Kako se boriti, kako shvatiti sebe kao ličnost (a u svetlu homoseksualne sklonosti)

[Ronald]

@Ronalde , da li verujes da postoji djavo ?

Vjerujes ti?

[Аурор]

Прелистај поново књиге из биологије и видећеш да је буквално схваћена прича о библијском Адаму и Еви, као првим људима, потпуно нереална на овој планети.

 

 

 

Опет се не разумемо најбоље, пријатеље (често нажалос' :/ ). 

 

Нико овде не прихвата и не хушка амерички young Earth креационизам. Једноставно је логично, пошавши од чињенице да је човек створен по Божијем обличју (а то се не мисли на пуку морфологију), очекивати да је неко био први такав, међу осталим створењима која таква нису... Нема нарушавања ТЕ и књига из биологије баш ништа не може да ми каже о томе, јер су заиста непреклапајући магистеријуми.

 

 

 

Да, то је та прича.

 

WTF?

[Juanito]

I kad nauka vremenom dodje do onoga sto je bilo iza onda ce se nastaviti sa pomjeranjem granice pretpostavljam

 

 

Он је барем сконтао шта може, а шта не може да буде. Друга је ствар што му је прича тотално SciFi. Али мораш да признаш да је одлична. Него да не спамујемо више, озбиљна је тема.

[Arsenija]

Vjerujes ti?

Verujem . A ti ? Verujes li ?

[Ronald]

Он је барем сконтао шта може, а шта не може да буде. Друга је ствар што му је прича тотално SciFi. Али мораш да признаш да је одлична. Него да не спамујемо више, озбиљна је тема.

Slazem se

[Плутон]

Zanima me ovo, kakav je stav Milana Nikolica o Adamu i Evi? Da nije pretpostavka o njihovom postojanju prije Velikog Praska?

 

Помешај мит о Атлантиди са Књигом Постања и то је углавном то.

[Аурор]

Помешај мит о Атлантиди са Књигом Постања и то је углавном то.

 

 

Најбизарније гледиште које сам чуо, морам признати...  

[Volim_Sina_Bozjeg]

Dobro, bas me yabole sada da pricamo o tome da li je evolucija ili  kreacionizam....

 

Negde se svi slazemo a to je da niko ne dovodi u pitanje izraz "pala priroda".

 

Cudno, verovatno zato sto je svi negde osecamo i znamo da covek moze vise i bolje i tako nalazimo odgovor u sebi samome.

 

Dakle da krenem opet u neke glasne misli.... Pravoslavlje uci, da je covek stvoren za nesto vise i da je seksualnost barem po recima naseg igumana decanskog o.Save, samo privremeni pali status coveka i nije eshatoloski cilj.

 

Dakle, da li je moguce onda da dolazimo u situaciju da Pravoslavna Crkva strasno osudjuje homoseksualnost i postavlja ga na visoku prepreku, koju je nemoguce preskociti da bi se covek nasao sa Bogom u Bozjoj zajednici i u Bozjem narucju.

  Pogledajte sada taj paradoks, svesni smo po ucenju Crkve da seksualnost postoji samo kao stanje pale prirode,potpuno jedna ne bitna i minorna stvar u istinskom odnosu coveka prema Bogu, odnosno Boga prema coveku.

  I sta smo dobili, pravoslavnoj Crkvi je vaznije ako si korektan u toj paloj prirodi sa svojom seksualnoscu, nego da si svim svojim bicem okrenut ka Bogu uprkos te minorne i samo paloj prirodi svojstvene seksualnosti.

 

Da li je zaista seksualnost prepreka ka Bogu ili je u stvari samo minorna posledica covekovog pada i nebitna je za cilj i smisao veze Boga sa Covekom, jer se i sam o.Sava iguman manastira Decani osvrnuo na to, da cemo u Carstvu Bozjem biti aseksualni a to je potkrepio referencom o prici ako brat ozeni bratovu zenu i tako sledeci brat posle smrti drugog i sve dok njih 5 ne ozeni istu zenu po zakonu, pitali su Hrista cija ce biti ta zena? Hristos ih je poducio, da u Carstvu nebeskom, nece biti ni muskog ni zenskog, te da cemo svi biti podobni Andjelima Bozjim.

 

Dakle pitam se ja kakva je to prepreka ta minorna seksualnost, koja je posledica samo pale prirode koju svi nosimo kao krst u odnosu na jedan istinski osecaj i odnos coveka prema Bogu, jer sama seksualnost niti je cilj Hriscanskog zivota, niti ce je biti u Carstvu Bozjem.

 

Eto ja rekoh spasih sebi dusu pa vama hvala sto me trpite.

 

 

B ti seksualnost kao prepreku prema Bogu i Njegovim Svetim darovima. Ma ajde bre molim vas.....Dakle seksualnost vam Crkvenog braka je po Crkvi greh pa vi vidite svu ovu moju pricu i nenormalnu diskriminaciju koja moze da se uhvati ovako u letu..

