Црква и менструални циклус

[Midrash]

Г-дине Мидраш, праштајте на упадици, али није ли мало чудно да један свештеник у аргументацији користи изразе "тешко, немогуће, мало вероватно, невероватно" итд као јаче од предања Светих и текстова из Светог Писма?

Au, brate Jane, šta mi pripisa Gde sam ja rekao da je moje jače od predanja, a posebno od tekstova iz sv. Pisma? Drugo, sv. Predanje ume poprilično da se razlikuje od tradicije, ali ne bih ovde da širim priču o tome.

Пазите, нигде не пише у Светом Писму да је постојао ред посвећених девица (тј девојака по српски). Али је :

1.Скоро сигурно да је постојало прихватилиште за незбринуту децу при Храму, где су мушка одвојена од женске (сигуран сам да знате да је у то време најсигурнија месара са свежим месом управо био Храм, где се између осталог и продавало месо као и биље од принесених жртава), а Пресвета рано остала без родитеља-вероватно су и пар година пред смрт побољевали као стари људи па нису могли да посвете потребну пажњу и негу детету, а Захарије и Јелисавета су блиски рођаци, он свештеник при Храму-па где би била чувана?

Za prihvatilište za nezbrinutu decu pri Hramu, nisam čuo - a morao bih da je takvo što postojalo. Ako se meso prodavalo, kao u mesari, to su mogli eventualno da čine samo sveštenici koji su tog dana prinosili žrtve, jer im je išao deo prinesenih žrtava, ali mi se čini da bi im narod skinuo glave da su to radili jer bi se to poprilično kosilo sa zakonima o žrtvi.

Neću da kažem - sasvim sigurno, ali barem velika je verovatnoća da su Joakim i Ana bili živi kad je Bogorodica bila zaručena za Josipa, ako i nisu, onda je već bila kod nekih rođaka u Nazaretu. Ako je tako, odlazak kod rođaka je sigurno bio odmah nakon smrti roditelja, iako mislim da se nije o tome radilo. Dalje, Zaharije i Elizabeta su stanovali poprilično daleko - za tadašnja merila - od Hrama, a Zaharije, budući običan sveštenik, NIJE stalno služio pri Hramu, već povremeno - po redu kako stoji u NZ, pa bi njegov boravak u Hramu bio par puta godišnje - te stoga ni to ne bi bilo moguće. Opet, da su je oni čuvali, zar bi je pustili da ode u Nazaret, valjda bi ostala kod njih, posebno ako je kod njih bila kao dete, a Bogorodica odlazi u posetu kod Elizabete, kako stoji kod Luke. Dalje, da su je čuvali povremeno - važi gore pomenuto u vezi sa Hramom.

Na kraju, priznajem da nikad i nigde nisam naišao na sirotišta u literaturi. Predpostavljam da ih je moglo biti - interesantna tema, ali sam takođe poprilično siguran da ga nije bilo pri hramu. Ako ih je bilo to je više posao lokalnih sinagoga, kao socijalnih centara lokalnih zajednica.

2.И зашто је проблем што су се Јоаким и Ана заветовали да дете "обећају" Богу, кажете да је то преседан? Па и Јованово крштење ("погружење") је било потпуни преседан за оно време, а не доводимо га у питање (или и њега Ви класификујете као мало вероватно или невероватно-да су толики долазили код њега да их "крсти" водом)?

Ne, Jovanovo "pogruženje" nije bilo presedan. Ritualno pranje je sasvim normalan deo verske prakse jevreja tog doba. Drugo je što njegovo pogruženje ima drugačiji značaj, ali to je druga priča. Nije problem što su Joakim i Ana dete obećali Bogu - problem je što se to činilo sa muškom decom na ovaj način, ne sa ženskom iz gore navedenih razloga.

Даље, у Св.Предању се и наглашава да је Пресвета била заручена да би се испунио закон, а избор Јосифа је испуњење завета родитеља. Ништа невероватно ( добро, чини ми се да постоји разлика у Предању ПЦ и РКЦ око Јосифових година, али то је већ -ако постоји, нисам сигуран- проблем других, а не нас православних).

