ПРИДРУЖИТЕ СЕ: Саборно читање Псалтира за добробит народа и мир у Цркви

[JESSY]

Psalam 63

(1) Za kraj. Psalam Davidov

 

Sadržaj

 

David je ovaj psalam ispevao u ime svetih apostola, koji se mole za izbavljenje od neprijatelja evanđelske propovedi i jasno izobražava ono, što su apostolima pripremile jevrejske starešine, kao i to što su oni, tj. pomenute starešine, pretrpeli zbog bezbožništva prema Hristu.

(2) Usliši, Gospode, glas moj kada Ti se molim. Primi moljenje moje, Vladiko, i ukrepi moj um, da me ne bi uplašili neprijateljski napadi. Od straha neprijatelja izbavi dušu moju. To je slično onome, što je rečeno: I sada, Gospode, pogledaj na njihove pretnje i daj slugama Tvojim da sa svakom smelošću Govore reč Tvoju (Dela ap. 4; 29).

(4) Naoštriše kao mač jezike svoje. Kaže to stoga što su Jevreji, huleći na Isusa, zapretili apostolima: zabranili smo vam da govorite o ovom Imenu (v. Dela ap. 4; 17). Zategnuše luk svoj, stvar gorku. Smrtonosne reči njihovih usta poredi sa strelama izbačenim iz luka. Zar njihova uverenja da Isus nije Bog nisu bila smrtonosna? Iznenada streljaju u njega u ne plaše se. Skriveni u zasedi, iznenada napadaju, ne plašeći se Boga Koji ih posmatra.

(6) Utvrdiše sebi reč zlu. Utvrdiše da Gospod nije vaskrsao iz mrtvih. Kazivahu da sakriju zamku. Smišljali su sve načine kako da propovednike evanđelskih dogmi potajno ubiju. Rekoše: Ko će ih videti? Sve su to činili misleći da ih Bog neće kazniti zbog takvog bezbožništva.

(7) Pristupi čovek, i srce duboko. Bezakonici nisu prestajali da smišljaju zlo protiv Gospoda, jer to znače reči: Ispitivaše bezakonje. Međutim, čovek Božiji, savetovan razumom (jer to znače reči srce duboko) i kao onaj koji je pravilno shvatio tajinstvo, dostojnim psalmopojanjima veliča Boga, prema onome što je rečeno na drugom mestu: Uznosiću Te, Bože moj, Care moj (Ps. 144; 1).

(8) Strela dečija postaše udarci njihovi. Govoreći o njihovom preuznošenju pred svetim propovednicima, opisuje i njihov pad.

(10) I uplaši se svaki čovek. Ko se ne bi uplašio, videvši da je Bog pogledao na bezbožnike?

(11) Uzveseliće se pravednik u Gospodu, i uzdaće se u Njega. Revnosni izvršioci božanstvenih zakona, ispunivši se radošću po preimućstvu, utvrđuju se u uzdanju u Boga. I pohvaliće se svi pravi srcem, i zadobiće dobru slavu kod ljudi oni što streme Bogu i ne pristaju da koračaju izvan pravog puta.

[JESSY]

Psalam 64

(1) Za kraj. Psalam Davidov, pesma (Jeremijina i Jezekiljeva), od naroda iz rasejanja, kada imađahu izlaziti

 

Sadržaj

 

U ovom psalmu, prorok pominje neznabošce koji su poverovali u Hrista. Oni prekorevaju mudrace ovoga veka i mole da im bude oprošteno pređašnje bezbožništvo. Molitvu za njih uznosi prorok, kao za one koji su nekada bili besplodni, ali su kroz veru u Hrista počeli da donose mnoštvo plodova.

(2) Tebi priliči pesma, Bože na Sionu. Nećemo više uznositi himne bogovima koje smo ranije priznavali. Uvideli smo da je nedolično uznositi himne drvetu, kamenju i demonima, i da je najdoličnije da jedino Tebi uznosimo hvale. Tebi će se odati molitva u Jerusalimu, odnosno ili u zemaljskom Jerusalimu a to je Crkva, ili pak u Jerusalimu nebeskom, u kojem ćemo, kad ga dosegnemo, uznositi hvale.

(3) Usliši molitvu moju, i Tebi će svako telo doći. Time blagovesti o prizivanju svih neznabožaca, prema rečima proroka Joilja: Izliću duh Svoj na svako telo (Joilj 2; 28).

(4) Reči bezakonika nadjačaše nas. Rečima bezakonika naziva mudrost mudraca ovoga veka od koje su oni iznemogli, izgubivši istinsko poznanje. Bezbožništva naša Ti ćeš očistiti. Mole se za izbavljenje od onog bezbožništva, kakvom su se predavali u vreme svoje zabludelosti.

(5) Blažen je koga si izabrao i primio. One, koji su se usavršili u vrlini i dostigli počast višnjeg zvanja nazivaju blaženima. Ispunićemo se dobrima doma Tvoga.Dobrima doma nazivaju se različiti darovi Duha, jer je rečeno: Jednome se daje kroz Duha reč mudrosti, a drugome reč znanja po istom Duhu (1. Kor. 12; 8), i drugi darovi. Svet je hram Tvoj, ili nebeski ili zemaljski, prema onome što je rečeno: Hram je Božiji svet, a to ste vi (1. Kor. 3; 17).

(6) Usliši nas, Bože, Spasitelju naš, nado svih krajeva zemlje. Usliši nas, dakle, i daj nam ono za šta Te molimo. U Tebe se uzdaju svi krajevi zemaljski i oni što žive daleko od mora, čime opet označava granice vaseljene.

(7) Koji priprema Gore snagom Svojom. Gorama ovde naziva protivničke sile. Pripremaš ih za kazne, jer si im pripremio bezdan. Ti ćeš to i učiniti, jer si svemoćan.

(8) Koji potresa dubinu morsku. Morem ovde naziva mnoštvo nečistih duhova, jer je i ono pometeno dolaskom Hristovim. Zbog toga su preplašeni duhovi i govorili: Zar si došao amo pre vremena da nas mučiš (Mt. 8; 29)? Smutiće se narodi, (9) i ustrašiće se koji žive po krajevima (zemlje) od čudesa Tvojih. Kad se smute (pometu) narodi, tj. nepregledna mnoštva demona, tada će se i ljudi koji žive na krajevima vaseljene uplašiti Tebe, jer će videti velika znamenja. Pod tim podrazumeva znamenja, koja su se dogodila u vreme Hristovog dolaska. Izlaske jutra u večera Tu ukrašavaš. Kada ljudi, koji naseljavaju vaseljenu, vide velika znamenja, uplašiće se dobrim strahom; tada će se u vreme večernjih i jutarnjih izlazaka, tj. u svako vreme radovati oni, koji su ushićeni tim što je izvršeno Tvojim dolaskom.

(10) Posetio si zemlju i napojio si je. Pokazuje zbog čega su se obradovali svi narodi. Čemu bi se drugom obradovali, ako ne tome što je zemlju udostojio Svoje posete i što ju je napojio Svojim darovima? Reka Božija ispuni se vodama. Rekom ovde naziva evanđelsku reč, i kaže da se ona ispuni vodama. Kakve su to vode? Zar to nisu božanstvena obećanja, koja je blagovestio dostojnima nebeskog Carstva? Takvo je, na primer, sledeće obećanje: Blaženi su siromašni duhom (Mt. 5; 3) i blaženstva koja za njim slede. Pripremio si hranu njihovu. Pod tim podrazumeva duhovnu hranu. Kaže da je ona pripremljena, jer je pre stvaranja sveta određena tajna o Hristu, Hlebu koji silazi s neba i daje život svetu (Jn. 6; 33).

(11) Brazde njene napoj, umnoži plodove njene. Brazdama naziva srdačne dubine, a plodovima blagočestive (pobožne) pomisli. U kapljama njenim obradovaće se rastući (ničući). Nju (zemlju) će obradovati i mali božanstveni darovi koji joj budu dati i pripremiće je za narastanje (nicanje), očigledno duhovnih plodova. A kakve su to kaplje, razumećeš iz onoga što je rečeno o Hristu: Cuću će kao rosa na runo, i kao kaplje koje kaplju na zemlju (Ps. 71; 6).

(12) Blagoslovićeš venac godine blagosti Tvoje. Godinom naziva vreme budućeg veka i naziva ga vencem blagosti, jer će se u njemu sveti ovenčati velikom blagošću. Polja Tvoja ispuniće se plodnošću. Poljima opet naziva duše onih, koji su poverovali u Njega.

(13) Obogatiće se lepote pustinje (ili: obogatiće se gore pustinje).[1] Gorama ovde naziva svete apostole i evanđeliste, koji su bili nahranjeni duhovnim darovima. Pustinjom naziva Crkvu koju čine nekadašnji neznabošci, koja je ranije bila lišena bogopoznanja. I bregovi će se opasati veseljem. Bregovima naziva crkvene nastojatelje.

(14) Odenuše se ovnovi ovčiji. Ovnovima ovčijim naziva narodne starešine. U šta će se oni odenuti, ako ne u odeću nepropadljivosti (netruležnosti) i u rizu radosti? Ovnovima ovčijim naziva i svete apostole, jer su oni mogli da pognu glavu i da izbodu neprijatelje, kao što je Gospod rekao: Ja vas šaljem kao ovce među vukove (Mt. 10; 16). Doline će umnožiti pšenicu. Duše neznabožaca, koje su ranije u svemu oskudevale i bile besplodne, preispuniće se duhovnim plodovima. Kliktaće, jer će himne pevati. Nakon što se izmene na bolje i umnože duhovne plodove, doline će Ti neprestano uznositi psalmopojanja.

[JESSY]

Psalam 65

(1) Za kraj, pesma Psalma, vaskrsenja

 

Sadržaj

 

U ovom psalmu prorok ukazuje na prizivanje neznabožaca i blagovesti o budućem vaskrsenju njihovih duša, kao što je rečeno: Podiže sa zemlje siromaha (Ps. 112; 7). Osim toga, uvodi i apostole koji objavljuju šta su pretrpeli zbog evanđelske propovedi i kakve su ih patnje uvele u večnu radost. Psalam govori i o odbacivanju jevrejskog naroda.

