О МОЛИТВИ И МОЛИТВЕНОМ ЖИВОТУ ХРИШЋАНА

[Иван Ивковић]

  On 8. 11. 2014. at 19:55, Иван Ивковић рече

кад вам се приспава за време молитве или вам се умноже неке споредне мисли и бриге...

Дешава се да у току молитве наилази сан, леност, туга и охлађење према свему - и то траје по неколико дана, чак и недеља. Можда си ти била покрадена тајном сујетом, гордошћу или осуђивањем, или гневом, или нечим другим. Наш непријатељ и натерује нашу природу да би у празно и у лености проводила своје дане, уместо да се припремамо за вечност... Благодат, као да за неко време одступа, да би човек боље познао немоћ своје природе и да би више прибегавао Богу, молећи од њега помоћ и заступништво. За велике подвижнике, који се боре и труде у молитви, то време јесте најблагопријатније за задобијање великих венаца.

старац Анатолије (Зерцалов)

 

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/DuhovnoUzdizanje/NeOstavljaMolitvuOptina/NeOstavljajMolitvuOptina02.htm

[Иван Ивковић]

Недавно сам почео да се упознајем са Андроид апликацијама са црквеном тематиком, као и да учесталије користим е-књиге и могу вам рећи да ми се допада. Згодно је чак и за читање богослужбених текстова иако мало непрактично када треба пратити из две или више књига... Али ако је само једна онда је врло добро.

 

Да ли активно користите електронске молитвенике? Шта мислите о томе?

[Иван Ивковић]

  On 4. 12. 2014. at 16:55, Samo Ana рече

Ja se i ne sećam kad sam zadnji put čitala molitve...

Шта знам... Свети Оптински старци кажу: "Не остављај божанствену молитву".

[Samo Ana]

  On 4. 12. 2014. at 18:41, Иван Ивковић рече

Шта знам... Свети Оптински старци кажу: "Не остављај божанствену молитву".

Hvala Ivane  Jedva ga pročitah, dugačko mnogo

[Иван Ивковић]

@@Samo Ana, а ти пожурила... Па то је драгоцена књижица. Чита се натенане и не би било лоше да јој се повремено враћамо. Свети оци нас уче да је молитва важнија од дисања јер тело без дисања и може неко време а душа без молитве неминовно умире. Наравно ту се не мисли на тзв. молитвословље већ на истинско стајање пред Богом и ступањем у однос са Њим. Има на овој теми много тога корисног па прођи мало и види. Има и за слушање. Нпр. ово је јако лепо - одломак из књиге о св. Силуану Атонском и предавање монаха Арсенија.

 

 

[Ненад Р.]

Немам ништа против електронског молитвеника , али више волим да молитвеник држим у руци .

[НиколајСвесрпски]

Ја највише волим кад ништа немам у руци. Да имам простора најрадије бих убацио налоњ у собу а на налоњ књига.

[Иван Ивковић]

  On 4. 12. 2014. at 21:41, Ненад. рече

Немам ништа против електронског молитвеника , али више волим да молитвеник држим у руци .

 

  On 4. 12. 2014. at 22:09, НиколајСвесрпски рече

Ја највише волим кад ништа немам у руци. Да имам простора најрадије бих убацио налоњ у собу а на налоњ књига.

Питање навике. Размишљао сам о томе и мој закључак је да су телефони и таблице знатно згоднији за руковање али ипак сам носталгичан према књигама. "Таштина над таштинама, све је таштина..."

[Давор73]

  On 4. 12. 2014. at 12:38, 'Иван Ивковић рече

Да ли активно користите електронске молитвенике? Шта мислите о томе?

 

 

Ја сам давно листао Алан Форд у електронском облику..И није то то... ..Изгледа је у питању осећај ,,поседовања" . Иста је ствар и са молитвеником. Може да послужи..АЛИ....

[JESSY]

Молитва је - вода жива, којом душа гаси жеђ.

Сви људи имају потребу за молитвом, више него што дрвеће има потребу за водом. Зато што нити дрвеће може да даје плодове уколико не упија воду кроз корење, нити ћемо ми моћи да доносимо скупоцене плодове побожности уколико се не напајамо молитвом. Зато треба и када устанемо из постеље да предухитримо сунце службом Богу; и када седимо за столом ради обеда и када се спремамо за починак. Или боље речено - сваког часа треба да узносимо молитву Богу, прелазећи тако помоћу молитве један пут који је једнак дужини дана.

СВ. ЈОВАН ЗЛАТОУСТ

[Срђан Ранђеловић]

 

 

 

Као што је дисање потреба, тако је и молба за нечим потреба. Недопустиво је да молитвом нешто не затражиш. Јер, као што треба да дишемо да би живели, тако нам је потребна и Његова помоћ коју, само ако то желимо, можемо лако да добијемо.

 

Оно што понекад не можемо успети сопственим напорима, можемо лако да постигнемо молитвом, наравно ако се непрестано молимо за то. Треба да се непрестано моли и онај који је у тузи и онај коме је све потаман, и онај ко је у беди и онај ко је богат - да онај који не оскудева ни у чему остане на благостању а онај коме нешто иде наопако и сиротињи - да крене набоље и да успех и радост замене тугу, дођу мир и утеха.

 

Говорила је Ана, мајка Самуилова, све једно исто и није престајала да се моли, проводећи пуно времена с истим речима. Тако је и у Јеванђељу Исус заповедио да се молимо, обративши се својим следбеницима речима: А када се молите, не празнословите као незнанобошци, јер они мисле да ће за многе речи своје бити услишени (Мат. 6, 7) и ту нас учи како да се молимо, показујући нам - да би нам се молитва услишила, да то не зависи од мноштва речи већ од будности ума.