? Prvo, ovo nije baš u vezi sa "problemom" o kome pričamo. Izbor Josifa ispunjenje zaveta? ...Možda, ali ne bih tako rekao. Na kraju...razlika u godinama u "predanju" i različiti pogleda na to je stvar svih Hrišćana - nema veze sa KC ni PC.

Преседан за то време је и проповедање Јеванђеља од стране рибара и цариника, знате какав статус су имали у тадашњем друштву. У крајњем случају, и сва Христова чуда су преседан, јер такво што никад раније није бивало...

Pa sad...Vermes Geza se ne bi složio sa tom tezom ali ko njega pita Hrist sam navodi: ..."po kome ih vaši sinovi izgone?". Naravno, ne sva čuda, ali po koje su izvodili i drugi Jevreji. Ono što je bitno je to da su SVA Isusova čuda bila u funkciji objave Kraljevstva Nebeskog i njegovog Kraljevanja. Za razliku od priče o prikazanju Bogorodice u Hramu, Isusova čuda su Božija intervencija i ne spadaju u isti rang sa prikazanjem.

3.Сара-нероткиња до своје 90, Јелисавета-нероткиња до позних година, баш као и Св.Ана...то што су оне могле бити-или су биле-изругиване од стране тадашњих савременика и саплеменика не видим да је била препрека за Господа, напротив..."што је човеку немогуће, Богу је могуће". Оно што је ругло пред светом, то Бог прими к себи да понизи мудрост мудрих.

Ništa nisam ni rekao o tome.

А што се тиче теме-тачно је да Канони нису "света крава", недодирИви и непромеЊиви. Но, ако тако кренемо и самовољно ми лаици укидамо које хоћемо и како нам одговара, бојим се да ћемо врло брзо у протестанте. Моја супруга каже да се тада не би причестила "ни у лудилу", и ја је потпуно подржавам. А ако нека хоће, и нађе свештеника који хоће да је причести и у циклусу, и ако је њена савест (Закон урезан у нашим срцима) не окривљује за то, па је Господ не окриви заједно са свештеником о Другом Доласку-што бих је ја данас окривио? Ко сам ја да знам тајне Божијег Домостроја? Нека свако брине о својој савести, али да њоме (својом савешћу) не мери другога-и доста је! Која хоће, сме и може-извол`те. Али да се не извргавају руглу оне жене које поштују каноне и Писма. Такав говор није нимало православан, ма колико добро мишљење имали о себи...

Свако добро од Бога свима.

Sad, pošto sam katolik, moram da priznam da ni meni nije jasna ta praksa u PC. Po meni je potpuno izlišna i nerazumljiva, mi je ne primenjujemo, ali dobro - svako čini kako misli da je najbolje.

NA kraju još jednom da dodam. Treba poznavati svoju veru i ono što je vezano uz nju. Nije dužnost samo sveštenika da je poznaju u detalje - dužnost je svakog pojedinačnog vernika. Braniti neodbranjivo je verski fanatizam, a razumevanje zašto Crkva uči određene stvari vodi pravoj i dubokoj veri.

[snebivljivi maslacak]

^{Може ли неко да ми каже да ли жена у току циклуса може да се исповиједи?} 

Чула сам за разне забране везане за ово, крајност је била кад једна моја другарица није хтјела да уђе у Цркву јер има циклус!

[Megidon]

Може.

[snebivljivi maslacak]

Ок, хвала

[Justin Waters]

Problematika dolazenja u Crkvu kada je ciklus tice se isticanaj krvi i mogucnosti da krv kaplje na pod, cime bi se navodno oskrnavio hram, ili u krajnju ruku isprljao. 

 

Nekada je bilo tesko zadrzavti krv jer nije bilo ulozaka, a danas sa upijajucim uloscima uopste nije nikakav problem dolaziti u Crkvu, i potpuno je cisto i estetski. 

 

Sto se tice ispovjedanja, zena nije gresna jer ima ciklus, to je prirodan proces i nema nikakvih problema da se dolazi na ispovjest. Isto je sto se tice pricesca. 

