ПРИДРУЖИТЕ СЕ: Саборно читање Псалтира за добробит народа и мир у Цркви

[JESSY]

Psalam 123.

Pesma stepenica (1) Da Gospod ne beše s nama.

 

Sadržaj

 

Oni, koji su ušli u judejsku zemlju, ispevali su petu pesmu i prinose molitve za to, što su se izbavili od ropstva i neprijatelja, koji su im pretili tokom puta.

 

Iz tumačenja Jefimija Zigabena:

 

(1) Da Gospod ne beše s nama, neka kaže Izrailj; (2) da Gospod ne beše s nama kada ustadoše ljudi na nas, onda bi nas žive progutali. Ove reči izgovaraju Jevreji u vreme njihovog povratka u otadžbinu - u Jerusalim. Blagodareći svetom Bogu, on ukazuje da su se protiv njih pobunili svi susedni, neprijateljski narodi. I zaista, da Gospod nije bio s nama i da nam nije pomogao, ne bismo se izbavili iz njihovih ruku i ovi okolni narodi bi nas žive progutali, podstaknuti na to zavišću. U ovom slučaju, izraz: žive bi nas progutali ukazuje na bliskost propasti i istrebljenja Jevreja.

(3) Kada se razgnevi jarost njihova na nas, onda bi nas voda potopila. Vodom se naziva stremljenje ili snažno kretanje onih naroda, koji su živeli u susedstvu Jerusalima. Kad su se, kaže, okolni narodi razgnevili na nas zato što smo ponovo zadobili svoju otadžbinu, tj. Jerusalim, ta njihova težnja uistinu bi nas potopila da Bog nije bio naš pomoćnik.

(4) Potok bi prošla duša naša. Jevreji na ovom mestu potokom nazivaju hitro i užurbano kretanje okolnih naroda, koji su napadali sve što su susreli na svom putu. Teodorit kaže: "Kao što potok, sastavljen od mnogih izvora, postaje snažan ali nema dugačak tok, tako su se i oni, koji su napali na Jerusalim, sabrali iz mnogih i različitih naroda, ali su sudom Božijim bili uništeni. O tome govori prorok i kao da kaže da ove narode ništa ne bi sprečilo da ih potope, da ih u tome nije sprečila svemoćna pomoć Božija."

(6) Blagosloven Gospod, Koji nas ne dade za lov zubima njihovim. Jevreji zubima označavaju zverstvo i snagu okolnih naroda, koji gotovo da su želeli da ih žive progutaju, slično kao što divlje zveri gutaju žive ljude.

(7) Duša naša kao ptica izbavi se od zamke lovačke. Kao što je gorenavedenim rečima David izrazio silu, zverstvo i surovu razjarenost okolnih naroda koji su napadali Jevreje, ovim rečima ukazuje na slabost i nemoć Jevreja. I kao što je, prema rečima svetog Zlatousta, ptičica slaba i predstavlja lak plen za lovce, tako su bili slabi i Jevreji nakon svog povratka u otadžbinu, tj. u Jerusalim, zbog čega su bili lak plen za svoje neprijatelje. Prepodobni Nikita Stitat pod pticom podrazumeva dušu svakog svetog čoveka: ona je lagana, okriljena i veoma brzo leti. Kada spazi zamku koju su joj pripremili lovci, tj. ljudi i demoni, ona istog časa uzleće na nebesa. Duša grešnika, međutim, nije takva: ona je otežala od mnoštva grehova i više ne može da uzleti, zbog čega lako pada u đavolske zamke. Prema nekim tumačenjima, zamka označava zasede i otmice koje su ovi narodi pripremali Jevrejima; kada su one bile uništene, Jevreji su se izbavili od svih svojih neprijatelja.

(8) Pomoć je naša u ime Gospoda, Stvoritelja neba i zemlje. Naša pomoć, tj. pomoć Jevreja, kojom su se izbavili od zlih namera susednih naroda, nije bila data u vidu bojnih kola, konja i vojne sile, nego samo Imenom istinitog Boga, tj. time što su Ga s verom prizivali. Nešto slično rečeno je i u 19. psalmu: Jedni se hvale kolima, a drugi konjima, a mi ćemo se veličati Imenom Gospoda Boga našega. Ovaj psalam dolikuje i svim hrišćanima, koji su se Božijim promislom i sadejstvom izbavili od iskušenja. Sveti Zlatoust kaže: "Vidiš li kakvog cara i vojskovođu imaš? To je Tvorac, Koji je jednom rečju stvorio tako ogromna (nebeska) tela. Stoga ne treba da očajavaš, nego da odvažno bdiš i da se podvizavaš; ne da spavaš, nego da uzmeš oružje i da ukrepiš svoju revnost, kako bi neprestano vojevao. Hristos je krstom uništio sve njegove zamke, jaki je svezan, njegovi sasudi su razbijeni a njegova sila poražena. Zašto ga se onda plašiš? Reci mi zašto drhtiš? Zapoveđeno ti je da pogaziš onoga, kojemu je oduzeta sila. Zašto onda on često pobeđuje? Zbog naše slabosti. Ako odlučiš da mu se usprotiviš, on se neće usuditi da zarati s tobom, i neće moći da te pobedi čak ni kad spavaš. To, što on pobeđuje, ne potiče od njegove sile nego od tvog nemara, i zato se tvoj pad ne može opravdati."

[JESSY]

Psalam 124

Pesma stepenica (1) Koji se uzdaju u Gospoda kao Gora su Sion.

 

Sadržaj

 

Šestu pesmu su ispevali kad su došli do one gore, za kojom su najviše čeznuli. Kada su nakon toga videli grad, neutvrđen zidinama, mole se da pomoć Gospodnja postane njegova tvrđava. Iako se nadaju da će izbeći neprijateljske napade, znaju da to neće biti drugačije osim uz pomoć tog istog Boga, Koji (3) neće ostavipš štap Grešnika na nasleđu pravednika i svetih Svojih.

(5) Mir na Izrailja, jer se mir, koji prevazilazi svaki um (Filiplj. 4; 7) daje samo onima koji imaju um. Međutim, i oni su se, nakon istrebljenja neprijatelja, naslađivali mirom.

 

Iz tumačenja Jefimija Zigabena:

 

(1) Koji se uzdaju u Gospoda kao Gora su Sion. Reči ovog psalma povezane su sa rečima prethodnog: i one su zahvalne i pobedničke, jer su Jevreji izvojevali pobedu nad pobunjenim okolnim narodima i stekli slobodu. Sion je nepokolebiva i nerazrušiva gora; tako su nepokolebivi i čvrsti i oni, koji se uzdaju u Gospoda. Sveti Zlatoust kaže: "Šta znači dodatak Sion! Zašto nije jednostavno rekao da su kao gora, nego je pomenuo upravo ovu goru? Pod tim je podrazumevao da se nesrećama ne sme dopustiti da nadvladaju nego da, naprotiv, sve treba hrabro podnositi, kao što je i ova gora dugo bila pusta i ogolela, a sada je opet dostigla svoje pređašnje blagostanje."

Heće se pokolebati do veka koji živi u Jerusalimu. Ovim rečima ukazuje na žitelje višnjeg Jerusalima jer se upravo oni, koji su udostojeni blaženstva, neće pokolebati u vekove. Blaženi Teodorit kaže: "Onaj koji živi u Jerusalimu, trebalo bi da živi i po jerusalimskim zakonima, jer prorok obećava nepokolebivost samo onima, koji žive u pokornosti odlukama Zakona."

(2) Gore su oko njega, i Gospod je oko naroda Svoga, od sada i do veka. Prorok u nastavku kaže: donji i vidljivi Jerusalim ima svoj bedem i čvrstinu u gorama koje ga okružuju ali isto tako ima i zaštitu i pomoć od Gospoda. To je, prema svetom Zlatoustu, njegova najbolja i najistinitija zaštita.

(3) Jer neće ostaviti Gospod štap grešnika na nasleđe pravednih. David ovde navodi razlog zbog kojeg će Gospod čuvati Jerusalim i njegove žitelje. Sveti Zlatoust tumači: "Bog neće dopustiti da štap, carstvo i sila grešnika, tj. bezbožnih i zlih ljudi kakvi su bili okolni narodi, caruje nad pravednicima koji žive po zakonu Božijem i koji čine Božije nasleđe i udeo. Grešnicima se nazivaju i demoni, kojima Bog ne dopušta da do kraja iskušavaju Njegove pravednike."

Da ne bi pravedni pružili ruke svoje na bezakonje. Blaženi Teodorit: "U nastavku navodi i razlog zbog kojeg Gospod neće ostaviti štap Grešnika na nasleđe pravednih: On ne želi da se pravedni nauče zlu tj. da padnu u poroke, pomislivši da u svetu ne postoji Onaj, Koji njime rukovodi i upravlja." Sveti Zlatoust: "I kroz urazumljenje iskušenjem i kroz darovanje dobara, pravednik postaje sve bolji i neprestano se podvizava u vrlini, naučivši lekciju i od jednog i od drugog." Nikita Stitat: "Pod štapom Grešnika podrazumeva podsticaj ka grehu koji uzrokuju demoni. Bog mu neće dopustiti da se ukoreni u srcu pravednih, jer ih (demone) On kažnjava snažnije od štapa i biča."

(4) Učini dobro, Gospode, dobrima i pravima srcem. Prorok ovaj psalam završava molitvom i kaže: Gospode, podaj dobro dobrima, onima koji u srcu imaju ono što je pravo i ljudima u kojima nema zlobe i lukavstva.

(5) One koji skreću u pokvarenost odbaciće Gospod sa delateljima bezakonja. U nastavku dodaje da će Gospod kazniti one koji skreću u iskrivljene i raskalašne postupke i u prevrtljive i zle pomisli, odnosno, On će se od njih odvratiti kao i od bezakonika.

Mir na Izrailja! "O, kad bi mir došao na izrailjski narod", zaključuje prorok. Tako se ovaj psalam tumači u istorijskom smislu. On, međutim, dolikuje i onim hrišćanima, koji obitavaju u uzvišenoj i nepobedivoj Crkvi Hristovoj i koje, kao zidine i ograde, okružuju uzvišeni učitelji. Osim toga, i Sam Hristos ograđuje Svoj hrišćanski narod.

[JESSY]

Psalam 125

Pesma stepenica

 

Sadržaj

 

Sedmu pesmu su ispevali oni koji su se uverili u svoje izbavljenje, jer se već nalaze u samom gradu. Mole se za ostale, koji su još u Vavilonu, da i oni budu izbavljeni od ropstva.