 

Уколико се молимо, благословљени смо и постајемо храм Светом Духу те нам све лакше полази за руком. Било где да се налазимо, имамо свој олтар уз себе јер смо тако ми сами и свештеник и олтар и жртва која се приноси. У сваком тренутку можемо да изградимо свој олтар само ако то желимо, и ништа нас неће спречити у томе - ни доба дана ни место на којем смо, па и ако не клечимо и ако се не ударамо у груди и не подижемо руке ка небу већ се усрдно помолимо, наша молитва ће бити потпуна. Тако је могуће да жена која док плете или преде вуну, погледа ка Њему и топло се помоли; да човек који је кренуо у куповину, нашавши се сам у једном тренутку, почне да изговара молитву, али и кожар док шије коже, може своје мисли да узвиси ка Господу; могуће је и да слуга, као и онај што је непрестано на путу или онај што ради у кухињи, када не може да оде у цркву да се помоли, то уради у било ком тренутку дана или ноћи, срдачно и понизно, јер Бог не презире место где ће се обавити молитва већ само једно тражи - јасан ум и душу искрену.

 

И како је могуће, каже неки светски човек посвећен Суду, да се неко моли свакодневно по три сата и да трчи у цркву? Па ето, могуће је и веома једноставно јер ако не може да оде у цркву, он ће ту, где се затекао, да се помоли. Не треба му толико глас колико ум, нити да подиже руке ка небу већ да му душа буде сконцентрисана и не треба да буде непомичан да би био миран. Тако и оној Ани, молитве нису биле услишене због величанствених речи нити због снажног гласа, него зато што је молитву изговарала срцем: Али Ана говораше у срцу свом, уста јој се само мицаху, а глас јој се не чујаше (1. о Царевима 1,13) и наставља: Иди с миром, а Бог Израиљев да ти испуни молбу, зато што си га молила (1,17)... И господ се опомену ње (1,19). То су урадили небројено пута и многи други. И док једни вичу, прете, уцењују, они други стоје мирно и тихо се моле у себи обраћајући се Богу с мало јасних речи у мислима, ничим неометани, ма где да су се нашли, у било које време. Ето, уради и ти тако: горко уздахни и сети се својих грехова, погледај ка небу и проговори умом Помилуј ме, Господе, и твоја молитва ће бити потпуна. Јер, онај ко каже Господе, помилуј ме, исповедио се. И ко је рекао Господе, помилуј ме, примио је опроштај за грехе своје и оствариће Царство Небеско.

 

Тако се и Мојсије молио, без и једне изговорене речи, када му се Господ обратио: Што вичеш к мени? (Излазак 14,15) Јер људи чују само тај - унутрашњи глас, док Господ чује и све оне који вапе и запомажу у себи. То значи да нас Он чује иако ништа не говоримо када се привржено молимо у себи, било да смо пошли у куповину, било да смо се нашли с пријатељима и нико од присутних или оних око нас, неће моћи да препозна шта ми то радимо. Као и Ана што је тада урадила моливши се да затрудни, а Господ јој услишио молитву. Толико јак је био њен унутрашњи вапај.

 

Само је Илије приметио како се помичу њене усне. Глас јој је био запечаћен, али не и снага њене молитве, јер се молила свом душом и срцем. То је заправо, молитва, када глас долази изнутра. Бол душе која се изражава не гласом већ срцем.

 

Када смо поверовали да ће нам наше куће постати гробови, у току снажног земљотреса и када смо завапали - Господе, помилуј!, тада је Господ само једним трептајем услишио нашу молитву и умирио тло које је дрхтало.

 

Потпуно је немогуће да човек који се непрестано усрдно моли Богу, буде грешан. Објаснићу и како. Онај који греје ум и оплемењује душу молитвом, приближава се Богу, разговара с Њим тражећи опроштај од грехова, молећи да буде саосећајан и да му подари мир и елиминише људске слабости, изгради му супериоран став у односу на искушења. Тако, када види свог непријатеља или неку лепу жену, то неће утицати на њега и неће га подстаћи на грех, јер ватра молитве још увек гори у њему и одаљава сваку грешну помисао. Но, пошто смо људи и пошто је сасвим природно да се понекад олењимо, када прођу два или три сата после молитве и када она ватра почиње полако да јењава, треба се поново помолити да се она ватра разбукне и опет нам загреје захлађено срце. И ако се тако ради целог дана, ти интервали загревања срца и душе молитвом, држаће нас подаље од нечастивог, не допуштајући му да нам се увуче у мисли и наведе нас на неки грех.

 

(Свет молитве, изд. Каламос, стр.121-126)

 

25.јануар 2015 год.

Превела с грчког: Бранкица Богдановић

 

 

 

 

Манастир Лепавина

[Ljubičasta]

[Kaludjerovic Sreten]

procitah ovo,divno je.

[Иван Ивковић]

Архимандрит Рафаил (Карелин) - Непријатељи молитве

[Иван Ивковић]

 

Internet radio Blagovesti - Emisija "TIHI GLAS"
Takosava Damjanović čita tekst "NEPREKIDNA MOLITVA"
"Potpuno je nemoguće da čovek koji se neprestano usrdno moli Bogu, bude grešan. Objasniću i kako. Onaj koji greje um i oplemenjuje dušu molitvom, približava se Bogu, razgovara s Njim tražeći oproštaj od grehova, moleći da bude saosećajan i da mu podari mir i eliminiše ljudske slabosti, izgradi mu superioran stav u odnosu na iskušenja...."
 

http://www.manastir-lepavina.org/vijest.php?id=8382