Jump to content

Историја у слици


Grizzly Adams

Препоручена порука

"Grobe moj! Zašto te zaboravljam? Ti me čekaš, čekaš i ja ću se sigurno nastaniti u tebi. Zašto te zaboravljam i ponašam se kao da je grob sudbina samo drugih ljudi a ne i moja?"

sv. Ignjatije Brjančanjinov

Link to comment
Подели на овим сајтовима

"Grobe moj! Zašto te zaboravljam? Ti me čekaš, čekaš i ja ću se sigurno nastaniti u tebi. Zašto te zaboravljam i ponašam se kao da je grob sudbina samo drugih ljudi a ne i moja?"

sv. Ignjatije Brjančanjinov

Link to comment
Подели на овим сајтовима

"Grobe moj! Zašto te zaboravljam? Ti me čekaš, čekaš i ja ću se sigurno nastaniti u tebi. Zašto te zaboravljam i ponašam se kao da je grob sudbina samo drugih ljudi a ne i moja?"

sv. Ignjatije Brjančanjinov

Link to comment
Подели на овим сајтовима

"Grobe moj! Zašto te zaboravljam? Ti me čekaš, čekaš i ja ću se sigurno nastaniti u tebi. Zašto te zaboravljam i ponašam se kao da je grob sudbina samo drugih ljudi a ne i moja?"

sv. Ignjatije Brjančanjinov

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Слушај, гледај, ћути ако желиш живети у миру!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Рођена је у Београду као ћерка месара Јовановића из Душанове улице. Он је имао више ћерки али не и сина, па се и гласно жалио због тога што нема „сина јунака“. Била је девојчица кад јој је отац умро, а матуранткиња кад је избио Први балкански рат 1912. године.
Тада се јавила Народној одбрани као добровољац - четник и прошла тест пред комисијом коју су чинили апотекар Карић, капетан Воја Танкосић и мајор Васић звани Горски цар. Потом је прошла обуку у Прокупљу и Врањској Бањи, а прво учешће у борбама имала је на Црној Чуки и Вељој Глави. Била је прва жена борац у српској војсци.
Пролазила је иза непријатељских линија, изводила диверзије и изненадне нападе. Почела је да добија одликовања, а француски репортери назвали су је „српска Јованка Орлеанка“. Тада се њена фотографија нашла и на дописници, а објављена је и у париском „Малом журналу“ 1912. године.
По завршетку Другог балканског рата запослила се као чиновница у Дирекцији железнице. Међутим мир је кратко трајао, убрзо је избио Први светски рат и од самог почетка, ноћи између 28. и 29. јула 1914. она је била учесник прве битке у којој је разбијен аустријски десант на Београд.
Била је у саставу Сремског добровољачког одреда где је командовала првом групом српских бораца која је прешла преко Саве у Срем да извиди непријатељске положаје и пресече телефонске жице до Земуна. Са њом су ишли Мирослав Голубовић, Предраг Караклајић, Павле Арсенић и Миливоје Лазаревић. Понели су и две српске заставе и поставили их на караулу,покупили наоружање и муницију и вратили се у Београд.
Учествовала је у биткама на Дрини и Колубари.
У октобру 1915. године када је Немачка повела офанзиву на Србију била је у борбама од Аде Циганлије до последње одбране Београда, на Дорћолу, под командом мајора Драгутина Гавриловића. Преживела је и повлачење преко Албаније, учествовала у пробоју Солунског фронта. У рату је била рањавана, изгубила је део стопала и остала инвалид. За јунаштво је добила 13 одликовања.
После рата се удала за ратног друга и није се појављивала у јавности. Остала је заборављена нарочито после Другог светског рата.
Њена праунука је драматург и глумица Сања Крсмановић Тасић које је направила представу „Приче хлеба и крви“ о Софији Јовановић.
 
10957725_413874582106112_729199903201488
10955505_414607132032857_543237720235758
 
11034190_423491744477729_886358607562748
Софија Јовановић после рата
 

Слушај, гледај, ћути ако желиш живети у миру!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 4 weeks later...

11136742_10205186273850232_3694027676818

 

Odbrana Beograda do poslednjeg daha

Na Dunavskom keju je 1988. godine podignut spomenik braniocima Beograda na kome su isklesane reči herojskog govora majora Gavrilovića. A na mestu gde je 7. oktobra 1915. godine major održao ovaj čuveni govor, na uglu ulica Cara Uroša i Mike Alasa u Beogradu, 1995. godine postavljena je spomen ploča koja je ubrzo uništena, da bi 7. oktobra 2013. godine bila obnovljena.

 

https://www.facebook.com/photo.php?fbid=10205186273850232&set=a.1063570803305.11059.1647034838&type=1

"Grobe moj! Zašto te zaboravljam? Ti me čekaš, čekaš i ja ću se sigurno nastaniti u tebi. Zašto te zaboravljam i ponašam se kao da je grob sudbina samo drugih ljudi a ne i moja?"

sv. Ignjatije Brjančanjinov

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 month later...

21. маја 1912. године, у Француском градићу Етамп близу Париза почело је школовање прве класе пилота из Србије – Михаила Петровића, Јована Југовића, Миодрага Томића, Живојина Станковића, Милоша Илића и Војислава Новичића.

v167.jpg 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

21. маја 1942. године (иако се литература не слаже и помиње 23. мај-како год) - на слободну територију код Приједора слетели су Фрањо Клуз и Руди Чајавец, тако је НОВЈ добила своју авијацију. Тај датум је до 1991. године обележаван као Дан РВ и ПВО.

yugopapir%2Bpiloti.jpg

 

Споменик крај летелишта у Међувођу

200px-%D0%9C%D0%B5%D1%92%D1%83%D0%B2%D0%

 

avion_medjuvodje_after.jpg

 

220px-Spomenik_borcima_VRS.JPG

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 21. маја 1985. године, отворен је аеродром у Бања Луци крај села Маховљани.

BanjaLuka.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

21. маја 1989. године, на аеродрому Сурчин је отворена нова зграда Музеја југословенског ваздухопловства.  Једног од "Топ 10" у свету... Ретка "ствар" са којом се можемо "подичити"...

 

Али заиста...

slicica_3.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

21. маја 1989. године, на аеродрому Сурчин је отворена нова зграда Музеја југословенског ваздухопловства.  Једног од "Топ 10" у свету... Ретка "ствар" са којом се можемо "подичити"...

 

Али заиста...

slicica_3.jpg

A ovako je bilo na otvaranju...

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

20/21. мај 1927. године, пилот Чарлс Линдберг је први без слетања прелетео Атлантик на релацији Њујорк – Париз. 

1024px-Charles_Lindbergh_and_the_Spirit_

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...