(2) Uskliknite Gospodu, sva zemljo! Psalmopojte Imenu Njegovom! Klicanje je pobednička pesma, koja se peva prilikom pada neprijatelja. Tako je i posle dolaska Hristovog i svrgavanja kneževa ovoga veka svim neznabošcima zapoveđeno da pevaju pobedničke pesme.

(3) Recite Bogu: Kako su strašna dela Tvoja! Na kakva dela misli? Zar to nisu božanstvena znamenja i izgon mnoštva nečistih demona? U mnoštvu sile Tvoje laskaće Ti neprijatelji Tvoji. Optužuje Jevreje za bezosećajnost, jer ih ni veličina čuda nije privela pokornosti.

(4) Sva zemlja neka se pokloni Tebi, i psalmopeva Tebi. Budući da su Te Jevreji oklevetali iako su videli svu veličinu znamenja koja si satvorio, umesto njih poklanja Ti se sve mnoštvo neznabožaca.

(5) Hodite i vidite sva dela Božija. Ovde se uvode apostoli, koji obznanjuju neznabošcima da Onaj, Koji u vreme Svog dolaska u telu tvori božanska znamenja, jeste Onaj isti, Koji je u drevna vremena isušio Crveno more i presekao tok Jordana, kako bi sinovi Izrailjevi mogli da pređu po suvom (po kopnu).

(6) On, koji preobraća more u sušu (kopno). Kao dokaz ovome služi to, što je već bilo izvršeno, kada je more pretvorio u kopno. Simah se izražava na ovaj način: "Pretvorio je more u kopno, nogama su prešli reku." Taj Bog, Koji je podario povratak i spasenje, jeste Onaj isti, Koji je u davnini razdelio more i reku i našim precima zapovedio da bezbedno pređu preko njih. Tamo ćemo se obradovati Njemu. Rečcom "tamo" označava vreme. Zbog toga kaže da ćemo se od onog vremena, kad se On zacari u novom veku, i mi tamo zacariti s Njim i da ćemo se radovati neizrecivom radošću.

(7) Oči Njegove nadgledaju narode. Na sve obraća pažnju i sve ispituje, ma šta da se dela. Oni koji Ga ogorčuju neka se u sebi ne veličaju. Ko Njega ogorčuje? Zar to nisu oni, o kojima je rečeno: Sine čovečiji (Jezek. 2; 3) idi domu onoga koji me ogorčuje. Koliko puta Ga ogorčiše u pustinji (Ps. 77; 40); ne otvrdnite srcem vašim kao u vreme ogorčenja (Ps. 94; 8).

(8) Blagoslovite, narodi, Boga našeg. Bolje rečeno, saberite se u jedno i svi Ga hvalite i divite Mu se.

(9) Onoga koji je stavio dušu moju u život. Radujem se takvim čudesima i Onome Koji ih je satvorio. Kao Vladika i Svevideći, On razlikuje one, što žive na zemlji, i kažnjava nedostojne. Pod Njegovim očima (koje nadgledaju narode) Psalmopojac podrazumeva apostole.

(10) Jer si nas iskušao, Bože, razžegao si nas. Prorokujući Duh predskazuje patnje koje će apostoli pretrpeti zbog propovedi. U njihovo ime opisuje zamke ili tamnice, i ukazuje na kušanje ognjem i vodom.

(13) Ući ćemo u dom Tvoj sa svespaljenicama, tj. u dom nebeski i sa duhovnim svespaljenicama, jer su oni sebe u celini prineli Bogu kao svespaljenice. Prineću Ti sve molitve moje. "Prineću Ti, kaže, po obećanjima mojim sve, što sam obećao u nevolji. Dao sam obećanje da ću Ti, ukoliko se izbavim od ove nevolje, svagda prinositi hvale. Takve su Tvoje odluke, Vladiko, a na nama je da uđemo u hram i da Ti prinesemo žrtvu zahvalnicu. To i označavaju reči (14) izrekoše i izgovoriše usta moja. Time izražava i kakva je obećanja dao.

(15) Svespaljenice obilne prineću Ti. Spremno ću Ti prineti sve, što si odredio da se prinese. Obilnima naziva uhranjene žrtve, jer je i Zakon zapovedio da se prinose žrtve koje su zdrave i bez mane. I prorok Malahija proklinje one koji, imajući takve žrtve, žrtvuju osakaćene životinje (v..Malah. 1; 78). To je predstavljalo i početak Kainove nesreće. Kroz to se i mi učimo da Bogu ukazujemo poštovanje najdragocenijim što imamo. Prineću Ti teoce i jarad. Sve to, kao što sam rekao, i svespaljenice, i teoce, i jarad, treba shvatiti u duhovnom smislu.

(16) Hodite, čujte, i kazivaću vam. Šta će nam drugo kazivati, osim onoga, što je prethodno već rečeno, odnosno: Iskušao cu nas, Bože, itd.

(18) Ako nepravdu videh u srcu mome, neka me ne usliši Gospod. Znao sam da Bog ne bi uslišao moje molitve da sam se predao nepravdi. Akila prevodi ovako: "Ako vidi beskorisno u mom srcu, Gospod neće uslišati." To znači sledeće: uznoseći prozbe ka Bogu, starao sam se o doličnom, znajući da mi prozba neće biti na korist ako ne učinim što je potrebno. Osim toga, kao da se hvali pred Bogom da je ostao izvan svake nepravde i da se zbog toga nada da će biti uslišan.

[JESSY]

Psalam 66

(1) Za kpaj, u himnama, psalam pesme (Davidov)

 

Sadržaj

 

I ovde govori u ime apostola koji predaju učenje neznabošcima i mole se za izbavljenje od onih, koji protivureče njihovom učenju. Zbog toga je ovaj psalam sličan prethodnom, jer upravo govori o blagoslovu onoga koji se posvećuje Bogu, i gotovo da se celokupna ova molitva nalazi u Knjizi o sudijama. Posle proroštva o povratku propoveda o ovaploćenju i dolasku Božijem, a takođe i o spasenju neznabožaca. U natpisu se kaže: psalam pesme, jer proslavljanje pesmopojanjem pripada Bogu, dok je ljudima svojstveno da se ukrašavaju pohvalama.

(2) Bože, smiluj se na nas i blagoslovi nas. Preklinjem za milosrđe Tvoje, Vladiko, i za javljanje (της επιφανειας) lica Tvoga, da bismo svim narodima jasno mogli da propovedamo put Tvog svetog evanđelja. Njegov dolazak svagda naziva spasenjem.

(4) Neka Te ispovedaju i hvale narodi, Bože. Prorokuje da će svi narodi ispovedati Hrista.

(5) Neka se uzvesele i obraduju narodi. Radujući se spasenju vaseljene, prorokujući Duh više puta ponavlja jedno isto, crpeći radost iz tog ponavljanja.

(6) Neka Te ispovedaju i hvale narodi, Bože, neka Te ispovedaju i hvale narodi svi. Ovde nije reč o jednostavnom slavoslovlju. Naprotiv, slušalac se time podstiče na veću usrdnost. Kao što dva puta podstiče narod na psalmopojanje, tako dva puta moli i za blagoslov za njih, očigledno nakon što je blagoslov već primio. Ili, budući da im usled blagoslova nije nepoznat Bog Koji je iznad svih, oni Mu već prinose najslađi plod blagočešća (pobožnosti). Prema tome, ako i mi prinosimo taj plod, odnosno podvizavanje u vrlini, otuda biva očigledno da si Ti i nas blagoslovio.

(7) Zemlja dade svoj plod, tj. duhovna zemlja, a njen plod je napredovanje u blagočešću.

(8) Blagoslovi nas, Bože. Mora se znati da ljudi, kada blagosiljaju Boga, prinose samo reči, ali ne mogu da Mu i na delu učine dobročinstvo. Bog, međutim, kada blagoslovi, potvrđuje reči i samim delom a onima, koje blagoslovi, daje obilje svih dobara. Nakon toga (David) poučava kako se to dešava.

[JESSY]

Psalam 67

(1) Za kraj, Davidov Psalam pesme, vaskrsenja

 

Sadržaj

 

U ovom psalmu prorok predstavlja dolazak Gospodnji, svrgavanje duhovnih neprijatelja i završetak duhovnog ropstva, a takođe i poučava da je Gospod Onaj, koji je u davnini izveo izrailjski narod iz Egipta. Pred toga, onima koji su prihvatili propoved obećava darove Duha Svetoga, dodaje utehu i apostolima obećava izbavljenje od svake nevolje koja će ih sustići zbog propovedi, pa čak i obećava da će se preobratiti mnogi od onih što su ogorčili Boga i što su ogrezli u nasladama. Uz sve to, objavljuje izabranje apostola i pokazuje ko su oni i odakle su. Blagovesti da će svi nekadašnji neznabošci poverovati u Boga. Pri tom jasno uči o vaznesenju Gospodnjem na nebesa. Sve se to može videti ukoliko se svaki stih razabira jedan za drugim.

(2) Da vaskrsne Bog i da se razveju neprijatelji Njegovi. Ove reči izražavaju podsticanje Boga da izvrši sud nad nečistim demonima, jer su Njegovim dolaskom demoni lišeni vlasti da ugnjetavaju ljude.

(5) Put učinite Onome koji je uzišao na zapad. Pripremite se da koračate putem Onoga Koji se u poslednja vremena u telu javio onima što žive na zemlji. Ili možda Koji je uzišao na zapad znači da je sišao čak do ada.

