Петиција за "Алексин закон", покушај решавања проблема вршњачког насиља

[ВИЛМА]

On 28. oktobar 2015 at 17:18, Иван ♪♫ рече

a i socijalna sluzba koja treba da osigura da ne izraste u psihopatu

 

 

Sad videh ovo i volela bih kvotiranog forumaša da pojasni kako to socijalna služba može da osigura da neko ne izraste u psihopatu.

[Иван ♪♫]

Управо сада, ВИЛМА рече

Sad videh ovo i volela bih kvotiranog forumaša da pojasni kako to socijalna služba može da osigura da neko ne izraste u psihopatu.

nemam pojma  

[Иван ♪♫]

7 minutes ago, ВИЛМА рече

Sad videh ovo i volela bih kvotiranog forumaša da pojasni kako to socijalna služba može da osigura da neko ne izraste u psihopatu.

Aha, pa ipak mislim da ne moze u potpunosti, ali moze da utice koliko toliko. Problem je u tome sto je karakter vec formiran, vec je to nasilnistvo poneto iz porodice. Ali moze se malo pomoci nekim savetodavnim radom, gde bi se delikvent podstakao da pokusa da sagleda situaciju iz pozicije zrtve. To se radi u nekim zemljama u zatvorima. Gledao sam emisiju gde postoje se zatvorenicima daju zivotinje na staranje, to im bude zanimacija, i da razvijaju empatiju. I tako, ma to sam mislio.

Izvolite ,,kvotirana" forumasice, nadam se da ste zadovoljni odgovorom, a voleo bih da cujem i Vase misljenje  

 

[ВИЛМА]

Управо сада, Иван ♪♫ рече

nemam pojma  

[ВИЛМА]

Ajd ja kao predstavnik "socijalne službe" da prozborim koju :

ne može ova služba da osigura ništa, pogotovo ne da neko ne izraste u psihopatu, ali NEizrastanje u psihopatu i nije domen socijalnog rada. No,to bi bilo preširoko i van ove teme da razglabamo koji su sve faktori koji mogu dovesti do formiranja psihopate.

Socijalna služba usmerava i pomaže ljudima da reše najpre svoje socijalne probleme - naglasak na "usmerava" i "pomaže", nikako ne i "odjednom reši sve probleme".

To što škola nr zna šta će sa nasiljem - ne slažem se. Postoji Opšti protokol koji se primenjuje kod nasilja, a postoje i Posebni protokoli, za svaku oblast : zdravstvo, prosvetu, policiju, centre za socijalni rad. Dakle, škola ima Posebni protokol, sa koracima i merama koje se preduzimaju, neko je već na temi spominjao. To su neka tri kruga reagovanja. Prvi na nivou razreda, drugi na nivou škole, treći krug uključuje centar za socijalni rad.

 

Šta imamo u praksi ? Imamo uglavnom jedno veliko nesnalaženje škole. Centru se ne prijavi neko teško,često i višemesečno,vršnjačko nasilje, ali se za npr. za to što je drug počupao drugaricu za kosu ili joj rekao ružnu reč odmah napiše jedan dopis, bez naznaka da je škola reagovala po protokolu i ispoštovala prva dva kruga reagovanja.

[Arsenija]

Drug nije meta ...

 

[Иван ♪♫]

13 minutes ago, ВИЛМА рече

Dakle, škola ima Posebni protokol, sa koracima i merama koje se preduzimaju, neko je već na temi spominjao. To su neka tri kruga reagovanja. Prvi na nivou razreda, drugi na nivou škole, treći krug uključuje centar za socijalni rad.

Da li naše škole reaguju u skladu s protokolima, koliko su ti protokoli efikasni / smisleni / prilagođeni realnosti u rešavanju problema?

[Иван ♪♫]

Ja samo znam da će moja deca (ako uopšte budem imao decu i porodicu), a videći šta se događalo i događa oko mene, trenirati neku borilačku veštinu i da će svakog nasilnika poslati na patos. A što deca ne budu mogla, ja ću da preuzmem.