(1) Kada vraćaše Gospod roblje sionsko, bejasmo utešeni. Ovo apostoli prorokuju o sebi i o verujućima iz neznaboštva, jer u Davidovo vreme nije bilo ropstva. Zbog toga se, možda, misli na duhovno ropstvo, jer reč rekoše (2) proročanski ukazuje na budućnost:

(2) Tada rekoše u narodima: velike stvari učini Gospod sa njima. To (robovanje) svima pokazuje da smo dostojni suza. Naime, svi se dive velikim delima Božijim, jer nas je Bog izbavio iz tog gorkog ropstva. Mi kličemo (jer nismo bezosećajni) iako nam nisu vraćena sva naša braća, za koju i molimo: Povrati, Gospode, roblje naše kao potoke na jugu.[1] Time pokazuje da je većina Jevreja ostala u Vavilonu, zbog čega se i njihov povratak poredi sa tokom egipatske reke, budući da jugom naziva pustinju.

(5) Koji su sejali u suzama, požnjeće u radosti. (6) Idući iđahu i plakahu. Onima, što se mole za one koji su ostali u ropstvu, prorokujući Duh odgovara: ako budu plakali zbog onih što su ostali u Vavilonu, i oni će se vratiti.

 

Iz tumačenja Jefimija Zigabena:

 

(1) Kada vraćaše Gospod roblje sionsko, bejasmo utešeni. I ovaj psalam se nadovezuje na prethodni i govori o povratku iz ropstva, odnosno o dolasku u otadžbinu, na Sion, njegovih (sionskih) čeda. Govoreći o utehi, David pod tim podrazumeva njihovu slobodu i olakšanje. Blaženi Teodorit kaže: "Gospod je kao Svecar zapovedio Jevrejima da se vrate. Međutim, bilo je mnogo zlonamernika i protivnika zakona Božijeg, koji se nisu saglasili sa ovim povratkom. Oni pak koji su se marljivo podvizavali u otačkoj pobožnosti i bili naklonjeni zakonitom bogosluženju, s radošću su prihvatili zapovest o povratku. Oni se u ovom psalmu, videvši svoju slobodu, raduju i mole da i svi njihovi saplemenici budu udostojeni te slobode."

(2) Tada se ispuniše radošću usta naša i jezik naš veselja. Nakon povratka u otadžbinu, u Jerusalim, naša usta ispunila su se radosnim rečima, koje su izražavale našu unutrašnju, duševnu radost, a jezik naš bio je preispunjen veseljem. David ovde, u vidu proroštva, o budućem govori kao o prošlom.

Tada rekoše u narodima. Kad vide da smo se vratili u svoju otadžbinu i da smo se tamo nastanili, narodi će se zadiviti našem čudesnom povratku i reći: Velike je stvari učinio Gospod sa njima.

4. Povrati, Gospode, roblje naše, kao potoke jugovinom (na jugu).[2] Vrativši se u Jerusalim, Jevreji se mole i za one koji su ostali u Vavilonu, gde je još uvek bilo mnogo njihovih saplemenika. Povrati, Gospode, i ostale jevrejske zatočenike koji su ostali iza nas. Podstakni ih da se vrate, kao što posredstvom južnog vetra podstičeš vodu da se vrati u potoke presahle tokom zime. Naime, južni vetar svojom toplotom razbija zgusnute oblake i iz njih ispušta kišu, tako da sa snažnim naletom i brzinom pokreće proticanje vode kroz suve potoke. Ili je, možda, kao potoci, rekao misleći na brzinu kojom teku potoci, i moleći da se i Jevreji isto tako brzo vrate iz vavilonskog ropstva. Prema Teodoritovom tumačenju, pod jugom podrazumeva Jerusalim, budući da se on u odnosu na Vavilon, koji je na severu, nalazi na jugu. Nije neuobičajeno ni da proroci pod jugom podrazumevaju Jerusalim (Jezekilj, Avakum). Sveti Grigorije Nisijski kaže: "U višem smislu, severom se naziva đavo a jugom Gospod, kako Ga je nazvala i nevesta (Crkva) u Pesmi nad pesmama: Ustani cevepe, i hodi juže (Pesma 4; 16), jer se razlučuje od satane a sjedinjuje sa Gospodom. Isto tako, i mi kao da se razlučujemo od hladnog mesta, tj. od greha i od njegovog oca (đavola), obraćajući se vrlini i Gospodu i postajući plameni duhom." Nikita Stitat daje sledeće objašnjenje: "Tako se i svetitelji neprestano mole da se njihov zarobljenik, tj. um, vrati jugom, tj. darodavcem pokajničkih suza, odnosno Duhom, kako bi, kao voda iz zimskog potoka, iz nepomućenog i tihog uma počeli da ističu talasi umilenja."

5. Koji su sejali u suzama požnjeće u radospš. Oni koji seju molitvene suze sa nadom u spasenje, s radošću će požnjeti plod molitve, a on se sastoji u oslobađanju od nevolje koja ih dovodi u pometnju. Ove reči su uopštene i priliče svima, koji se nalaze u nevolji i iskušenju.

6. Idući idoše i plakaše, bacajući seme cvoje. Od opšteg, koje je prethodno izrekao, David se ponovo vraća ka pojedinačnom i govori o Jevrejima u zarobljeništvu: kada su odlazili u Vavilon, išli su i plakali i, kao što smo rekli, suzama sejali nadu u slobodu i u svoje spasenje.

Dolazeći doći će s radošću, uzimajući rukoveti cvoje. Kad se Jevreji iz zarobljeništva vrate u svoju otadžbinu, u Jerusalim, sa sobom će radosno nositi i svoje useve, tj. požnjeće plod nade u svoje spasenje koji su sejali sa suzama. Kao što je semenu pšenice potrebna kiša da bi donelo plod, tako su i semenu nade, da bi dalo plod, potrebne suze. I kao što je potrebno da njiva bude uzorana i izbrazdana, tako su i duši potrebna iskušenja i nevolje da bi omekšala njena otvrdlost i da, prema rečima svetog Zlatousta, na njoj ne bi poniklo trnje i korov, odnosno strasti i njima slično rastinje greha.

[JESSY]

Psalam 126

Pesma stepenica. Solomonu

 

Sadržaj

 

Osma pesma je ispevana u vreme kad su već bili položeni temelji hrama, i Izrailjci se nadaju da će ono što grade biti nepokolebivo. Zbog toga Psalmopojac prikriveno prorokuje o ponovnom rušenju hrama u vreme rimske vladavine. Tome prisajedinjuje i proroštvo o Crkvi Hristovoj. Pesmu je proročki ispevao Solomon, a takvi su, nesumnjivo, i psalmi Zaharije i Ageja. Osma pesma se s pravom smatra za početak Novog Zaveta.

(1)Ako Gospod ne sazida dom, uzalud se trude oni koji ga zidaju. To govori Jevrejima, koji su imali visoko mišljenje o čvrstini zdanja.

(2) Kad On ljubljenima Svojim dade san. (3) Evo nasleđe Gospodnje su sinovi. Rasuđujući o hramu, nemojte visoko misliti o sebi, kao da je on vama dat u nasleđe. Hram, naime, nije vaše nasleđe. Naprotiv, kada uspokoji ljubljene Svoje iz prvog naroda, tj. proroke, daće ga Svojim sinovima. Ko su ti sinovi, ako ne Hristovi učenici? Obećanje i blagoslov Božiji u deci daruje se u vidu neke nagrade onima, koji su svoju nadu položili na Boga. Nagrada ploda utrobe. Plod utrobe je spasenje duha, prema onome što je rečeno: Mučismo se i rodismo duh spasenja, i njega satvorismo na zemlji (Isa. 26; 18 - prema Septuaginti). Kao nagrada i nasleđe ovoga ploda biće darovano usinovljenje.

(4) Kao što su strele u ruci jakoga, tako su sinovi onemoćali. Onemoćalima naziva odbačene iz prvog naroda. Njihovi sinovi, tj. apostoli, postali su strele Silnoga, kojima je ustrelio protivničke sile.

(5) Blažen je koji ispuni želju svoju od njih. Blaženima među njima naziva one, koji će iskoristiti pouku. Neće se postideti kada Govore neprijateljima svojim na vratima Grada. Očigledno ukazuje na pojavu (evanđelske) propovedi.

[JESSY]

Psalam 127

Pesma stepenica

 

Sadržaj

 

Deveta pesma veliča onoga koji je pristupio strahu Božijem i, ukazujući na apostole, uzgredno naziva blaženima i one što su poverovali.

(1) Blaženi svi koji se boje Gospoda. (3) Žena tvoja kao loza plodna. Onome koji se boji Gospoda ne daje se na dar bilo kakva žena, nego žena ukrašena dobrim plodovima, jer je dobra žena - dobar udeo.

(5) Videćeš dobra Jerusalimova u sve dane života svoga, tj. duhovna dobra, kakva oko ne vide, itd. (1. Kor. 2; 9).

(6) I videćeš sinove sinova svojih. Mir na Izrailja! Pod tim podrazumeva obećanja. Kao što su prvi plodovi porod bogoljubive duše, tako su i drugi plodovi porod obećanja.

 

Iz tumačenja Jefimija Zigabena:

 

(1) Blaženi svi koji se boje Gospoda. I ovaj psalam je povezan i saglasan s prethodnim. Reč "blažen" David ovde upotrebljava u opštijem i potpunijem smislu, i uistinu blaženima, blaženima u pravom značenju te reči, naziva one koji se boje Gospoda. Ovde je dodao i reč "svi", čime je, prema rečima sv. Zlatousta,pokazao da svi koji se boje Gospoda, bez obzira da li su sluge, siromasi ili stradalnici, nemaju nikakvu prepreku da budu blaženi. Naprotiv, onaj što se ne boji Boga, čak i ako bi imao sva blaga, kakva se pohvaljuju i pobuđuju zavist kod ljudi, najnesrećniji je od svih i dostojan sažaljenja. Onaj, međutim, koji se boji Boga, čak i ako strada - a od čega ljudi beže i odvraćaju se - srećniji je i blaženiji od ostalih. Ove reči možemo razumeti i drugačije: telesna lepota, snaga, slava, mnoštvo dece ili dobra deca, kao i tome slična telesna dobra, ne zaslužuju da budu nazvana blaženima, jer su nepostojana. Nakon ovoga, David objašnjava ko su oni, koji se boje Boga:

Koji hode putevima Njegovim, tj. Boga se boje oni što hode putevima koje je uzakonio Bog i koje je otkrio u Svojim svetim zapovestima. Sveti Zlatoust: "Kakvi su to putevi? To je vrlinski život. On se naziva putevima Njegovim, jer se takvim životom može pristupiti Bogu. Nije rekao 'put' nego putevi, budući da su raznoliki i da je stupanje na njih lako. David je pokazao da ih je mnogo, kako bi nam raznolikost putovanja učinila koračanje lakim. Jedni se ukrašavaju devstvenošću, drugi uzdržavanjem u braku; neki se podvizavaju u udovištvu, a neki su se svega lišili. Pri tom su neki svoj tok okončali pravednim životom, a neki pokajanjem. Nisi bio u stanju da nakon krštenja očuvaš čistotu svoga tela? Možeš ga očistiti pokajanjem, podelom imetka i davanjem milostinje. Nemaš ništa? Onda možeš da posećuješ bolesne. Telesno si slab i ne možeš da hodaš? Sve podnesi sa zahvalnošću, i dobićeš nagradu. U tome se sastojao i Lazarev podvig, i on se zbog toga udostojio da otpočine u naručju Avraamovom; Ovi, koji se boje Gospoda, istovremeno su i oni, koji koračaju putevima Njegovim. Svaki, koji se boji Boga, odlikuje se izvršavanjem zapovesti Hristovih, zbog čega se u Pismu i naziva blaženim." Blaženi Teodorit:"Kada je prorok ovde rekao: Blaženi svi koji se boje Gospoda, dodavanjem reči: koji hode putevima Njegovim pokazao je i karakterističnu crtu toga straha. Onima, koji se boje Gospoda, svojstveno je da se ne udaljuju od puteva Njegovih, nego da neprestano koračaju po njima." Nepoznati tumač: "Oni, koji se boje Gospoda su oni, koji su došli iz neznabožaca, koji su blaženi i bez obrezanja i bez Mojsejevih zapovesti, jer se boje Gospoda i uzdaju se u Njega. Međutim, od onih koji se boje Gospoda bolji su oni, koji su dostigli savršenu ljubav, budući da ljubav izgoni strah."