(6) Neka se potresu svi od lica Njegovog, tj. mnoštva demona. Oca siročadi i Sudije udovica. Siročadima naziva nezaštićene, a udovicama duše koje nisu zaručene sa Bogom, jer je On zaštitnik slabih koji, slično nama, nemaju pomoći od ljudi. Bog je u mestu svetome Svome. Budući da Ga je nazvao Onim Koji je uzišao na zapad, tj. Koji je sišao do adskih dubina, ponovo uči da je On, vaznevši se na nebesa, opet stao na Svoje mesto, iako se po Svojoj božanskoj prirodi nikad nije ni udaljio od njega.

(7) Bog nastanjuje jedinomislene[1] u dom. Jedinomislenima naziva one, koji su jedino Njemu posvetili svoje živote i učinili da im bude strana svaka kolebljivost i svetovne želje. Zbog toga takvima obećava nastanjivanje u Njegovom domu, u nebeskom gradu. On izvodi okovane u junaštvu. To je slično onome što je rečeno: Okovani, izađite, i vi koji ste u tami, pokažite se (Isa. 49; 9 - prema Septuaginti). Okovima i tamom naziva služenje demonima. Takođe i ogorčujuće koji žive u grobovima. Govori to stoga što i u ad siđe i propoveda duhovima u tamnici (1. Petr. 3; 19).

(8) Bože, kada si Ti ishodio pred narodom Tvojim, kada si Ti prolazio kroz pustinju. Pokazuje da je Onaj, Koji je sišao čak do ada, Onaj isti Koji je u davnini posredstvom Mojseja izveo Izrailj iz Egipta. Zbog toga i kaže da se onda, kada si Ti prethodio Svom narodu pri izlasku iz Egipta, (9) zemlja potrese, tj. taj izlazak je postao poznat na celoj zemlji.

Zemlja se potrese, jer i nebesa dadoše kišu. Iz nebesa je daždila duhovna hrana, pod kojom podrazumeva mannu. Od lica Boga Sinajskoga, tj. od lica Boga koji je na Sinaju dao Zakon. Od lica Boga Izrailjeva. Izrailj je um koji sozercava Boga.

(10) Kišu dobrovoljnu odredio si, Bože, nasleđu Tvome. Kišom naziva evanđelsku reč, prema onome što je rečeno: Sići će kao rosa na runo (Ps. 71; Dobrovoljnom je naziva zbog razlikovanja od služenja pod Zakonom, jer On nije dopustio da služenje pod Zakonom bude dobrovoljno, prema onome što je rečeno: Ko to traži od vas (Isa. 1; 12) i Žrtve vaše svespaljenice nisu mi ugodne, niti su mi prinosi vaši mili (Jer. 6; 20). Ona oslabi, a Ti si je utvrdio. Oslabila je kada su služili idolima, ali Ti si je utvrdio, prizivanjem kroz evanđelsku propoved.

(11) Životinje Tvoje borave u njoj. Životinjama ovde naziva one koji su postali pričasnici živototvorne hrane. Zar u njoj ne znači to isto, što i: u nasleću Njegovom? Pripremio si je u dobroti Tvojoj siromahu. Šta je pripremio, ako ne ono što oko ne vide i uho ne ču (1. Kor. 2; 9)? I ko je siromah, ako ne jedan od onih, o kojima je rokao: Blaženi siromašni duhom, jer njihovo je Carstvo nebesko (Mt. 5;3)?

(12) Gospod će dati reč onima koji blagoveste snagom mnogom. Sam će dati reč Svojim svetim apostolima, kako bi mogli da propovedaju evanđelje. To je slično rečenome: Ne brinite se kako ćete ili šta ćete govoriti, jer će vam se u onaj čas dati šta ćete kazati. Jer nećete vi govoriti, nego će Duh Oca vašega Govoriti iz vas (Mt. 10; 19-20). Reči snagom mnogom trebalo bi razumeti u vezi s rečima Gospod će dati reč a ne sa rečima koji blagoveste, kako su neki mislili. Naime, ovde izražava misao da će Bog sa velikom snagom dati reč onima koji blagoveste, tj. onima koji nameravaju da nam objave (otkriju) naša blaga. Onaj, Koji daje priliku za blagoveštenje, daje i samu reč.

(13) Car nad vojskama ljubljenoga. Sam Gospod je dao reč tajnovodcima (grč. τοις μυσταγωγοις), jer je On car ljubljenog naroda. On je i njegova sila. Lepotom doma razdeliće plen. Dom su oni, koji su poverovali u Hrista, a lepota doma - Njegovi sveti učenici i apostoli. Zbog toga kaže da će lepotama doma, tj. evanđelistima, dati reč, da bi razdelili plen, tj. da bi neznabošce priveli veri i oteli plen od satane.

(14) Ako počinete usred granica. Ova reč je upućena svetim apostolima. Ako vas, kaže, prihvate granice (a granice su oni što su poverovali iz dva naroda) i ako počinete u njima, daće vam se krila golubice s pozlaćenim plećima. Podrazumeva da će se oni, koji prihvate svete apostole, udostojiti Duha Svetoga. Pleća golubice naziva pozlaćenima zato što će umovi onih, koji su ih (apostole) primili, postati dragoceni, tj. mudri.

(15) Kad Nadnebeski razgonjaše careve po njoj. Carevima naziva apostole, koji su postali upravitelji Njegovog nasleđa. Zasneži se je rečeno umesto: očisti se. Na Selmonu se tumači "kao platu". Zbog toga kaže da će oni, koji su prihvatili svete apostole, kao platu ili kao nagradu za to prihvatanje od nebeskog Cara dobiti očišćenje grehova.

(16) Gora usirena, gora bogata (17) Zašto zavidite, gore usirene (grč. ορη τετυρωμενα)[2]. Usireno znači nahranjeno mlekom, tj. prostom rečju pouke, prema rečenome: Mlekom vas napojih a ne jelom (1. Kor. 3; 2). Zbog toga prekoreva one, koji pretpostavljaju da i jeretičke crkve mogu da nahrane mlekom, jer u njima nema ničega što bi verujuće moglo othraniti za duhovno uzrastanje. Zbog toga: zašto zavidite, kao da izvan Crkve postoji još jedna "usirena gora", a ne samo jedna takva gora, ona na kojoj izvole Bog da obitava na njoj. Da On živi u Crkvi, očigledno je iz onoga što je On Sam rekao: Ovde ću se nastaniti, jer njega izabrah (Ps. 131; 14).

(18) Kolesnica Božija desetohiljadita, hiljade plodonosnih (grč. χιλιαδες ευθηνουντων).[3] Kolesnicom Božijom naziva nebeske i umne sile, koje na sebi nose Boga. To je slično onom, što je rečeno: Hiljade hiljada služaše Mu, i mnoštva stajahu pred Njim (Dan. 7;10). (19). One su i plodonosne ili radosne, jer su izbavljene od greha. Prema tome, Onaj Kojega na toj kolesnici nose hiljade je onaj isti Gospod Koji je na gori Sinaj dao Zakon.

On je opet i uzišao na visinu, i pod tim podrazumeva visinu krsta, i zaplenio plen, tj. vratio je iz zarobljeništva duše koje je zarobio đavo. On je to obećao, govoreći: Kad Ja budem podignut sa zemlje, sve ću privući k Sebi (Jn. 12; 32). Uzeo si dare u ljudima. Od koga bi uzeo dare u ljudima, ako ne od Oca Koji je rekao: Traži od Mene i daću Ti narode u nasledstvo Tvoje (Ps. 2; 8)? Jer se i nepokorni nastaniše. Oni isti ljudi, koje si Ti primio za dar, ranije su bili nepokorni. Ti si, međutim, i njih nastanio. Smisao rečenice dobija se premeštanjem reči. Uzeo si dare u ljudima, zbog čega ćeš se i nastaniti u njima, tj. u onima koji su Ti dati. Međutim, Ti isti, koje si Ti prihvatio, ranije su bili nepokorni. Očigledno je da su nepokorni bili onda, kad su služili tvorevini a ne Tvorcu.

(20) Gospod Bog blagosloven, blagosloven Gospod iz dana u dan. Nakon izvršenja velikog dela, zbor apostola uznosi pesmu Bogu. Pomoći će nam (na putu) Bog spasenja naših. Ti ćeš nam, Vladiko, otvoriti dveri reči, da bi nam put propovedi bio uspešan. (21) Bog naš Bog je koji spasava i Gospoda Gospoda su vrata smrti. Jasno izražava uverenje da će one, koji su zbog propovedi dovedeni do smrti, pobedonosno izvesti, jer su Njegova vrata smrti.

(22) Ali će Bog skršiti glave neprijatelja Njegovih, tj. neprijatelja svetih apostola, jer će ih izbaviti i skršiti glave neprijatelja. Izraz je pozajmljen od primera zmija koje, kada napadaju čoveka, bivaju pogođene u glavu i same ginu. Međutim, te reči bi se mogle primeniti i na jevrejske starešine. Vrh vlasi onih koji hode u prestupima svojim. Vrhom vlasi ponovo naziva glavu. Podrazumeva da će skršiti glave onih koji su sagrešili bez pokajanja.

(23) Reče Gospod: na Gore Vasana ću vratiti (neprijatelje). Vasan se tumači kao gorčina ili kao ogorčenje. Zbog toga kaže da će iz doma onih koji ogorčuju, tj. iz doma Izrailjevog, vratiti Sebi. Vratiću ih iz dubina morskih. I one, koji su zbačeni u bezdan slastoljublja, obratiću Sebi.

(24) Da se omoči noga tvoja u krvi. Pokazuje na koji će se način oni obratiti. Na koji način? Zar neće samim tim, što će biti zbačene zle (lukave) sile, jer, prema Isaijinim rečima, prolih na zemlju krv njihovu (Isa. 63; 6), tako da je noga Njegova omočena u krv. Reči to ovde opisuju kao jedan vid pripovedanja: Jezik pasa tvojih od krvi neprijatelja. Psima naziva stražare duhovnog stada, tj. svete propovednike. Njihov jezik gotovo da je oku sio krv duhovnih neprijatelja. Zbog toga se razume da je apostolska reč gotovo postala uzrok smrti zlih demona.

