Jump to content

Наш опит молитве...


Препоручена порука

U poslednje vreme pokušavam da u meni zaživi "neprestana molitva", da se molim srdačno i kad je teško i kad je dobro, mada slabo ide :(
Molim se pre i posle čitanja Svetog Pisma i duhovnih knjiga. Nekada sam praktikovao pre i posle učenja, sada slabo... Ujutru se obično pomolim svojim rečima, retko kad pročitam molitvu, dok uveče volim da pročitam molitve pre spavanja i da se pomolim svojim rečima. Nešto se osećam daleko od Boga u poslednje vreme, ali nekako me On uvek podseti na one reči: "Blizu ti je On, u ustima tvojim i u srcu tvom..." :)
Nekad prosto sednem u sobu i razgovaram sa Njim. Nije sad da se nešto pravim da sam duhovan, naprotiv, to muka potera, a želeo bih da bude i kad je sve dobro da mogu da razgovaram sa  Njim kao sa ljudima oko mene...

"Gledajući ljude sažali mu se, jer bejahu smeteni i rasejani kao ovce bez pastira."
(Mat. 9, 36)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 136
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Nešto se osećam daleko od Boga u poslednje vreme, ali nekako me On uvek podseti na one reči: "Blizu ti je On, u ustima tvojim i u srcu tvom..." :)

Св. Никодим Агиорит у "Невидљивој борби" истиче да у тренуцима патње због хладноће срца имамо разлог више да се радујемо и благодаримо Богу јер нам даје прилику ка кроз труд покажемо колико нам је стало до Њега. Према томе - на посао! :starece:

"Пролази обличје овога света..." (Кор. 7, 31)

podviznickaslova.wordpress.com

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ујутру Оче наш,увече Богородице Дјево +  молитва Светоме Духу једно вече,а друго Анђелу чувару.

Исусова молитва у кревету пре спавања.Ову молитву користим кад год могу јер сам читао да се непрекидно молимо.

У породици нико не зна да се молим,осим кад идем у Цркву(тако ја бар мислим) па се трипујем да молитва неће бити услишена у фазону стидим се да то моји сазнају.Превише сам самокритичан што је некада и добро али и кошта живаца.
Када се не сконцентришем на молитву,после се нервирам и тако упропастим себи цео дан,чак уђем у неку врсту депресије.Тога је сада мање,јер се увек мотивишем причом свештеника како се требамо препустити Бог,Веровати у Њега и он ће нам помоћи.Могу да кажем да ми је то доста помогло,али опет некада заборавим па наставим по старом.
Да ли запалите кандило када се молите пред иконом?

 

Нови сам на форуму,не знам да ли има тема о следећем питању па се извињавам што га ове пишем.

Питање је о поштовању родитеља и старијих.Да ли морам да ако хоћу да не учиним грех испњавати сваку родитељску жељу,наредбу?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Молитва је оприсутњавање Бога у нашем животу.

Без молитве нема Бога у нашем животу.

Зато је потребна стална молитва, а молитва је свака помисао о Богу, а не само читање молитава из молитвеника.

Наравно, све бива постепено, помало, миц по миц.

Некад се од молитве осјећам лоше. То ми је знак да сам се префорсирао.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...

"Nego, ide čas, i već je tu, kada će se pravi bogomoljci moliti Bogu u duhu i istini; jer Bog želi takve bogomoljce. Bog je duh, i koji mu se mole, treba da se mole u duhu i istini."

Čitam jevanđelje po Jovanu, razgovor Isusa i Samarjanke i zaintrigirao me ovaj deo. Pa sam hteo da pitam šta zapravo znači moliti se u "duhu i istini"?

"Gledajući ljude sažali mu se, jer bejahu smeteni i rasejani kao ovce bez pastira."
(Mat. 9, 36)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

"Nego, ide čas, i već je tu, kada će se pravi bogomoljci moliti Bogu u duhu i istini; jer Bog želi takve bogomoljce. Bog je duh, i koji mu se mole, treba da se mole u duhu i istini."

Čitam jevanđelje po Jovanu, razgovor Isusa i Samarjanke i zaintrigirao me ovaj deo. Pa sam hteo da pitam šta zapravo znači moliti se u "duhu i istini"?

Негде сам наишао на тумачење да молитва "у духу" подразумева искреност, најозбиљнију могућу тежњу и обраћање Богу, а иста молитва "у истини" подразумева дела са тим искреним настројењем срца да се служи Богу. Другим речима - вера и дела.

"Пролази обличје овога света..." (Кор. 7, 31)

podviznickaslova.wordpress.com

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 months later...

Zanima me koliko je ovo tehnicka stvar ili je zaista jako vazna.

Prvenstveno pitam za molitve koje stoje posle citanja akatista odredjenim svetiteljima.Posto nekad me popusti paznja primetim da  neke molitve vec citam mehanicki i da se mnogo lepse osecam kad se pomolims vojim recima iz srca.Ne uspem da se vezem sa sve reci.

 

Zanima me koja molitva je delotvornija, odnosno da li mozemo zameniti gotovu molitvu sa nasom?

