Све што сте хтели да знате о феминизму...

[Juanito]

Та ваша прича је потпуно иста као прича да су Срби природно инфериорнији од западњака за економију и организовање државе...

[Paradoksologija]

  On 3. 10. 2016. at 19:37, Juan рече

Колико неко мора да буде идеолошки заслепљен да верује да су жене природно слабије за шах?! Барем је шах изразито детаљно проучаван у когнитивној психологији и то баш експертски шах. Нигде у читавој гомили радова о детаљним мехназмима нема никаквог помена мушког и женског шаха. Нема уопште никакве озбиљне идеје како би мушко и женско ту могли да се разликују.

Expand  

Osim po veličini dostupnog uzorka iz kog se regrutuju budući šampinoni. Što je više zainteresovanih u kompeticiji, bolji je krajnji ishod. Daleko više dečaka počinje ozbiljno da se bavi šahom no devojčica.

Jesu li Srbi genetski nesposobniji za ragbi, kriket, kroket? Što nas nema među najboljima u svetu?

[Juanito]

  On 3. 10. 2016. at 19:39, Paradoksologija рече

Osobama koje su prošle kroz operativne zahvate ili to ozbiljno planiraju bih dopustila da pristupe svlačionicama, sigurnim kućama, i zatvorima - koji su podeljeni po polu iz dobrih razloga.

Expand  

Сигурне куће и затворе контам, али који је разлог за свлачионице кад имамо сауне у којима су сви заједно голи или мешовите нудистичке плаже?

[Juanito]

  On 3. 10. 2016. at 19:39, Paradoksologija рече

Ali zanimljivo je da ogroman procenat MtF (muškarci koji postaju žene) transseksualaca dolazi iz 'tipično' muških profesija - vojska i programiranje.

Expand  

Сутра дајем отказ и уписујем пекарски занат.

[Grizzly Adams]

  On 3. 10. 2016. at 19:37, Juan рече

Колико неко мора да буде идеолошки заслепљен да верује да су жене природно слабије за шах?! Барем је шах изразито детаљно проучаван у когнитивној психологији и то баш експертски шах. Нигде у читавој гомили радова о детаљним мехназмима нема никакве помене мушког и женског шаха. Нема уопште никакве озбиљне идеје како би мушко и женско ту могли да се разликују.

Expand  

А ко је то рекао?

Твој проблем је што си изгледа превише застрашен неким "баба рогама" у тој области да не можеш да размишљаш опуштено. Нико није ни рекао да су "жене природно слабије за шах", нити да је шах неко мерило когнитивних способности. У том случају, ја би био највећа будала јер ми је шах веома досадан и не занима ме. Не бој се толико, нико овде не жели да каже "жене су глупе".

Исправан одговор је - жене та област једноставно не занима. Досадна им је. Зато их има мало. Ако би хтеле овде сестре да се отворено изјасне, оне би ти рекле да је у њиховим очима то што два мушкарца могу да сатима седе изнад табле и померају фигуре лево-десно веома глупо и непрактично. Као и многе друге "мушке активности". Само су фине па неће то да ти кажу у лице.

Иначе, жене се у шаху рангирају управо као што би се очекивало по проценту играча - има их пар процената у свакој категорији. Значи, нису глупље. Вероватно су паметније зато што се не баве тако бесмисленим активностима.

[Grizzly Adams]

Ал` зато имају своје - па смо равни...

 

[Аурор]

  On 3. 10. 2016. at 19:44, Grizzly Adams рече

бесмисленим активностима.

Expand  

Има баш прелепих партија, заиста. 

http://www.chessgames.com/perl/chessgame?gid=1238130 

Нека изволе и одиграју нешто овако величанствено (Морфи је дао и топа форе... ).
 

[Paradoksologija]

  On 3. 10. 2016. at 19:43, Juan рече

Сигурне куће и затворе контам, али који је разлог за свлачионице кад имамо сауне у којима су сви заједно голи или мешовите нудистичке плаже?

Expand  

Na nudističku plažu i u nudističku saunu (ja išla samo u one u kojima ljudi nose kupaće, doduše) žene idu dobrovoljno znajući da će tamo biti gole u prisustvu pripadnika ljudi sa penisom. Sem toga, to su relativno javna i otvorena mesta gde se teško može desiti nešto što bi izazvalo opravdan strah.

S druge strane, one žene koje bi se bavile bilo kojom drugom fizičkom aktivnošću gde se ne podrazumeva da su dobrovoljno ostale gole u zatvorenom prostoru, često same, sa osobom koja ima penis, nemaju obavezu da pritanu na to.

 

[Juanito]

  On 3. 10. 2016. at 19:43, Paradoksologija рече

Osim po veličini dostupnog uzorka iz kog se regrutuju budući šampinoni. Što je više zainteresovanih u kompeticiji, bolji je krajnji ishod. Daleko više dečaka počinje ozbiljno da se bavi šahom no devojčica.

Jesu li Srbi genetski nesposobniji za ragbi, kriket, kroket? Što nas nema među najboljima u svetu?