(25) Viđeni biše pokreti Tvoju, Bože. Pokrepiša Božijim naziva ono što je izvršeno po domostroju, odnosno, rođenje od Djeve, Čudotvorenja, uzlaženje na krst, domostrojiteljski (ikonomijski) prihvaćenu smrt, vaskrsenje iz mrtvih, vaznesenje na nebesa. Za te pokrete kaže da su postali vidljivi. Pokreti Boga mojega, Cara koji je u svetinji. Vidiš li kako jasno za Onog, Koji savršava pokrete, kaže da je On i Bog i Car? O Njemu takođe propoveda i da je On u svetinji, tj. na gori Sinaj, prema onome što je rečeno: (18) Gospod je u njima, na Sinaju, u svetinji.

(26) Pristigoše kneževi (načelnici) blizu psalmopojućih. Načelnicima (kneževima) naziva svete apostole, o kojima je rečeno: Postavićeš ih za kneževe po cvoj zemlji (Ps. 44; 17). Psalmopojućima naziva one, koji prinose slovesne žrtve hvale. Zbog toga i kaže da kneževi pristigoše, tj. da su prvi započeli služenje duhom i istinom ili evanđelsko služenje. Posred djeva sa bubnjevima. Djevama naziva duše verujućih, ukrepljene Svetim Duhom, koje su evanđelsku propoved oglasile u podnebesju. Po njima se moraju podrazumevati i sveti apostoli, koji su i začetnici ovog služenja.

(27) U crkvama blagosiljajte Boga, Gospoda sa izvora Izrailjevih. Izvori Izrailjevi bili su sveti proroci, a pre njih Zakon. Zbog toga i kaže da nije pravilno da slavoslovimo Boga crpeći reči od nekoga drugog, nego od njih. To kaže zbog nepravoslavnih jeretičkih spisa. Rečima Zakona i Proroka blagosiljaju Boga oni, koji su u stanju da iz njih, kao sa izvora spasenja, radosno crpe vodu, o kojoj je Spasitelj rekao: Koji pije od vode koju ću mu Ja dati neće doveka ožedneti, nego voda koju ću mu dati postaće u njemu izvor vode koja teče u život večni (Jn. 4; 14). Međutim, dostojni su razobličenja oni koji razdeljuju starozavetne i novozavetne spise; oni ne mogu ni da blagosiljaju Boga u crkvi, nemajući izrailjske izvore i njihovog Gospoda, kao oni koji su se odvažili da razdeljuju i Samo Božanstvo.

(28) Tamo je Venijamin najmlađi u istupanju. Gde na drugom mestu, ako ne meću najmlađima? I ko je Venijamin, ako ne blaženi apostol Pavle, koji potiče iz Venijaminovog plemena? Nazvan je poslednjim, jer se Gospod njemu poslednjem javio. Rečeno je: u istupanju (u istupljenju, grč. εν εκστασει) usled preizobilja otkrovenja, saglasno onome što je on sam rekao: Ako smo van sebe (tj. ako smo u istupljenju, grč. ειτε εξεστημεν), Bogu smo; ako smo prisebni, vama smo (2. Kor. 5; 13). Pravedno je njega pomenuo kao prvog od svih, jer se on najviše potrudio. Kneževi Judini, vođe njihove. Kneževi Judini su, kaže, rukopoloženi za njihove voće (gospodare) i načelnike (kneževe) pevačke. Oni su bili kako iz plemena Judinog, tako i iz plemena Zavulonovog i Neftalimovog; kako izveštava Evanđelje, iz plemena Zavulonovog i Neftalimovog bili su Petar, Andrej, Jakov i Jovan, a iz plemena Judinog Levi ili Matej i ostali apostoli.

(29) Zapovedi, Bože, silom Tvojom. Silom Očevom naziva se Sin, prema rečenome: Hristos je Božija sila i Božija premudrost (1. Kor. 1; 14). Zbog toga, zbor apostola moli Oca da osnaži ono, što si priugotovio nama.[4] Šta je drugo priugotovio, ako ne njihova tela? Zbog toga mole da ih oslobodi propadljivosti i da ih obuče u nepropadljivost, što će Gospod i učiniti kada siđe s nebesa i kada mrtvi ustanu kao netruležni (nepropadljivi).

(30) Radi hrama Tvoga u Jerusalimu Tebi će carevi doneti darove. Hramom Njegovim naziva se Crkva, dok se carevima nazivaju oni, koji su poverovali u Hrista, prema onome što je rečeno: Vi ste carsko sveštenstvo (1. Petr. 2; 9). Ovde, dakle, kaže da će Mu oni, koji su iz zemaljskog hrama po veri prizvani u višnji Jerusalim, prineti darove, misleći, očigledno, na duhovne darove.

(31) Zapreti zverima iz trske. Budući da mnogi neprijateljski gledaju na život svetih po Bogu, a posebno su takvi nečisti demoni, mole da Bog zapreti zverima iz trske. Trskom se nazivalo mesto u Palestini, koje se nalazilo na putu u Jerusalim. Trska je tada bila ispunjena lavovima koji su se skrivali u blatu i tamo vrebali one, koji su išli u Jerusalim. Dakle, kao što su one koji su išli u Jerusalim vrebali lavovi, tako i one, koji su se zaputili u duhovni Jerusalim, vrebaju duhovni lavovi. Krdo bikova među junicama naroda. Podrazumeva druge protivnike propovedi. Ko je to, ako ne starešine jevrejskog naroda? Oni su nazivani juncima, jer se junicama nazivao narod. Da se uistinu oni nazivaju juncima, očigledno je iz rečenoga: Opkoliše me junci mnogi, bikovi debeli okružiše me (Ps. 21; 13). Oni su i podsticali prost narod na borbu protiv propovednika. Zatvori oprobane kao srebro. Srebro su božanstvene reči. Kaže: zapreti i duhovnim i telesnim neprijateljima, kako propovednici evanđelja ne bi bili onemogućeni da propovedaju. Ili možda ovako: zapreti i jednima i drugima, kako propovednicima ne bi bilo zabranjeno da propovedaju. Rasej narode koji hoće ratove, i pri tom očigledno misli na narod u duhovnom smislu i na bitke koje se podižu protiv svetih.

(32) Doći će poslanici iz Egipta, Etiopija će pružiti ruku svoju Bogu. Nakon što su razvejani i svezani duhovni neprijatelji, na propoved pritiču Egipćani i Etiopljani. Imenom Egipćana naziva revnosne idolopoklonike i protivnike Izrailjevog (načina) života, dok nazivom Etiopljani označava krajeve zemlje. Međutim, na koji je način Etiopija pritekla na propoved, može se videti iz primera evnuha Etiopljanina.

(33) Carstva zemaljska, pojte Bogu. Pokazuje da će i ostali narodi, zajedno sa svojim carevima, poverovati u Hrista.

(34) Pevajte Bogu koji je useo na nebo nebesko na istoku. Pošto je u prethodnim stihovima kazivao o stradanjima i o Hristovom silasku u ad, sada kazuje o Hristovom vaznesenju na nebesa. Reči koje je dodao, na istoku, izgovorene su kao poređenje: kao što sunce, sakrivši se na zapadu, izlazi na istoku, tako i Gospod kao da je iz adskih dubina uzašao na nebo nebesa. Evo daće glasom Svojim glas sile. Glasom sile naziva glas koji će podići sve mrtve, kada vaskrsnu na Njegovu zapovest.

(35) Dajte slavu Bogu. Tako je govorio i Pavle: Proslavite Boga telom svojim i duhom svojim, jer su Božiji (1. Kor. 6; 20), pošto pravednost zahteva da se u svemu proslavlja Dobročinitelj.

Na Izrailju je velikolepnost Njegova, i sila Njegova u oblacima. (36) Divan je Bog u svetima Svojim, Bog Izrailjev, On će dati silu i utvrđenje narodu Svome. Blagosloven Bog. Budući da psalam pominje Njegov Drugi dolazak kada će vaskrsnuti svi mrtvi, ukazuje nam na različite počasti kakve će biti ukazane svetima, a takođe i na različite činove svetih. Činove označava rečima: Izrailj, oblaci, sveti ljudi, a počasti rečima: velikolepnost, sila, divota, utvrđenje. Pored svega toga, dodaje da je Bog blagosloven. Jasno je da će sveti u tim obiteljima, tj. nebeskim, neprestano blagosloviti Boga, podražavajući činove višnjih duhova.

[JESSY]

Psalam 68

Za kraj, za one koji će se izmeniti, Davidov

 

Sadržaj

 

Psalam u sebi sadrži molitvu koju Spasitelj prinosi u ime čoveštva (čovečije prirode), a takođe (pominje) i uzroke Njegove krsne smrti. U jasnim crtama opisuje se samo stradanje, kao i nesreće koje su sustigle Jevreje nakon (Njegovog) stradanja. Osim toga, izobražava se uvođenje evanđelskog življenja i učenje o poklonjenju duhom i istinom, čime se psalam i završava. Da Spasitelj molitvu prinosi u ime ljudske prirode, David razjašnjava na kraju psalma, kada kaže: Jer usliša Gospod uboge i sužnje Svoje ne ponizi (st. 34).

(2) Spasi Me, Bože, jer dođoše vode do duše Moje. Budući da je na Sebe primio naše grehove, zbog nas boluje (Isa. 53; 4), i zato se pravedno moli za izbavljenje od iskušenja, koja su, slično potoku, okružila Njegovu dušu.

(3) Upadoh u blato duboko, i nema dna. To je pretrpela čovečija priroda koja je odvučena u smrt pa čak i u sam ad, koji prorok ovde naziva blatom dubokim i bez dna.

