Друга Божија заповјест и иконе

[Лазар]

"Не прави себи идола нити каква лика; немој им се клањати нити им служити" Да мало разјаснимо ову недомицу која се јавља код многих православаца о само наизглед противречности икона и друге Божије заповјести. Да видимо ваше мишљење  0110_hahaha

[karadjordje]

Ми иконе цртамо и клањамо се пред њима јер се десило оваплоћење и јер је човјек освештан и јер је БОГ пројављен и виђен као човјек.Да није било оваплоћења не бисмо имали могућност да сликамо иконе.

[Цвеле1993]

Питање:

Није ми јасно зашто су сви скратили другу Божију заповест?

"Не прави идола нити каква лика од онога што је горе на небу, или доле на земљи, или у води испод земље. Немој им се клањати нити им служити, јер сам ја Господ Бог твој " (2Мој. 20.4-5)."

Скратили су у:

"Не прави себи идола нити каква лика; немој им се клањати нити им служити."

И занима ме да ли ова заповест има неке везе са иконама,фрескама?

Одговор:

Та друга заповест Божија нема никакве везе са поштовањем икона, јер основна разлика у односу према иконама и идолима је у томе што се иконама одаје поштовање чак и на начин поклоњења, али се ради о поштовању које се преноси на прволик, тј. на онога кога икона изображава, кога икона представља, док се идолима врши и служење, а у суштини служење се врши некоме ко се сматра за Бога. Тако да је суштински јако велика разлика између икона и идола, јер у Цркви икона никада није заузела исто место што и идол, пред иконом се указује само поштовање које се у ствари преноси на онога ко је представљен на икони, значи код поштовања иконе не поштује се то дрво, или те боје, него онај ко је насликан, док се код идолосужења то указује самој материји од које је направљен идол.

Бог је ту другу заповест дао Јеврејима приликом изласка из Египта, и потребно је знати услове у којима су они живели да би се разумело зашто је Бог у таквом облику дао ту заповест. А у то време сви околни народи су били идолопоклоници, имали су те идоле, те своје богове кје су и сами направили. И да неби под утицајем тих народа и сами јевреји почели себи правити те идоле, издата је та заповест о забрани прављења у суштини идола, прављења себи богова од материјалних ствари. Смисао те заповести је била да се Јевреји сачувају од утицаја околног многобоштва, околног идолопоклонства и сачувају веру у једнога Бога.

А у Старом Завету није могла да се прави икона из простог разлога што још није била обновљена људска природа, јер је човек био под осудом због греха, и људско тело је било у срамоти због греха све док се није оваплотио, отеловио, обукао у тело Син Божији, јер безблагодатна тела људска се нису могла сликати на иконама, него само облагодаћена тела људска. А облагодаћеност је дошла са оваплоћење, са отеловљењем Исуса Христа, јер је писано: "Јер се Закон даде кроз Мојсија, а благодат и истина постаде кроз Исуса Христа". Из овога је сасвим јасно да није могло бити ни говора о иконама у Старом Завету.

Осим тога, смисао и улога иконе у Новом Завету, тј. у Цркви Христовој је сасвим другачија од улоге идола код идолопоклоника, код многобожаца. Икона је један освештани символ кроз који се ми дотичемо Бога и његових светих који су насликани на икони и задобијамо благодат која је почивала на свецима. Поштовање иконе је увек имало значење поштовања онога који је на њој приказан, а никако да се поштују саме боје или материјал од којег је икона направљена. Свакако да и тај материјал бива освештан благодаћу свеца који је насликан, тј. благодаћу Божијом. Ми смо људи, и стога имамо и потребу да и на тај начин преко икона себи мало више дочарамо присуство свеца којем се молимо. Осим тога, икона има и једно значење исповедања вере, тј. сведочења велике тајне наше вере. Наиме, апостол Павле каже: "Тајна је наше вере велика, Бог се јави у телу". И кад ми сликамо икону ми првенствено сликамо Исуса Христа и тиме исповедамо веру да се Бог јавио у телу у пуноћи свога Божанства. А када сликамо свеце, ми исповедамо ту исту тајну да се Бог јавио у пуноћи Божанства и у тим свецима, тј. да су се они вером и врлинама кроз благодат Божију сјединили с Богом колико је то могуће човеку. А исповедајући веру да се Бог и у свецима јавио у пуноћи Божанства, ми тиме исповедамо веру да ће се и у нама Бог јавити у пуноћи Божанства колико је то нама људима могуће поднети.