 

[ВИЛМА]

Da li reaguju ? Imam utisak da ne. Sudim po onome što (ne)stiže do centra za soc.rad.

 

Evo na linku MInistarstva prosvete može da se pročita Posebni protokol sa sve pravilnikom i priručnikom za upotrebu:

http://www.mpn.gov.rs/dokumenta-i-propisi/

[ВИЛМА]

Кораци у интервенцији - поступци и процедуре у заштити деце од насиља.
Да би процедуре и поступци били што ефикаснији важно је да будемо свесни шта
намеравамо да постигнемо сваким предузетим кораком. На насиље се реагује одмах
и у циљу најбоље заштите детета. И у најтежим ситуацијама насиља и у ситуацијама
када постоји само сумња да се дешава насиље, не треба одлагати реаговање. Потребно
је зауставити насиље, обезбедити сигурност за сву децу, а консултацијама на нивоу
установе и са другим надлежним службама даље решавати проблем.
1. Откривање, сазнање о насиљу, први је корак у заштити деце/ученика од насиља. У неким
ситуацијама знаци насиља су очигледни, док је у другим ситуацијама веома тешко открити
проблем и због тога је улога професионалца и особе која ужива поверење детета веома
важна. Посебно је тешко открити да дете трпи емоционално или социјално насиље. Понекад
понашање детета указује само на постојање неког проблема, и при томе треба имати у виду да
деца различито реагују: повлаче се, раздражљива су, агресивна, преосетљива и сл.

[ВИЛМА]

2.Прекидање, заустављање насиља је обавеза свих који имају било какво сазнање или
сумњу да се насиље догађа.
Запослени су у обавези да зауставе насиље и/или обавесте надлежне у установи.
Препорука је да се у установи унапред договоре могући начини реаговања у различитим
ситуацијама. На тај начин би се предупредило стихијско и, можда, неодговарајуће реаговање
и спречиле негативне последице.
Начин на који ће се насиље прекинути и зауставити зависи од конкретне ситуације
(узраст, облик насиља, број укључених, место дешавања, могућност да се позове помоћ...):
• поједине ситуције физичког насиља захтевају хитно и истовремено реаговање, збрињавање
учесника, обавештавање родитеља и неодложно укључивање релевантних институција
(здравствена установа, полиција, центар за социјални рад);
• емоционално или социјално насиље такође треба зауставити што пре. Детету које трпи
насиље треба пружити разумевање, поверење и сигурност;
• ако постоји сумња на било који облик породичног насиља, наставник/васпитач обавезно
обавештава Тим, који даље предузима кораке уз консултације са центром за социјални рад.
3.Смиривање ситуације подразумева обезбеђивање сигурности за дете/ученика, разговор
са учесницима и посматрачима.
На пример, уколико се дешава физичко или снажно вербално насиље, у првом моменту
је најважније да се актери након раздвајања умире, да се обезбеди прикладан простор и време
за разговор. Потражити помоћ колега, стручне службе или Тима ако је потребно. Објаснити
учесницима да је циљ да се сукоб реши и да ће обе стране имати прилику да испричају шта се
догодило. Договорити се са учесницима да се саслушају без прекидања, да не вређају једни
друге, да говоре искрено.
У овом процесу важно је да се у установи делује синхронизовано, да се разговор са
децом/ученицима о истој ситуацији не обавља више пута од стране различитих запослених,
већ да се у оквиру унутрашње заштитне мреже обезбеди проток информација важних за
ефикасно реаговање.
 

[ВИЛМА]

4. После прекидања насиља и смиривања учесника, запослени који је непосредно реаговао
или има сазнање о насиљу иницира консултације унутар установе ради процене ризика и
израде плана заштите за све учеснике.
У овој фази тим процењује степен ризика и одлучује на који начин ће решавати случај, да ли
ће га самостално решавати или ће укључити друге релевантне институције. Консултације са
психологом су неопходне у случају да није члан Тима.