(4) Umorih se vičući, promuknu Grlo Moje. A šta je i zbog čega je vikao, jasno je pokazao u onome što sledi, rekavši: (15) Da se izbavim od onih koji Me mrze, i od voda dubokih (16) da Me ne potopi bura vodena (16) niti da bunar zatvori nada Mnom usta svoja. Moli se, kao što sam rekao, u ime čovečije prirode, da bude uništena sila smrti. Budući da ad ne zatvara usta koja je razjapio na našu prirodu, kaže: Da bunar ne zatvori nada Mnom usta svoja,

(5) Umnožiše se većma od vlasi glave Moje oni koji Me mrze uzalud, jer su mnogobrojni demoni koji smišljaju zlo protiv ljudske prirode. Iako od nas nisu pretrpeli nikakvu uvredu, hitaju da nas predaju smrti. Osnažiše se neprijatelji Moji, oni koji Me progone nepravedno. Pokazuje da je osuda, doneta protiv Njega, nepravedno izgovorena.

(6) Bože, Ti si poznao bezumlje Moje. Bezumljem naziva ono što ljudi smatraju bezumljem propovedi o stradanju Hristovom, jer prema rečima sveštenog apostola, krst Hristov je Jevrejima postao sablazan, a neznabošcima bezumlje (1. Kor. 1; 23). Zbog toga i kaže: Ti si, Oče, poznao krsni domostroj (krsnu ikonomiju). Govori to stoga, što je Ocu bio poslušan do smrti, i to do smrti na krstu (Filiplj. 2; 8). I pregrešenja Moja od Tebe se ne skriše. To je slično rečenome: Njega, koji nije imao greha, učini grehom radi nas, da mi postanemo pravda Božija u Njemu (2. Kor. 5; 21). To i znače reči: Od Tebe se ne skriše.

(7) Neka se ne posrame od Mene oni koji strpljivo čekaju Tebe, Gospode, Gospode nad vojskama.[1] Rečeno je: od Mene, a ne zbog Mene, ili zbog Mog stradanja za njih. Takođe je rečeno: da se ne posrame umesto: da ne budu više posramljeni, kao što su u davnini bili posramljeni onom propadljivošću kojoj su bili izloženi. Smisao ovih reči je sledeći: Budući da sam na Sebe primio da za njih okusim smrt, neka od njih bude uklonjen onaj sram, u kakvom su ranije živeli usled smrti, jer je za čoveka, stvorenog po obrazu Božijem, smrt koja je nad njim carevala bila sramota. Zbog toga nam omogućuje da razumemo da će Njegovim vaskrsenjem smrt biti istrebljena. Prema ovom tumačenju, to isto označava i drugi stih, koji je sličan ovom: Niti da se postide od (zbog) Mene oni koji Te traže. Kako u prethodnom stihu, tako je i ovde rečeno: od Mene, jer je On Sam podsticao na trpljenje; budući pobeđen, naneo bi stid onima što su poverovali, kao onima koji su se zbog obmane i poverenja izložili opasnosti.

(8) Jer radi Tebe podnošah ruganje. Molim se, kaže, da bude istrebljena smrt, jer bih poslušan, i prihvatam je na Sebe.

(9) Otuđen postadoh braći svojoj. To kaže zato, što su Ga u vreme stradanja svi napustili.

(10) Jer revnost za Tvoj dom izjede me. Odrekli su me se, jer sam ih razobličavao u bezbožništvu prema Tvom domu. Jovan jasno opisuje onaj događaj, kad ih je bičem izgonio iz hrama. Ruganja onih koji Tebe ruže padoše na Mene. Ne samo da sam bio udaljen i otuđen, nego sam bio izložen i ruženju onih, koji Tebe ruže svojim zlodelima. To nisam pretrpeo ni zbog čega drugog, osim zbog revnosti za Tvoj dom.

(11) I pokrih postom dušu moju. Žaleći zbog buduće propasti njihovih duša, učinio sam i ovo i sve ostalo. Oni, međutim, za koje sam to savršio, izgovarali su Moje Ime u svako vreme i na svakom mestu, klevetajući Me zbog onih stradanja, koja sam zbog njih pretrpeo.

(14) A ja molitvom svojom (hitah) k Tebi, Gospode. Iako su mi na sva dobra uzvratili zlom, Ja ne prestajem da se molim za njih. To se otkriva iz reči evanđeliste, koji pokazuje da se On i na krstu molio za one, koji su Ga razapeli. Vreme je blagovoljenja. A kad dođe punoća vremena, posla Bog Sina Svojega koji se rodi od žene, koji bi pod zakonom, da iskupi one koji su pod zakonom, da primimo usinovljenje (Gal. 4; 45). Onaj, Koji je zbog toga došao, kaže: Vreme blagovoljenja, Bože.

(15) Spasi me od blata, da ne potonem. To je govorio u molitvi,vapijući za čovečanstvo. Zbog toga i kaže: Promuknu grlo Moje. Reč promuknu označava neoslabljenu molitvu.

(16) Da Me ne potopi bura vodena, niti da Me proguta bezdan.Budući da je izrečena i odluka i strašna kletva, da, ukoliko nas čak i angeo bude učio nečemu drugom, a ne onome što je učio Pavle, anatema bude (Gal. 1; 8), može li neko prevazići Pavla ili, bolje rečeno, Hrista Koji je u njemu govorio? Zbog toga i Sam Hristos takvu molitvu vezuje za Sebe, i Sam o Sebi svedoči, kad apostol u Poslanici Jevrejima kaže da u dane zemaljskog života svoga, tj. uzlazeći na krst, sa silnim vapajem i suzama prinese molitve i prozbe Onome koji je mogao da Ga spase, odnosno Ocu, i bi uslišan zbog pobožnosti Cvoje, jer iako bejaše Sin, preko stradanja nauči se poslušnosti (Jevr. 5; 78). Ovde nam Pavle, ili, bolje rečeno, Hristos Koji u njemu govori, saopštava ono što su evanđelisti propustili i o čemu su prećutali, rekavši da je sa silnim vapajem i suzama satvorena ova molitva: Oče Moj, ako je moguće, neka Me mimoiđe čaša ova (Mt. 26;39). Ne pritvorno, i ne sa namerom da obmane satanu, i ne zato što je prisvojio volju sveta, nego od Samoga Sebe i dobrovoljno, prema ikonomiji, (domostroju), i mada uistinu Sin Božiji, Hristos se moli sa vapajem i sa suzama, u znoju i kapljicama krvi, dok Ga je krepio angeo i dok je njime bio kao obodren i utešen. I budući u samrtnoj borbi, moljaše se, kako kaže Evanđelista, usrdnije (Lk. 22; 44), pa se čak i dva, i tri puta molio Ocu. I zato, budući da Pavle, ili bolje rečeno,Sam Hristos Koji govori kroz Pavla, kaže da se ta molitva odnosi na Hrista, zar neko može da izopači ono, što je Sam Hristos posvedočio o Sebi?

(18) Ne odvrati lice Tvoje od sluge Tvoga. Budući da je Bog Otac zbog Adamovog prestupa odvratio Svoje lice od čovečije prirode, moli Boga da obrati Svoje lice ka njoj (čovečijoj prirodi).

(19) Pogledaj na dušu Moju, i izbavi je od smrti koja ju je obuzela. Radi neprijatelja Mojih izbavi me. Onom uvredom, koju smo mi pretrpeli od duhovnih neprijatelja, priklanja Oca na milost prema nama.

(20) Jer Ti znaš porugu Moju. To je slično onome, što je već rečeno: (8) Tebe radi podnošah ruganje.

(21) Uvredu očekivaše duša Moja. Time počinje opis stradanja, koja su jasno opisana i kod evanđelista.

(23) Neka bude trpeza njihova pred njima za zamku. Time izobražava ono, što će se desiti Jevrejima nakon Njegovog stradanja, i kao da kaže: pretrpeće ono isto, što su pripremili za Mene želeći da Ja to iskusim. Teško lukavome, jer lukavome će se desiti po delima ruku njegovih (Isa. 3; 11 - prema Septuaginti).

(24) Neka se pomrače oči njihove da ne Gledaju. I zaista, zar se nisu pomračile, kada nisu prihvatili Sunce pravde? I leđa njihova zauvek poguri, jer ih nije sustiglo samo privremeno ropstvo, kao u Vavilonu.

(26) Neka bude dvor njihov pust. Govori to usled pustošenja kakvo se desilo Jerusalimu. I u naseljima njihovim neka ne bude stanovnika, tj. neka ne bude nikoga od njih samih, jer niko više od Jevreja ne živi u jerusalimskim domovima.

(27) Onoga koga si Ti ranio, oni proganjaše. Ukazuje na razlog, zbog kojeg trpe takve nesreće. To je slično rečenome: Udariću pastira, i ovce stada razbeći će se (Mt. 26; 31). Ne primivši Onoga, Koji je po Tvom blagovoljenju prihvatio ranjavanje u stradanju, lišili su se svog sopstvenog spasenja. I na bol mojih rana (bol) dodavahu. Govori to stoga, što je Hristos Samoga Sebe unizio, a oni su Ga predali smrti.

(28) Dodaj bezakonje na bezakonje njihovo. I to kaže stoga, što su Ga i nakon raspeća i nakon vaskrsenja klevetali. I da ne uđu u pravdu Tvoju. Neka budu udaljeni od onog blaženstva, kakvo će se dati pravednima.

(29) Nek budu izbrisani iz knjige živih. I mada su u nju bili zapisani budući da su im data obećanja, pošto su učinili i ovo i sve ostalo pravedno će iz nje biti izbrisani.

(30) Siromah i bolnik ja jesam; spasenje Tvoje, Bože, neka me prihvati. Ovde propoveda evanđelsko življenje (evanđelski način života), kakvo je započeo siromašan po Bogu, kojem je i rečeno: Blaženi siromašni duhom (Mt. 5; 3). Uvodi se i zbor ovih siromaha, blagodareći za spasenje koje im je savršio Jedinorodni, a On je lik (lice, grč. το προσωπον) Očev. Pored toga, oglašava da se više neće prinositi krvave žrtve nego samo žrtve hvale i duhovnog psalmopojanja.