Из овога што сам ти рекао видиш да сасвим другачије значење имају идоли којима се служило и поклањало као боговима, а то је било под осудом, јер ти идоли су били дело руку људских и нису били никакви богови, а иконе ми никада не поштујемо као идоле, као богове, нити им вршимо такво служење, него служимо Богу и свецима, и поштујемо Бога и свеце који су насликани на икони, а поштовањем икона ми само стичемо благодат Божију и присније доживљавамо присуство светаца на тај начин.

Зашто је скраћена заповест, то ти не бих знао да кажем сасвим, у сваком случају и у скраћеном облику и у проширеном облику смисао је сасвим исти, просто у дужем облику те заповести се само набраја чему су све служили ти идолопоклонички народи, али уопште није измењен смисао те заповести тим скраћивањем. Чак шта више, у том дужем облику је сасвим јасно да се ради о идолима који су били узимани или од небеских тела, или од неких четвороножних животиња или неких морских немани, тако да је то још јасније да се не ради о иконама где се поштују Бог и свети људи. А треба имати у виду и то да је Бог створио човека "по лику своме", на грчком се каже "по икони својој", јер што је на словенском лик или слика, то је на грчком реч ИКОНА. Па, ако је човек, како каже Свето Писмо ИКОНА БОЖИЈА, шта је страшно ако се сликају иконе светаца? Ту се само и говори о тајни да је човек икона Божија и да се оваплотио Син Божији и постао човек нашега спасења ради.

[Лазар]

СВЕТИ ФИЛАРЕТ МОСКОВСКИ

ОСНОВЕ ПРАВОСЛАВНЕ ВЕРЕ (КАТИХИЗИС) 

О ДРУГОЈ ЗАПОВЕСТИ

Не прави себи идола нити каква лика; немој им се клањати нити им служити.

512. У другој заповести говори се о идолу. У самој заповести објашњено је да је идол представа неке ствари: небеске, земаљске, или која живи у водама, и којој се клањају и служе уместо Богу.

513. Друга заповест забрањује клањање идолима као лажним божанствима или као представама лажних богова.

514. Но, никако није забрањено имати неке друге свештене слике. Ово се јасно види из тога што је пророк Мојсеј, преко кога је и дата ова заповест од Бога, у исто време од Бога добио заповест да у скинији, тј. покретном јеврејском храму, постави златне свештене представе Херувима, и то у оном унутрашњем делу храма, према коме се народ окретао ради поклоњења Богу.

515. Овај пример нарочито је важан за Православну Хришћанску Цркву, зато што објашњава исправност употребе светих икона у Православној Цркви.

516. Реч "икона" је грчка и значи "слика" или "лик". У Православној Цркви овим називом означавају се свештене представе Бога Који се јавио у телу, Господа нашег Исуса Христа, Његове Пречисте Мајке, и Светих Његових.

517. Употреба светих икона не би била сагласна са другом заповешћу само у случају када би неко стао да их обоготворава. Но, овој заповести никако не противречи поштовање икона као свештених слика и њихова употреба ради побожног сећања на дела Божија и Свете Његове, јер у таквом случају иконе су као књиге у којима се уместо слова налазе ликови и предмети (Св. Григорије Велики, Писмо Серену епископу).

518. Приликом клањања иконама треба бити у следећем расположењу духа: онај ко их посматра ум мора да усмери ка Богу и Светима који су на њима представљени.

519. Грех против друге заповести назива се идолопоклонство.

520. Осим грубог идолопоклонства постоје још и мањи греси против друге заповести у које спадају:

1) користољубље;

2) стомакоугађање, преједање и пијанство;

3) гордост и сујета.