(2) Trudove plodova svojih ješćeš. Nakon što je rekao ko je stvarno i uistinu blažen i podstakavši time narod da korača putevima zapovesti Božijih, David svoje reči upućuje onome što se boji Boga i prorokuje o onim dobrima kojima će se naslađivati.

(3) Žena tvoja kao loza plodna u odajama doma tvoga, sinovi tvoji kao mladice maslinove oko trpeze tvoje. U višem značenju, žena bogougodnog hrišćanina jeste njegova duša. Dok se nalazi u telu, ona se ispunjava vrlinama kao što se vinova loza ispunjava dobrim plodovima. Njegovi sinovi su njegovi učenici i sledbenici, koji prihvataju njegovo blagočešće i njegove vrline, koji cvetaju i zelene se kao novozasađene masline. Prepodobni Nikita Stitat kaže: "Žena bogougodnog čoveka je blagočešće (pobožnost), a sinovi i uopšte deca ono što se rađa i izrasta iz bogonadahnutog učenja; dom je ovaj (sadašnji) život u kojem, kao svetiljka u domu, blista njegovo blagočešće (pobožnost). Pod ženom možeš podrazumevati i najčistije razmišljanje bogougodnog čoveka iz kojeg se, kao deca i plodovi, rađaju darovi nebeskog poznanja. Pod domom podrazumevaj svetlost Božiju, kojom se on pokriva i prosvetljuje a pod trpezom prirodno sozercanje; na toj trpezi se, kao raznolika hrana, nalaze reči o suštastvima i čaša premudrosti."

(5) Videćeš dobra Jerusalimova u cve dane života svoga. Dobra donjeg (zemaljskog) Jerusalima predstavljaju veštastveno bogatstvo, vojnu silu, pobedu nad neprijateljima, slavu i ostala, ovima slična dobra. Dobra višnjeg (nebeskog) Jerusalima su ona, koja oko ne vide i uho ne ču i u srce čoveku ne dođoše (1. Kor. 2; 9).

Mir na Izrailja! Isto je rekao i završavajući 124. psalam. Pod Izrailjem ovde ne podrazumeva toliko drevni jevrejski narod koliko onaj novi, hrišćanski, a što smo više puta primetili. Ako se u poslednja vremena mir Božiji prekratio i osiromašio i nad novim Izrailjem, onda su uzrok ovog osiromašenja sami hrišćani, jer su se svojim nemarom pokazali kao nedostojni takvog mira Božijeg. Čak i onda, kada nam Bog preti, ne bi trebalo da očajavamo nego da, podražavajući Ninevljane, pokajanjem umirimo gnev Božiji. Isto tako, kada obeća da će nam podariti dobra, ne bi trebalo da budemo lenji, nego da sa još većom marljivošću i ispravljanjem svog načina života privučemo na sebe ta obećana dobra. Bog je i Judi obećao da će, zajedno sa ostalim, čistim učenicima i apostolima, sedeti na prestolu i suditi nad dvanaest izrailjskih plemena. On je, međutim, postavši srebroljubac i izdajnik, presekao put ka ispunjenju ovog obećanja Božijeg, i time pokazao da ga nije dostojan.

[JESSY]

Psalam 128

Pesma stepenica

 

Sadržaj

 

Deseta pesma pripoveda o mnogim progonima naroda Hristovog i o tome da će se oni svagda pokazati kao pobednici nad zlonamernicima. To kaže stoga, što su se progoni pojavili od početka propovedi.

(1) Mnogo puta napadahu me... (4) Gospod pravedni saseče vratove grešnika, i svi zli progonitelji zlo će i postradati.

 

Iz tumačenja Jefimija Zigabena:

 

(1) Mnogo puta napadahu na me od mladosti moje. I ovaj psalam izgovara u ime jevrejskog naroda u vreme njegovih učestalih bitaka sa okolnim narodima, koji su ih usled zavisti ometali u izgradnji hrama i samog grada Jerusalima. Mladošću se ovde naziva početak njihovog povratka iz Vavilona u Jerusalim. Ako pak pod ovim rečima budeš podrazumevao duhovnu bitku sa demonima, onda pod mladošću možeš podrazumevati čovekovo mladalačko doba, budući da demoni od samog početka vojuju protiv nas.

(2) Ne nadjačaše me. Blaženi Teodorit kaže: " Ovi stihovi se, u suštini, odnose na novi narod, koji je podneo mnoge neprijateljske napade, ali nikad nije bio pobeđen." Nikita Stitat:" David ovim predskazuje buduće napade na Crkvu i njenu nepobedivost... To se nikako ne može odnositi na telesni Izrailj, jer je on robovao Egipćanima i mnogo puta bio poražen od neprijatelja, da bi ga na kraju porobili i Vavilonjani, i Makedonci, i Rimljani. Međutim, Božiji Izrailj, koji je uistinu poznao Boga, tj. novi hrišćanski narod kojeg izobražava Jakov, pravilno bi mogao da kaže: Mnogo puta napadahu na me od mladosti moje, i ne nadjačaše me. Još u njegovom prvom uzrastu, protiv njega su ustali bezbrojni neprijatelji ali ga nisu pobedili, nego su time samo pokazali njegovu nesavladivost i sopstvenu nemoć."

(3) Na leđima mojim radiše (činiše zlo) grešnici, produžiše bezakonje cvoje. Bezbožni i zli narodi, koji su opkoljavali Jerusalim, činili su zlo na leđima mojim, odnosno, nisu nas napadali samo spreda i otvoreno, nego i "iza leđa" i tajno.

(4) Gospod pravedni. Uistinu je Gospod pravedan, kaže, jer je nama, Jevrejima, dopustio da stradamo zato, da bismo se popravili i urazumili. Isto tako pravedan je i stoga, što je kaznio naše neprijatelje, koji su iz zavisti ustajali protiv nas.

Saseče vratove grešnika. Didim kaže: "Sasecajući vratove neposlušnih, koji nisu hteli da ih priklone pod jaram Hristov, pravedni Gospod to čini u dobroj nameri kako bi oni odbacili svoju okorelost i istrajnost u zlu i pokorili se Gospodu."

(5) Neka se postide i povrate nazad svi koji mrze Sion. Ove reči bi trebalo razumeti u vezi sa novim Sionom, odnosno sa hrišćanskom Crkvom.

(6) Neka budu kao trava na krovu. Neka oni, koji nenavide crkvu Hristovu, ne budu jednostavno kao trava, nego kao trava koja raste na krovovima. Naime, ova trava brže vene, suši se i truli, budući da nije duboko ukorenjena u zemlju. Neka, dakle, neprijatelji Crkve Hristove budu propadljivi, nepostojani i neplodni kao ova trava! Nastavljajući ovo poređenje, David u produžetku opisuje i sva ostala svojstva ove trave:

Pre nego što se istrgne, osuši se. Trava na zgradama, kaže, ne može da opstane do donošenja svojih plodova; ona se suši pre toga, jer nema ni dubinu ni vlagu. Naprotiv, ostale zemne trave venu tek kad donesu plod... budući da imaju dubok koren pušten u zemlju i, prema tome, iz nje piju potrebnu vlagu ili vodu.

(7) Kojom ne ispuni ruku svoju žetelac. Korov, kaže, niko ne žali i njime niko ne puni svoje ruke, kao što obično biva onda, kada sabiraju ostale zemne trave.

(8) I ne rekoše prolaznici: Blagoslov Gospodnji na vas, blagoslovismo vas u Ime Gospodnje! Što se tiče trave na domovima, prolaznici nikada ne izgovaraju blagoslov i pozdrav, kao što obično čine prolazeći pored plodnih njiva, kada pozdravljaju i blagosiljaju žeteoce. Šta im obično kažu? "Neka na vama, žeteoci, budu blagoslov i milost Gospodnja! Mi smo vas blagoslovili i pozdravili Imenom Gospodnjim, prizivajući Ga da bi se kroz Njega umnožila vaša žetva."

[JESSY]

Psalam 129

Pesma stepenica

 

Sadržaj

 

Jedanaesta pesma sadrži molitvu mučenika i učenje ispovedanja, upućeno novom narodu. Očigledno se propoveda očišćenje, a to je Hristos, jer je o Njemu rečeno: A On je očišćenje (tj. žrtva pomirenja) za Grehe naše (1. Jn. 2; 2).

(1) Iz dubine vičem Tebi, Gospode.., (2) neka budu uši Tvoje pažljive na Glas moljenja moga. Ušima Božijim naziva angelske sile, jer se posredstvom njih naša molitva uznosi ka Bogu.

(3) Ako na bezakonja budeš Gledao, Gospode, Gospode, ko će ostati! Ponavljanjem reči - Gospode, Gospode, izražava zadivljenost veličinom Božijeg čovekoljublja; u Njemu je očišćenje, a ne u našim zaslugama, kaže prorok.

(4) Radi Imena Tvoga potrpeh Te, Gospode. To su reči onih koji ne pristupaju zbog duhovne potrebe, nego radi samog, poklonjenja dostojnog Imena, i koji zbog toga trpljenjem idu na podvig koji predstoji (Jevr. 12; 1), ni u koje vreme ne odstupajući od Boga i od onog, što je Njemu ugodno.

(5) Od straže jutarnje do noći... neka se uzda Izrailj na Gospoda. U Gospoda se moramo uzdati i u vreme teških okolnosti. Prozorljivi um ne prima od Boga umnožavanje radosnog i oslobađanje od žalosti samo u vreme jutarnje straže, kad se stvari vide nejasno i kad su naše prilike zamagljene, nego i prilikom blistanja istinitog svetla. Neka se uzda u Boga, jer je kod Njega i u Njemu, kao u izvoru, milost. On je izbavljenje i očišćenje, On u potpunosti očišćuje od grehova.

