Црква и менструални циклус

[Oglo]

vezano za ovaj poslednji odgovor,pitanje

i krvotočivoj ženi i kapetanu,Gospod je odgovorio : idi,vjera tvoja spasla te je....

  Што се тиче питања... слаб сам теолог, искрено... али ако већ треба да се изјасним - рекла бих да не мислим да се "спасла те је" у тој ситуацији односило на избављење од смрти као последњег непријатеља...

hm...

da li je lakše reći opraštaju ti se grijesi,ili ustani i idi...

pa na liturgiji mi se molimo za spasenje duša naših

[Oglo]

link=topic=4135.msg477696#msg477696 date=1309902452]

g-din Lawrence

od nečega mora da se krene,

pa makar se popeo na smokvu

ono jes...

па управо тај његов покрет на више који га одводи од себе ка Господу је у преумњењу , и зато чује речи ''Данас дође спасење дому овоме''

da,

ali pokajanje nikada ne prestaje,nikada se ne možeš dovoljno preumiti,

jer je Gospod beskonačan i savršen i nema mjere rasta našega

[jermel]

То управо говори да  је живот у покајању као свадбено рухо које краси човека био он добар или зао.

[Oglo]

То управо говори да  је живот у покајању као свадбено рухо које краси човека био он добар или зао.

da,ali pokajanje koje je skopčano sa djelima,jer inače postaje očajanje

[antoneta]

  За свадбено рухо... с обзиром да су столове свадбене напунили и добри и зли, а није избачен ни добар ни зао (добар би подразумевао врлине...)... намеће се одговор да је човек без свадбеног руха заправо онај кога Господ није препознао... који је непрепознат јер није био обучен у Христа... а облачимо се у Христа, постајемо удови његовог Тела, учешћем у Евхаристији... не присуствовањем, већ учешћем, најприснијим сједињењем са самим Христом... 

  Занимљиво запажање, хм?

[Oglo]

da,zanimljivo,

pogotovo što do toga trenutka nije bila poznata evharistija

možda ona "duhovna"

[jermel]

присједињење-причешће са Христом је у личном односу а не у безличном приступању... и Јуда се ''причестио'' зар не?

[jermel]

То управо говори да  је живот у покајању као свадбено рухо које краси човека био он добар или зао.

da,ali pokajanje koje je skopčano sa djelima,jer inače postaje očajanje

Разбојник никаква дела није имао једино дело је тај покрет срца

Сетимо се и приче о Светом Бонифацију, такође и Свети Нестор нешто слично а они ни крштени нису били..

[antoneta]

  Узети у обзир да је са друге стране теолошки непоткован лаик... кога лако можете уловити у рупама које натегнуте тезе носе, хехех...

  Ако да Бог, кроз пар година уписаћу богословски факултет, па ће плодоносне дискусије бити доречене са моје стране... до тад, јавила сам Младену да обрати пажњу на ову тему кад украде мало времена, а дигресија о свадбеном руху и даље остаје интересантна... 

[Oglo]

То управо говори да  је живот у покајању као свадбено рухо које краси човека био он добар или зао.

da,ali pokajanje koje je skopčano sa djelima,jer inače postaje očajanje

Разбојник никаква дела није имао једино дело је тај покрет срца

Сетимо се и приче о Светом Бонифацију, такође и Свети Нестор нешто слично а они ни крштени нису били..

hm,

razbojnik na krstu nije imao vremena za druga djela

[sleki]

"А Исус рече: Неко ме се дотаче, јер ја осјетих силу која изиђе из мене."

Мени су рекли да је ствар у сили која је изашла из Господа, да се зато жене у циклусу не причешћују. 

Не сећам се ко ми је то рекао, било је јако давно... Можда неко ко зна може да објасни?