[ВИЛМА]

Пример : Група ученица сплеткари против другарице из одељења. Након сазнања и
консултација у установи, могуће је предузети следеће активности:
• Обављамо разговор са свим учесницима (одељењски старешина, наставник, васпитач)
са циљем прављења договора за решавање проблема. Тражимо од учесника да предложе
решење. Уколико у школи постоје правила, позивамо се на њих. Ако су запослени упознати
са поступком реституције9 , она се примењује. Може се користити и нека друга техника за
конструктивно решавање конфликата. У неким ситуацијама овим ће се решити проблем.
За сложеније ситуације потребно је више времена и укључивање друге деце/ученика са
конкретним задацима у виду подршке.
• Уколико у школи постоје запослени или ученици који су прошли обуку за преговарање и
медијацију (посредовање), форум театар10 , свакако их укључити у активности.
• Укључити родитеље учесника како би помогли у проналажењу најадекватнијег решења.
• Организовати радионицу са темом
Ширење гласина .11
• Подстаћи учеснике да припреме час одељењске заједнице са темом уважавања,
толеранције и прихватања других и др.
6. Праћење ефеката предузетих мера
Са циљем провере успешности предузетих заштитних мера, одељењски старешина/
васпитач/наставник/Тим планира праћење и вредновање поступака и процедура који су
примењени у односу на све учеснике насиља.
Потребно је пратити:
·понашање детета које је трпело насиље (да ли се повлачи, да ли постаје агресивно, да ли
тражи подршку и на који начин...) и детета које се понашало насилно ( да ли наставља са
нападима, да ли тражи друге жртве, да ли га група одбацује, да ли га група подржава...);
·како реагују (да ли се обраћају старијима за помоћ, да ли сви знају
како да се повежу са унутрашњом заштитном мрежом и ко је њихова особа од поверења,
да ли се препознаје страх, да ли сами предузимају неке акције и сл.);
·шта се дешава у васпитној групи, одељењу (да ли се издвајају нове групе,
каква је атмосфера ...);
·колико су родитељи сарадници у активностима на смањивању насиља;
·како функционише Тим и унутрашња заштитина мрежа ( где су слабе тачке и шта се може
боље);
·колико су друге институције (спољна заштитна мрежа) укључене и који су ефекти њиховог
укључивања.
 

[ВИЛМА]

Уколико се увиди да се ситуација насиља понавља, усложњава и постаје ризичнија
и опаснија, неопходно је предвидети и друге додатне заштитне мере: на пример: од
дежурних, свих запослених, вршњачког тима захтевати појачану пажњу. Укључити
родитеље и школског полицајца. Психолог треба да настави индивидуални рад са дететом,
некад и са породицом у целини. Уколико нема могућности, мора укључити стручњаке из
других установа из спољашње заштитне мреже, који су у обавези дискреције и заштите
права деце и ученика.
У појединим вртићима и школама постоје радионице за родитеље као подстицај за
промену неадекватног васпитног стила, па родитељима свакако треба сугерисати да учествују у
њима. У случајевима неадекватне комуникације на нивоу родитељ – одељењски старешина, Тим
може тражити подршку Савета родитеља који би уверио родитеља, да је потребно да поступи у
складу са препорукама Тима.

[ВИЛМА]

Ja sad kao Zajron .

 

Ovo je tekst iz priručnika za primenu posebnog protokola.

 

Moje pitanje je : koliko ZAISTA učitelji i nastavnici ( takođe i tzv. Pepsi služba - psiholog i pedagog škole) primenjuju sve ovo što je ovako detaljno napisano u priručniku ?

Ono što ja dobijam kao povratnu informaciju od svog deteta, a i druge dece, jeste da se svako alarmiranje dece da trpe ili neko drugo dete trpi neko šikaniranje dobijaju jedno ledeno : " Tužibabo" i " Ćuti!".