Историја у слици

[Danijela]

 

Petar Petrović Njegoš

 

http://www.fotomuzej.com/istorijska-fotografija-petar-petrovic-njegos.288.html

[Danijela]

 

Milovan Glišić

 

http://www.fotomuzej.com/istorijska-fotografija-milovan-glisic.362.html

[Danijela]

 

Laza Kostić

 

http://www.fotomuzej.com/istorijska-fotografija-laza-kostic.371.html

[Danijela]

 

Otkrivanje spomenika knezu Mihajlu

 

http://www.fotomuzej.com/istorijska-fotografija-otkrivanje-spomenika-knezu-mihajlu.357.html

[Дуња]

Berlin, 1961. A solider helping a boy over the barbed wire

 

[Manolis]

Руски цар Николај Други и Енглески краљ Џорџ Пети (рођаци)

 

 

[Данче*]

Свети владика Николај са Михајлом Пупином и његовом породицом.

 

https://fbcdn-sphotos-e-a.akamaihd.net/hphotos-ak-xaf1/v/t1.0-9/10393791_1097692976912872_2454137519103748701_n.jpg?oh=6f941841ccdef32bccbf529a94a02b47&oe=55ADFB03&__gda__=1434508212_8dbe79bac424a4c372eb4feb84c799b3

[Данче*]

Рођена је у Београду као ћерка месара Јовановића из Душанове улице. Он је имао више ћерки али не и сина, па се и гласно жалио због тога што нема „сина јунака“. Била је девојчица кад јој је отац умро, а матуранткиња кад је избио Први балкански рат 1912. године.
Тада се јавила Народној одбрани као добровољац - четник и прошла тест пред комисијом коју су чинили апотекар Карић, капетан Воја Танкосић и мајор Васић звани Горски цар. Потом је прошла обуку у Прокупљу и Врањској Бањи, а прво учешће у борбама имала је на Црној Чуки и Вељој Глави. Била је прва жена борац у српској војсци.
Пролазила је иза непријатељских линија, изводила диверзије и изненадне нападе. Почела је да добија одликовања, а француски репортери назвали су је „српска Јованка Орлеанка“. Тада се њена фотографија нашла и на дописници, а објављена је и у париском „Малом журналу“ 1912. године.
По завршетку Другог балканског рата запослила се као чиновница у Дирекцији железнице. Међутим мир је кратко трајао, убрзо је избио Први светски рат и од самог почетка, ноћи између 28. и 29. јула 1914. она је била учесник прве битке у којој је разбијен аустријски десант на Београд.
Била је у саставу Сремског добровољачког одреда где је командовала првом групом српских бораца која је прешла преко Саве у Срем да извиди непријатељске положаје и пресече телефонске жице до Земуна. Са њом су ишли Мирослав Голубовић, Предраг Караклајић, Павле Арсенић и Миливоје Лазаревић. Понели су и две српске заставе и поставили их на караулу,покупили наоружање и муницију и вратили се у Београд.
Учествовала је у биткама на Дрини и Колубари.
У октобру 1915. године када је Немачка повела офанзиву на Србију била је у борбама од Аде Циганлије до последње одбране Београда, на Дорћолу, под командом мајора Драгутина Гавриловића. Преживела је и повлачење преко Албаније, учествовала у пробоју Солунског фронта. У рату је била рањавана, изгубила је део стопала и остала инвалид. За јунаштво је добила 13 одликовања.
После рата се удала за ратног друга и није се појављивала у јавности. Остала је заборављена нарочито после Другог светског рата.
Њена праунука је драматург и глумица Сања Крсмановић Тасић које је направила представу „Приче хлеба и крви“ о Софији Јовановић.

 

https://fbcdn-sphotos-d-a.akamaihd.net/hphotos-ak-xpf1/v/t1.0-9/10957725_413874582106112_7291999032014888011_n.jpg?oh=65340a423d7b4ab5977e30bfc68ececf&oe=55701F35&__gda__=1438176095_f7490ee2a416cb1ed15fbdfe65c33f45

https://fbcdn-sphotos-h-a.akamaihd.net/hphotos-ak-xfp1/v/t1.0-9/10955505_414607132032857_5432377202357582889_n.jpg?oh=ee09e925094f32bf0866b1afc15db038&oe=55B41ACF&__gda__=1434222662_5522862a4a8be4eb481e339b7cac55f9

 

Софија Јовановић после рата

 

https://fbcdn-sphotos-h-a.akamaihd.net/hphotos-ak-xfp1/v/t1.0-9/11034190_423491744477729_8863586075627489521_n.jpg?oh=ab6de6fd7b610b07ee925e51a176e80c&oe=55BA3BA4&__gda__=1437745965_88b84b1fda4ece414c34ab977fb98698

[Danijela]

 

Odbrana Beograda do poslednjeg daha

Na Dunavskom keju je 1988. godine podignut spomenik braniocima Beograda na kome su isklesane reči herojskog govora majora Gavrilovića. A na mestu gde je 7. oktobra 1915. godine major održao ovaj čuveni govor, na uglu ulica Cara Uroša i Mike Alasa u Beogradu, 1995. godine postavljena je spomen ploča koja je ubrzo uništena, da bi 7. oktobra 2013. godine bila obnovljena.

 

https://www.facebook.com/photo.php?fbid=10205186273850232&set=a.1063570803305.11059.1647034838&type=1

[Милан Ракић]

21. маја 1912. године, у Француском градићу Етамп близу Париза почело је школовање прве класе пилота из Србије – Михаила Петровића, Јована Југовића, Миодрага Томића, Живојина Станковића, Милоша Илића и Војислава Новичића.

 

[Милан Ракић]

21. маја 1942. године (иако се литература не слаже и помиње 23. мај-како год) - на слободну територију код Приједора слетели су Фрањо Клуз и Руди Чајавец, тако је НОВЈ добила своју авијацију. Тај датум је до 1991. године обележаван као Дан РВ и ПВО.

 

Споменик крај летелишта у Међувођу

 

 

[Милан Ракић]

• 21. маја 1985. године, отворен је аеродром у Бања Луци крај села Маховљани.

[Милан Ракић]

21. маја 1989. године, на аеродрому Сурчин је отворена нова зграда Музеја југословенског ваздухопловства.  Једног од "Топ 10" у свету... Ретка "ствар" са којом се можемо "подичити"...

 

Али заиста...

[Милан Ракић]

21. маја 1989. године, на аеродрому Сурчин је отворена нова зграда Музеја југословенског ваздухопловства.  Једног од "Топ 10" у свету... Ретка "ствар" са којом се можемо "подичити"...

 

Али заиста...

A ovako je bilo na otvaranju...

 

[Милан Ракић]

20/21. мај 1927. године, пилот Чарлс Линдберг је први без слетања прелетео Атлантик на релацији Њујорк – Париз.