 

Iz tumačenja Jefimija Zigabena:

 

(1) Iz dubine vičem Tebi, Gospode. Prorok David je ovaj psalam napisao sa ciljem da nam prenese na koji se način i sa kolikom vatrenošću molio u vreme iskušenja, i koje je reči izgovarao tokom molitve. Istovremeno, on Jevreje koji su se vratili iz Vavilona poučava da ga u vreme iskušenja podražavaju i da se uzdaju u Boga. Prizivao sam Te, Gospode, kaže on, iz dubine svoga srca a ne površno i samo usnama: molitva, koja izvire iz dubine srca, jeste najtoplija molitva dok je ona, koja se izgovara samo ustima, najhladnija. Samo ova prva molitva, izgovorena iz dubine srca, uznosi one koji je izgovaraju..., usmeravajući vasceli um molitelja ka Bogu. Molitva koja se tvori samo ustima uznosi ka Bogu samo slabe molitvene reči, lišene napregnutosti i sile, i pokreće samo spoljašnja oruđa zvuka. Osim toga, vikom (vapajem) se ovde ne naziva gromki glas, snažan zbog spoljašnjeg pokretanja vazduha, nego glas koji je snažan zbog sile i napregnutosti unutrašnjeg raspoloženja srca.

(3) Ako na bezakonja budeš gledao, Gospode, Gospode, ko će opcuiauiu1. Ako, Gospode, ispitaš i strogo razmotriš sva bezakonja ljudi, ko će od njih podneti ovo ispitivanje? Ko će se pokazati kao čist i bez krivice? Uistinu, niko. Nešto slično kaže i Solomon: Ko će se pohvaliti. da ima nevino srce? Ko će odvažno reći da je čist od greha (Priče Sol. 20; 9 - prema Septuaginti)? Apostol Pavle kaže: Svi sagrešiše i lišeni su slave Božije (Rimlj. 3; 23) i ne osećam ništa na svojoj savesti, ali zato nisam opravdan (1. Kor. 4; 4). Udvajanje reči: Gospode, Gospode, ukazuje na Njegovu veliku dobrotu i čovekoljublje.

(4) Jer je u Tebe očišćenje. U Tebi je snishođenje i istinsko pomilovanje, jer ljudske grehe ne ispituješ strogo, nego snishodljivo (popustljivo) i čovekoljubivo.

Radi Imena Tvoga potrpeh Te (očekivah Te), Gospode. Očekivao sam, Gospode, da mi pomogneš, ali ne zbog mojih vrlina i podviga, jer sam grešan i nemam ih, nego Imena Tvoga radi, tj. da se moji neprijatelji ne bi izrugivali Tvom svetom Imenu, govoreći da Ti nemaš snage da spaseš Svoj narod. Gospod nešto slično kaže i kroz proroka Jezekilja: Ne činim to radi vas, dome Izrailjev, nego radi svetog Imena Svojeg (Jezek. 36; 22), kao i na drugom mestu: Imena Svojega radi, da se ne skrnavi među neznabošcima (Jezek. 20; 9).

Potrpe duša moja na reč Tvoju. Moja duša se, Gospode, uzdala u obećanje koje si dao patrijarsima i praocima, tj. da ćemo naslediti Obećanu zemlju i da ćemo, ako Ti budemo poslušni, okusiti zemaljska dobra: Ako hoćete slušati, dobra zemaljska ješćete (Isa. 1; 19). Ili se, možda, može protumačiti i ovako: moja duša se uzdala u Tvoje obećanje da ćeš spasti one koji Ti ugađaju i koji se kaju zbog svojih sagrešenja.

Pouzda se duša moja na Gospoda, Moja duša se uzdala samo u Gospoda, i ni u šta drugo na svetu.

(7) Jer je u Gospoda milost, i mnogo je u Njega izbavljenje. U Gospoda je, kaže, istinska, snažna, brza i nepokolebiva milost, i Onje daruje svima koji su je dostojni.

(8) On će izbaviti Izrailja od svih bezakonja njegovih. Izbavi, Gospode, narod izrailjski od svih bezakonja njegovih, kada se zbog njih pokaje i kad ugodi Bogu živeći po Njegovim zakonima. Najzad, ove reči, kao i vasceli psalam, dolikuju i novom Izrailju, odnosno hrišćanskom narodu.

[JESSY]

Psalam 130

Pesma stepenica

 

Sadržaj

 

Onoga, koji se udostojio očišćenja, dvanaesta pesma poučava da se ne gordi uzdanjem u svoje usavršavanje, nego da bude smirenouman.

(1) Gospode, ne ponese se srce moje... niti hodih među velikima, niti u udivljenima iznad mene. Da se ne bismo pogordili, najkorisnije je da se podvizavamo u vrlini koja je suprotna gordosti (preuznošenju), kaže Psalmopojac. Toj vrlini poučavao je i Spasitelj, govoreći: Ako se ne obratite i ne budete kao deca, nećete ući u Carstvo nebesko (Mt. 18; 3). Pod tim podrazumeva decu koja su otrgnuta od majčinskih grudi i time izobražava žalost. Detence se ne odvaja od majčinih grudi, jer će tada tugovati što je lišeno mleka. Tako sam se i ja, kaže prorok, u nedaćama stalno molio Bogu, bez čega bih bio izložen najtežoj kazni.

 

Iz tumačenja Jefimija Zigabena:

 

(1) Gospode, ne ponese se srce moje. David je i ovaj psalam napisao o samome sebi; u njemu govori o tome, kakvo je smirenje imao nakon što se izbavio od iskušenja. Uporedo s tim, u njemu poučava jevrejski narod, koji se vratio iz vavilonskog ropstva, da bude smiren kao što je on sam (David) i da se ne uzda u svoje podvige i vrline nego u Gospoda. Gospode, kaže on, ne ponese se srce moje od preuznošenja i gordosti, niti su se uznele i gledale na visinu moje oči, obolele od bolesti nadmenosti. Da li prorok ovim rečima hvali samoga sebe? Sveti Zlatoust kaže da se čovek, kada to zahteva vreme i potreba, može i pohvaliti svojim podvizima, ali da ta pohvala ne bude radi slavoljublja i razmetljivosti, nego radi koristi slušalaca i radi njihovog podsticanja da podražavaju sličnu vrlinu. Rekavši najpre da se ne ponese njegovo srce, a zatim da se ne uznesoše njegove oči, David pokazuje da se najpre uznosi i gordi srce, a da se zatim uznose i oči.

Niti hodih u velikima, niti u udivljenima iznad mene. Nisam se, Gospode, kretao meću ljudima koji su viši i dostojniji divljenja od mene, i nisam živeo meću onima koji prevazilaze moj položaj. Kako kaže sv. Zlatoust, prorok sebe smatra nedostojnim da se kreće meću njima, osim u onim prilikama kada su ga drugi primoravali da, i protivno svojoj volji, opšti sa njima. Možda velikima i divljenja dostojnima naziva one, koji same sebe smatraju za takve, tj. nadmene i gorde, i kao da kaže sledeće: ne samo da sam se klonio strasti preuznošenja, nego se nisam čak ni kretao među onima, koji su ovom strašću zaraženi.

(2) Eda li ne mišljah smireno, nego uzdigoh dušu moju, kao dete odojeno ka materi svojoj, dokle ne uzvratiš duši mojoj. Ako nisam smireno razmišljao, kao što je smireno dete pored svoje majke.., ako sam se uznosio i gordio, kako sam se preuznosio, tako mi i uzvrati, Gospode, i dolično me kazni za moju gordost. Zbog toga je sv. Zlatoust rekao:"Nije mali podvig - kloniti se preuznošenja, nenavideti gordeljivce, odvraćati se od njih i gnušati ih se. Naprotiv, najveću bezbednost za vrlinu predstavlja očuvanje uzvišenog smirenoumlja."

(3) Neka se uzda Izrailj na Gospoda od sada i do veka! Neka se, zaključuje prorok, Izrailj uzda u Gospoda i sada i ubuduće, podražavajući mene, koji sam se uzdao u Gospoda i u spokojstvu, i u nesreći, i u svako doba. Pored toga, trebalo bi reći da ovaj psalam dolikuje novom Izrailju, tj. hrišćanskom narodu. Uostalom, možda je David ovaj i prethodni psalam napisao u ime najpobožnijih Jevreja koji su se vratili iz ropstva i u njemu ovaj narod izlaže kakve je molitve uznosio kad se nalazio u iskušenjima i kakvo je smirenje imao kad se od iskušenja izbavio. Time i nas, hrišćane, poučava kako da se molimo u vreme iskušenja i kako da se smirimo, izbavivši se od duhovnog robovanja strastima i demonima.

[JESSY]

Psalam 131

Pesma stepenica

 

Sadržaj

 

Trinaesta pesma sadrži u sebi molitvu za Davida. Budući da se očišćenjem svima priprema otpuštanje grehova, prorokujući Duh govori sa ostalima, koji se spasavaju. pomeni, Gospode, i Davida, i uzvrati mu po njegovoj krotkosti. Kao što je David, budući krotak, opraštao Saulu uvrede koje mu je ovaj nanosio, tako i Ti oprosti Davidu njegova sagrešenja.

(1) Opomeni se, Gospode, Davida i sve krotkosti njegove. (2) Kako se zakle Gospodu, zavetova se Bogu Jakovljevom, itd. Budući da je od Duha Svetoga naučen da će Gospod doći među ljude i otpustiti im mnoštvo grehova, a nadajući se da će i on sam biti spasen, žuri da dozna kad će se to dogoditi, gde će se savršiti i kako će doći Gospod. Želeći da to sazna, on se izložio mnogim podvizima, odrekao se postelje, napustio svoj dom i pred Bogom pao na zemlju, zaklinjući se da neće ustati odatle, dok to ne sazna. Smilovavši se na njega i priklonivši se njegovoj usrdnoj molitvi, Bog obećava da, kad se jednom zakleo, neće slagati. David je stoga i dodao: Evo čusmo za Njega u Efrati, a to je Vitlejem. O čemu smo slušali, ako ne o tome da će tamo doći Gospod?

(6) Nađosmo Ga na poljima dubrave, jer se na ravnici, ili na polju, nalazi pećina u kojoj se rodio Hristos.

(7) Ući ćemo u naselja Njegova. Time označava crkve, koje će se vremenom pojaviti. Poklonićemo se na mestu Gde stajahu noge Njegove. Misli na Maslinovu goru, gde se poklanja svaki prolaznik.

(8) Ustani (vaskrsni) Gospode, u počinak Tvoj. Moli da ubrza Njegovo vaznesenje na nebesa. Ti i kovčeg svetinje Tvoje. Kovčegom svetinje naziva Njegovo sveto telo.

(9) Sveštenici će se Tvoji obući u pravdu, tj. ne u odežde kakve propisuje Zakon, nego u samu pravdu, a ta pravda je Hristos.

(10) Radi Davida sluge Tvoga ne odvrati lice od Pomazanika Tvoga. Uporedo sa dobročinstvima koja se rasprostiru na sve narode, opomeni se i Davida, Ti, Gospode, Koji si ga primorao da se, posredstvom greha, obrati Tebi. Naime, od Davida je po telu potekao Onaj, Koji je prihvatio obličje sluge.