Da se razumemo, mislim samo na obracanja svetiteljima posle akatista.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Mozes brate da se molis Bogu,Bogorodici i svim svetima sopstvenim molitvama.Bogu su najugodnije molitve koje idu direktno iz srca.Ne treba sablonski gledati na molitvu,mora ovako ili onako.Osnovna molitve su "Oce nas" "Bogorodico Djevo" bez njih se ne moze.Citaj Akatiste,Psaltir,ako imas zelju i osecas potrebu da se molis sopstvenim recima,slobodno,mozes cak i sastaviti svoje molitve.

Dakle,delotvorna je molitva iz srca,nebitno dal' je sastavio neki svetitelj,il' ti licno.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Slažem se,ali ta tvoja iz srca mora malo da liči na originale.

 

Зашто тако мислите? Испада онда да постоје неке чаробне речи, које Бог тражи од нас. Ја заиста имам проблем да се молим тако што читам неке молитве, никако то не могу да радим из срца, већ ми је све некако механички, концентрација ми је на читању, а не у разговору са Богом. Али кад се сконцентришем на молитву, и из срца то радим, својим речима, осећам се некако испуњено да тако кажем, осетим олакшање. То је моје искуство, вероватно неко другачије доживљава молитве док их чита.  

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ни ја не робујем правилима, мада се трудим да очитам или одслушам јутарње и вечерње правило, зато што сам опитно осјетила добробит тога на моје духовно и душевно стање. Риејтко сам интензивно баш читала акатисте, увијек само у посебним околностима и за посебне молитвене потребе. Али често слушам тонске записе неких акатиста Богородици и Ксенијици. Већ сам рекла да често са Ксенијицом, јер ми је посебно драга и блиска,  'разговарам' управо ријечима из срца као да је ту крај мене и може ми помоћи. (И упућујем молитвене вапаје Богомајци у најнеподношљивијим тренуцима бола и туге, и Она ми тренутно и помогне.). Једино се трудим да никад, али никад не прескочим и заобиђем молитвено правило пред причешће, јер сматрам да је потребна жртва с наше стране и да је добро да су неки људи тј.светитељи успјели да преточе у ријечи то страхопоштовање и захвалност које треба да осјећамо за напајање са Извора Живота.

Али ви млади сте ревни! код вас нема средине, или монашки подвиг или ништа! :) Акстист траје дуго и природно је да дође до опадања пажње а на томе се  и непријатељ труди. Зато је корисно не предузимати молитвене подвиге без благослова духовника тј. свештеника који познаје нашу личност и духовно стање. И такође, зато је корисно и ићи на црквене службе кад се читају акатисти, јер то је сабрање, заједница, очитају се све молитве које требају итд. Можеш слободно да се не оптерећујеш и да рецимо слушаш акатист Ксенијици, неће она 'замјерити', наравно ако желиш да јој или Богородици нпр. искажеш поштовање читањем и то свјесним цијелог акатиста, и то је за сваку похвалу!

Мислим да су молитве из срца чак и вредније од стереотипних, јер да се у молитви и вреднује само наше осјећање, а сама форма (ријечи) да је мање битна. Зато је и вриједно говорење тако кратке и сажете Исусове молитве, за коју се каже да замјењује и молитвеник па и Јеванђеље! Молитве које су саставили светитељи су свакако добар оквир, али смо такође слободни да изађемо из њега, Дух дише и у нама :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

У зависности од жеље и уложеног труда тзв. уобичајене молитве пре или касније постају наше и наше постају уобичајене. Разлика нестаје...

"Пролази обличје овога света..." (Кор. 7, 31)

podviznickaslova.wordpress.com

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Hvala na odgovorima. Drago mi je sto sam procitao par fenomenalnih saveta i mogu vam  reci da se osecam lepse kad mi padne koncentracija pa se pomolim svojom molitvnom.Naravno nase licne molitve svi cesto izgovaramo, dok hodamo, lezimo, putujemo.

Bitno da nam molitva greje srce :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 4 weeks later...

Dobri dar je talant, dar koji treba iskoristiti, podijeliti, (umnoziti). Odgovornost je nas odgovor na dobri dar.

Savrseni poklon je milost Bozija, koja se izliva na nas i nije zasluzena (drugi mozda posredno imaju od toga koristi). Zahvalnost je odgovor na to.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Најбољи дар је и сам живот који живимо захваљујући Господу.Слава Господу !

Помозимо слабим и немоћним и људима у невољи јер добро се добрим враћа. :mazenje:

Наше писмо   је старо преко 1000 година . Чувајмо то наше благо .

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Јер сваки добри дар, и сваки савршени поклон одозго је, силази од Тебе, Оца Светлости... Шта је то добри дар, а шта савршени поклон?

Дивно је објашњење Светог Максима Грка. :) И повезујем га са изјавом Старца Пајсија (парафразирам): "Свуда има добрих људи, али светитеља има само у Православљу". Сваки дар је добри и сви људи имају добре дарове, али савршени поклони долазе од Оца - Синовима. :)

"You know something is messed up when you see it"

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...