(33) Vidite, siromasi, i obradujte se. Kada ovo poznaju, obradovaće se siromašni duhom. Apostoli ovo govore radi onih, koji su kroz njih poverovali u Hrista.

(34) Jer usliša Gospod uboge. Koju bi molitvu uslišao, ako ne onu, kakvom Mu se molio Jedinorodni? I za šta se molio, ako ne za njihovo oslobađanje od okova smrti? Zbog toga je i rečeno: I sužnje Cvoje ne ponizi, jer je raskinuo okove svih i okovanima reče: izađite, i onima koji su u tami: pokažite se (Isa. 49; 9). Nije nas prezreo kad smo bili unesrećeni. Pravedno nas je nazvao sužnjima (okovanima), jer smo to uistinu i bili.

(35) Neka Ga hvale nebesa i zemlja. Ako velika radost biva na nebesima za jednoga grešnika koji se kaje (Lk. 15; 7), onda će se nebesa utoliko više obradovati oslobađanju vascele zemlje. Ako se nebo raduje zbog čovečijeg spasenja i zbog toga proslavlja Boga, koliko će tek spaseni na zemlji proslavljati Spasitelja! Zbog toga je i dodao: More i cve što u njima živi. Kaže to stoga, što će i ostrva prihvatiti spasenje Božije. A rečima: u njima, označava i (ono što je) na zemlji i (ono što je) u moru.

(36) Jer će Bog spasiti Sion, i izgradiće gradove judejske. Koga naziva Sionom, ako ne svetu Crkvu, u kojoj su sazidani gradovi, tj. vaspostavljene čovečije duše? Kada nisu poznavale Boga, one su se nalazile u stanju pada, ali su vaspostavljene (ispravljene) ispovedanjem, jer se Judeja tumači kao "ispovedanje". I nastaniće se tamo, i naslediće je. Oni koji su sada u ropstvu sazidaće svoje gradove i nastaniće se u njima, i neće samo oni živeti u njima, nego i njihovi sinovi i unuci, jer je prorok i to dodao.

(37) I seme slugu Tvojih posedovaće je, i koji ljube Ime Tvoje nastaniće se u njoj. Kao što su sluge Njegove sveti apostoli, prema rečenome: Pavle, sluga Isusa Hrista (Rim. 1; 1), tako su i seme njihovo oni, koji su kroz apostole poverovali u Hrista.

[JESSY]

Psalam 69

Za kraj, Davidov, za spomen, da me spase Gospod

 

Sadržaj

 

Prorok je ovaj psalam ispevao u ime čovečanstva, koje se moli Bogu da mu pomogne, jer će time biti postiđene protivničke sile, tj. neprijateljski demoni, dok će se oni, koji se raduju zbog njegovog spasenja, razveseliti.

(2) Bože, na pomoć moju pazi, itd. Neka se postide i posrame. Neka se, kaže, prevare u svojim očekivanjima oni, koji žele moju smrt, i neka plod njihovog očekivanja bude stid.

Neka se vrate natrag, itd. Ovim stihovima ponovo izgovara prokletstvo za one, koji mu smišljaju i žele zlo, govoreći im: neka se oni, koji se naslađuju mojom nesrećom, sa stidom vrate natrag, videvši promenu mog položaja.

(4) Da se povrate odmah postiđeni oni, koji su se radovali mom pređašnjem padu i usled smrtne kletve koja je bačena na mene.

(6) A ja sam ništ i ubog, tj. lišen sam pravednosti gorepomenutih ljudi, i živim u siromaštvu jer nemam pravednosti. Zato Te molim da me ne lišiš Svoje pomoći. Pomoćnik moj i Izbavip1elj jesi Ti, Gospode, ne zakasni. Udostojio sam se Tvog promišljanja o meni i, što je moguće pre, usliši me, ne oklevaj sa ispunjenjem moje prozbe.

[JESSY]

Psalam 70.

Davidov psalam, sinova Jonadavovih i prvih zarobljenika, nenatpisan kod Jevreja

 

Sadržaj

 

Sinovi Jonadavovi bili su bogobojažljivi i pravedni ljudi, strogi čuvari zapovesti svog oca. Bili su toliko pobožni i dobrodušni (prostosrdačni) da je o njihovoj vrlini sam Bog posvedočio proroku Jeremiji (v. Jer. 35; 1319). U njihovo vreme dogodilo se prvo osvajanje Jerusalima od strane Haldejaca. Oni bi mogli da predizobražaiaju i svete apostole, koji su u potpunosti očuvali zapovesti Oca nebeskog i udostojili se pohvala u blaženstvima koja su im (apostolima) izgovorena. U svakom slučaju, i u njihovo vreme, tj. u vreme apostola, dogodilo se prvo porobljavanje Jerusalima od strane Rimljana. Zbog toga su ovi bogoljupci, odnosno zbor apostola, u ovom psalmu predstavljeni kako prinose Bogu molitvu i blagodarenje zato, što ih je u vreme progona zbog evanđelske propovedi (On) spasao od demona, tih duhovnih klevetnika, koji su smišljali zlo protiv njihovih duša. Oni pri tom daju obećanje da će, oslobodivši se od služenja pod zakonom, prinositi Bogu samo žrtve hvale.

(1) U Tebe se, Gospode, pouzdah, da se ne postidim doveka. Sa posebnom čvrstinom svog uverenja (zbor apostola) iskazuje svoje uzdanje u Boga.

(2) Pravdom Tvojom izbavi me. Pravda Očeva je Sin, naš Izbavitelj od greha koji nas je držao u propadljivosti (truležnosti).

(3) Budi mi Bog zaštitnik. Znajući da je Bog obećao da će za one, koji u Njega veruju, biti zid ognjeni oko njih (v. Zah. 2; 5), apostolski zbor moli da se i na njima samima ispuni to obećanje. Jer utvrđenje moje i pribežište moje jesi Ti. On je kamen i, budući na njemu sazdani, imamo čvrste temelje; On je zid, zbog kojeg ne mogu da nam naškode napadi zlobnika. Izbavi me, kaže apostolski zbor, od ovih ljudi koji preovlađuju i koji, preispunjeni grehom, bezakonjem i klevetom, kao nekom rukom odvlače u ropstvo.

(4) Bože moj, izbavi me iz ruke grešnika, iz ruke bezakonika i nepravdujućeg. Od grešnika, tj. od jevrejskog naroda, jer je on bio i prestupnik Zakona i klevetnik prestupnik Zakona kao onaj, koji je osudio nedužnoga, a klevetnik kao onaj, koji nije imao nikakvo osnovano opravdanje da ga optuži.

(5) Jer si Ti trpljenje moje, Gospode, Gospode, nado moja od mladosti moje. Izbavi me, kaže, od tog bezakonog (dosl. zakonoprestupnog, grč. παρανομον) naroda, jer to trpim zbog Tebe i po mom uzdanju u Tebe, koje sam pokazao od mog prvog i početnog rađanja u Tebi, prema onome što je rečeno: A onima koji Ga primiše dade vlast da budu čeda Božija (Jn. 1:12).

(6) Na Tebe se oslonih od utrobe. Pokazuje da je Hristos, radi Kojeg su to trpeli, Onaj isti Koji ih je Svojim stvaralačkim promišljanjem (τη δημιουργικη προνοια) izveo na svet dok su još bili nošeni u utrobi. Od materice majke moje Ti si moj pokrovitelj. Budući da si me Ti, Gospode, pokrivao Svojom božanstvenom silom još dok sam bio u materici majke moje i da si me izbavio od zakonoprestupnog (bezakonog) naroda, osećajući Tvoje neprestano dobročinstvo, ni ja ne prestajem da Ti neućutno prinosim psalmopojanja.

U Tebi je hvalopoj moj svagda. Svagda ću Te hvaliti i proslavljati, jer sam po Tvom promišljanju i ja postao znamenit (grč. περιβλεπτος, - slavan, viđen, čuven).

(7) Kao čudo postadoh mnogima. Čudom se naziva nešto neuobičajeno i veliko. Smisao ovih reči je sledeći: iako sam visoko uznesen, iako kao čovek veliki i hrabar odvažno dejstvujem meću mnogim narodima, to blago nisam zadobio svojom silom, nego si me Ti kroz Svoju pomoć učinio silnim i hrabrim.

(8) Neka se ispune usta moja hvale Tvoje, da pevam slavu Tvoju. Budući da posle tako velikih dobročinstava koja si mi satvorio, ja, kao čovek, nisam u stanju da Ti uzvratim kako dolikuje, molim Tvoju premudrost da moja usta ispuni hvalom, jer i u tom slučaju teško da ću moći da opevam Tvoju slavu. Iako je moguće svagda hvaliti Boga, iako je moguće svagda Ga blagosiljati, iako je moguće svagda biti celomudren (grč. διαπαντος σωφρονειν), da li je moguće i svagda se nadati? Naime, onaj koji se nada ne dobija uvek ono, čemu se nada. Neki kažu "svagda", ne misleći pri tom na dugotrajnost vekova nego na telesni (čuvstveni) život, a drugi pak pod rečcom "svagda" podrazumevaju dugotrajnost vekova, tako da bi vrhunac nadanja bilo (koliko je to ljudima moguće) poznanje Presvete Trojice. Sav dan velikolepnost Tvoju. Kad se moja usta ispune hvale i kad počnem da psalmopojem slavi Tvojoj, tada ću sav dan opevati velikolepnost Tvoju. Slavom naziva ikonomiju (domostroj) kakvu je savršio na zemlji i kojom je zemlju ispunio Svojom slavom, dok velikolepnošću (grč. μεγαλοπρεπεια) naziva Božanstvo (tj. božansku prirodu) kojim je sve to savršio.

(9) Ne odbaci me u vreme starosti. Starošću se ovde naziva slabost. Zbog toga i kaže ovako: Neka ne dođe, Vladiko, ono vreme u kojem ću pokazati slabost. Zato se i moli da nikad ne izgubi nadu u Hrista, jer je On naša snaga. Kada nestane snage moje, ne napusti me. Ako mi se, kao čoveku, nekad i desi da sagrešim, ne ostavi me, Gospode, zbog greha, nego me, kao Čovekoljubac, ponovo prizovi.