(11) Zakle se Gospod Davidu istinom. Kad mu se zakleo? Kad je rekao: Kada se navrše dani tvoji i kada usniš kod otaca svojih, iz tvog semena ustaće Drugi, koji će izaći iz utrobe tvoje, i utvrdiću carstvo Njegovo do veka. Ja ću Mu biti Otac, a On će Mi biti Sin (2. Sam. 7; 1214).

(12) Ako sačuvaju sinovi tvoji zavet Moj. Jasno nagoveštava budući Zavet. Da su ga očuvali, Davidovi sinovi po telu ne bi otpali od priugotovljenog carstva.

 

(14) On je počivalište moje u vekove vekova. Ako je zbog bezumlja Jevreja i bio opustošen drevni hram, mesta Raspeća, Vaskrsenja i Vaznesenja udostojena su božanstvene blagodati.

(15) Lov njegov blagosiljajući blagosloviću, jer nijedan, koji je od pravednog semena, neće oskudevati u hlebu. Siromahe njegove nasitiću hlebovima, tj. one koji su siromašni po Bogu nasitiću duhovnim hlebom.

(16) Sveštenike Njegove obući ću u spasenje, pri čemu je spasenje Hristos, Koji je prethodno nazvan pravdom.

(17) Tamo ću uzdignuti rog Davidov" U ono vreme, kad se javi spasenje, zablistaće Davidova slava. Pripremiću svetilnik Pomazaniku Mome. Ovo govori o Jovanu (Preteči), prema onome što je rekao Gospod: On beše svetiljka koja goraše i svetljaše (Jn. 5; 35).

[JESSY]

Psalam 132

Pesma stepenica

 

Sadržaj

 

Četrnaesta pesma nagoveštava blago koje će Spasitelj, kada zablista, darovati ljudima, i kaže:

(1) Šta je dobro ili šta je krasno... (2) kao miro na glavu, koje silazi na bradu! Kada Crkva bude sabrana i kada, na neki način, bude činila jedinstveno zdanje, tada, i samo tada, biće dato pomazanje Svetoga Duha i sveštenstvo, najpre na glavu Crkve koja je Hristos, a zatim i na bradu koja je lepota lica Crkve, tj. na apostole. Najzad će sići (pomazanje) i na celo telo, tj. na sve koji su se u Crkvi obukli u Hrista.

(3) Jer tamo zapovedi Gospod blagoslov i život do veka. Kaže tamo i očigledno je da misli na svu braću koja žive zajedno. Zapovedi im ne jednostavno život, nego besmrtni život. Naime, na Sionu je na svete apostole nisposlana živototvorna rosa Svesvetog Duha, od koje svi verujući ubiraju večni blagoslov, jer imaju jedno srce i jednu dušu (Dela ap. 4; 32).

 

Iz tumačenja Jefimija Zigabena:

 

Prozrevši potpuno vaspostavljanje svojih saplemenika, Jevreja, i znajući da će oni, nakon oslobađanja od pobunjenih susednih naroda, obnoviti hram i grad Jerusalim i da će živeti pod vlašću jednog starešine, David im ovim psalmom savetuje da se ne razdvajaju. Naime, u prošlosti se odvojilo deset jevrejskih plemena, koja su sebi postavila posebnog cara, Jerovoama, i preselila se iz Jerusalima u Samariju. Preostala dva plemena; Judino i Venijaminovo, imala su posebnog cara, o čemu se govori u 12. glavi 1. Knjige o carevima. Budući da je ovo razdvajanje bilo uzrok mnogih prestupanja zakona, ratova i nesreća, David savetuje braću i saplemenike da se ne razdvajaju nego da žive pod rukovođenjem jednog starešine. Šta je, kaže on, toliko dobro i radosno kao kad braća i saplemenici žive u jednom istom mestu ili pak, ako i ne mogu da žive u jednom mestu, žive zajedno po jednodušju i jedinomisliju! U takvom saživotu, postoji mnogo ugodnih stvari, koje ne moraju istovremeno biti i dobre, tj. dušekorisne. Sveti Zlatoust kaže da je saživot i jedinomislije braće dobro, ali je jedno i drugo teško sjediniti. U nastavku psalma, David razjašnjava takav saživot sledećim primerom:

(2) Kao miro na glavu, koje silazi na bradu, bradu Aaronovu, koje silazi na krajeve odežde njegove. Toliko je, kaže, dobro i prijatno kad su braća zajedno i kad su međusobno saglasna, koliko je prijatno i zakonito miro kojim su, izlivajući ga na njihove glave, pomazivali sveštenike. Kao što je ovo miro bilo dobro, sveto, ugodno i miomirisno, tako je dobar, svet, ugodan i miomirisan saživot braće u dobru. Taj saživot je dobar zbog toga, što tako zahteva i priroda i Božiji zakon; prekrasan je stoga što koristi i životu i duši. Pošto se ono miro, koje se izlivalo na glavu sveštenika, spuštalo na njegovu bradu, on ovde i kaže: koje silazi na bradu, bradu Aaronovu, jer je Aaron bio prvi koji je po Zakonu pomazan za sveštenika. Aaronom možda naziva i svakog sveštenika, budući da svi oni potiču od Aarona. Kako se miro sa Aaronove brade slivalo na kraj njegove (svešteničke) odežde, on kaže: silazi na krajeve odežde njegove.

(3) Kao rosa Aermonska, koja silazi na Gore Sionske. Aermon je gora koja se nalazi nedaleko od Livanske gore. Tokom zime, na Aermonu pada obilan sneg koji se tu dugo zadržava. U vreme letnjih žega, od tog snega se podiže para koja se zatim zgušnjava u vazduhu nad Sionom i stvara veliku rosu. Kao što je ova rosa dobra, budući da je potrebna zemlji i istovremeno ugodna za ljude, tako je dobar i prijatan i saživot braće. Pošto ova rosa nastaje na gori Aermon, prorok ju je nazvao aermonskom.

Jer tamo zapovedi Gospod blagoslov. Tamo. Gde? Tamo gde je, prema sv. Zlatoustu, saživot braće, gde je jednodušje, bratoljublje i ljubav, koja je glava svih vrlina. Tamo je, kaže, Bog zapovedio blagoslov. Ukoliko ljudi blagoslov dobijaju od Boga, on je onda proslavljanje i hvala; ukoliko ga pak ljudi izgovaraju ljudima, onda je on molitva i prozba Bogu za ljude.

Iživot do veka. Tamo, gde je bratoljublje i ljubav, Bog je zapovedio da život bude dugovečan do određenog vremena (pošto je svemu određeno vreme života). Sveti Zlatoust kaže: "Kao što bitka i pometnja bivaju uzročnici smrti, tako i ljubav i mir bivaju uzročnici života, jer oni, koji između sebe imaju ljubav i mir, ne ubijaju jedni druge; takve ni neprijatelji ne pogubljuju i ne mogu da im naškode, jer oni čuvaju jedan drugog i uzajamno se ukrepljuju jednodušjem, jedinstvom i ljubavlju."

[JESSY]

Psalam 133

Pesma stepenica

(1) Evo sada blagosiljajte Gospoda sve sluge Gospodnje.

 

Sadržaj

 

Petnaesta pesma zapoveda da Boga hvale oni, koji su u Crkvi oglašeni i koje naziva slugama, budući da se još nisu udostojili usinovljenja.

(2) U noćima uzdignite ruke svoje ka svetinji. Kaže da oni još obitavaju u noći, jer se još nisu udostojili da budu prosvetljeni Duhom Svetim.

(3) Blagosloviće te Gospod sa Siona. Kaže: sa Siona, jer su najviše čeznuli za tim imenom. Tamo, na Sionu, nalazili su se temelji svake svetinje. Zatim uči da se na svakom mestu priziva Gospod, govoreći: Koji je stvorio nebo i zemlju:

 

Iz tumačenja Jefimija Zigabena:

 

(1) Evo sada blagosiljajte Gospoda, sve sluge Gospodnje. David je ovim psalmom okončao petnaest pesama ushođenja ("pesama stepenica"), zaključujući ih blagodarenjem Bogu. Ovim ushođenjem zapoveda ljudima da blagodare Bogu - ne samo zbog izbavljenja iz ropstva, bezbednog povratka kroz neprijateljske zemlje i povratka u otadžbinu, u Jerusalim - nego i za izbavljenje od borbe sa susednim narodima, za snage koje su im podarene za obnovljenje hrama i samog Jerusalima... Blagosiljajte Gospoda, sve sluge Gospodnje. Sluga Božiji je onaj, koji je pokoran i poslušan zapovestima Božijim i koji služi Bogu posredstvom vrlina. Blaženi Teodorit kaže: "Pohvala nije svojstvena svima, nego samo onima koji ljube gospodarstvo Božije i koji su potpuno predani služenju Gospodu. Oni, koji su dobili grehovne rane, moraju da plaču, da prolivaju suze i da preklinju Boga za pomilovanje. Osim toga, pod slugama Božijim ne podrazumevaju se samo oni, koji su sluge po učenju, nego i oni koji su sluge po strogosti života."

Koji stojite u hramu Gospodnjem, u dvorovima doma Boga našega. Blagodarite i proslavljajte Boga vi, koji stojite u hramu Božijem i koji ulazite u njega počev od ovog vremena, kad je dovršen, kad je dobio svoju velelepnost i kad se u njemu vrši bogosluženje. Jevsevije tumači: "Budući da se u Crkvu Hristovu ne sabiraju samo pomazani nego i nepomazani, priličilo je da se oni, koji su niži, pomenu posle onih viših. Naime, oglašeni još uvek stoje u predvorju prvog i osnovnog učenja. Zbog toga se i nazivaju slugama, jer se još nisu udostojili da, primanjem Duha, dobiju dar usinovljenja. Oni, kaže, stoje u dvorovima (predvorjima) a ne unutra, zbog čega kaže i da žive u noći." Sveti Zlatoust u vezi s ovim stihom kaže: ."Nečistome i oskrnavljenome ne dopušta se da uđe u svete ograde, zbog čega može da blagosilja samo onaj, koji se udostoji da u njih uđe. Dom Božiji je kao nebo; i kao što tamo ne može da uđe nikakva protivnička sila, tako joj nije dopušteno da uđe ni u dom Božiji."