521. У Идолопоклонству спада користољубље. Апостол Павле каже да је лакомство идолопоклонство (Кол. 3, 5), јер користољубив човек више служи богатству него Богу.

522. Друга заповест забрањује користољубље и самим тим учи некористољубивости и дарежљивости.

523. У идолопоклонство спада и стомакоугађање, зато што они који угађају стомаку изнад свега стављају чулно задовољство, јер, како вели Апостол, њихов бог је трбух, или, другим речима, стомак је њихов идол (Фил. 3, 19).

524. Друга заповест забрањује стомакоугађање и самим тим учи уздржању и посту.

525. Гордост и сујета спадају у идолопоклонство зато што горд човек више од свега цени своје способности и преимућства, које за њега тако представљају идола; а сујетан човек жели да и други поштују тог идола. Такву гордост и сујету показао је вавилонски цар Навуходоносор, који је сам себи поставио златног идола и заповедио свима да му се клањају (Дан. 3).

526. Постоји још један порок близак идолопоклонству, а то је лицемерје - када неко спољашња дела побожности, као што су на пример пост и строго чување обреда, користи да би стекао уважавање народа, не мислећи на унутрашње исправљање свога срца (Мт. 6, 57).

527. Друга заповест забрањује гордост, сујету и лицемерје, и самим тим учи смирењу и чињењу добрих дела у тајности.

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogoslovlje/KatihizisSvetiFilaretMoskovski/KatihizisSvetiFilaretMoskovski38.htm

[Sherlock H.]

Протестант:

Свето Писмо забрањује употребу ликова. Па ипак се то практикује у Православном Предању.

Православац:

Старозаветни закон забрањује употребу прављених ликова. Али то није била апсолутна забрана. Сам Бог је заповедио да се направе два лика херувима и да се поставе на Ковчег Завета (ср. II Мој. 20,4). Оно што Свето Писмо забрањује јесте клањање пред њима и служење њима. Бог је забранио идолопоклонство, а не прављење ликова уопште.

На први поглед изгледа да СветоПисмо забрањује било какво прављење ликова: "Не гради себи лика резана нити какве слике од онога што је горе на небу и доле на земљи..." (II Мој. 20,4). Међутим, већ у следећем стиху јасно се види да је реч о забрани идолопоклонства (ср. II Мој. 20,5). Кад не би било тако, онда Бог не би раније заповедио да се праве ликови.

Овде се ради о једном дублјем принципу. Ми "више нисмо под законом, него под благодаћу" (Рим. 6,14); "ако тражимо да се оправдамо законом, онда смо отпали од благодати" (Гал. 5,4). Чињеница да је у Исусу Христу Бог постао човек изменила је Божији однос са човеком. Закони Старога Завета свакако то немају у виду. Свети Јован Дамаскин, један од великих Отаца Цркве, изразио је тачно учење Цркве рекавши да Бог, који је невидљив, недостижан и безграничан не може бити визуелно представљен, али у исто време Свети Јован је заступао став да због тога што је Бог у Господу Исусу Христу узео људску природу, то Богочовека Исуса Христа оправдано можемо да визуелно представљамо у његовом људском облику. Цела Црква је прихватила ово учење на VII Васељенском Сабору 787. године.

Очигледно је да, ако текст из II Мој. 20,4 извучемо из контекста и буквално га протумачимо, у том случају не би било могуће правити слику од било чега, чак ни фотографисати! Али Бог није то забранио. Забрањено је само идолопоклонство, служење лажним боговима. А било би глупо и богохулно лик Господа Исуса Христа и светитеља звати "идолима".

Протестант:

Видео сам једног православца како се моли икони. Такав обицај директно се супротставлја Светом Писму.

Православац:

Православни хришћани се не моле иконама. Могао си да видиш православног хришћанина да се моли ПРЕД иконом, али ниси могао да га видиш да се моли икони. Молитва се упућује Христу, или се тражи заузимање светитеља који су представљени на иконама. Мољење икони био би тежак грех, који Црква осуђује.

Протестант:

Православни се такође клањају иконама и љубе их. Није ли то отворено идолопоклонство и увредљиво пред Богом?

