К. Г. Јунг - Духовна револуција

[Иван Ивковић]

Темељи Јунгове духовне револуције

 

Својом теоријом о урођеном и универзалном колективном несвесном и архетиповима Карл Густав Јунг је радикално изменио не само нашу представу о људској природи у филозофији, теологији, психологији и психијатрији већ је извео и праву духовну револуцију у многим хуманистичким наукама (антропологији, социологији, педагогији, епистемологији, етици…) као и у готово свим областима уметности (од ликовне до филма).

 

 

Анализирајући снове, митове, ритуале, алхемијске текстове и симптоме психочитара, у Јунговом уму се родила замисао о постојању надличног несвесног. Идеја о ултрадубинским деловима психе, о трансперсоналном несвесном и архетиповима, који играју кључну улогу у динамици и развоју личности, представља темеље и највише домете његове теорије.

[Иван Ивковић]

Невидљиви темељи психе

Хипотеза о колективно несвесном спада у оне појмове који у почетку запање публику, али их она убрзо прихвата и употребљава као обичне појмове, као што се, уосталом, догодило и са појмом несвесног“ пише Јунг на почетку своје студије „ О архетиповима колективно несвесног“. Лично несвесно „почива на једном дубљем слоју, који више не потиче из личног искуства и поседа, будући да је урођен. Овај дубљи слој представља такозвано колективно несвесно. Одабрао сам израз „колективно“ јер ово несвесно није индивидуално већ опште природе, што значи да оно, насупрот личној психи, има садржаје и видове понашања који су свуда и код свих индивидуа, цум груно салис, исти.
Другим речима, оно је код свих људи самом себи идентично и тиме чини једну, у сваком присутну, општу друштвену основу надличне природе.

Пише Јунг у зборнику одабраних студија „Архетипови и колективно несвесно.

 

 

 

Колективно несвесно представља најдубљи, најзагонетнији и најмрачнији простор људске психе. Оно је универзални темељ целокупне личности. У њему је похрањено духовно искуство хиљаде генерација наших предака. Упознати садржаје колективног несвесног је неопходно, лековито и спасоносно, али истовремено може бити и опасно, трагично, и каткад, кобно. А основне јединице, саставице трансперсоналног несвесног, јесу архетипови.

Архетип је један од средишњих појмова Јунгове психолошке теорије. Основи теорије о архетиповима колективног несвесног постављени су у Јунговим радовима: „О архетиповима колективног несвесног“, „Појам колективног несвесног“, и „О архетиповима са посебним освртом на појам Аниме“ (сви се налазе у књизи „Архетипови и колективно несвесно“). У посебним студијама и огледима Јунг расправља о архетиповима као што су: архетип мајке, божанског детета, поновног рођења, архетип духа и архетип Трикстера.

Архетипови се манифестују у духовним културним творевинама (митовима, бајкама, религији, езотеричним учењима), али и у сновима и визијама, када се јављају у индивидуалном виду. По Јунгу, архетипови су генетски наслеђени, универзални обрасци опажања, мишљења, осећања и понашања. Они су невидљиви оквири целокупног нашег искуства, а испољавају се у виду симболичних слика набијених емоцијама. Јунг упозорава на то да морамо правити разлику између „архетипова“ и „архетипских слика“. Сам по себи архетип је невидљив, несазнатљив и непроменљив, али су његове манифестације и представе разнолике, опазиве и променљиве.

 

[Иван Ивковић]

Индивидуација и архетипске фигуре

Личност се током процеса индивидуације сусреће са архетиповима Персоне, Сенке, Аниме/Анимуса, Мудрог старца док не доспе до свог унутрашњег средишта, до архетипа Сопства.

Персона се односи на површински слој личности, на њену фасаду окренуту другима. Сваки човек поседује Персону (маску) која штити његову праву личност од погледа и притисака спољњег света и која је посредник између личности и социјалне средине. Појединац у току индивидуације мора да научи да разликује маску од своје аутентичне личности. Постоји иза фасаде оно наше лице „које ми свету никада не показујемо, јер га скривамо помоћу Персоне, маске глумца“ (Јунг, „О архетиповима колективно несвесног“).

