#Избори2016 - Пратите уживо са Плутоном

[Плутон]

Управо сада, Juan рече

Не разумеш, не говорим о људима, него о самој професији. Као што не верујем у акупунктуру или у хомеопатију, тако не верујем ни у страначку политику каква је данас у Србији. Дакле, све хомеопате су ми исте јер се баве псеудонауком. То не значе да су сви исти као људи. Неки су варалице, а многи сами верују у то што причају.

Твоје право, као што је и моје да ти покажем да грешиш и да ти кажем „страначка политика каква је данас у Србији“ није ништа дефинитивно нити нужно по све политичке актере и организације.

[Juanito]

Ево мало те дивне политике:

Цитат

"Mi ne da mi nismo kasnili, čak smo krenuli mnogo pre raznih velikih evropskih gradova, čak pre vremena, a drugo, nije problem bio ni u parama. Problem je što smo krenuli na vreme, ali onda strašno mnogo decenija je bilo potrebno da se to ostvari", rekla je Stojanovićeva Tanjugu. 

Istakla je da se do pitanja novca u političkim raspravama skoro nikada nije ni došlo, jer se tu uvek radilo o međusobnim sukobima, surevnjivostima, ljubomorama, a pitanje novca se ostavljalo za kraj.

Ево и демократије:

Цитат

 Navela je da je u Beogradu struja uvedena samo godinu nakon što je to učinjeno u Rimu i godinu pre nego u Milanu, što znači da Srbija nije kasnila za Evropom, ali i da je to isključivo zasluga ličnog entuzijazma profesora Đoke Stanojevića, koji je to uzeo kao ličnu misiju pojedinca protiv sistema. 

"Evropa je tada bila osvetljena gasnim lampama, u međuvremenu se pojavila struja. Čitava javnost digla se protiv Stanojevića, a naročito protiv struje. Govorilo se da će tu razne bolesti da se razviju, masovno oslepljenje građana, predlagalo se da pre nego što se pusti, da građani nagarave ugljem naočare, jer ako odmah 'grune" struja, odmah će svi oslepeti, a i ogluveće se i onemeti'", rekla je Stojanovićeva. 

Ево још мало политике:

Цитат

Ali, kako ističe, struja je u Beogradu uvedena 20 godina pre kanalizacije i sada je to još jedna kontroverza u redosledu, kao i to da su se od 1885. do 1912. vodile neprekidne rasprave o uvođenju kanalizacije. 

"A još apsurdnija stvar bilo je pitanje na kome se zadržalo 35 godina: da li da kanalizacija ide u Savu, ili u Dunav. Čim su radikali i samostalci ušli u koaliciju, sve je vrlo brzo rešeno i kanalizacija se napravila za godinu dana. To govori da kada ima te famozne političke volje, stvari se mogu vrlo brzo rešiti", navela je profesorka. 

Dodala je da je zbog toga izgubljena ogromna energija, te da je u tim političkim zavrzlamama potrošeno mnogo više novcanego da se išlo ispravnim redosledom. Kao jedan od osnovnih problema iz te vrste političkog života su problemi sa sistemom funkcionisanja, rekla je Stojanovićeva i navela ulice kao dobar primer. 

Kako je rekla, političari su 25 godina debatovali da li prvo treba srediti ulice, pa ih prokopati zbog kanalizacije, ili prvo staviti kanalizaciju, pa srediti ulice. "Dvadeset pet godina se raspravlja o tom pitanju i ne može da se reši. Neke ulice su sređene pa prokopane, neke obrnuto, a najveći broj nije ni prokopan, ni sređen", rekla je Stojanovićeva. 

Kao zanimljiv, navela je odgovor Gradske uprave s početka 20. veka na žalbu građana Požarevačke ulice, koja je prethodnog leta dobila kaldrmu, a sada se pojavljuju majstori koji je vade i odnose i neće da kažu ko su i zašto to rade. 

"Tačno je, vama je ulica prošle godine sređena, ove godine žalili se građani Nebojšine ulice, nismo imali dovoljno kaldrme, pa smo odlučili da izvadimo vašu kaldrmu i prenesemo u Nebojšinu, a ako vi budete mnogo nezadovoljni, mi ćemo vam je vratiti", stajalo je u tom odgovoru Gradske uprave s početka 20. veka stanarima Požarevačke.