(10) Jer mi rekoše neprijatelji moji. Rečeno je: Jer mi rekoše,umesto - da ne bi rekli neprijatelji moji: napadnimo ga i postaće naš plen, jer mu Bog ne pomaže.

(12) Bože moj, ne udaljuj se od mene. Budući da tako govore neprijatelji, ne oklevaj da mi pomogneš. Bože moj, pohitaju pomoć moju.

(13) Neka se posrame i iščeznu koji klevetaju dušumoju. Kad me napadnu misleći da si me napustio i kad mi Ti pomogneš, oni će se sa stidom okrenuti nazad, otkrivši da su uzaludne klevete koje su izmišljali protiv moje duše. Kakve su to klevete, ako ne ovakve: Bog ga je ostavio (11)!

(14) A ja ću svagda nadati se (u Tebe), jer apostoli u svojim spisima ne prestaju da ispovedaju svoje nadanje u Hrista. I pridodaću svakoj hvali Tvojoj - u psalmopojanju onih, koje su oni spasli.

(15) Usta će moja objaviti pravdu Tvoju. Ne prestajem da svagda nosim u ustima pravdu Tvoju, Gospode, jer je Očeva pravda - Jedinorodni koji nam, prema rečima sveštenog apostola, postade pravednost od Boga (1. Kor. 1; 30). Sav dan spasenje Tvoje. Svagda ću pominjati Tvoj domostroj, kojim si nam podario spasenje. Jer ne znam književnosti. Pod rečju književnost podrazumeva ili isprazne i zamršene svetovne (žitejske) razonode, ili pak misli na raznovrsne žrtve, čije je prinošenje bilo zapoveđeno po Zakonu. Zatim kaže: Budući da sam odbacio sve ove žrtve, ući ću u višnje obitelji, ako mi Gospod za to da snage. To je slično rečenome: Eto, mi smo ostavili sve i za Tobom pošli; šta će, dakle, nama biti (Mt. 19; 27)?

(16) Ući ću u sili Gospodnjoj. Tvojom silom i uz Tvoju pomoć pristupiću obećanoj zemlji. Gospode, spominjaću pravdu Tebe jedinoga. Napustivši sve o čemu je govoreno, pominjaću jedino pravdu kojom si nas Ti oslobodio od greha.

(17) Bože, naučio si me od mladosti moje, jer im je, gotovo od prvog dana kad ih je izabrao, predao sve što je trebalo da znaju o Carstvu nebeskom. I do sada objavljujem čudesa Tvoja. Ne zaboravljam ono, čemu sam naučen, nego ono, čemu sam naučen, obznanjujem i drugima.

(18) I do starosti i ostarelosti. Budući da im je Sam Hristos nakon vaskrsenja obećao, govoreći: Ja sam s vama u sve dane do svršetka veka (Mt. 28; 20), moli da se na njemu ispuni ovo obećanje. Bože moj, ne ostavljaj me dokle ne objavim mišicu Tvoju. Ako me, po Tvom obećanju, ne ostaviš, moći ću da objavim Tvoju mišicu budućem vernom narodu koji će doći iz neznabožaca. Kakva je pak ta mišica, govori u produžetku: (19) Moć Tvoju i pravdu Tvoju. Naziva je moćnom, jer je svezao snažnoga i razbio njegove sasude, a pravdom zato što je izbavio nas, koji smo nepravedno bili u zarobljeništvu. Bože, do najviših (visina). Oglasiću, kaže, da Svojom krvlju nećeš iskupiti samo zemno, nego i nebesko. To je slično sledećim rečima: I sama tvar će se osloboditi od robovanja propadljivospš (Rim. 8; 21). Bože, ko je sličan Tebi! Blagodari zbog toga što oni, koji su ranije zbog greha pravedno osuđeni na smrt, nisu ostali u smrti nego su po Božijem čovekoljublju Hristom izbavljeni od truležnosti.

(19) Kolike si mi pokazao nevolje! Kakva i kolika zla, po Tvom dopuštenju, nisam iskusio? I povrativši se oživeo si me, i iz bezdana zemlje opet si me izveo.

(20) Umnožio si na meni veličanstvo Tvoje, i povrativši se utešio si me. Čini mi se da ponavljanje ovih reči označava da je pokajanje koje prinosimo zbog pregrešenja načinjenih nakon krštenja ugodno Onome Koji je, kao što je rečeno, na nama umnožio Svoju blagodati pravdu. Zbog toga je najpre rekao: oživeo si me, i time kao da misli na preporođenje. Zatim kaže: utešio si me, misleći na onoga kojeg zbog grehova obuzima strepnja. Ovo prvo se, međutim, može razumeti i kao izbavljenje iz Egipta, dok bi se drugo moglo razumeti u vezi sa dolaskom Gospodnjim, kada smo se udostojili utehe. Naime, oni koji su se izbavili iz Egipta, izbavili su se od privremene ali ne i od večne smrti, zato što u to vreme još nije bilo darovano vaskrsenje.

(21) Jer ću ispovedati Tebe u narodima, Gospode, na organu psaltira (psalmopojanja) istinu Tvoju, Bože. Tako se, kaže, pripremam ispovedanjem, da ću moći da se nazovem organom psalmopojanja. Ako je, dakle, nazvan izabranim sasudom, nesumnjivo je nazvan i organom psalmopojanja. Psalmopojaću Ti na guslama. Pod tim podrazumeva duševnu harmoniju, jer kad duša ne čini i ne trpi ništa što je njoj protivno niti u pogledu života, niti u pogledu dogmi, tada se, i upravo tada, pravedno može nazvati duhovnim guslama.

(23) Obradovaće se duša moja kad Ti psalmopojem. To je rečeno za razlikovanje od Zakona, jer su pravila Zakona, kao teško izvršiva, obremenjivala. Ove pak zapovesti su i korisne i lake, budući da naslađuju one, koji su se udostojili da ih prime. I duša moja, koju cu izbavio od grehovne truležnosti, od robovanja satani, pa čak i od same smrti.

(24) A još i jezik moj sav dan poučavaće se pravdi Tvojoj, kada se posrame i postide oni koji mi traže zla. Kad budu uništeni moji duhovni neprijatelji i kad se u stid obuku oni što nastanjuju bezdan, tada ću Te, Vladiko, hvaliti neumornim psalmopojanjem, jer više neće biti nikoga ko bi to sprečavao.

[JESSY]

Psalam 71

Za Solomona. Psalam Davidov

 

Sadržaj

 

U ovom psalmu predskazuje se dolazak Hristov i prizivanje neznabožaca. Psalam ima natpis: za Solomona, jer je Hristos istinski Solomon, tj. Mirotvorac, kao Onaj Koji i jedne i druge sastavi u jedno i razruši pregradu koja je rastavljala (Ef. 2; 14).

(1). Bože, sud Tvoj caru daj. Od Tebe je, Oče, određeno da Tvoj Jedinorodni Sin zablista onima koji su na zemlji. I zato neka bude izvršeno ono, što je od davnina određeno Tvojom odlukom (Tvojim sudom).

I pravdu Tvoju sinu carevom. Sin, Koji je pravda Očeva, imenuje se kao onaj, koji po čovečijoj prirodi prima pravdu, jer je Hristos i Car i Carev Sin.

(2) Da sudi narodu Tvome u pravdi, jer je to razlog Njegovog ovaploćenja - da sudi za sataninu prevlast nad nama. Zbog toga je Hristos, polazeći na raspeće, rekao: Sad je sud ovome svetu: sad će knez ovoga sveta biti izbačen napolje (Jn. 12; 31).

(3) Neka uzmu na se planine mir narodu (Tvome), i humovi pravdu (Tvoju). Planinama i humovima naziva ovde evanđelske sile, kakve ranije, usled bezbožništva koje se svuda razlilo, nisu postojale na zemlji, a kojima je sada zapoveđeno da prihvate mir sa svim ljudima.

(4) Sudiće siromahe naroda. Siromasima naroda naziva one, koji potiču od otaca - idoloslužitelja i koji su osiromašili u svakom dobru ili, uopšte, vasceli ljudski rod jer, prema rečima psalma, svi zastraniše (Ps. 13; 3). I poniziće klevetnika - pod tim podrazumeva satanu.

(5) I saprebivaće sa suncem. U vekove će, kaže, trajati Njegovo carstvo. I pre meseca iz naraštaja u naraštaj. Onaj, Koji će se u vreme Svog dolaska zacariti nad onima što su na zemlji, jeste i prevečni Svestvoritelj.

(6) Sići će kao rosa na runo, tj. nečujno. Rekao je to usled skrivenosti (tajnosti) Njegovog dolaska.

(7) Zasijaće u dane njegove pravda, jer će se u vreme Njegovog dolaska prekinuti sve bitke među narodima. I mnoštvo mira, dokle se ne ukloni mesec. Prilikom Njegovog dolaska, postojaće takvo mnoštvo mira da će se produžiti do budućeg vremena, kada će se sunce pomračiti, i mesec svoju svetlost izgubiti (Mt. 24; 29).

(8) I gospodariće od mora do mora. Kaže to stoga, što su svi narodi prihvatili veru u Njega, izražavajući na taj način da će vladati vaseljenom do samih njenih krajeva. Budući da su granice zemlje velika i neizmerna mora koja neki nazivaju Atlantikom, zapadnim i istočnim okeanom, pravedno je što za vlast nad vaseljenom kaže da se rasprostire od mora do mora, a što su još više razjasnili stihovi koji zatim slede.

(9) I neprijatelji Njegovi prah će lizati. Neprijatelji će Mu se u toj meri pokoriti, da neće ni pomišljati da vojuju s Njim. Zbog toga su u prenesenom smislu izobraženi kako padaju na zemlju i time iskazuju svoju pokornost.

