Nespojivost ideala nebeskog carstva sa zemaljskom realnošću zla i patnje, naročito patnje dece

[Дијана.]

On 9/23/2016 at 12:15, Дијана. рече

odgovor na pitanje 'sta te cini ateistom', tj. zbog cega gubis vjeru.

zlo i patnja u svijetu. (ivanokaramazovsko u meni)

I preciznije:

On 9/24/2016 at 17:29, zuti car рече

Bolesna, zlostavljana, napuštena, na bilo koji način nesrećna deca. Ako bih ikada postao potpuni ateista, a čini mi se da nisam daleko, biće zbog toga . 

Nikad dovrsena ni odgovorena tema. Pitanje koje uzdrmava vjeru, odrzava u nevjerju, i stvara nesnosljivu 'patnju zbog Boga', ko ostaje u vjeri.Nespojivost ideala nebeskog carstva i dobrog Boga sa zemaljskom realnoscu zla i patnje, narocito djece.  

https://pouke.org/forum/topic/30020-фотографије-са-снажним-порукама/?do=findComment&comment=1503841

 

 

 

[Кратос]

Tu se i postavlja pitanje efekta Hristovog dolaska.Šta se promenilo time što se on otelotvorio ,stradao i vaskrsao?Kakve su implikacije toga na svet?I dalje ima zla,patnje,greha,đavo vedri i oblači.Ono što navodi čoveka na ateizam je božija neaktivnost po pitanju najnedužnijih kao što su deca koja se rađaju sa raznim deformitetima,rak etc

[Дијана.]

Nije se promijenilo nista u materijalnom svijetu, ostali su isti zakoni i determinizmi da vaze. (Otuda smrt i bolest, pa i djece). Promijenilo se nesto u duhovnom svijetu - prije Hristovog ovaplocenja ljudi nisu imali mogucnost spasenja, isli su svi u ad. On je po svojoj smrti sisao u ad da propovijeda jevandjelje i izbavi pravednike odatle. Materijalni svijet ce se nakon strasnog suda i vaskrsenja takodje preobraziti. Ap. Pavle kaze, sva tvar uzdise i ceka sinove Bozje da je oslobode, tj. obozene ljude koji su sinovi carstva jos na zemlji. Imamo pozvanje da slijedimo Njega i budemo bolji, da pravimo carstvo ovde, u nama i oko nas. A djavo uopste vise nema tako apsolutnu vlast, ali mu se ljudi povinuju.

Nista se automatski nije promijenilo, vec je sve u potencijalu, preobrazaj i prirode i covjeka shodno covjekovoj volji i nastojanju da se obozi. 

[Кратос]

Ali ako je Bog postao materijalan,telesan onda je moralo nešto i na tom nivou da se promeni.

[Deja Vu]

9 minutes ago, Kratos рече

Ali ako je Bog postao materijalan,telesan onda je moralo nešto i na tom nivou da se promeni.

Pa promenilo se, samo što mi iz ove naše perspektive u vremenu to ne vidimo u odnosu na perspektivu iz večnosti gde je sa Hristovim vaskrsenjem došlo do oboženja cele tvorevine. 

[Кратос]

13 minutes ago, Deja Vu рече

Pa promenilo se, samo što mi iz ove naše perspektive u vremenu to ne vidimo u odnosu na perspektivu iz večnosti gde je sa Hristovim vaskrsenjem došlo do oboženja cele tvorevine. 

Pa šta nam to znači kad mi tu promenu ne vidimo niti osećamo?Za nas je sve isto kao što je oduvek bilo.Ništa novo pod suncem.

[dragisa]

36 minutes ago, Kratos рече

Ali ako je Bog postao materijalan,telesan onda je moralo nešto i na tom nivou da se promeni.

Upravo na tom nivou se i promenilo. Prvo doslo je do spajanja Boga i Coveka, i to jednom za uvek i za sve. Drugo time je doslo do Spasenja celog ljudskog roda. Trece to spajanje je retroaktivno "spasilo" i ljude pre pojave Hrista isto kao sto ce spasiti i sve ljude nakon Hrista. 

Pricu o Hristu/Spasenju/Drugom dolasku/Vaskrsenju/adu/Raju...  uvek moras posmatrati kroz prizmu pozornice na kojoj se odigrava a jedina pozornica i predmet o kojem govori celo Jevandjelje i cela vera je....  Licnost. 

 

[Deja Vu]

28 minutes ago, Kratos рече

Pa šta nam to znači kad mi tu promenu ne vidimo niti osećamo?Za nas je sve isto kao što je oduvek bilo.Ništa novo pod suncem.

Ne vidimo sad jer smo u istoriji, ali videcemo je kad nastupi Eshaton. Da nije bilo Hristovog vaskrsenja ne bi bilo ni Eshatona, nego bi tvorevina i dalje bila mrtva, bezlična i besmislena. 

[Нифада]

Неспојивост патњи недужних људи,деце и сл.са праведним Богом је често постављана тема.

Но,када видимо како неки страдају често прво помислимо на Божију интервенцију,но да ли Црква,Богочовечанска заједница,дела у том смислу да умањи патње невиних,немоћних.Можда Црква не може да спречи ратове,али може да интервенише на микро плану,да помогне некоме,утеши некога.Када кажем Црква мислим на Цркву у целини,не само на њен јерархијски део.

Према томе,многе ствари су неспојиве,очигледно.