Извор

[Deja Vu]

3 minutes ago, Плутон рече

Грађани који су антиполитички настројени, добијају политичаре који су антиграђански настројени.

Tacno, samo sto politicnost ne mora biti vezana za partiju, nego je mozes ispoljiti na razne nacine. Zato postoje organizacije civilnog drustva i lobiji. Sto svakako ne znaci da je ispoljavanje politicnosti kroz partije nuzno i svuda lose. 

Nije zoon politikon = zoon partikon.

[Плутон]

1 minute ago, Juan рече

Управо у то не верујем. Потпуно се не слажем са изјавом да су за данашњу цивилизацију заслужни странчари. Оно мало политичара који су ваљали у људској историји нису били странчари. Остали само коче напредак, небитно да ли су холандске, бриселске или српске бирократе, једино што ови први не могу баш свашта да раде, а ови други и трећи раде шта хоће.

Управо зато сам ставио „између осталог“ јер сам и очекивао да отприлике овако разумеш оно што сам написао, али џаба.

Нико не прича о томе да је политика сама заслужна за изградњу цивилизације, али има огроман допринос. Да би то разумео морао би се вратиш најмање до старе Грчке.

[Плутон]

11 minutes ago, GeniusAtWork рече

Ако мислите на оно о хомеопатији, то је Жељко одвојио у посебну тему: линк

Не, на неке друге, вероватно нестале након радова на форуму данас.

[Плутон]

16 minutes ago, Deja Vu рече

Tacno, samo sto politicnost ne mora biti vezana za partiju, nego je mozes ispoljiti na razne nacine. Zato postoje organizacije civilnog drustva i lobiji. Sto svakako ne znaci da je ispoljavanje politicnosti kroz partije nuzno i svuda lose. 

Nije zoon politikon = zoon partikon.

Нисам то ни рекао нити браним ту позицију.

Само покушавам да објасним оно што си и ти споменуо изнад (подебљао), да политичка ангажованост кроз странку, деловање странке и сама странка и њено постојање (или неки други вид политичке организације) нису по природи лоши и штетни.

И потпуно разумем да је већини грађана Србије то тешко објаснити и никога кривим за такав став. Људи су овде изгубили много, били протеривани, расељавани, умирали због нечијег политиканства... И систем који је до тога довео треба да се размонтира и да се постави нови. Треба, није нужност и немам појма да ли ће ДЈБ то успети да уради.

Оно што је сигурно је да на ово што имамо данас нисмо осуђени и да је то променљиво, политичка историја дозвољава тај оптимизам.

Ако неко може и најмању ствар да поправи у овој земљи, нека то уради.

[Deja Vu]

3 minutes ago, Плутон рече

Само покушавам да објасним оно што си и ти споменуо изнад (подебљао), да политичка ангажованост кроз странку, деловање странке и сама странка и њено постојање (или неки други вид политичке организације) нису по природи лоши и штетни.

И потпуно разумем да је већини грађана Србије то тешко објаснити и никога кривим за такав став.

Da, samo sto nije bitno samo da li je stranka ovakva ili onakva, nego i okolnosti u kojima se nalazi pogotovo kakav je partijski sistem. U odredjenom partijskom sistemu kakav je nas, partije ne mogu da opstanu ako se ne ponasaju priblizno onako kako se ponasaju ostale, pa ako to ukljucuje populizam i ''strancarenje'' onda sta da se radi, mora se. Na to ti je Huan ukazao, da partijski sistem moze primorati DJB da postane kao ostale partije. Ali tacno je da nisu partije svuda u svetu iste niti da su partijski sistemi svuda isti. Nas i britanski se mnogo razlikuju bas kao njihov i americki. Doduse populizam je univerzalna pojava srece se i u nedemokratskim rezimima. 

Opet kakva ce biti DJB to cemo da vidimo, sad su u eksperimentalnoj fazi. 