[jermel]

Разбојник никаква дела није имао једино дело је тај покрет срца

Сетимо се и приче о Светом Бонифацију, такође и Свети Нестор нешто слично а они ни крштени нису били..

hm,

razbojnik na krstu nije imao vremena za druga djela

Завршио бих ову дигресију на тему подвлачењем да управо тај покрет срца чини смисао (Логос) сваке врлине и да из њега извиру та добра дела као и добро дело долажења на/у Литургију  добија смисао само ако смо оденути у свечано рухо које је стање покајањa-преумњења.

а овако говори Свети Николај Нови Златоусти

''Рече Господ: Покајте се и верујте у Евангелије. Право покајање не значи само жалостити се због учињених греха, него потпун обрт своје душе од таме ка светлости, од земље ка небу, од себе ка Богу.

Покајање без овог потпуног обрта није друго до заигравање с Богом и са својом душом. А с Богом се није играти. Он милује покајника, али бије тешком руком онога ко се никако не каје или ко се неискрено и непотпуно каје. А кад Он рани, рана је дубока, и нико је не може излечити осим Њега јединога.

Каква је сврха покајања и веровања у Евангелије нека покажу ове две речи из Светога Писма. Шта је човек? Аз есм черв а не человјек, рекао је пророк Давид. Шта треба да буде човек? Богови сте и синови Божји, - ова реч је прошла кроз уста самога Христа Спаситеља. Обрнути црва у бога и сина Божјега - ето то је сврха покајања и веровања у Евангелије.''

[w.a.mozart]

4chsmu1

na žalost,nemamo bolju reč od termina -pokajanje-...

nema dovoljnu punoću

[Oglo]

Завршио бих ову дигресију на тему подвлачењем да управо тај покрет срца чини смисао (Логос) сваке врлине и да из њега извиру та добра дела

4chsmu1

[sleki]

"А Исус рече: Неко ме се дотаче, јер ја осјетих силу која изиђе из мене."

Мени су рекли да је ствар у сили која је изашла из Господа, да се зато жене у циклусу не причешћују.  0442_feel

Не сећам се ко ми је то рекао, било је јако давно... Можда неко ко зна може да објасни?

Жена крвоточна дотакну се скута Његовог и одмах оздрави. Шта да кажемо о том случају који је намерно исцрпно описан? Бејаше једна жена, која дванаест пуних година боловаше од непрестаног течења крви из доњег тела свога. Каква беда, какав бол и какав стид! Непрестано се прати и увек бити нечист. Непрекидно се чистити и непрекидно осећати смрад. Бегати из друштва и у осами јадиковати. Жалосна женска природа. Очај жене. Зашто није ишла лекарима, питало би се у нашем веку? Ишла је, жалосница. Знало се и онда за лекаре. Није она ишла само једноме него многима. И велику муку бјеше претрпјела од многијех љекара, и потрошила све што је имала, и ништа јој нијесу помогли, него још горе начинили. Онда се она поузда у Исуса. Али око Њега беху хиљаде, што се тискаху са свих страна да га виде, да га чују, да га се дотакну. Тада се реши она очајница да га се дотакне поштопото. Јер говораше сама себи: Само ако се дотакнем хаљине Његове, оздравићу. И приступивши састраг дотаче се скута од хаљине Његове, и одмах престаде течење крви њезине. Тада Исус упита ученике своје ко је то што га се дотаче, на што му ови одговорише: Учитељу, народ те опколио и турка те, а ти говориш: ко је то што се дотаче мене? Тада Господ рече ову чудну реч, велику и чудну за размишљање: неко се дотаче мене, јер ја осјетих силу која изиђе из мене.

Не лече дакле хаљине Његове саме од себе него сила Божија кроз хаљине. Као што сила Божја дејствује и лечи кроз иконе и крст. То је познато православним хришћанима из искуства. Зато они у болести и невољи додирују икону и крст и сваку освећену ствар у цркви која подсећа на хаљину Христову, па и саме зидове црквене целивају, са вером да ће им сила Господња помоћи као што је помогла оној жени крвоточној.

Теодул, Владика Николај

Хвала ти брате!  0212_rolleyes