[Justin Waters]

Crkva nacelno ima dva rjesenja za vinketov problem. Prvi je hardkor, da se homoseksualnost razumje kao akt volje i prema tome tipican smrtni grijeh za koga se prvo trazi razumjevanje svoje gresnosti i drugo stupanje na put pokajanja i ispravljanja homoseksualnosti. Ovo je jedino moguce strogom askezom potiskivati seksualnost i sve misli koje vode prema projavi erosa prema durgoj osobi sve dok se ne postigne poputna ravnodusnost. Naravno ovako nesto je ostvarivo ali je cijena odbacivanje osjecanja ljubavi prema drugoj osobi. Drugi put je razumjevanje homoseksualnosti kao urodjene mane, i moltiva Bogu u iscekivanju cuda "iscjeljenja" kako bi se projavila slava Bozija. Ovo drugo je ostvarivo koliko i mogucnos da nekome izraste novi ud, ako ga je izgubio ili nikad imao od rodjenja. 

 

Ima i treci put, put kojim se rijetki u Crkvi usude i govoriti, poput m.J.Zizjulasa koji je smogao hrabrosti da izjavi da se homoseksualci moraju prihvatiti. Prihvatiti, znaci ne izjednaciti sa heteroseksualcima, ali makar im priznati mogucnost da mogu da osjecaju ljubav prema osobi istog pola, na isti nacin kako to osjeca i heteroseksualna osoba, da takva ljubav moze biti zrtvena i da moze imati elemente musko zenske kao slike odnosa Trojice i Crkve. Prema tobe osoba kao takva moze da napreduje na duhovnoj ljestvici priblizavanja Hristu i kao takvoj se treba dozvoliti pristupanje casi. Naravno tu se uvijek mogu postaviti ograncienja, da recimo ne moze biti primljena u svestenicki cin, ili kroz svetu tajnu braka. 

 

Najnovija nacuna istrazivanja na polju seksualnosti ukazuju na vezu epigenetike i homoseksualnosti. Dakle homoseksualac se ne radja zato sto su mu neki geni mutirali ili zato sto se geni prenose sa roditelja na potomke, vec zato sto je doslo do "iskljucivanja ili ukljucivanja odredjene" sekvencije gena. Sta moze uticati na ovu promjenu jos uvijek nije jasno definisano, ali vec odredjena istrazivanja ukazuju da do ovoga moze doci zbog prethodnih bioloskih promjena kod pra pra predaka. Dakle homoseksualnsot zaista mozda moze biti produkt volje, ali ne samog homoseksualca, vec  mozda njegovog nekog dede ili cukundede. Kako god takvoj osobi to nista ne znaci, jer njena osjecanja prema istom polu identicna su kao i osjecanja heteroseksualnih prema suprotnom, i prema tome ne mogu biti promjenjena za zivota. 

 

S toga za nadati se da ce jednog dana ce se neko u Crkvi jednog dana malo pozabavati naucnim istrazivanjima i na osnovu toga priznati homoseksualnost kao urodjenu dopustiti takvima da se pricescuju kao sto dopustaju i rodjenim, gluvima, slijepima, bez udova itd...do tad Vinketu ostaje ono sto je i Lepi rekao vec, on i Bog. Bog ga zeli to je definitivno. 

[Ronald]

Crkva nacelno ima dva rjesenja za vinketov problem. Prvi je hardkor, da se homoseksualnost razumje kao akt volje i prema tome tipican smrtni grijeh za koga se prvo trazi razumjevanje svoje gresnosti i drugo stupanje na put pokajanja i ispravljanja homoseksualnosti. Ovo je jedino moguce strogom askezom potiskivati seksualnost i sve misli koje vode prema projavi erosa prema durgoj osobi sve dok se ne postigne poputna ravnodusnost. Naravno ovako nesto je ostvarivo ali je cijena odbacivanje osjecanja ljubavi prema drugoj osobi. Drugi put je razumjevanje homoseksualnosti kao urodjene mane, i moltiva Bogu u iscekivanju cuda "iscjeljenja" kako bi se projavila slava Bozija. Ovo drugo je ostvarivo koliko i mogucnos da nekome izraste novi ud, ako ga je izgubio ili nikad imao od rodjenja. 

 

Ima i treci put, put kojim se rijetki u Crkvi usude i govoriti, poput m.J.Zizjulasa koji je smogao hrabrosti da izjavi da se homoseksualci moraju prihvatiti. Prihvatiti, znaci ne izjednaciti sa heteroseksualcima, ali makar im priznati mogucnost da mogu da osjecaju ljubav prema osobi istog pola, na isti nacin kako to osjeca i heteroseksualna osoba, da takva ljubav moze biti zrtvena i da moze imati elemente musko zenske kao slike odnosa Trojice i Crkve. Prema tobe osoba kao takva moze da napreduje na duhovnoj ljestvici priblizavanja Hristu i kao takvoj se treba dozvoliti pristupanje casi. Naravno tu se uvijek mogu postaviti ograncienja, da recimo ne moze biti primljena u svestenicki cin, ili kroz svetu tajnu braka. 