[Плутон]

2 minutes ago, Deja Vu рече

Da, samo sto nije bitno samo da li je stranka ovakva ili onakva, nego i okolnosti u kojima se nalazi pogotovo kakav je partijski sistem. U odredjenom partijskom sistemu kakav je nas, partije ne mogu da opstanu ako se ne ponasaju priblizno onako kako se ponasaju ostale, pa ako to ukljucuje populizam i ''strancarenje'' onda sta da se radi, mora se. Na to ti je Huan ukazao, da partijski sistem moze primorati DJB da postane kao ostale partije. Ali tacno je da nisu partije svuda u svetu iste niti da su partijski sistemi svuda isti. Nas i britanski se mnogo razlikuju bas kao njihov i americki. Doduse populizam je univerzalna pojava srece se i u nedemokratskim rezimima. 

Opet kakva ce biti DJB to cemo da vidimo, sad su u eksperimentalnoj fazi. 

И ништа од тога ни једног јединог тренутка нисам спорио.

[Плутон]

Свестан сам да можда тако делује и да сам претерао са промоцијом ДЈБ-а, али заиста не мислим да ће њиховим доласком на власт све одједном процветати. Ако ДЈБ спроведе програм у потпуности, биће потребно 10-ак година да достигнемо оно шта многи симпатизери ДЈБ-а очекују да ће се десити за 2 или 4 (нарочито када је реч о бројкама попут висине просечне плате и сл.).

Спреман сам истог тренутка, ако се појави боља политичка опција, да је подржим.

У овом тренутку сматрам да је програм ДЈБ далеко испред програма свих других странака.

И да је неко „боље време“ или да живим, рецимо, у Норвешкој, можда ни ја не бих толико смарао нити бих се и сам укључио у то (сходно својим могућностима и квалитетима).

Али док имамо ово што имамо, треба да се потрудимо да о стварима које су, без претеривања, животно значајне, одлучују људи који су бољи од Бабића, Бечића, Мартиновића, Гашића, да их не набрајам, и на крају Вучића који de facto о свему томе прилично осамљено одлучује уводећи феудално-једнопартијски систем. Не знам ниједан пример из политичке историје да је ово што данас имамо довело до нечег доброг.

И најмањи ми је проблем то што ће неко да ме назове ботом, лоповом, да прича како се бавим јефтиним станчарењем... Можда ћу понекад оштрије реаговати, али заиста не кривим људе којима је живот прошао под овом неокомунистичком политичком гарнитуром што мисле оно што мисле и што имају гадљивост на политику.

[Ромејац]

11 hours ago, Плутон рече

Свестан сам да можда тако делује и да сам претерао са промоцијом ДЈБ-а

Ма какви! Само 112 страница о благодатима ДЈБ-а.

 

[RYLAH]

11 hours ago, Плутон рече

И систем који је до тога довео треба да се размонтира и да се постави нови.

То се потиже на два начина: или променом свести пука који гласа и (не) бори се свакодневно за своја права, што ће рећи полагано али сигурно и стабилно, или револуцијом, што ће рећи брзо и крваво. Нема трећег начина. Ако већ морам да бирам, ја сам за први начин, јер револуција никад не доноси ништа добро. Имали смо их више и нисмо се баш прославили. Половичне револуције не успевају, као што смо видели 2000. године.

Било их је много до сад који су покушавали да "систем демонтирају изнутра". Не бива. Буду сви или прогутани и испљунути, или искварени, баш од стране тог система, који је много већи, искуснији и покваренији од свих њих. Систем се једино мења када се мењају људи који га одржавају, када се мења свест тих људи. Тада јачају и институције, и људска права, јер систем бива натеран на то, да би се одржао.

Али је најлакше причати глупе мантре како је битно да изађеш и заокружиш оловком и онда си урадио велику ствар и самозадовољан си. Можда си чак још и самозадовољнији ако на Твитеру поставиш неку слику свог гласа, пропуштену кроз неки надрндан филтер. И после су они што не излазе на изборе криви јер одавно капирају шта је потребно за праве и истинске промене и неће да учествују у том циркусу.

Не, будала је само онај ко мисли да ће на овај начин ишта да се промени, јер је то самозаваравање. Немој да изађеш и заокружиш неку будалу за коју не знаш и ни ко је ни шта је, али истерај до краја неко своје право, и испричај свима о томе, и урадићеш много више. Натерај продавца да испоштује гаранцију, натерај Кинеза да ти да рачун и тако не прави нелојалну конкуренцију, натерај пореску да ти порез обрачуна како треба, натерај бабу са шалтера да ти изда званичан папир о томе која су ти све документа потребна, пиши институцијама о свим глупостима и неправилностима на које наилзаиш, и урадићеш оно што је до тебе. Упознај и повезуј сличне људе, стварајте мрежу паметних и нормалних људи, и урадићете заједно још више.