Православац:

Ако човек пољуби слику своје мајке, да ли он тиме одаје част парчету папира, или је то израз његове љубави према мајци? Идолопоклонство се јавља када човек служи самој твари као Богу. То се догађало код древних, примитивних народа и неких данашњих хиндуиста.

Хришћани показују чин поштовања пред иконом јер је она символ личности коју визуелно представља. Љубав и оданост који се тада исказују упућени су Христу или светитељима, а не дрвету, папиру или бојама. Свети Јован Дамаскин је написао: "Ја не служим твари, него Ономе који се обукао у твар ради мога спасења." Тако, по схватању Православне Цркве поштовање које изражавамо пред иконом односи се на личност која је на њој представљена. Протестантски приговор против доличне употребе икона у Цркви појавио се са осам векова закашњења, јер године 787. Црква Христова је дефинисала истинско учење о употреби икона, а то је било против јереси иконоборства. Дакле, иста Црква која је одредила канон новозаветних књига Светог Писма, формулисала учење о Светој Тројици и о Личности Господа Исуса Христа, такође је донела и коначну одлуку у погледу достојног поштовања икона. Оно њено учење прихваћено је у целом хришћанском свету, како на Истоку тако и на Западу. Одбацујући ово учење протестанти застрањују од хришћанске истине.

[snezana16]

Nikako mi nije jasno kako tumacite drugu Boziju zapovest "Ne pravi sebi idola niti kakva lika,nemoj im se klanjati niti sluziti." i sluzbe,celivanje,klanjane slikama svetaca,slavljenje njima u cast..To su likovi koji su nacrtani.Jeste da su to osobe koje su postojale i sluzile Bogu i samo Bogu.Ali Bog nam nigde u Svetome pismu nije porucio da ih uzdizemo ,da im se klanjamo ili da im se molimo da prenesu nase molitve Njemu..Zar se to ne kosi sa zakonom Bozijem i Reci od Boga date?

[zuti car]

Evo ovako , sta god sam molio Sv.Petku , pomogla mi je . Ti sad gledaj kako hoces 

[RYLAH]

Јел могуће бре да ви адвентисти немате паметнија посла у два ујутро него да дођете на православни форум да "мисионарите"?

[Иван ♪♫]

Nikako mi nije jasno kako tumacite drugu Boziju zapovest "Ne pravi sebi idola niti kakva lika,nemoj im se klanjati niti sluziti." i sluzbe,celivanje,klanjane slikama svetaca,slavljenje njima u cast..To su likovi koji su nacrtani.Jeste da su to osobe koje su postojale i sluzile Bogu i samo Bogu.Ali Bog nam nigde u Svetome pismu nije porucio da ih uzdizemo ,da im se klanjamo ili da im se molimo da prenesu nase molitve Njemu..Zar se to ne kosi sa zakonom Bozijem i Reci od Boga date?

 

Mislim da Bog želi da čovek pomaže čoveku. I isto tako da verujemo da su svi svetitelji živi. Zato i postoji molitva svetiteljima. A mi kao ljudi smo slabi, i naše moći su ograničene, što važi i za svetitelje. Bog je taj koji pomaže i koji daje životvornu silu. A Bog voli da deluje kroz ljude.

[Џуманџи]

Јел могуће бре да ви адвентисти немате паметнија посла у два ујутро него да дођете на православни форум да "мисионарите"?

 

Dedication... 

[Number15648]

123. Писмо

Правнику Ђорђу М.: О другој заповести

 

Као веран православац ти би хтео да браниш веру своју од најамника што се одродише и одверише из Јудиних побуда. Они ти говоре да су иконе идоли, и да се поклоњење иконама противи другој заповести Божијој. Излази, дакле, да је право Хришћанство идолопоклонство! То тврде секташи, који су се јавили у свет тек пре једног људског века!