Expand  

  Цитат

 

Britanski naučno-popularni časopis New Scientist od 25. maja 2002. (kao reakcija na članke u prethodnim brojevima posvećene merenjima radioaktivnosti, kao i prilog o političkim potresima u Francuskoj) donosi neodoljivo pismo čitaoca Čarlsa Norija:

“Da li su radioaktivne padavine iz Černobilja i uspon Žan-Mari Lepena u Francuskoj bili pod uticajem engleskog kralja Henrija II? Pogledajte mapu francuskih poseda koje je držao ovaj, najevropskiji od svih engleskih monarha (proveo je najveći deo života u Francuskoj) 1154. godine i imaćete odlično podudaranje sa oblastima u kojima je Le Pen dobio malo glasova u prvom krugu izbora, a još bolje podudaranje sa drugim krugom. Vratite se glasovima francuskog Nacionalnog fronta u sedamdesetim i osamdesetim godina i relacija ostaje na snazi.

Potpuno me zbunjuje kako je dobri kralj Henri (koji je govorio francuskim jezikom i znao jako malo engleskih reči) koji svakako nije poznavao nuklearnu hemiju, uspeo da reprodukuje mapu padavina radioaktivnog cezijuma iz Černobilja...”

Krajnje jednostavan uvid u istorijske atlase, kao i u pomenute članke iz ranijih brojeva New Scientist-a, ukazuje da je korelacija koju je zapazio Nori zbilja izuzetno dobra. Bolja, može se pokazati, od onih na osnovu kojih su učinjena brojna priznata naučna i tehnička otkrića, od Faradejevog otkrića elektromagnetne indukcije do Habla, cefeida i vasione van Mlečnog puta.

Da li bi i mi trebalo da smo zapanjeni, poput Norija? Ako nismo, zašto je tako? Očigledno, zato što nam se sličnost u geografskom rasporedu čini potpuno slučajna, i navođenje ovih podataka zajedno naprosto lišenim bilo kakvog dubljeg smisla. Ali, kako se zapravo u nauci pronalazi smisao? Zašto nam se ova korelacija čini i za jotu manje ozbiljna od, na primer, rezultata nekog psihološkog ili sociološkog istraživanja koje pronalazi, zapanjujuće visok stepen korelacije po opštinama između kvaliteta obdaništa i potrošnje sosa od soje? Tačno je da nema nikakvog nezavisnog argumenta za visoko fantastičnu pomisao da je Henri Plantagenet mogao uticati na rezultate izbora (sama koncepcija bila bi mu verovatno nerazumljiva i šokantna) 800 godina nakon svoje smrti. Ali isto tako nema ni traga ikakvom nezavisnom argumentu (u ovom izmišljenom primeru) da vaspitačice po obdaništima pripremaju decu za konzumiranje kineske hrane! I jedno i drugo je podjednako besmisleno! Ali, zašto nam se ono prvo odmah čini očigledno besmislenim, dok u pogledu drugog nismo tako sigurni, te nam se po glavi mota misao da bi “tu ipak moglo biti nečeg”.

Pored očigledno zabavnog prizvuka (što je svakako i bila Norijeva namera), ovde se radi o nečem veoma ozbiljnom, što zadire duboko u srž naučnog metoda. Reč je o onome što je veliki škotski matematičar i statističar Džordž Adni Jul (G. Udny Yule, 1871-1951) nazvao “besmislenim korelacijama” (engl. nonsense correlations). U radu iz 1926. godine, Jul je ispitivao korelaciju veoma visokog stepena između produženja života u Engleskoj i opadanja broja venčanja po obredima anglikanske crkve. Primer je interesantan, jer ilustruje podmuklu zamku koju pred istraživača postavljaju besmislene korelacije: na prvi pogled čini se da bi ove dve pojave mogle biti uzročno povezane, iako pravo objašnjenje izmiče. Jul je nakon detaljnog istraživanja zaključio da je svaka uzročna veza između ovih pojava potpuno iluzorna, te da je korelacija čista slučajnost. Neko bi mogao primetiti da je verovatnoća takve slučajnosti jako mala. Međutim, to je pogrešno, jer bez obzira koliko malo a priori verovatna podudarnost će se ispoljiti u dovoljno velikom skupu fenomena. Priroda i ljudsko društvo su naprosto toliko bogati fenomenima, da je dovoljno samo zagrebati po tom bogatstvu da bi se pronašle čudesne i sasvim proizvoljne podudarnosti. Ponekad glupe korelacije mogu imati neki dubok i neočevidan uzrok; najčešće, one su samo proizvoljna konstrukcija zakona velikih brojeva, poput sličnosti oblaka na nebu sa kontinentima, koje svako dete ponekad zapazi. Eto jedne pouke koju istorija nauke često potvrđuje: i za najveće budalaštine se može naći potpora u iskustvu/eksperimentu/praksi... – samo ako se dovoljno traga! A da bismo razlučili hrabre od besmislenih hipoteza potrebno nam je razrađeno i napredno teorijsko saznanje.