А после тога гласај или немој да гласаш, свеједно је, ти се већ бориш, али на прави начин.

[Џуманџи]

12 hours ago, Плутон рече

реална политика захтева много тога на шта си можда гадљив и за шта је потребна жртва.

Нажалост, али слажем се.

[Плутон]

8 minutes ago, RYLAH рече

То се потиже на два начина: или променом свести пука који гласа и (не) бори се свакодневно за своја права, што ће рећи полагано али сигурно и стабилно, или револуцијом, што ће рећи брзо и крваво. Нема трећег начина. Ако већ морам да бирам, ја сам за први начин, јер револуција никад не доноси ништа добро. Имали смо их више и нисмо се баш прославили. Половичне револуције не успевају, као што смо видели 2000. године.

Било их је много до сад који су покушавали да "систем демонтирају изнутра". Не бива. Буду сви или прогутани и испљунути, или искварени, баш од стране тог система, који је много већи, искуснији и покваренији од свих њих. Систем се једино мења када се мењају људи који га одржавају, када се мења свест тих људи. Тада јачају и институције, и људска права, јер систем бива натеран на то, да би се одржао.

Али је најлакше причати глупе мантре како је битно да изађеш и заокружиш оловком и онда си урадио велику ствар и самозадовољан си. Можда си чак још и самозадовољнији ако на Твитеру поставиш неку слику свог гласа, пропуштену кроз неки надрндан филтер. И после су они што не излазе на изборе криви јер одавно капирају шта је потребно за праве и истинске промене и неће да учествују у том циркусу.

Не, будала је само онај ко мисли да ће на овај начин ишта да се промени, јер је то самозаваравање. Немој да изађеш и заокружиш неку будалу за коју не знаш и ни ко је ни шта је, али истерај до краја неко своје право, и испричај свима о томе, и урадићеш много више. Натерај продавца да испоштује гаранцију, натерај Кинеза да ти да рачун и тако не прави нелојалну конкуренцију, натерај пореску да ти порез обрачуна како треба, натерај бабу са шалтера да ти изда званичан папир о томе која су ти све документа потребна, пиши институцијама о свим глупостима и неправилностима на које наилзаиш, и урадићеш оно што је до тебе. Упознај и повезуј сличне људе, стварајте мрежу паметних и нормалних људи, и урадићете заједно још више.

А после тога гласај или немој да гласаш, свеједно је, ти се већ бориш, али на прави начин.

Све је то лепо, само што је немогуће и никад се нигде у историји није десило.

[Плутон]

31 minutes ago, Ромејац рече

Ма какви! Само 112 страница о благодатима ДЈБ-а.

У реду је, Ромејац, опусти се.

[RYLAH]

7 minutes ago, Плутон рече

Све је то лепо, само што је немогуће и никад се нигде у историји није десило.

Управо супротно: једино се тако и дешавало. У историји не постоји пример да се систем демонтирао изнутра, без спољних притисака. Постоје само примери да су делови система, у покушају да преживе, наизглед размонтирали систем, али би се брзо испоставило као превара. Као код нас, рецимо или у бившем СССР на многим местима.

Није случајно што је демократија направљена баш у Атини, као што није случајно да је после пропасти Римског царства требало да прође неколико векова да се бивша варварска племена цивилизују и дођу до стадијума на ком је Рим био вековима пре тога. Није случајно ни што су права у Европи (социјалистичке тенденције) у пуном заживела тек под притиском спољног фактора - комунистичке пропаганде. Напредак у радничким правима је почео тек кад су људи почели да штрајукују и траже своја права, до тад су у Енглеској и САД радила и деца, и смене су трајале по 17 сати, и тешки услови рада без заштите, итд. А једном кад су се људи навикли да имају права и да се боре за та права, онда су им се права и повећавала. Само што су били свесни и да та борба може да им однесе и животе и егзистенцију - само је у једном штрајку у Карнегијевој фабрици побијено и рањено неколико десетина људи. О поломљеним костима и штрајкбрејкерима да не причамо.

Једино тако се постиже напредак.