Сенка је мрачни део личности, који обухвата особине које свесно ја не прихвата и којих се стиди. Ове презрене, непризнате особине бивају потиснуте у несвесно, где се формира инфериорни, тамни део личности. Зато Јунг Сенку дефинише као свеукупност онога што личност не жели да буде и што не признаје да јесте. Сусрет са Сенком захтева од појединца моралну храброст да препозна и прихвати властите рђаве црте и склоности. Уколико их не прихвати, утолико ће услед пројекције Сенке, свуда наилазити на „непријатеље“, на „опасне“ људе, или на демонска бића (ђаволи, вештице). Сусрет са Сенком је „прва проба храбрости на унутарњем путу, проба која је довољна да већину застраши, јер сусрет са самим собом спада у непријатније ствари које човек избегава, док год све оно негативно може да пројектује на властиту околину“.

Јунг посвећује изузетну пажњу архетипу Сопства и његовим симболима. По Јунгу, Сопство/Јаство је архетип целине, душевног склада и потпуности. Овај архетип представља истинско средиште целокупне, свесне и несвесне личности, а испољава се кроз древне митолишке и религиозне симболе као што су мандала, камен, четвороство, бисер, злато, цвет и Сунце.

[Иван Ивковић]

Савремени човек и симболи целовитости

Многа од најзначајнијих Јунгових учења о симболима и колективно несвесном представљају драгоцену подршку дезоријентисаном сацременом појединцу у његовом трагању за властитим идентитетом. Савремени западни човек је достигао велико техничко савршенство, његов интелект је изванредно развијен, али су зато многи његови духовни потенцијали (нпр. имагинација, осећање нуминозног) атрофирали.

У периодима духовне кризе, када човечанство доспе у ћорсокак захваљујући свом једностраном развоју, почињу да раде спасоносне силе колективно несвесног, изненада се појављују архетипске слике и симболи који нуде излаз. Тако, рецимо, нови мит о летећим тањирима (симбол целовитости, Сопства), сматра Јунг, сведочи о скривеној религијској жудњи за смислом и складом савременог човека, који живи у технолошки моћном али десакрализованом свету, из којег су машине прогнале митске слике и симболе. Управо у временима духовне сметености јавља се, не случајно, симбол мандале, који представља савршени космички, морални, духовни и психички ред и уједно средство да се хаос преведе у поредак. Мандала, „магични круг“, јесте моћни инструмент завођења унутрашњег реда и склада. Она је уједно и симбол Сопства и имаго Деи (слика Бога).

Усамљени појединац, немоћан пред друштвеним силама и опасностима савременог света, нагонски, несвесно, окреће се заборављеним симболима целовитости и јединства. А тиме се, заправо, и не знајући, обраћа моћним архетиповима колективно несвесног, који су безвремени путокази у беспућу.

 

Жарко Требјешанин

Извор: http://pulse.rs/temelji-jungove-duhovne-revolucije/

[Deja Vu]

Тако, рецимо, нови мит о летећим тањирима (симбол целовитости, Сопства), сматра Јунг, сведочи о скривеној религијској жудњи за смислом и складом савременог човека

 

Interesting.

 

Mada ovako nesto postoji oduvek, nije samo noviji fenomen da ljudi imaju raznorazne mitove koji eto predstavljaju skrivenu religijsku zudnju.

 

Ali ono sto meni privlaci paznju cim sam otvorio ovaj tekst jeste sto vec 3 dana za redom samo neke price o vanzemaljcima vidjam, cim udjem na internet i fejs prva vest: Vanzemaljci. Sinoc mi na pamet pade Jung i njegov sinhronicitet i gle jutros ulazim na Pouke kad ono tema o Jungu. Pocinje da me nervira 

[Марио Токовић]

С

 

Дакле, Јунг је, по Јеротићу, представник теософије и антропософије,а то је, "истински хришћански гносис".

На жалост, професору Јеротићу је Јунг Ахилова пета. Просто прелест.

[Марио Токовић]

У Јунговом систему се може наћи пуно тачних запажања, чак драгоцених. Aли сам Јунгов модел света и човека је фатални промашај. По Јунгу се јаство, сопство, личност уцељује помоћу архетипова који имају делатну силу али не и самосвест.

Јаство даје словесност подсвесном а за узврат подсвесно предаје свој мистични динамис те уцељује човека откривајући му скривене енергије, силе и дубље стварности, наталожене у човечанству од када је света и века.