Kao što i Nori primećuje, teško da i najneobuzdanija mašta može dati bilo kakvo objašnjenje za korelaciju anžujskih poseda u Francuskoj sa radioaktivnim padavinama iz Černobilja ili anti-fašističke svesti glasača. Stoga je odlično što su ova dva primera navedena zajedno, pošto su obe korelacije potpuno besmislene, i u saznajnom smislu obe imaju potpuno identičnu, odnosno nultu vrednost. Ovo se može proširiti u opšte pravilo koje bi, otprilike, moglo da glasi:

 

Ne pripisujte vezi između ma koje dve stvari A i B nikakvu važnost, ukoliko prethodno nemate dobru ideju (odnosno teorijski razlog) zašto bi A i B trebalo da budu povezani!

Ovo ima duboke posledice po naučnu praksu i metodologiju, pošto nasuprot materijalističkoj i pozitivističkoj iluziji o empirijskoj nauci osvetljava druge aspekte naučnog stvaralaštva: intuiciju, inspiraciju, estetiku. Ove pojave su često zanemarivane u svakodnevnoj predstavi koju imamo o naučnom radu, koja je formirana često pod velikim uticajem ideoloških stavova poput logičkog pozitivizma ili vulgarnog materijalizma. Međutim, ukoliko želimo da izbegnemo zamke besmislenih korelacija i razumemo kako se kreće istinska nauka, svakako ih moramo uzeti u obzir. Besmislene korelacije nam ukazuju da je bilo koja generalizacija iz iskustva veoma opasna praksa, kada smo na teorijski novom i nepokrivenom terenu. Ako nemate teoriju kojom se rukovodite, vaš rad, ma koliko on bio temeljan, naporan i dugotrajan, osuđen je na propast! Zapravo, stvar je još gora po naivni empiricizam, jer u nedostatku teorije vaša prilježnost u eksperimentalnom ili posmatračkom domenu je zapravo kontra-produktivna: što više radite, to ćete nužno uočavati sve više i više besmislenih korelacija! Svaki novi podatak se može zaveriti u besmislenu korelaciju sa svim ostalima, a očigledno je da se sa povećanjem broja podataka broj besmislenih korelacija eksponencijalno brzo uvećava! U ovom svetlu se odlično može razumeti poznata Bolcmanova deviza da “nema ničeg praktičnijeg od dobre teorije.”

Milan Ćirković

 

Expand  

 

[Аурор]

  On 3. 10. 2016. at 19:48, Paradoksologija рече

ljudi sa penisom.

Expand  

Говориш о мушкарцима? 

Новоговор се шири и шири...

[Нифада]

Можда би било интересантно видети колико је женска популација заинтересована за шах.Могуће да је ту већи број мушкараца,па је онда за очекивати да има више мушкараца међу врхунским шахистима.Не знам да ли постоје нека истраживања која би показивала да женски мозак има слабије предиспозиције за играње шаха.

Различитости постоје,и неке предиспозиције на плану физичке снаге,неких вештина,али не верујем на плану функција мозга за играње шаха.

Не би треабало занемарити да је жена више посвећен деци у мањем узрасту,да не помињемо трудноћу,порођај и сл.

У неким развијени европским земљама,рецимо скандинавским,није неуобичајено да муж узима породиљско боловање,ако постоји објективни разлози за то,у смислу да жена има боље плаћен посао,да има веће амбиције у смислу напредовања у каријери,но све је то ствар договора.Код нас је ипак присутнии став да за напредак детета нема ништа боље од мајчиног млека.

Можда неки усвојени културолошки обрасци код нас остављају више простора мушкарцима за играње шаха и сл .Док се жена нашминка,офарба,исфенира,мушкарац може одиграти две три партије шаха.

 

[Paradoksologija]

  On 3. 10. 2016. at 19:49, Господин Дареалис рече

Говориш о мушкарцима? 

Новоговор се шири и шири...

Expand  

Moja terminologija je sarkastična posledica trenutnih 'progresivnih' narativa, ako nisi primetio.

 

[Grizzly Adams]

  On 3. 10. 2016. at 19:54, Нифада рече

Можда би било интересантно видети колико је женска популација заинтересована за шах.Могуће да је ту већи број мушкараца,па је онда за очекивати да има више мушкараца међу врхунским шахистима.Не знам да ли постоје нека истраживања која би показивала да женски мозак има слабије предиспозиције за играње шаха.

Expand  

Управо тако као што си рекла. Мушки и женски мозак имају исте предиспозиције, тј. подједнако смо "паметни".

Само нас интересују различите ствари.

[Аурор]

  On 3. 10. 2016. at 19:58, Paradoksologija рече

Moja terminologija je sarkastična posledica trenutnih 'progresivnih' narativa, ako nisi primetio.

Expand  

'Pologies...

[Paradoksologija]

  On 3. 10. 2016. at 19:58, Grizzly Adams рече

Мушки и женски мозак имају исте предиспозиције, тј. подједнако смо "паметни".

Само нас интересују различите ствари.

Expand  

Ae, važi, uprošćeno i grubo statistički - ali zašto?