[JESSY]

Sto se tice ispovjedanja, zena nije gresna jer ima ciklus, to je prirodan proces i nema nikakvih problema da se dolazi na ispovjest. Isto je sto se tice pricesca.

:good2:

[*Blue*]

Problematika dolazenja u Crkvu kada je ciklus tice se isticanaj krvi i mogucnosti da krv kaplje na pod, cime bi se navodno oskrnavio hram, ili u krajnju ruku isprljao. 

 

Nekada je bilo tesko zadrzavti krv jer nije bilo ulozaka, a danas sa upijajucim uloscima uopste nije nikakav problem dolaziti u Crkvu, i potpuno je cisto i estetski. 

 

Sto se tice ispovjedanja, zena nije gresna jer ima ciklus, to je prirodan proces i nema nikakvih problema da se dolazi na ispovjest. Isto je sto se tice pricesca. 

Dozvoljeno je zeni da se ispovedi, prisustvuje Svetoj Liturgiji, ali ne i da se pricesti za vreme ciklusa.

 

Патријарх српски Павле о Причешћу

Може ли жена за време менструалног периода

причешћивати се и посећивати храм 

 

Још у III веку постављено је слично питање Светом Дионисију, епископу александријском († 265 г.), он је одговорио да жене у таквом стању, "ако су верне и побожне, неће се усудити нити да приступе Светој трапези, нити да приме Тело и Крв Христову", јер примајући Светињу треба да смо чисти и телом и душом. При том, он наводи пример крвоточне жене која се није усудила дотаћи тела Христовога, него само краја Његове одеће (Мт. 9, 20-22). У даљем разлагању Свети Дионисије каже да молити се, ма у ком стању да се ко налази, увек је дозвољено. /.../

У Новом завету се на ту ствар гледа друкчије. Никаква телесна нечистота не чини нас морално и молитвено нечистим. Створени од Бога, вели Свети Атанастије Велики, "ми немамо у себи ничега нечистога, него се само тада прљамо када чинимо грех који је гори од свакога смрада. А кад се без наше воље догоди какво природно истечење, ми морамо, по природној неопходности... трпети поред другог и ово". 

/.../ На основу старозаветног гледишта на култну нечистоту жена у менструацији, доцније је дошло до гледишта да жене, у том стању не треба да долазе у цркву на заједничку молитву, а такоше за 40 дана после порођаја и побачаја. Биће да је на овакав став утицала и могућност да се случајним истечењем крви храм не би учинио нечистим, те би га требало освештавати. А вероватно и због задаха који изазивају материје чишћења распадањем. /.../

Држим да се из наведеног правила Светог Дионисија може сигурно закључити само да се жена у време менструације не може причестити. Додато упутство да се жене могу молити свагда, и у том и у другом стању, мислим да пре говори да им, у циљу молитве, не би било забрањено долазити у цркву. То утолико пре што он наводи пример крвоточне жене из Еванђеља, која је пришла Господу и дотакла се краја Његове одеће, али не и Његовог тела, што Светом Дионисију служи за доказ да се у афедрону не могу причестити. Још одређеније ово би се могло закључити из казивања поменутог старохришћанског списа, Апостолских установа, у коме се такође износи пример крвоточне жене и подвлачи да Спаситељ на тај њен поступак "није се онерасположио, нити је пак окривио, него напротив исцелио, рекавши: "Вера твоја спасе те". Овај Спаситељев поступак казује нам јасно да "телесно чишћење није одвратно богу који га је дао да бива женама у периоду од 30 дана, према телесном саставу, те по снази непокретне постају, и обично седе у кући". У закључку спис се обраћа мужевима наређујући: "И женама, при телесном чишћењу, мужеви да не прилазе, бринући се за пород. Јер Закон нареди: Жени, вели, кад је у афедрону не прилази, нити са труднима општи. Јер то се не чини ради рођења детета, него због уживања. А недолично је да љубитељ Бога буде љубитељ уживања".

