Безгрешност Цркве и грешност њених чланова?

[.............]

Опростићете ми ако је ова тема била (онда је уклоните  ). Немојте замерити што је тон питања намерно осмишљен да испровоцира критичко размишљање и дубље задирање у проблем. Није реч о мојој наклоности ка јереси (коју многи упорно  виде), већ у живо(тно)м приступу православним догмама.

Дакле, тема за дискусију - како помирити чињеницу да Цркву чине грешни чланови, али да она, као Тело Христово - не греши?

Даље, оно што остаје највећи проблем, како разлучити Цркву као Тело Христово од њене димензије у овом свету и времену? Конкретније, како можемо знати да су црквене одлуке донете делањем Духа Светог, а не под утицајем духа овог времена, који укључује непотизам, пристрасност, и неке ниске људске особине. Ако ћемо пратити црквену историју, знатан број светих отаца и подвижника је у једном периоду свог живота било осуђено, одбачено или чак протерано од стране цркве. Многи свети људи никад нису, нити ће, бити препознати као свети. Можемо и питати како је ово учење о непогрешивости саборних црквених одлука  другачије о учењу непогрешивости папе?

Јавља се, даље, велика опасност у коју неки верници западну, а то је да саму Цркву поистовећују са Богом. Теолошки, то није сасвим погрешно, будући да је Црква Тело Христово. Али пренето на свакодневни живот, може довести до обожавања "институције" цркве, обожавања јерархије, исповедника, обожавања светих тајни, икона, светитеља, обожавања обичаја, обожавања свега, само не Христа, живе и конкретне Личности.

Ако је Црква Тело Христово, без Главе она је ништа. 

Ако Црква тврди за себе да је апсолутно све што она каже, чини, дела - дело самог Христа, зар то није на неки начин "преузимање улоге Божије"? Зар то није одјек адамовске гордости по којој је човек себе прогласио за валидног да разлучи шта је добро, а шта зло? (макар се и позивао на Бога)

Зар здраворазумско смирење неће спонтано довести до схватања да смо сви грешни и склони грешкама, па макар и сабрано погрешили? Ако Свети Дух спречава да те и такве одлуке буду погрешне, зар се то не коси са учењем о слободној људској вољи, на коју Бог не утиче? 

Дакле, откуд нам право да говоримо "Изволе се Светом Духу и нама" и останемо апсолутно сигурни да су наше одлуке по вољи Божијој? Дотакао бих се и питања у коликој мери је права саборност уопште присутна, али то је већ широка тема.

Још једном, ја знам да је помирљива грешност чланова Цркве и непогрешивост  Цркве, питања су таква да подстакну размишљање, развију дискусију, да учење доживимо пре него што га прихватимо и надам се да ћете пронаћи исправне одговоре и оповргнути сва ова "шкакљива" питања.  Да би вера била снажна, мора се "протрести", мора одговорити на конкретне животне ситуације. Вера која све прихвата као датост лако се претвори у сујеверје ( "мора се", "ваља се", "тако је, јер су други одлучили,  не знам ни сам зашто"). Немојте ме опет и опет прогласити јеретиком јер упирем прстом у очигледне ствари и желим да их Христом осмислимо. И немојте кренути линијом одбацивања свега што је везано за Цркву, јер је то још гори адамовски грех самољубља. Ово је дискусија која ће, надам се, верујуће још више приближити њиховој и Христовој Цркви.

[JESSY]

2 hours ago, ............. рече

Да би вера била снажна, мора се "протрести", мора одговорити на конкретне животне ситуације.

sustina...

[Дијана.]

Samo mala opaska, mozda si mislio na nepogresivost Crkve, i pogresivost njenih clanova, u smislu papske 'nepogresivosti' kako je RKC shvata - nezabludivost, nemogucnost biti u zabludi. Mislim da bezgresnost-gresnost ima duboko eticku konotaciju, a ova bi bila hermeneuticko-gnoseoloska ili tako nesto...

[Кратос]

2 hours ago, Дијана. рече

Mislim da bezgresnost-gresnost ima duboko eticku konotaciju

Koliko sam ja čitao neke teologe grešnost-bezgrešnost pre svega ima dubinsku ontološku konotaciju.

[.............]

2 hours ago, Дијана. рече

Samo mala opaska, mozda si mislio na nepogresivost Crkve, i pogresivost njenih clanova, u smislu papske 'nepogresivosti' kako je RKC shvata - nezabludivost, nemogucnost biti u zabludi. Mislim da bezgresnost-gresnost ima duboko eticku konotaciju, a ova bi bila hermeneuticko-gnoseoloska ili tako nesto...

Fino zapažanje! Lično, nekako mislim da je gnoseološka konotacija često isprepletana sa svim drugim - recimo, Sveti Jovan je umro u progonstvu, odbačen od ljudi koji su tad činili deo Crkve i u čije (Crkvino) ime su ga i prognali. Da li je ovo greh koji su pojedinci učinili pozivajući se da čine delo Crkve, ili čak delo Božije...? Dalje, iako mi jasno šta si želela reći,  ne smatram da bezgrešnost-grešnost ima u Pravoslavlju etičku konotaciju pre nego što je to u stvari odnos ka Bogu i bližnjima ( etika je spoljašnja projava toga, da, ali blizina/udaljenost od Hrista je ono što meri našu grešnost). Ne znam ni ja najbolje to da izrazim.

[Кратос]

8 hours ago, ............. рече

живе и конкретне Личности.

Žive i konkretne ličnosti su pored svakog čoveka na Liturgiji.Hristos se poistovetio sa njima.Kada je Pavle gonio hrišćane pa mu se javio Isus pitao ga je ,,Zašto me goniš?,,

[Драгана Милошевић]

A sto ga zaplete ovako?

Nedostaje mi onaj istanceni osecaj a i reci

[.............]

1 hour ago, Драгана Милошевић рече

A sto ga zaplete ovako?

Nedostaje mi onaj istanceni osecaj a i reci

Живот мења људе. Уосталом, нису сви те речи добро разумели, те сам одлучио да је боље ћутати. Евентуално питати.

[Дијана.]

3 hours ago, ............. рече

Fino zapažanje! Lično, nekako mislim da je gnoseološka konotacija često isprepletana sa svim drugim - recimo, Sveti Jovan je umro u progonstvu, odbačen od ljudi koji su tad činili deo Crkve i u čije (Crkvino) ime su ga i prognali. Da li je ovo greh koji su pojedinci učinili pozivajući se da čine delo Crkve, ili čak delo Božije...? Dalje, iako mi jasno šta si želela reći,  ne smatram da bezgrešnost-grešnost ima u Pravoslavlju etičku konotaciju pre nego što je to u stvari odnos ka Bogu i bližnjima ( etika je spoljašnja projava toga, da, ali blizina/udaljenost od Hrista je ono što meri našu grešnost). Ne znam ni ja najbolje to da izrazim.

Samo sam htjela reći da je grešnost-bezgrešnost uži pojam, a da bi nepogrešivost-pogrešivost bilo preciznije, a obuhvatilo bi oba značenja, i gnoseološko (ili kako već   ) i etičko. 

@Kratos, ja, naturlich