Јунгова теорија је опасно заводљива. Нарочито за салонско-интелектулане типове људи. Али колико је ово далеко од Истине може знати само човек који је био захваћен индивидуацијом у свој њеној “мистичној” и делатној силини. Јер када благодаћу Духа човек буде изведен и јунговског лавиринта, тек тада и схвата да је био у свету отровних и погибељних илузија. У поднебесном свету саблазни које пресићују човека сујетом.

[Tumaralo.]

Najpogubnije je to sto je Jungov proces individuacije nezavistan od Boga, odnosno "bog" je razbijen na silne arhetipove koji se aktuelizuju u odredjenim periodima duhovnog razvoja. I tako JA idem od arhetipa do arhetipa, srcem duhovnu energiju, cistim se, obogacujem se i na kraju postajem celovita licnost- JASTVO. Bez zajednice sa Bogom. U sustini ovo je put Lucifera.

[Deja Vu]

Jungovo Sopstvo znaci pomirenje coveka i Senke odnosno ta celina je pomireni sklop suprotnosti (dobra i zla). 

 

To nimalo veze nema sa pravoslavnim konceptom Licnosti jer ona nije nesto sto se otkriva iznutra i miri sa zlom. 

[Марио Токовић]

Jungovo Sopstvo znaci pomirenje coveka i Senke odnosno ta celina je pomireni sklop suprotnosti (dobra i zla). 

 

To nimalo veze nema sa pravoslavnim konceptom Licnosti jer ona nije nesto sto se otkriva iznutra i miri sa zlom. 

Да ло си то тек прочитао или лично доживео?

[Марио Токовић]

Najpogubnije je to sto je Jungov proces individuacije nezavistan od Boga, odnosno "bog" je razbijen na silne arhetipove koji se aktuelizuju u odredjenim periodima duhovnog razvoja. I tako JA idem od arhetipa do arhetipa, srcem duhovnu energiju, cistim se, obogacujem se i na kraju postajem celovita licnost- JASTVO. Bez zajednice sa Bogom. U sustini ovo je put Lucifera.

Ко пажљиво чита Јунга уочиће демонску сујету у том човеку.

[Tumaralo.]

У Јунговом систему се може наћи пуно тачних запажања, чак драгоцених.

 

Ovo je veoma zavodljivo. Mada takva anatomija duhovne stvarnosti poznata nam je jos od Platona. I vladika Nikolaj je to lepo obradio u ovom tekstu http://www.svetosavlje.org/biblioteka/vlnikolaj/SimvoliISignali/Lat_Nikolaj030202.htm.

Jung je uveo dinamiku u celu pricu, ucinio ju je relevantnom za licni razvoj i "spasenje" i tako ju je oziveo u ovom dekadentnom modernom svetu ali promasio je u smislu sto se na kraju te alhemijske drame nalazi svetlost Lucifera a ne Hristosa. Sto je prilicno ozbiljan promasaj ....

LIcno, ne verujem nikome ko ne uci o pokajanju, sopstvenoj nemoci, uzdanju u Boga a ne u sebe i druge.

 

Bilo kako bilo, prilicno je gordo tvrditi da nemas potrebu za verom jer vec poznajes Boga -

[Tumaralo.]

A kad bismo uzeli u obzir duhovne uvide i iskustva Otaca tesko da bi nam neki psihoanaliticar otkrio nesto novo ili znacajnije.

 

Kada sam se jedno kratko vreme bavio njihovim teorijama i dostignucima samo sam upao u jos veci dusevni haos i zbunjenost. A kad pogledamo konkretne rezultate - odnos lecenih i izlecenih ljudi, jasno je da su nemocni.

[Иван Ивковић]

Јунг и православље  

Пише: Владета Јеротић                                                                                       

http://zelenaucionica.com/jerotic-mane-koje-prepoznajemo-kod-drugih-nase-su-sopstvene

 

Нико не може да зна шта су последње ствари. Морамо због тога да их прихватимо онако како их доживљавамо. И, ако једно такво искуство помогне да живот учинимо здравијим или лепшим, или потпунијим, или смисленијим за самог себе и за оне које волимо, можемо мирно рећи: Била је то Божија милост.

 

Vladeta Jerotic - Jung i pravoslavlje.pdf

 

Извор: http://pulse.rs/jung-i-pravoslavlje/

[JESSY]

Pocinje da me nervira

nemo da se uzbudjavas....