Несумњиво је Светом Дионисију и Апостолским установама руководство за став у овом питању био еванђелски догађај и однос господњи према крвоточној жени, па то треба да буде и нама. Пошто је крвоточна жена по Мојсијевом Закону такође била нечиста, те се није смела дотицати никога (3. Мојс. 15, 25), у поступку Спаситељевом према њој за нас је од особитог значаја: 1. Што се жена није дотакла тела Христовог, него краја Његове хаљине; 2. Она то није учинила негде насамо, него у мноштву народа скупљеног око Њега; 3. Иако је она по Закону била нечиста, Господ је због њеног поступка није одагнао од Себе, нити из друштва, него њену веру похвалио и исцелио је. /.../

У духу изнетог еванђељског и канонског схватања, сматрам, дакле, да месечно прање жене не чини је ритуално, молитвено нечистом. Та нечистота је само физичка, телесна, као и лучење из других органа. Ван тога процеса, жена, а и тако и остали, свакако треба да се труди да чистог тела долази на заједничку молитву, поготово на Причешће. Но, још више да се труди око чистоте душе, украшавања "унутрашњег човека срца с нераспадљивим (накитом) кроткога и мирнога духа, јер је то пред Богом драгоцено" (1. Пет. 3, 4).

Осим тога, како савремена хигијенска средства могу ефикасно спречити да се случајним истечењем крви храм не учини нечистим, као и ублажити задах који истицањем крви настаје, сматрам да и са те стране нема сметње да жена за време месечног прања, уз потребну обазривост и предузете хигијенске мере може долазити у цркву, целивати иконе, примити нафору и освећену водицу, као и учествовати у појању. Причестити се у том стању, или некрштена крстити се, не би могла. Но, у смртној болести може се и причестити и крстити. После порођаја, у погледу потреба молитава за долазак у цркву и уцрковљења детета треба се и даље држати прописа Требника.

 

http://www.pakibitija.com/index.php?option=com_content&task=view&id=620&Itemid=151

[Juanito]

zena nije gresna jer ima ciklus

Жена је грешна и када дише, али то вама модернистима не вреди објашњавати. Ништа вам није свето.

[DankaM]

Mišljenja u vezi sa pričešćivanjem i menstruacijom su podeljena:

 

 

МЕНСТРУАЦИЈА И СВЕТО ПРИЧЕШЋЕ - свети Григорије Велики (Двојеслов)

 