(2) U noćima uzdignite ruke svoje ka svetinji (nad svetinjama) i blagosiljajte Gospoda. Ne provodite, kaže, čitavu noć u snu, nego se tokom noći probudite i podignite svoje ruke prema svetinji nad svetinjama jer je Bog, zbog Njegove blagodati koja je tamo prisutna, rekao da tu obitava. Proslavljajte Gospoda, posebno tokom noći, kada je um lakši, i kada ima više vremena i spokojstva. Ako je David zapovedio drevnim Jevrejima da tokom noći ustanu iz postelje i odu u hram Gospodnji na molitvu, kakvo onda opravdanje možemo imati mi, hrišćani, koji se, kako primećuje sv. Zlatoust, ne molimo čak ni u svom domu i spavamo tokom čitave noći? Blaženi Teodorit kaže: "I božanstveni Pavle propisao nam je zakon da na svakom mestu pružamo čiste ruke, ali da je neophodno da Bogu prinosimo dužno poklonjenje na onim mestima, koja su Njemu posvećena. Ukazavši na mesto molitve, on ukazuje i na vreme, jer je najdoličnije vreme za psalmopojanje noć, kada smo spokojni i slobodni od svake pometnje." Prema rečima sv. Grigorija Nisijskog, duša mora biti u takvom stanju, u kakvom će moći da se seća Boga. "Kad se nađemo u takvom stanju, na molitvi priklanjamo kolena i zatvaramo oči, jer na taj način kao da na njih navodimo noć, kako nikakva pojava ne bi rasejala naš um."

(3) Blagosloviće te Gospod sa Siona, Koji je stvorio nebo i zemlju. Ovim rečima David se moli za ceo narod, da ga Gospod blagoslovi sa Siona, jer su smatrali da tamo obitava Onaj, Koji je stvorio nebo i zemlju, a o čemu se govori u 127. psalmu. Blaženi Teodorit kaže: " Da neko ne bi pomislio da je Bog ograničen na Sion, dolično Ga je nazvao tvorcem neba i zemlje. Time je označio vascelu stvorenu prirodu, jer su na nebu angeli a na zemlji čovek i sve ono što je zbog njega sazdano."

[JESSY]

Psalam 134

Aliluja

 

(1) Hvalite Ime Gospodnje, hvalite sluge Gospoda. I ovaj psalam izgovaraju oni, koji su još uvek rukovođeni, i kojima se zapoveda: hvalite Gospoda, jer se reč alilu prevodi kao: "hvalite", a reč ja kao "Gospoda".

(2) Hvalite Gospoda, jer je dobar Gospod; psalmopojte Imenu Njegovom, jer je dobro. Nakon što su se u Egiptu predali idolosluženju, sada ih podstiče na psalmopojanje. Oni su bili Jakovljevi potomci, i prizvani su da slavoslove Boga. (4) Izrailja za dostojanje (nasleđe) Sebi, tj. za nasleđe po prevashodstvu, jer je prozorljivi um - Izrailj.

(5) Jer ja poznah da je velik Gospod, i Gospod je naš nad svima bogovima. Prema Njegovoj stvaralačkoj sili poznao sam da je On Gospod.

(6) U morima i u svim bezdanima, (7) koji uzvodi oblake sa kraja zemlje. Kaže to stoga, što zemlju spolja opkoljavaju mora, iz kojih uzvodi oblake. Munje za kišu On stvori. I to je znamenje veličanstvene sile - da sjedinjuje ognjene munje i vodu. Izvodi vetrove iz skrovišta svojih. Rečju skrovišta izražava da je za ljude nepojmljiva priroda vetrova. To je slično onome, što kaže Gospod: Duh diše gde hoće, i glas njegov čuješ a ne znaš odakle dolazi i kuda ide (Jn. 3; 8).

(8) Koji pogubi prvence egipatske od čoveka do životinje. Poslednju kaznu postavio je na prvo mesto, jer su posle nje zadobili slobodu. Govori o životinjama jer su one stvorene radi čoveka, pa se zbog njega i kažnjavaju. Da bi uvećao strah, napominje da je kazna poslata od Boga.

(15) Idoli neznabožaca srebro su i zlato, dela ruku čovečijih. Budući da govori slugama koje su se tek nedavno preobratile iz neznaboštva, najpre je dokazao i proslavio promisao Božiji, a zatim odmah dodao i razobličenje onih bogova, koje su oni prethodno poštovali. On kao da im kaže sledeće: Ja poznah da je veliki Gospod i da je Gospod naš nad svim bogovima. On je savršio mnoga i velika dela, dok su vaši prethodni bogovi samo mrtvi i bezosećajni idoli. Njima neka se upodobe i oni koji ih prave. Kako da se ne okamene duše onih, koji se klanjaju kamenju? One, koje je prethodno po navici nazvao bogovima, sada posramljuje i naziva idolima, unižavajući ih samim tim što pokazuje od kakvog su veštastva načinjeni i ko ih je načinio.

 

Iz tumačenja Jefimija Zigabena

 

O natpisu "aliluja" prethodno smo već govorili, odnosno, protumačili smo da psalmi sa ovim natpisom izražavaju blagodarenje Bogu.

(1) Hvalite Ime Gospodnje, hvalite sluge (Gospodnje) Gospoda. Blaženi Teodorit kaže: "Budući da je priroda Božija nevidljiva, a da daje zapovest da Ga hvalimo, Psalmopojac je uistinu rekao kako i dolikuje: hvalite Ime Gospodnje, i neka vam imenovanje Boga bude dovoljno. Ne pokušavajte da vidite ono, što nam nije dozvoljeno da vidimo."

(2) Koju stojite u domu (hramu) Gospodnjem, u dvorima Boga našega. Isto je rekao i u prethodnom psalmu. Sada, međutim, podstičući sve koji ulaze u hram Božiji, kaže: proslavljajte Boga, vi koji stojite u hramu Božijem, jer onima, koji ne stoje u ovom hramu nije dopušteno da hvale Boga. Zašto? Zato što oni, koji vide hram i u njemu svetinju nad svetinjama, gde On obitava, nikada ne zaboravljaju Boga. Naprotiv, to ih podstiče da Ga hvale. Blaženi Teodorit kaže: "To ne znači da se nekome zabranjuje da hvali Boga, kako u Njegovom domu, tako i na drugom mestu. Naprotiv, time se hrišćani podstiču da odlaze u hram Božiji i da se tamo mole zajedno sa ostalom braćom, jer je Bogu ugodna molitva, koju hrišćani jednoglasno uznose."

(3) Hvalite Gospoda, jer je dobar Gospod. Proslavljajte Gospoda zbog Njegovog čovekoljublja, jer On svima daruje dobročinstva, a posebno onima koji Ga hvale i proslavljaju.

Psalmopojte Imenu Njegovom, jer je dobro. Psalmopojte, nastavlja, imenu Gospodnjem, jer je za vas dobro i korisno da Bogu pojete duhovne pesme i psalme. Kada se psalmopoju sa umilenjem i strahopoštovanjem, onda i one, koji psalmopoju, i one, koji ih slušaju, poučavaju tačnosti dogmi, prizivaju ka Bogu, uspavljuju strasti i naslađuju dušu ustrojstvom tako da, prema rečima svetog Zlatousta, zajedno sa korišću daruju prijatnost i zadovoljstvo... David pri tom nije rekao: "psalmopojte prirodi Božijoj", budući da je ona nedostižna, nego psalmopojte Imenu Njegovom, i njemu sastavljajte pohvale.

(4) Jer Jakova izabra Sebi Gospod. David ovde navodi i razlog zbog kojeg treba da psalmopoju Bogu: on se sastoji u tome što je Gospod među svim narodima izabrao upravo Jevreje, koji potiču od patrijarha Jakova, što ih je izdvojio za Sebe i zapovedio da samo Njemu služe.

(6) Sve što je zahteo Gospod, stvorio je, na nebu i na zemlji, u morima i u svim bezdanima. Sveti Zlatoust tumači: "Vidiš li svemoćnu silu? Vidiš li izvor života? Vidiš li nesavladivu moć? Vidiš li neuporedivo prevashodstvo? Vidiš li vlast, koja ne nailazi ni na kakve prepreke? Vidiš li da je za Njega sve lako i jednostavno? Sve, kaže, što je zahteo, stvorio je. Gde, kaži mi? Na nebu i na zemlji; ne samo ovde, nego i na nebu; i ne samo na nebu, nego i na zemlji; i ne samo na zemlji, nego i u morima i u svim bezdanima. Bezdanima naziva preispodnja mesta zemlje, isto kao što i rečju nebo izražava i ono što je iznad neba. Bez obzira na njihov obim, Njegova volja nigde nije naišla na prepreke, nego u sve proniče. Mećutim, uistinu nas zadivljuje što Onaj, Koji je sve to stvorio, nije stvarao ni sa trudom, ni sa naporom, ni sa zapovešću nego samo htenjem. On je hteo, i delo se izvršilo! Vidiš li da je On pokazao i lakoću stvaranja, i mnoštvo stvorenja, i neograničenu vlast?"

(7) Uzvodi oblake sa kraja zemlje. Sveti Grigorije Bogoslov kaže: "Ko svezuje vodu na oblacima? Ko jedan njen deo ostavlja na oblacima (i zar za naše poznanje nije čudno to, što se tekuće veštastvo zaustavlja rečju?), a drugi izliva po licu čitave zemlje, u svoje vreme i ravnomerno?"

(9) Posla znake i čudesa posred tebe, Egipte, na faraona i na sve sluge njegove. Budući da je David prethodno (u 8. stihu) pomenuo najtežu kaznu - pogubljenje egipatskih prvenaca, mora se zaključiti da pod rečima znaci i čudesa podrazumeva ostale kazne.

(10) Koji porazi narode mnoge, i pobi careve silne. Bog je, kaže,pogubio one narode koji su sprečavali prelazak Jevreja i njihov ulazak u Obećanu zemlju, tj. Amalićane, Moavce, Edomljane i ostale...Najzad, David o tome govori sažeto i uzgredno.

(14) Gospod će suditi narodu Svome. Prema rečima svetog Zlatousta, Bog će suditi Svom narodu kada ovaj sagreši i pravedno će ga kazniti; mećutim, kad se opet pokaje, On će se smilovati na njega i opet će mu pomoći.

(15) Idoli neznabožaca srebro su i zlato, delo ruku čovečijih. Premudri Fotije primećuje: " Ako neko prigovori da su i naše, hrišćanske svete ikone, srebro i zlato i dela ljudskih ruku, odgovorićemo da one, iako su delo ljudskih ruku, nisu idoli, jer praobrazi (izvornici) idola nisu postojali i oni su lažni; oni predstavljaju izobraženja onih bogova koji nisu bogovi, nego demoni koji lažu i pretvaraju se da su bogovi. Praobrazi naših svetih ikona su stvarni i istiniti, kakvima se i nazivaju. Pored toga, idoli su izobraženja skvernih i nečistih, a ikone izobraženja svetih i čistih."

(17) Uši imaju i neće čuti, niti ima daha u ustima njihovim. David navodi i razloge zbog kojih su neznabožački idoli lažni: u njima, tj. u idolima, nema životnog daha. David se izruguje idolima da bi ih što više unizio. Sveti Zlatoust tumači: "Idol nije ništa drugo, do nešto nemoćno i ništavno. To je naziv za najveću nemoć. Zbog toga i počinje rečima: Idoli neznabožaca srebro su i zlato. Kao prvo, to je idol. Kao drugo, to je neživo i bezosećajno veštastvo; kao treće, samim tim što su idoli, oni nisu jedino sami po sebi nevažni, nemoćni i ništavni, nego i usled toga što su ih načinili ljudi. Zato i dodaje: dela ruku čovečijih, što služi za najveću osudu onih koji ih poštuju. Iako su sami uzročnici njihovog postojanja, oni od njih očekuju spasenje! .. .Budući da idole često pokreću demoni, on razotkriva njihovo licemerje i obmanu, govoreći da nema duha u ustima njihovim. Zašto zli demon ne dejstvuje i ne govori bez idola? Izobraženja idola predstavljaju blud, preljubu i bezbrojne poroke. Želeći da samim izgledom kumira pouči obmanute da podražavaju njihova dela, koja idoli izobražavaju, demon obitava i sedi u njima, pokreće ih i obmanjuje ljude."

