolje, ne govorim o nikakvim temeljitim promjenama, proteci ce jos puno vode Gangom i Jangcejangom prije nego radnici budu imali bolje uslove rada u Bangladesu i Kini. Ne krivim ni samo preduzetnike, ali sam navodio neke primjere poput mizerno niske plate u tekstilnoj industriji u Bangladesu kao ocigledan primjer eksploatacije koji nema mnogo veze s time sto se u ovakvim drzavama ne postuju ljudska prava niti su slobode zagrantovane efikasnim pravnim sistemom. Isto je i sa bijednim uslovima rada u Fokskonovim fabrikama. S druge strane jedna vrsta eksploatacije postoji i u drzavama gdje postoji vladavina prava poput recimo SAD gdje jos uvije nije zakonom regulisano obavezno placeno trudnicko ili bolovanje. Dakle ako se dogovris sa poslodavcem da ti to plati, ok ako ne onda cuti i moli se Bogu da se ne razbolis. 

Moja je poenta da nije tacno naravno ono sto pise εργασία, o kapitalizmu kao nekom iracionalnom sistemu, ali kada protivnici kapitalizma navode neke realne probleme koji postoje s tim sistemom, ne treba pokusavati negirati njegove probleme i svaljivati sve na drzavu i njenu umjesanost.

Kapitalizam tj ekonomija trzisne privrede je najbolji ekonomski sistem koji dosad postoji, ali on nije bez mana i treba ga obuzdavati u nekim momentima i regulisati na odredjenim nivoima. Nivo tih regulacija i pristup ne moze da se zaokruzi nekim jedinstvenim nacinom koji ce vrijediti za sve vec zavisi od drzave do drzave.

Slazem se dosta, ali zapitaj se da li je drzava u stanju da popravi odredjene stete jer je i pored sindikata, pritisak na popravljanje odnosa izmedju radnika i preduzetnika dosao od onih radnika koji nisu bili dio sindikata, jer su i u samim sindikatima odredjeni radnici debelo favorizovani u odnosu na druge.

Ne znam da li ti je poznato koliko se USA novca protraci za socijalnu pomoc dok pocetni iznos ne prodje kroz sve hijerarhijske nivoe i stigne do onih kojima je potreban ili koliko je taj iznos veci od skromne socijalne pomoci.

Dobro je nedavno rekao Newt Gringrinch Trampov glasnogovornik u kampanji, a on nije ni libertarijanac ni klasicni liberal, ni trzisni monetarist itd., da u Wasingtonu radi 288 000 federal workers i 35% do 40% njih su idioti koji ne znaju nista.

Kako ti se cini kad drzava uzima 50% ( u Srbiji skoro 60%) zarade od preduzetnika da bi finansirala ogroman broj neradnika i idiota? Nisu krivi preduzetnici, sto moraju posle toga da traze sumnjive nacine kako bi opstali na trzistu. Svakako da ima losih preduzetnika, koji krse dogovore, to ne soporim, ali sa otimacinom politicara preko drzave se nista ne moze mjeriti u istoriji homo sapiensa.

Kapitalizam ima svoje mane, ali upravo taj sistem je omogucio populacioni skok od 2 do skoro 8 milijardi i ako nije bilo nekog velikog kresanja javne potrosnje u 20. vijeku, u stvari ona samo raste i nije mi jasno kako se niko ne boji toga ili zasto su stope rasta tako male, kad ima mnogo prostora da one porastu.

 

[Ћириличар]

On 11/01/2017 at 14:54, εργασία рече

Комунизам, поготову фашизам управо су настали због пошасти капитализма. Ако је све то тако као што ви кажете онда је нејасно зашто капитал упорно тражи јефинију радну снагу.

Inputiraš da je traženje jeftinije radne snage nehumano samo po sebi što je netačno. Fascinantno mi je sa koliko marksističkih predrasuda raspolažeš (a pri tome ni Marks sam se ne bi složio sa mnogima od njih). Dalje ne odgovaram, već uživam u debati. Zanimljivo je krenulo i bez mene 

[Ћириличар]

On 11/01/2017 at 14:54, εργασία рече

Нову вредност ствара радник.

Uz sredstva koja je poslodavac obezbedio iz svog džepa i koji mu plaća za taj rad iz svog džepa.  Problem je što izgleda ne znaš definicije osnovnih pravnih poslova i ugovora koji lijepo objašnjavaju ove ekonomske i međuljudske odnose. Mada i kada bi znao sumnjam da bi odustao od ove priče. No ukratko, koristilo bi ti izučiti komponente ugovora o djelu (koji je osnova za ostale ugovore kao ugovora o radu i sl.). Pojasnilo bi ti neke elemente koje radnik donosi u odnos i koje poslodavac donosi, jer se sami ugovori trude da objasne strukturu takvog odnosa.  No kao što rekoh, od sada šutim. ZZanimljiv je ovaj tvoj neomarksizam. 

[εργασία]

пре 9 минута, Ћириличар рече

Inputiraš da je traženje jeftinije radne snage nehumano samo po sebi što je netačno. Fascinantno mi je sa koliko marksističkih predrasuda raspolažeš (a pri tome ni Marks sam se ne bi složio sa mnogima od njih). Dalje ne odgovaram, već uživam u debati. Zanimljivo je krenulo i bez mene 

Када ти конобар мазне 500 динџи у кафани онда би правио проблем, а да те неко две године за исти квалитет рада плати 20 % мање ти би био срећан? 

[Ћириличар]

On 13/01/2017 at 6:19, Muramasa рече

Isto što i slavni Browning. Ništa.

Ne priznajem robotića ako nema pola tone oklopa, hidrauliku, servoe i ako ne liči na T-800.

Pitali jednom Sima Hajhu koji je snajperom ubio oko 500 Rusa u Zimskom ratu:"Šta ste osjetili u tim trenucima? ".  On reče:" Trzaj puške. "