МЕНСТРУАЦИЈА И СВЕТО ПРИЧЕШЋЕ - СВЕТОМ АВГУСТИНУ КЕНТЕРБЕРИЈСКОМ, ПРОСВЕТИТЕЉУ ВАСЦЕЛЕ ЕНГЛЕСКЕ

Жени не треба бранити да улази у храм у периоду када има менструацију тј. месечни период; дејство које наша (људска) природа пројављује на нашем телу не може се сматрати грешним и није исправно забранити јој да уђе у цркву како се њено стање дешава ван њене воље. Због наведеног разлога, није исправно жену или девојку која има менструацију лишити светог причешћа јер се месечни циклус не дешава њеном вољом. Знамо за догађај са крвоточивом женом који је описан у Јеванђељу. Жена која је дуго година патила од болести течења крви, понизно се приближава Господу Христу, дотиче руб његове одеће и истог тренутка бива излечена. Ако је, дакле, та жена с правом додирнула одећу нашег Господа, зашто би некоме на коме се пројављује дејство људске природе требало забранити приступ цркви Божијој? Ако ти неко, драги брате, (свети Григорије се овде обраћа светом Августину - допуна преводиоца) приговори и каже да је крвоточива жена из Јеванђеља била под влашћу болести а да су жене које имају месечни период удаљене од причешћа због обичаја, сетимо се да све што у овом смртном телу по слабости подносимо још од Адамовог пада, бива по Божијој вољи која је увек била и биће мерило праведности. Глад, жеђ, врелина, хладноћа и исцрпљеност потичу од поменуте слабости наше природе; наша потрага за храном због глади, водом због жеђи, свежином због врућине, одећом због хладноће и одмором због исцрпљености, само су људски покушаји да нашим слабостима нађемо неку врсту лека. У светлу свега реченог, менструација код жена је врста болести (мисли се на слабост природе и палост тела - моја примедба). Ако је поступак крвоточиве жене достојан славе и хвале - а то је поступак болесне жене која се дотакла Господње одеће - зашто не бисмо на исти начин сагледавали и све жене које имају месечни период и подносе слабост своје (људске) природе?
Жени зато не треба бранити да приступа светој тајни причешћа у време менструације. Ако поједине жене не желе да приступе светим тајнама у време циклуса, због осећаја страхопоштовања, такав поступак је вредан сваке похвале. Ипак, ако неке од њих приступају Телу и Крви Господњој у време циклуса, не чине ништа погрешно. Искрене особе често исповедају своје грешке чак и када не греше ни у чему јер савршена дела често се рађају из погрешака. На пример, није погрешно јести када смо гладни али је узрок осећаја глади у Адамовом греху. Слично овоме, месечни циклус код жена није грех. Узрок месечног циклуса код жена је људска природа. Али, оскрнављење наше природе је очигледна чак и када немамо намеру да свесно чинимо зло а управо је грех тј. огреховљеност узрок поменутог оскрнављења. Треба дакле препознати последице које нам грех доноси. Тако, многи који сагрешише својом вољом подносе казну свог греха мимо своје воље.
Тако дакле када жене, након периода молитве и созерцања, одлуче да не приступе светом причешћу током свог месечног циклуса, достојне су сваке похвале. Али, ако подстакнуте побожношћу и љубављу према светом причешћу тј. самом Господу, одлуче да му приступе са страхом Божијим, треба их у томе охрабрити. Док Стари завет више обраћа пажњу на спољашност и спољне манифестације побожности, Нови Завет нам показује да не сматра спољашње веће од унутрашњег, духовног руковођења, које је једини критеријум по коме се може изрећи казна. На пример, Закон забрањује исхрану многим намирницама које су нечисте али у Јеванђељу, Господ каже : ,,Не погани човека шта улази у уста; него шта излази из уста оно погани човека." (Матеј, 15:11). Господ такође каже и: ,,Оно што из човека излази (из уста), то човека чини нечистим" (види Јеванђеље по Марку, 7:18-20). Овде Свемоћни Бог јасно показује да зла дела потичу од злих мисли. Слично овоме, апостол Павле каже: ,,Чистима је све чисто, а нечистима и невернима ништа није чисто". Затим у наставку указује на узрок њихове нечистоће, додајући: ,, ... него је нечист и њихов ум и савест. " (Посланица светог Апостола Павла Титу, 1:15). Дакле, ако не постоји храна која је нечиста оном коме је ум чист и Богом просветљен, како можемо жену која сноси последице људске природе (има менструацију) а при том има чист ум, сматрати нечистом?

Преведено са латинског и објављено у часопису The Orthodox Church децембра 1987. године, чији је издавач канонска и аутокефална Северноамеричка Православна Црква.

 

оригинал:
http://www.scribd.com/doc/76928676/St-Gregory-the-Great-Menstruation-and-Holy-Communion
превод:
http://www.scribd.com/doc/76937666/%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D0%93%D1%80%D0%B8%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B8-%D0%94%D0%B2%D0%BE%D1%98%D0%B5%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2-%D0%9C%D0%95%D0%9D%D0%A1%D0%A2%D0%A0%D0%A3%D0%90%D0%A6%D0%98%D0%88%D0%90-%D0%98-%D0%A1%D0%92%D0%95%D0%A2%D0%9E-%D0%9F%D0%A0%D0%98%D0%A7%D0%95%D0%A8%D0%8B%D0%95

 

Свети Григорије Велики (Двојеслов/Дијалогичар), на Западу познатији као Гргур I, римски папа (540-604), саставио је и свету Литургију Пређеосвећених Дарова која се служи средом и петком у току Часног поста а грегоријанско појање је добило име по њему. Он је један од оних који је једног анђела и самог Господа угостио у дому своме, а када је писао, тада је Дух Свети у облику голуба летео над њим
http://pravoslavlje.spc.rs/broj/953/tekst/sveti-grigorije-veliki/
и
http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9F%D0%B0%D0%BF%D0%B0_%D0%93%D1%80%D0%B3%D1%83%D1%80_I
Пролог:
http://svetosavlje.org/biblioteka/prolog/?m=03&d=12&a=1&date=03
Житије (последње по реду):
http://www.svetosavlje.org/biblioteka/avajustin/zitijasvetih/ZitijaSvetih0312.htm

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[DankaM]

I obratiti pažnju na vremenski period kada je sv.Grigorije Veliki ovo pisao

To je moderan čovek...