Упитај их, ко је поништио идоле на Балкану? Ко је испразнио Атину и Рим од шуме идолских кипова и храмова? Ко је оборио Јупитера, и Дијану Ефеску и Астароту Вавилонску, и Изиду Мисирску? Ко је свукао Перуна с Кијевског брда и бацио у Дњепар? Ко је очистио од идола предњу Азију, северну Африку и сву Европу? Да ли то нови секташи или велика Црква Христова, која је у љутој борби против идолопоклонства дала на милионе људских жртава и свој календар испунила именима мученика за веру у једног истинитог Бога? Њихова секта нема ни једног јединог мученика за веру Христову. Нити је она уништила иједног идола у свету. Они уопште немају никаквог календара хришћанског. И када би га хтели имати, не би га могли саставити од својих светаца него од својих памфлетиста и брошуриста. Ако им је до борбе са идолопоклонством, шта траже на Балкану, где су пагански идоли нашли склоништа једино у музејима? Кад им срце гори ревношћу против идола, зашто не иду у широку Азију, и у Африку, и међу црвенокожаре американске, где је паганизам на жалост у јеку данас као и пре хиљаде година? Свакако не иду у те пределе због тога што је тамо живот једног мисионара у опасности. Читао си о Дон Кихоту, како је огласио ветрењаче мирних људи за утврђене замкове својих непријатеља, па онда јуришао на њих у бојној опреми, да их освоји. Тако су и они огласили наше свете иконе за идоле, па бесомучно јуришају на њих. Јер им се не иде никако у џунгле азијске и афричке.

А ти знај, да како је дан различит од ноћи тако су хришћанске иконе различне од паганских идола. Идоли су кипови измишљених и уображених бића, док су иконе изображења светитеља, који су у истини живели на земљи, својом вером прославили Христа, а на небу удостојили се Царства Божијега. Онамо маштарије, овде стварност. Онамо лажи и опсене, овде истина и само истина. Идоли одводе човека од правога Бога, док иконе приводе човека правоме Богу. Својом другом заповешћу Створитељ је хтео одвратити људски род од оног што га одваја од Њега, то јест одвратити га од свих демонских лажи, опсена и маштарија.

 

http://svetosavlje.org/biblioteka/vlNikolaj/MisionarskaPisma/Nikolaj08010123.htm

[Toma]

A и овде има понешто о томе:

https://www.youtube.com/watch?v=dZWAsoc8xr0

[ines]

Svetitelji nisu idoli.

[Дејан]

Nikako mi nije jasno kako tumacite drugu Boziju zapovest "Ne pravi sebi idola niti kakva lika,nemoj im se klanjati niti sluziti." i sluzbe,celivanje,klanjane slikama svetaca,slavljenje njima u cast..To su likovi koji su nacrtani.Jeste da su to osobe koje su postojale i sluzile Bogu i samo Bogu.Ali Bog nam nigde u Svetome pismu nije porucio da ih uzdizemo ,da im se klanjamo ili da im se molimo da prenesu nase molitve Njemu..Zar se to ne kosi sa zakonom Bozijem i Reci od Boga date?

Sveto pismo su pisali apostoli, apostoli su slikali prve ikone, Gospod je govorio kroz njih, dakle, rekao nam je da poštujemo ikone.

Klanjati se idolu i ikoni su dva različita pojma...

[Sherlock H.]

ikako mi nije jasno kako tumacite drugu Boziju zapovest "Ne pravi sebi idola niti kakva lika,nemoj im se klanjati niti sluziti." i sluzbe,celivanje,klanjane slikama svetaca,slavljenje njima u cast.

 

Ikona/svetitelj nije idol. Svetitelj je onaj ko je bio na putu licnog preobrazaja i upodobljenja Hristu. Ikona je simbolicka predstava.

 

Ljubljenje ikona ne znaci da ih neko smatra bozanstvom, vec je nacin izrazavanja ljubavi prema onome ko je izobrazen.

 

Pravoslavlje pravi razliku izmedju bogopostovanja i veneracije - postovanja koje pripada svetiteljima. 

 

Molitva svetiteljima je nista drugo do odrzavanje licnog odnosa sa njima. Prosto, ako si clan Crkve - a Crkva kao Telo Hristovo nije ogranicena na njene zive clanove - to ti dodje nekako logicno.

 

Eto, kratko i jasno...