(19-21) Dome Izrailjev, blagoslovite Gospoda; dome Aaronov, blagoslovite Gospoda; dome Levijev, blagoslovite Gospoda; koji se bojite Gospoda, blagoslovite Gospoda. Blagosloven je Gospod sa Siona, koji živi u Jerusalimu. Sveti Zlatoust kaže: "Zašto ne priziva sve zajedno, nego ih razdvaja po zvanjima? Drugačije blagoslovi sveštenik, a drugačije Levit, drugačije jedan mirjanin, a drugačije mnoštvo naroda. Izrazom: blagoslovite David ukazuje na blaženo i nepropadljivo Suštastvo. Blagoslovite, kaže, zato, što ste se izbavili od neprijatelja i što ste se udostojili da se poklanjate takvom Bogu, što ste poznali Istinu. On je Sam po Sebi blagosloven, i ima blagoslov u samom Svom suštastvu, tako da Mu nije potrebna pohvala od drugih. Međutim, blagoslovite Ga i vi, ne zato da biste Njemu nešto dodali, nego da biste se i vi sami udostojili velikih darova"

[JESSY]

Psalam 135

Aliluja

 

(1) Ispovedajte se Gospodu jer je dobar, jer je do veka milost Njegova. (13) Koji je razdelio Crveno more na razdeljenja. Drevno predanje kaže da se Crveno more razdelilo na dvanaest mesta, kako bi se svakom plemenu otvorio poseban put.

(16) Koji je proveo narod Svoj u pustinji. Čudo prelaska kroz pustinju nije ništa manje od čuda prelaska preko mora, jer je u pustinji bilo mnogo toga, što im je pretilo smrću: glad, žega, žeđ, mnoštvo divljih zveri, lišavanje svega što je potrebno. Oni su, međutim, po pustinji hodali ničega se ne plašeći. Bog ih je spasao od dvojice silnih careva, slavnih po snazi, moći i telesnom rastu. Takav je bio Og, devet lakata visok i pet lakata širok, koji je zbog toga imao gvozdenu postelju (v. 5. Mojs. 3; 11).

(19) Siona, cara Amorejskog. Nije slučajno izostavio druge careve i prvenstveno pomenuo ovu dvojicu, pominjući time narodu od Boga darovanu pobedu, jer su ovi carevi bili slavni po snazi, moći i telesnom rastu.

(23) Jer u poniženju našem spomenu nas Gospod. Ove reči: u poniženju našem spomenu nas Gospod najviše dolikuju onome koji se oslobodio od duhovnog ili telesnog ropstva.

(25) Koji daje hranu svakom telu. Brižnost čovekoljubivog Boga ne rasprostire se samo na pobožne (blagočestive) ljude nego i na beslovesne, jer svakome daje njemu odgovarajuću hranu. I prorok rasprostire Njegov promisao od čudesa na nebu do najsitnijih tvari na zemlji. Zato se ponovo uznosi na nebo i, nakon što je rekao: svakom telu, dodaje: Ispovedajte u slavite Boga nebeskog. Budući da je Svetvorac, Bog se po prevashodstvu naziva nebeskim: Njemu služe oni što žive na nebu, budući da je ova oblast čista od greha.

 

Iz tumačenja Jefimija Zigabena:

 

Kako primećuje Teodorit, sadržaj ovog psalma sličan je sadržaju prethodnog, zbog čega ima istovetan natpis.

(2) Ispovedajte u slavite Boga nad bogovima. Blagodarite, kaže, Bogu, koji je Bog i Gospodar nad lažnim bogovima i demonima kojima se Jelini klanjaju kao bogovima. Iako su demoni bezbožni i, kao vinovnici zla, neprijatelji Božiji, oni su po načinu na koji su stvoreni sluge Božije i u tom pogledu su nužno potčinjeni Bogu. Jevsevije kaže: "On je Bog nad bogovima, ne samo nad demonima, nego i nad onima, kojima je kazano: Ja rekoh: bogovi ste (Ps. 81; 6) i bogove ne psuj (2. Mojs. 22; 28 - prema Septuaginti); bogovima mogu biti nazvani i angeli, zbog čega apostol kaže: Ima takozvanih bogova, bilo na nebu, bilo na zemlji (1. Kor. 8; 5)."

(4) Onoga Koji jedini čini čudesa velika, jer je do veka milost Njegova. Sveti Zlatoust kaže: "Rekavši da je Gospod i Gospodar nad bogovima, prorok sada navodi i dokaz za tu istinu, potvrđuje ono što je rečeno i opet ukazuje na Njegovu silu. Nije rekao: Koji je počinio, nego Koji (jedini) čini, izražavajući time da On neprestano čini dobra dela i da čudotvori, da savršava prekrasna dela. Prorok predstavlja dva Njegova osobita svojstva: da On čini i da čini jedini. Bolje rečeno, prorok ukazuje na Njegova četiri svojstva, jer kaže da čini, da čini čudesa, da čini velika čudesa i da ih, osim toga, čini jedini. Tim rečima se ne poriče Sin Božiji, nego se Bog postavlja kao suprotnost demonima. Zapazimo da nam prorok na početku nije govorio o sili nego o čovekoljublju: Ispovedajte u slavite Gospoda jer je dobar. Zašto je sada prešao na silu? Zato što ta čuda nisu samo dejstvovanja sile, nego i čovekoljublja. Objašnjavajući kakva su to čuda, on u nastavku kaže: Stvorio je nebesa razumom.., utvrdio je zemlju na vodama.., stvorio svetila velika, itd (v. st. 59). Ako sve to pokazuje Njegovu silu i premudrost, onda istovremeno pokazuje i Njegovo čovekoljublje. To, što je vascela ova tvorevina tako veličanstvena, pokazuje Njegovu silu i premudrost. Međutim, to, što je sve ovo stvorio na našu korist, pokazuje Njegovo čovekoljublje... Znajući sve to, prorok uz svaki stih dodaje: Jer je do veka milost Njegova, diveći se Njegovom čovekoljublju."

(10-12) Koji je porazio Egipat s prvencima njegovim... Rukom moćnom i mišicom visokom. Tumačeći ove stihove, bl. Teodorit kaže: " Ako neko prigovori: kako milost može da uzrokuje smrt, neka obrati pažnju na to da se, zbog samilosti prema ugnjetenima kažnjavaju ugnjetači, budući da je milost prema Izrailjcima podvrgla kazni Egipćane. I milost i kazna sjedinjene su sa Njegovim pravednim sudom, jer je prve pravedno pomilovao, kao što je druge pravedno kaznio."

(17) Jer je porazio careve velike, jer je do veka milost Njegova. I pobio careve moćne, jer je do veka milost Njegova (v. st. 1822). Sveti Zlatoust tumači:"Svakom stihu dodao je: Jer je velika milost Njegova. Iako su neprijatelji smenjivali jedan drugoga, njih (Izrailjce) niko nije mogao da pobedi. Zašto? Zato što su stalno bili udostojeni čovekoljublja Božijeg. Tu su se pokazala dva vida dobročinstava nad Izrailjem: prvi je pobeda nad neprijateljima, a drugi zauzimanje neprijateljskih poseda. Uistinu, delo velike sile nije bilo samo to, što su (Izrailjci) proterali starosedeoce, nego i to što su bili u stanju da zauzmu i da zadrže tuđu zemlju. Objašnjavajući u nastavku da oni nad svim tim nisu zavladali po svojim zaslugama nego po dobroti Božijoj, dodaje: U poniženju našem spomenu nas Gospod; ne, dakle, u blagostanju ili u sreći, nego u smirenju (poniženju) našem. Smisao ovih reči je sledeći: naše nesreće i stradanja bili su dovoljni da ga priklone na milost."

Ukoliko bismo ovaj psalam tumačili u višem smislu, onda bi se Jakovom i Jerusalimom mogao nazvati novi, izabrani hrišćanski narod, a Egiptom bezbožništvo i greh. Znaci i čuda satvoreni u Egiptu izobražavali bi čuda koja su satvorili Hristos, apostoli i ostali svetitelji. U tom slučaju, faraon izobražava đavola, a sluge faraonove zle demone i ljude koji služe demonima. Poražavanje i ubijanje mnogih naroda moglo bi se protumačiti kao poražavanje mnoštva demona. Carevi Sion i Og označavali bi satanu i prvog posle njega, a hanaanski carevi - vladavinu greha. Pod njihovom zemljom, koja je predata Izrailju, mogla bi se podrazumevati ona mesta na kojima su nekada gospodarili demoni, ali sa kojih su kasnije proterani. Dom Izrailjev bi bio vasceli hrišćanski narod, dom Aaronov - sveštenici i arhijereji, a dom Levijev - đakoni. Oni koji se boje Gospoda bili bi vrlinski i pravedni ljudi. Sion bi izobražavao Crkvu Hristovu, a egipatski prvenci - najugodnije i najslađe strasti, prevashodno telesne; one su najpoželjnije za demone, kao što su i prvenci najpoželjniji za roditelje. Pod Crvenim morem mogli bismo podrazumevati sladost i gorčinu bezbožnih učenja, koja okružuju i potapaju neverne i bezbožne. Pustinja bi mogla predstavljati neplodnost zabluda; kada kroz nju prođu i kada se nje oslobode, pobožni hrišćani dostižu plodonosnu istinu. Pod smirenjem bi trebalo da podrazumevamo naše hrišćansko smirenje, ne samo ono prilikom iskušenja koja nam dolaze protivno našoj volji, nego i ono vrlinsko, odnosno vrlinu smirenja koja se savršava po našoj slobodnoj volji.

[JESSY]

Psalam 136

Davidov, kroz Jeremiju, kod Jevreja nenatpisan

 

(1) Na rekama vavilonskim, tamo seđasmo i plakasmo. Ove reči nagoveštavaju da će oni, koji će nakon mnogo godina zbog svojih bezakonja biti preseljeni u Vavilon, sedeti i jadikovati, želeći da im se vrate pređašnja dobra.

(5) Ako zaboravim tebe, Jerusalime, neka me zaboravi desnica moja ili, neka mi bude uskraćena svaka višnja pomoć.