 

Najnovija nacuna istrazivanja na polju seksualnosti ukazuju na vezu epigenetike i homoseksualnosti. Dakle homoseksualac se ne radja zato sto su mu neki geni mutirali ili zato sto se geni prenose sa roditelja na potomke, vec zato sto je doslo do "iskljucivanja ili ukljucivanja odredjene" sekvencije gena. Sta moze uticati na ovu promjenu jos uvijek nije jasno definisano, ali vec odredjena istrazivanja ukazuju da do ovoga moze doci zbog prethodnih bioloskih promjena kod pra pra predaka. Dakle homoseksualnsot zaista mozda moze biti produkt volje, ali ne samog homoseksualca, vec  mozda njegovog nekog dede ili cukundede. Kako god takvoj osobi to nista ne znaci, jer njena osjecanja prema istom polu identicna su kao i osjecanja heteroseksualnih prema suprotnom, i prema tome ne mogu biti promjenjena za zivota. 

 

S toga za nadati se da ce jednog dana ce se neko u Crkvi jednog dana malo pozabavati naucnim istrazivanjima i na osnovu toga priznati homoseksualnost kao urodjenu dopustiti takvima da se pricescuju kao sto dopustaju i rodjenim, gluvima, slijepima, bez udova itd...do tad Vinketu ostaje ono sto je i Lepi rekao vec, on i Bog. Bog ga zeli to je definitivno. 

Odlicno!

[Volim_Sina_Bozjeg]

Prihvatiti, znaci ne izjednaciti sa heteroseksualcima,

 

Sad ovako besan, rekao bih ne samo da ih treba izjednaciti nego im se treba uputiti izvinjenje, jer Crkva blagosilja samo Crkveni brak a sve ostalo podvodi pod greh.

 

I ako je seksualnost svojstvena samo paloj prirodi, pitam se sto je seksualnost van Crkvenog braka podlozna toleranciji i razumevanju?

 

I na kraju svima opet pitanje>  Da li je moguce da se od nekih zahteva da pobede palu prirodu coveka (seksualnost) da bi dosli do Hrista i primili Svete Darove a nekima se to ne trazi kao sto je naprimer heteroseksualna zajednica koja nije u blagoslovenom braku? Zasto se od njih ne trazi da ukinu svoju palu prirodu, pre nego li dobiju Svete darove? 

[Volim_Sina_Bozjeg]

S toga za nadati se da ce jednog dana ce se neko u Crkvi jednog dana malo pozabavati naucnim istrazivanjima i na osnovu toga priznati homoseksualnost kao urodjenu dopustiti takvima da se pricescuju kao sto dopustaju i rodjenim, gluvima, slijepima, bez udova itd...do tad Vinketu ostaje ono sto je i Lepi rekao vec, on i Bog. Bog ga zeli to je definitivno.

 

Ne treba im nauka za to samo da zagrebu knjige pravoslavne sve vec tu ima. 

[Аурор]

I ako je seksualnost svojstvena samo paloj prirodi

 

Ово већ не може бити тачно... А и део је тог неког неуротичног гледишта (више својственог гностицизму него Хришћанству) на људску сексуалност.

 

Зато што имплицира да је Бог аутор греха, што не може да буде. Бог је створио полове ("Рађајте се и множите се и напуните земљу...") и тело какво јесте, дакле оно је нешто добро и свето по себи. Брак је такође свет. Пад уноси греховност, зло и хаос у то све, у тај поредак.

 

 

Да нагласим само да кад кажем да није тачно да је својствено палој природи - не желим да кажем исто важи и за ово тренутно стање по том питању (наше и целе сексом опседнуте цивилизације).

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ово већ не може бити тачно... А и део је тог неког неуротичног гледишта (својственијег гностицизму) на људску сексуалност.

 

Зато што имплицира да је Бог аутор греха, што не може да буде. Бог је створио полове и тело какво јесте, дакле оно је нешто добро и свето по себи. Брак је такође свет. Пад уноси греховност, зло и хаос у то све, тај поредак.

 

Да нагласим само да кад кажем да није тачно да је својствено палој природи - не желим да кажем исто важи и за ово тренутно стање по том питању (наше и целе блудне, сексом опседнуте цивилизације).

O.Sava se ne slaze sa tobom a poziva se na Pravoslavno ucenje.

 

Hoce li biti seksualnosti u Carstvu Bozjem?

[Кратос]

O.Sava se ne slaze sa tobom a poziva se na Pravoslavno ucenje.

 

Hoce li biti seksualnosti u Carstvu Bozjem?

A otkud o.Sava to zna kad je to nešto što oko ne vide i uho ne ču?