О МОЛИТВИ И МОЛИТВЕНОМ ЖИВОТУ ХРИШЋАНА

[Ведрана]

Прву молитву коју су моја деца научила као мала била је из једне дечије књижице а ако добро памтим :

Крст на води

Крст на гори

Крсти Боже место моје

Где ја сним

Где ја спим

Крст ме чува до поноћи

А Анђели од поноћи

Мајка Божја док је света

А сам Господ на век века!

А затим је све дошло спонтано,заиста и Оче наш и Богородице Дјево и Символ све су научили некако једноставно и на време,кад су могли лепо да изговарају да памте.

А родитељи се увек моле за своју децу то је просто у нама и природно зар не?

Како кажу и кад грди мајка благосиља

[Јанко]

Please, please...

Да ли неко има текст оне лепе дечије молитвице:"Легох спати, Бога звати..." Некад сам је чуо, али никад нашао, па...

[Хелена Вујовић]

Please, please...

Да ли неко има текст оне лепе дечије молитвице:"Легох спати, Бога звати..." Некад сам је чуо, али никад нашао, па...

Лепа је то песмица:

'' Легох спати Бога звати

и анђеле призивати.

Бог се деси на небеси,

небеса се отворише

анђели се поклонише

Христа Бога замолише,

где ја легнем, где ја спим

да никакво зло не сним.

Крст на небу крст на земљи,

крсти Боже место моје,

где ја легнем где ја спим

да никакво зло не сним.

Амин. ''

[Јанко]

Кад дођем кући биће касно, али од сутра УЧИМОООООО!

.hvala.

[Хелена Вујовић]

Кад дођем кући биће касно, али од сутра УЧИМОООООО!

.hvala.

Благо деци због таквог родитеља

[Anette]

Лепа је то песмица:

'' Легох спати Бога звати

и анђеле призивати.

Бог се деси на небеси,

небеса се отворише

анђели се поклонише

Христа Бога замолише,

где ја легнем, где ја спим

да никакво зло не сним.

Крст на небу крст на земљи,

крсти Боже место моје,

где ја легнем где ја спим

да никакво зло не сним.

Амин. ''

Monahinje su me ucile ovako:

Podjoh spati, Boga zvati i andjele prizivati,

Bog se desi na nebesi,nebesa se otvorise, andjeli se poklonise, Hrista Boga zamolise,

kad je legnem kad ja spim da nikakvo zlo ne snim.

Sveta Djeva rodi sina Ucitelja, Krstitelja,

krsti, Boze, mesto moje gde ja snim i zaspim,

s krstom legoh, s krstom ustah,krst me cuva do ponoci,

andjeli od ponoci, Gospod Bog vavek. Amin

[Хелена Вујовић]

Monahinje su me ucile ovako:

Podjoh spati, Boga zvati i andjele prizivati,

Bog se desi na nebesi,nebesa se otvorise, andjeli se poklonise, Hrista Boga zamolise,

kad je legnem kad ja spim da nikakvo zlo ne snim.

Sveta Djeva rodi sina Ucitelja, Krstitelja,

krsti, Boze, mesto moje gde ja snim i zaspim,

s krstom legoh, s krstom ustah,krst me cuva do ponoci,

andjeli od ponoci, Gospod Bog vavek. Amin

Па да,сада је песмица потпуна и много лепша. Видела сам да нашто фали само нисам знала шта Хвала.

[Anette]

Ma, nema na cemu, uvek. bliss jeeee

[Хелена Вујовић]

Mолитвено уздисање мајке за своју децу

Боже, Творче свих твари!

Додајући милости милост, Ти си ме учинио достојном да будем мајка породице; благост Твоја подарила ми је децу, и ја се усуђујем да кажем: они су Твоја деца! Јер си им Ти даровао живот, оживео их бесмртном душом, препородио их Крштењем за живот, који је у складу са Твојом вољом, усвојио си их и примио у недра Своје Цркве.

Господе, сачувај их у благодатном стању до краја живота; удостој их да буду причасници тајни Твога Завета. Осветљуј их Твојом истином. Нека је свето у њима и кроз њих, свето Име Твоје. Даруј им за то начине, стрпљење и снагу.

Оче Небески, даруј ми благодат да свестрано пазим да не саблазним децу своју мојим поступцима, већ, стално имајући у виду њихово понашање, да их одвраћам од заблуда, исправљам њихове грешке, обуздавам њихову тврдоглавост и самовољу, да се не заносе безумним помислима, да се не погорде у својим помишљањима, да не забораве Тебе и Твој закон, да безакоње не уништи њихов ум и здравље.

Да греси не ослабе њихове душевне и телесне снаге. Пошаљи им Твоју благодатну помоћ у њиховом васпитању за славу Имена Твог и за корист ближњих. Свеблаги Боже, учини ме мајком, која се весели због деце своје, да она буду моја срећа у све дане живота мога и ослонац мој, у мојој старости. Удостој ме, мене која се уздам у Твоје милосрђе, да станем с њима на Страшном Суду Твом и са недостојном одважношћу кажем: Ево мене и деце моје, коју си ми Ти дао, Господе! Да заједно с њима, прослављајући неизречену благост и Твоју вечну љубав, хвалим пресвето Име Твоје, Оче, Сине и Душе Свети, у векове векова. Амин.

molitvenik.in.rs

[Anette]

Чудо мајчине молитве

У Бога нисам веровао. Када је наступило време да идем у војску,моја мајка која је често одлазила уцркву ми је дала цедуљу са написаном молитвом и рекла:«Сине, нека она буде увек сатобом». Касније сам сазнао да је то био 90 псалм. Допало ми је даслужим у деснтним јединицама. У војсци не дозвољавају да се има нешто сувишно у џеповима, и ја сам зашио молитву у јакни на левом рамену.