(6) Neka se prilepi jezik moj za grlo moje ako te ne spomenem. Naime, kakva je korist od takvog oruđa reči (slovljenja) koje je naizgled zdravo, ali ne može da ispusti potrebne zvukove? Zbog toga su blaženi ljudi čitav život provodili brinući o psalmopojanju i govoreći: Pevaću Gospodu u životu mome (Ps. 103; 33). Grad Jerusalim su poštovali zbog bogosluženja, kao što je prethodno rečeno: Radi doma Gospoda Boga našeg iskah dobra tebi (Ps. 121; 9).

Ako ne istaknem Jerusalim za početak veselja moga, tj. sećanje na tebe pretpostaviću svakom veselju, jer će se samo u tom slučaju dogoditi da mi se, možda, i svako drugo veselje preobrati u dobro. Uostalom, i Gospod uči da se duhovna hrana pretpostavi telesnoj.

(7) Pomeni, Gospode, sinove Edomske. Sinovi Edomski su Isavovi potomci, Idumejci. Nakon zauzeća Jerusalima, oni su nastojali da mu pričine svako zlo, dok se nisu uverili da je grad razoren do temelja.

(8) Kćeri Vavilonska, zlonesrećnice. To je proročka reč, i ona izobražava propast Vavilona. Blažen je koji ti uzvrati osvetu, tj. blažen je onaj ko i tebe odvede u ropstvo.

 

Iz tumačenja Jefimija Zigabena:

 

Ovaj psalam izgovoren je u ime zarobljenih Levita, tj. đakona, vascelog svešteničkog plemena i pojaca, koji će se nakon mnogo godina naći u vavilonskom ropstvu. On predskazuje gorepomenutim Jevrejima šta će se s njima dogoditi, istovremeno ih poučavajući kakve reči da izgovaraju i šta da čine da bi Boga priklonili na milost.

(1) Na rekama vavilonskim, tamo seđasmo i plakasmo. Jevreji su se, kao zarobljenici, nalazili izvan gradova, tj. na pustim mestima, zbog čega su često odlazili na obale reka. Tamo su sedeli i u samoći, u molitvama, oplakivali svoju nesreću i robovanje. U ono vreme, kad su posedovali mnoga dobra i slobodu, gordili su se i prezirali ih svojim grehovima. Zbog toga su ih i bili lišeni, da bi ih ponovo poželeli. Bog svagda tako postupa sa onima, koji preziru Njegova dobra. Prema rečima svetog Zlatousta, Bog lišava blagostanja i dobra one ljude, koji ih nisu svesni, da bi se na taj način osvestili i da bi ih se opomenuli.

(2) Na vrbama posred njega obesismo harfe naše. Kad smo pošli u Vavilon, one muzičke instrumente, na kojima smo pojali i proslavljali Boga nalazeći se u Jerusalimu, obesili smo na vrbe što rastu na obalama onih reka, koje teku ka Vavilonu, jer su tada za nas postali nepotrebni i neupotrebljivi. Jevrejski pojci poneli su ih sa sobom samo zato, da bi se sećali jerusalimskog bogosluženja (sv. Zlatoust). Prema Teodoritovim rečima, ovi instrumenti su tada bili neupotrebljivi, jer je Zakon zapovedao da se na samo jednom mestu, tj. u Jerusalimu, vrše bogosluženja i pojanje. U višem značenju, oni su svoje instrumente učinili nedejstvenima ("obesili su ih"), i na taj način neplodno drveće, tj. vrbe, izražavaju nedejstvenost i nekorišćenje psalama i muzičkih instrumenata. Nikita Stitat: "Vavilonom je nazvano ono mesto, gde su se slile reči onih koji su govorili: Hajde da sazidamo grad i kulu. Tamo je Bog sišao i pomešao jezike, zbog čega je ovo mesto i nazvao smešom (slivanjem) jezika. Vavilonje mesto gde se nisu smešali samo razgovori nego i pravila, i misli, pa i sami umovi." Jevsevije kaže da se u tom smislu ove reči mogu primeniti i na one hrišćane koji su se u doba progona odrekli Hrista i koji su dopustili da ih zahvati pometnja, jer je Vavilon, kao što smo rekli, pometnja." Metodije Patarski kaže: "Možda čiste, devstvene duše u himnama Bogu govore da su na vrbe usred Vavilona obesile svoje instrumente, tj. da su na visinu uzdigle svoja tela, ne dopustivši da ih preplave vavilonske reke, tj. reke greha i zla, koje su se ustremile na njih da bi ih odvukle u dubinu."

(3) Jer tamo nas zapitaše oni koji nas zarobiše za reči pevanja, i koji nas odvedoše za pesme naše. Teodorit ovaj stih tumači na sledeći način: "Vavilonjani, koji su nas zarobili, tražili su da im izgovorimo nekoliko reči iz božanstvenih himni i pohvala koje smo Bogu pojali u Jerusalimu, tj. zapovedali su nam da pevamo, želeći jednostavno da slušaju zbog zadovoljstva, pa čak i da se izruguju našim svetim i božanstvenim stvarima."

Pevajte nam od pesama Sionskih. To su reči Vavilonjana, koji su govorili: Pevajte nam, Jevreji, neku od onih pesama koje ste pevali dok ste bili na Sionu i u Jerusalimu.

(4) Kako ćemo pevati pesmu Gospodnju na zemlji tuđoj, odnosno, kako da sionske pesme pojemo u Vavilonu, na tuđem mestu, izvan Jerusalima, kad nam Zakon to zabranjuje? "Zapazite koliko je ropstvo bilo korisno i koliko je popravilo Jevreje: oni, koji su u otadžbini prestupali zakon Božiji, sada, u tuđoj zemlji, na sve načine nastoje da ga očuvaju", kaže sv. Jovan Zlatousti. Pod tućom zemljom moglo bi se podrazumevati i svako srce koje se udaljilo od vrline. Takvom srcu ne smeju se davati božanstvena i nebeska tajinstva, prema onome što je rečeno: Ne dajte svetinje psima, niti bacajte bisera svojih pred svinje (Mt. 7; 6).

(5) Ako zaboravim tebe, Jerusalime, neka me zaboravi desnica moja. " Ako ja, tj. narod jevrejski, zaboravim tebe, grade Jerusalime, neka bude zaboravljena snaga i delanje moje, tj. neka i ja sam budem osakaćen i oduzet, i neka usahne moja desna ruka, da je više ne osećam", kaže sv. Zlatoust.

(9) Kćeri vavilonska, zlonesrećnice... blažen ko uhvati i razbije decu tvoju o kamen. Jevreji svoj gnev rasprostiru i na nezrelu decu i blaženim nazivaju onoga, koji surovo i nečovečno pobije vavilonsku decu i odojčad. Međutim, običaji i evanđelske zapovesti nas, hrišćana, nisu takvi. Budući da smo učenici blagog i krotkog Hrista, Koji je zapovedio da ljubimo čak i svoje neprijatelje, ove reči moramo razumeti u višem a ne u doslovnom smislu. Vavilon označava bezbožništvo i greh, koji su opustošili i potčinili pobožnost i vrlinu. Ko iskoreni to bezbožništvo i greh, uistinu je blažen. Deca ovog bezbožništva su novorođene strasne pomisli. Ko pobedi ove pomisli i razbije ih od kamen vere (a taj kamen je, prema Pavlovim rečima, Hristos) i ko ih na taj način istrebi, može se nazvati blaženim.

[JESSY]

Psalam 137

Psalam Davidov (Zaharijin)

 

Sadržaj

 

Ovaj psalam sadrži u sebi proroštvo o prizivanju svih naroda. Zbog toga David i blagodari: on nije jedini od careva koji se udostojio božanstvenog bogojavljenja, jer će se toga udostojiti i mnogi neznabožački carevi, što će se dogoditi nakon dolaska Gospodnjeg.

(1) Ispovedaću u slaviti Tebe, Gospode, svim srcem svojim. Tu zapovest je Spasitelj dao bogatašu, govoreći: Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom snagom svojom, i svim umom svojim (Lk. 10; 27)

I pred angelima psalmopevaću Ti. (2) Pokloniću se hramu svetome Tvome. Ove reči kao da izgovara u prisustvu angela, svagdašnjih posmatrača njegovih pobeda po Bogu. I ispovedaću se i slaviti Ime Tvoje radi milosti Tvoje i istine Tvoje. Prineću blagodarenje, kaže, zato što sam se izbavio od senke i bio udostojen istine. Jer si uzveličao iznad svega sveto Ime Tvoje. Govori da blagodarenje uznosi zbog prizivanja neznabožaca. Ne blagodarim samo zbog toga što je prema meni pokazano dobročinstvo, nego što u svemu vidim Tvoju slavu - slavu Tvorca, Dobročinitelja i Onoga Koji kažnjava, jer ne postoji tvorevina koja ne bi propovedala o Tvojoj veličini.

(3) Umnožićeš me u duši mojoj silom Tvojom. Umnožavanjem naziva dugovečnost. Smisao ovih reči je sledeći: silom Svojom preobrazi me od propadljivog u nepropadljivog.

(5) I neka pevaju pesme Gospodnje, jer je velika slava Gospodnja. Pomenuo je pesme Gospodnje, koje treba da psalmopoju svi oni, koji su poverovali iz neznaboštva.

(6) Jer je uzvišen Gospod, i na smirene pogleda. Ne čudi, se, kaže, ako se to ispuni na ljudima, jer dela ljudska nizu nepoznata promislu Božijem. I visine izdaleka poznaje. Prema rečima božanstvenog apostola, Bog je od stvaranja sveta odredio prizivanje neznabožaca i njihovo uznošenje na visinu.

(7) Ako pođem posred nevolje, oživećeš me. To je slično rečenome: U svetu ćete imati žalost, ali ne bojte se, Ja sam pobedio svet (Jn. 16; 33). Na gnev neprijatelja mojih prostro si ruku Tvoju, jer se nad njima nadnosi desnica Očeva, odnosno Sin, Koji nas je i spasao.

(8) Gospod će uzvratiti za mene jer je, osudivši nepravdu koja nam je učinjena, prognao kneza ovoga sveta.

 

Iz tumačenja Jefimija Zigabena:

 

(2) I pred angelima psalmopojaću Ti. Sveti Zlatoust tumači ovaj stih na sledeći način: "Šta znače reči Pred angelima psalmopojaću Ti! Drugi prevodilac kaže: s odvažnošću, Bože, psalmopojaću Ti, a treći: pred bogovima psalmopojaću Ti. Ako on (David) govori o nebeskim angelima, onda njegove reči imaju sledeći smisao: potrudiću se da Ti psalmopojem zajedno s angelima, nadmetaću se s njima i likovaću zajedno s višnjim silama. Iako se od njih razlikujem po prirodi, potrudiću se da se u usrdnosti izjednačim s njima. Ako prihvatimo značenje koje je naveo drugi prevodilac, čini mi se da on govori o sveštenicima, jer je uobičajeno da Pismo sveštenika naziva i angelom i bogom. Zbog toga je rečeno: Bogove ne psuj (2. Mojs. 22; 28) i Usne sveštenikove treba da čuvaju znanje i zakon da se traži od njegovih usta, jer je angeo Gospoda nad vojskama(Mapah. 2; 7)."