[Дејан]

^{Може ли неко да ми каже да ли жена у току циклуса може да се исповиједи?} 

Чула сам за разне забране везане за ово, крајност је била кад једна моја другарица није хтјела да уђе у Цркву јер има циклус!

овде имате тему посвећену овом проблему

 

https://www.pouke.org/forum/topic/3471-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0-%D0%B8-%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D1%81%D1%82%D1%80%D1%83%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8-%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D1%83%D1%81/#entry93798

[Arsenija]

Ne vidim zašto ne bi .

Uredan ciklus je znak da žena ima normalan rad reproduktivnih orgna i da je njena materica spremna da prihvati oplodjenu jajnu ćeliju.Jer,kao što se seme spušta u plodno tle,tako se i zametak usadjuje u zid matreice. :1736_action: Svakog meseca,za vreme plodnih dana može da se začne beba i ukoliko do toga dodje beba se razvija i hranjive materije do nje dopevaju preko krvi majke,a ukoliko do toga ne dojde ljušti se površni sloj materice i žena ima menstruaciju.

To je normalno stanje,nije to neka bolest,niti je ne daj Bože greh biti zdrav.

[Ljubičasta]

Po meni je jedino logicno objasnjenje to da se mi krvlju(vinom) kroz svetu tajnu pricesca sjedinjujemo sa Bogom ,a posto u dane ciklusa krv istice iz tijela onda tako na neki nacin ostajemo bez blagodati koju smo primili pricescem.

U manastiru Ostrog je dozvoljena i ispovijest i prilazak svetinji u vrijeme ciklusa izuzev pricesca u tom periodu.

[Justin Waters]

Po meni je jedino logicno objasnjenje to da se mi krvlju(vinom) kroz svetu tajnu pricesca sjedinjujemo sa Bogom ,a posto u dane ciklusa krv istice iz tijela onda tako na neki nacin ostajemo bez blagodati koju smo primili pricescem.

U manastiru Ostrog je dozvoljena i ispovijest i prilazak svetinji u vrijeme ciklusa izuzev pricesca u tom periodu.

 

Ovo je kao ono kad dijete vidi da pada snijeg na televiziji, pa onda misli da napolju pada....mislim, otkud ovakav nacin rasudjivanja? 

 

Onda da razmotrimo. Koliko dugo traje blagodat nakon sto uzmemo pricesce? Jedan sat, dva sata, tri dana, mjesec dana, dok opet ne zgrijesimo....?

 

Dakle dodjemo kuci poslije pricesca, i posjecemo se na noz, ili na bilo koji drugi nacin zaradimo posjekotinu, i sta to znaci da je blagodat izasla, ili odredjen procenat u zavisnosti od posjekotine? 

 

Na ovakav magican nacin se ne moze posmatrati dejstvo bozanske blagodati...djestvo bozanske blagodati je trajno, a ono sto je brise su ljudski grijesi, posto covjek stalno grijesi, treba i stalno da se pricescuje, i to zaista nikakve veze nema sa gubitkom krvi u ciklusu ili bilo kakvim drugim gubitkom krvi. 

[Драгана Милошевић]

Благодат полако одступа од мне када опет почнем да грешим док је сасвим не одгурнем од себе.

 

 

Кад ћете једном да схватите причу са крвоточивом, она није била одгурнута, већ исцељена!

У реду ако нека од нас има болне циклусе, пада у несвест па не може да присуствује службама, иначе немамо изговора баш никакввог за неодлазак у храм.