Први скок са падобраном.

Никада нећу заборавити тај тренутак када сам падајући кроз ваздушно пространство повукао ручицу и ... падобран се није отворио. Повукао сам ручицу и резервног падобрана - ни он се није отворио. Земља се увелико приближавала. У тим секундама нисам могао да дођем до мамине молитве и да је прочитам, већ сам само ударио то место на коме је била зашивена и повикао: "Господе спаси ме!" Као одговор на молит вуф, падобран се отворио. Потом је било: питања надређених и другова, мамина радост имамине сузе, али пре него што сам се и спустио на земљу, обећао сам да ћу уписати семинарију. А потом сам завршившиo семинарију отишао у манастир и данас сам јеромонах.

[Хелена Вујовић]

Чудо мајчине молитве

У Бога нисам веровао. Када је наступило време да идем у војску,моја мајка која је често одлазила уцркву ми је дала цедуљу са написаном молитвом и рекла:«Сине, нека она буде увек сатобом». Касније сам сазнао да је то био 90 псалм. Допало ми је даслужим у деснтним јединицама. У војсци не дозвољавају да се има нешто сувишно у џеповима, и ја сам зашио молитву у јакни на левом рамену.

Први скок са падобраном.

Никада нећу заборавити тај тренутак када сам падајући кроз ваздушно пространство повукао ручицу и ... падобран се није отворио. Повукао сам ручицу и резервног падобрана - ни он се није отворио. Земља се увелико приближавала. У тим секундама нисам могао да дођем до мамине молитве и да је прочитам, већ сам само ударио то место на коме је била зашивена и повикао: "Господе спаси ме!" Као одговор на молит вуф, падобран се отворио. Потом је било: питања надређених и другова, мамина радост имамине сузе, али пре него што сам се и спустио на земљу, обећао сам да ћу уписати семинарију. А потом сам завршившиo семинарију отишао у манастир и данас сам јеромонах.

Lepa prica. Velika stradanja koja prevazilaze nase snage nas ''bude'' i bacaju u narucje Gospodu. Podseti me na nesto. Davno sam poznavala devojcicu koja je u grozotama rata otkrila Boga,prelomno je bilo u trenutku kada su zamalo hteli da ubiju nju i njenu porodicu. Do tada je niko nije ucio molitvi,pricao o Bogu. Kada vise nisu znali sta ce i kao ranjene srne se sakrile iscekujuci naredni tren,sama je sklopila ruke i vatrena molitva joj je potekla iz srca,tako malom detetu od 13-14 godina. Bogu hvala nisu ih otkrili i zivi su ostali.

[Хелена Вујовић]

[quote name=Милан Меденица ' timestamp='1284328611' post='217481]

имам једно питање, а можда буде двоструки одговор:

како ви Бога посматрате - као неки кип 20 метарски који пуца бичем кад погрешите или као својег родитеља, трећег по реду?

и шта каже тај кип од 20 метара у вашим мислима, а шта каже трећи родитељ?

Boga posmatram kao Izvor ljubavi,kao prvog Roditelja koji mi daje zivotnu energiju,mi smo Njegova stvorenja,Gospod zna nasu slabu prirodu i verujem da nam prasta sagresenja bas zato sto neizmerno za nas razum voli ljude,nase nedostojne molitve...pa zar se mi umemo moliti dostojno? Naisla sam na divan tekst u kom pise da se sa nama Duh Sveti moli za nas Bogu i da ce nas On nauciti pravoj molitvi. Bitan je trud,da ga ulozimo sa snagom koju imamo i koliko mozemo.

[Милан Меденица :)]

сестро драга, ДОСТОЈНА СВЕТОГ ПРИЧЕШЋА СИ ПОСТАЛА КАД СИ КРШТЕНА па према томе и сваког другог дара и односа са Богом

само се ти моли искрено, својим речима и не брини да ли ће та музика твог срца и уста "парати" уши нашем вољеном Оцу

[Драган άσημος :)]

Када се молиш без радости молитва твоја не стиже до Бога. Тугаљивост твоја, брига твоја, туга твоја постаје један чврст насип, један врт неприступачан за свјетлост и глас и ништа се не успиње горе ка Богу.....Без радости све што затражиш је самољубиво. Ситничавост, нешто што те одваја од Бога.....Духовни живот је, дакле, спрега двају елемената:одрицања, дакле предавања себе Христу, ирадости, која проистиче из повјерења у Бога, из спознаје и осјећања да се Христос за мене разапео, да ми је Христоа припремио станове вјечне, да ми је Христос уготовио красоте на небу. И као што смо рекли радост извире из сигурности у Бога, дакле из доживљавања јединства са Богом и другим људима.

ИЗ КЊИЖИЦЕ "РАДОСТ, ПРОПАСТ ТУГЕ"

АРХИМАНДРИТ ЕМИЛИЈАН МЕТЕОРИТСКИ И СВЕТОГОРСКИ

[Хелена Вујовић]

Prvi koraci...

Uploaded with ImageShack.us