Није без разлога Христос рекао,кад једном од ове мале браће учинисте,мени учинисте,итд.

[Ненад Р.]

1 hour ago, Kratos рече

Pa šta nam to znači kad mi tu promenu ne vidimo niti osećamo?Za nas je sve isto kao što je oduvek bilo.Ništa novo pod suncem.

Па како Кратосе не осећамо? 

И деца и људи у новије време мање пате него некада. Некада су људи више били сиромашни, више патили па нису доводили себе у ситуацију да се поколебају што се вере тиче. Лако је бити верник када је све добро . Исто је тако лако у тешким ситуацијама се одрећи вере, али ту се не ради о нашој снази, већ о нашој слабости.

[Дијана.]

3 hours ago, Kratos рече

Ali ako je Bog postao materijalan,telesan onda je moralo nešto i na tom nivou da se promeni.

Da, recimo monasi su veoma zdravi i dugovjecni (uglavnom), a tijela svetaca prkose zakonima materije, vec ovde na zemlji. Postoje razna stanja pri molitvi koja su takodje van te ravni. Divlje i opasne zivotinje su pitome kraj Bozijih ljudi. 

Ima promjene i na tom planu. Da su svi prihvatili ono - ja sam Put, Istina i Zivot, vjerovatno bi ukupno covjecanstvo bilo zdravije i srecnije. Bilo bi manje pohlepe, zlocina, ratova = manje stradanja.

I npr. sa vjerom u Gospoda, nadljudski napori i neljudske patnje mogu da se izdrze.

[Дијана.]

1 hour ago, Нифада рече

Но,када видимо како неки страдају често прво помислимо на Божију интервенцију,но да ли Црква,Богочовечанска заједница,дела у том смислу да умањи патње невиних,немоћних.Можда Црква не може да спречи ратове,али може да интервенише на микро плану,да помогне некоме,утеши некога.Када кажем Црква мислим на Цркву у целини,не само на њен јерархијски део.

Da su ljudi kao cjelina prihvatili Hristovu poruku, bilo bi mnogo manje zla, bar onog ljudskog, koje potice od ljudi. Prirodno zlo bi se lakse snosilo. Ono od cega grcamo najvise, to je ljudsko zlo. Zar nismo u prirodnim katastrofama svi bili jedno, kao nikad? Bilo je i ruznih primjera, ali mnogo vise lijepih. 

Tako da, zbog toga sto ljudi nisu prihvatili Hristovu poruku, nisu se odrekli svog (tj. demonskog) zla, zato imamo grijeh koji proizvodi patnju.

Crkva odn. hriscani imaju tu veliku ulogu da ublazavaju bol i patnju, da pomazu. Uvijek se sjetim Irene Sandler i Diane Budisavljevic, dve katolkinje. Koje je to kosmicko cudo!

[Дијана.]

4 hours ago, Kratos рече

Tu se i postavlja pitanje efekta Hristovog dolaska

 

1 hour ago, Ненад Р. рече

И деца и људи у новије време мање пате него некада.

Ovo  sam zaboravila da odgovorim Kratosu. Hristovo ucenje, shvaceno kao ideologija, eticka filosofija, pogled na svijet, je itekako promijenilo svijet na bolje. Polako, istina, jer ljudi vise vole svoju zlocu, pohlepu, na kolektivnom nivou ne prevladavaju toliko bratska osjecanja, ali na nivou cijelog covjecanstva, i milenija nakon Hrista, doslo je do oslobodjenja robova, pa napredniji drustveni sistem, pa jos napredniji, pa se rodila ideja socijalizma, Rusoova ideja je bila humana, i sprovodili su je utopisti, po uzoru na prve komune hriscana, koje su bile maltene ostvareni komunizam, iz osjecaja bratske ljubavi prema ljudima. Humanost i progres u ime covjeka i za covjeka kao najvecu vrijednost - to je duboko hriscanska ideja, o dostojanstvu i vrijednosti ljudskog bica kao sina Bozjeg.

 

[kordun]

carstvo nebesko treba odabrati i zaraditi svojom dusom, tu ti zlo dodje ko saveznik, jer je trpljenje hrana za dusu, cisto sumnjam da carstvo nebesko naseljavaju razmazene duse, proces je neophodan, necete valjda misliti da je bog zlocinac koji namjerno salje nove duse na zemlju u gubiliste...

zato sam ja protiv ovog naslova teme jer nije istinit

[Нифада]

2 hours ago, Ненад Р. рече

Па како Кратосе не осећамо? 

И деца и људи у новије време мање пате него некада. Некада су људи више били сиромашни, више патили па нису доводили себе у ситуацију да се поколебају што се вере тиче. Лако је бити верник када је све добро . Исто је тако лако у тешким ситуацијама се одрећи вере, али ту се не ради о нашој снази, већ о нашој слабости.

Tema je- Nespojivost ideala nebeskog carstva sa zemaljskom realnošću zla i patnje, naročito patnje dece .

Nada na Carstvo nebesko (Božije) daje smisao svemu,i lepom životu,ali i stradanju,pa čak i na pravdi Boga,što bi rekao narod.

Crkva nije od ovog sveta,ali je u ovom svetu,I ovo prvo obavezuje je da preobražava ovo drugo.

Neće ljudi napustiti Crkvu ili izgubiti veru ako naiđu teškoće,problem samo može biti indiferentnost.