(12) Jer je izbavio siromaha od (ruke) moćnika. Od krajnjih, kaže, do krajnjih granica vaseljene poklanjaće Mu se narodi i carevi, zato što ih je izbavio od satanine vlasti.

(14) Od lihve i nepravde izbaviće duše njihove, izbrisavši ono što su protiv sebe potpisali, opraštajući i dug od pet stotina, i dug od pet desetina. I dragoceno je Ime Njegovo pred njima, tj. svi će Ga poštovati i slaviti.

(15) I živeće, i daće mu se od zlata Arabijskog. To je rečeno u vezi sa Irodom, koji je poslao vojnike da pobiju (vitlejemske) mladence. Zbog toga i kaže da se On neće naći meću pobijenim mladencima. Reči: Daće mu se og zlata Arabijskog jasno označavaju darove koje su Mu doneli mudraci. I moliće se za njega svagda, pominjući Ga u molitvama i proseći da se kroz Njega udostoje dobijanja blaga.

(16) Biće utvrđenje na zemlji, tj. crkve i vaseljena. Na vrhovima gora - to su apostoli i proroci. Preuzneće se iznad Livana plod njegov. Livan je Jerusalim, a njegov plod je evanđelska propoved. Zbog toga kaže da će evanđelska propoved biti iznad služenja pod Zakonom. I iscvetaće iz grada kao trava iz zemlje. I ovim označava Crkvu, o kojoj je napisano: Preslavne stvari govorahu se o tebi, grade Božiji (Ps. 86; 3).

(17) Pre sunca prebivaće ime Njegovo. Pokazuje da Onaj, Koji nije ubijen zajedno sa mladencima, zajedno sa Ocem postoji pre stvaranja sveta.

(18) Blagosloven Gospod Bog Izrailjev, koji jedini čini čudesa. Opisavši sve što je On domostrojiteljski (ikonomijski) savršio za one, koji žive na zemlji, uznosi Mu pesmu govoreći da je On Bog Izrailjev, Koji je jedini mogao da satvori čudesa. Kakva su to čudesa? Zar nisu ona, kojima je uništio sataninu vlast i od demonskog mučenja izbavio one, koji su bili u njihovim zamkama? Zapazi da ništa od onoga što je rečeno u psalmu ne priliči Solomonu, rođenom od Urijine žene. Ne priliče mu niti reči (17) pre sunca prebivaće ime Njegovo, niti reči (11) svi narodi Njemu će služiti, niti pak reči (5) pre meseca kroz naraštaj i naraštaje. Iz svega toga je očigledno da ovaj psalam govori o našem Gospodu, Isusu Hristu.

(19) I blagosloveno ime slave Njegove. Zbog toga su svi dužni da Mu psalmopoju jer, iako ne znamo Njegovu prirodu, budući da je nedostupna (grč. ανεφικτον), poznali smo spasonosno Ime Njegovo.

(20) Svršiše se pesme Davida, sina Jesejevog.

[JESSY]

Psalam 72

Psalam Asafov

 

Sadržaj

 

U ovom psalmu prorok predstavlja neosnovanost ljudskog mišljenja o sudovima Božijim, jer su oni duboki, nestraživi i ispunjeni velikom nedokučivošću. Ne znajući osnove Božije ikonomije (domostroja) za svakoga, padaju u hulne pomisli. Predstavivši nam najpre same ove pomisli (a povod za njih bilo je blagostanje bezbožnika, jer je rečeno: takvi su grešnici i uživači, do veka se drže bogatstva), nakon toga poučava nas kakav će biti kraj bezbožnika, da bismo to jasno znali i da se ne bismo kolebali zbog vidljivih nesklada (dosl. nepravilnosti) kakvi se događaju u ovom životu.

(1) Kako je dobar Bog Izrailjev (svima) pravima srcem. Pristupajući opisivanju blagostanja ljudi koji žive bezbožnički, kao i surove kazne koja im je nakon toga pripremljena, iznosi misao da je Bog dobar (blag) prema pravima (srcem). Zbog toga oni, koji su za svoj udeo izabrali pobožan život, moraju znati da će Bog biti dobar (blag) jedino prema pravima srcem, a ne prema onima koji greše, jer rđavo postupaju. Ako bezbožnici prividno i žive u blagostanju, niko zbog toga ne bi trebalo da se pomete, nego bi trebalo da zamisli kaznu koja ih uskoro očekuje.

(3) Pozavideh bezakonicima gledajući mir grešnika, itd. Pripoveda o onome, što je izazvalo pometnju u njegovoj duši; kao prvo, pomelo ga je to što bezbožnici provode život u dubokom miru; zatim ga je pomelo to, što čitav život provode u blagostanju i što njihovo blagostanje traje sve do smrti, pa im je čak i smrt takva, da je se niko ne bi odrekao, ukoliko bi ih pitali da li žele takvu smrt. Pomelo ga je i to što, čak i u slučajevima da ih sustigne neka kazna koja he ih urazumiti, ona biva laka i podnošljiva. Pored svega toga, pomelo ga je i to što bezbožnici ne učestvuju u ljudskim poslovima i nemaju potrebe da svakodnevno rade da bi obezbedili neophodnu hranu, budući da se ovaj trud čovečijih ruku polaže na ljude umesto neke kazne.

(6) Zato ih uhvati gordost. (do kraja). Budući da se naslađuju svim dobrima i da ne upoznaju nikakvo zlo, samim tim su se predali neizmernoj gordosti koja ih je učinila nepravednim i bezbožnim, tako da njihovo bezbožništvo postaje sve ugojenije i uhranjenije (grč. παχεις ειναι και...... ευτραφεις).

(7) Pređoše u raspoloženje srca. Zakonoprestupno (protivzakonito, nezakonito) blagostanje stvorilo je u njihovim dušama zlu naviku. Odakle se to vidi? Zar se ne vidi odatle, što pomišljaju i čine zlo?

(8) Nepravdu u visinu govoriše. Ovim označava narastanje stepena njihovog zla, tako da hule čak i na Samog Boga.

(9) Postaviše na nebu usta svoja izgovarajući hulne reči protiv Boga, dok se njihov jezik spušta i na zemlju.

(10) Radi toga okrenuće se narod moj ovamo. Radi toga će oni što se preuznose biti srušeni. Smisao ovih reči je sledeći: njihovo kažnjavanje koristiće donekle Mom narodu da se preobrati. Uvidevši kakav kraj očekuje bezbožnike, neće doći do nečega sličnog, jasno znajući da Bog nadzire ljudska dela. I dani ispunjeni naći će se kod njih.[1] Onda, i samo onda kad budu tako razmišljali, dobro će ispuniti vreme svog života, prema rečenome: Usnu pun dana (1. Mojs. 25;8),[2] tj. svi njihovi dani bili su ispunjeni dobrim delima.

(11) I rekoše: Kako dozna Bog? Narod moj će iz rušenja (zbacivanja, pada) bezbožnika zadobiti korist. Gorepomenuti bezbožnici i bezakonici predavali su se bezakonju u toj meri da su one, koji su ih gledali, sablažnjavali i dovodili u nedoumicu: ?leda li Bog ljudska dela", jer je rečeno: Kako dozna, umesto da kaže: zašto govore da su Bogu poznata naša dela i da On svim upravlja, i kako to On zna za naša dela? (12) Evo, takvi su grešnici i uživači, do veka se drže bogatstva. Navodi se razlog sablazni onih, koji vide da se bezbožnici do veka drže bogatstva, odnosno da oni u ovom životu čitav vek provode u blagostanju.

(13) I rekoh: eda li uzalud učih pravdi srce moje! I ja sam se, kaže, pomutio u pomislima kad sam to video, i u sebi sam razmišljao: hoće li moj trud na vrlinama biti uzaludan? Taj trud se pak sastoji u podvizavanju u pravdi, u čistoti od nepravednog dela, u kažnjavanju sebe za pređašnja sagrešenja njihovim ispovedanjem, kao sa ciljem da, čim ustanemo sa postelje, za svoj greh izložimo sebe zlopaćenjima.

(15) Ako govorah: kazivaću tako, gle naraštaju sinova Tvojih bih prestupnik. Razmišljao sam na sledeći način: ako i drugima saopštim pomisli koje su mi došle na um (odnosno: eda li uzalud učih pravdi srce moje!), onda ću za njih postati uzročnik svake sablazni. Ako tako postupim, prestupiću zavet sinova Tvojih, tj. pravednika. A ti zaveti svetih sadrže se u tome da jedni za druge ne budemo uzročnici sablazni.

(16) I zamislih da doznam to, i bi preda mnom trud. Pretpostavljajući da su mi poznati tako duboki sudovi Božiji, naišao sam na teškoću, jer su ti sudovi duboki i neistraživi. Najzad, naučio sam koje je odgovarajuće vreme za to poznanje, a to je upravo sud Božiji, kada će svakome dati po delima njegovim (Rim. 2; 6).

(18) Jer za lukavstva njihova stavio si im zla. Prorokujućim duhom doznavši budućnost, kažem da će uzrok njihovih surovih kazni biti lukavstvo, jer će se njihovo uznošenje obratiti u pad, i to njihovo sadašnje bogatstvo pokazaće se kao privid sanjara, nepostojaniji i slabiji (bleđi) od svake senke.

(20) U gradu Tvome lik njihov unišišćeš. Grad Gospodnji je višnji Jerusalim, a njihov lik - lik zemaljskog Jerusalima. Smisao ovih reči je sledeći: poštO na sebi nose lik zemaljskog a ne nebeskog Jerusalima, zbog toga će biti uništeni, jer će u ono vreme začuti: Ne poznajem vas (Mt. 25; 10), kao oni koji na sebi nemaju Njegov nebeski lik.

(21) Jer se raspali srce moje i utroba se moja izmeni (22) i ja bih ponižen i ne poznah. Budući da revnujući uzrevnovah za Gospoda (1. Car. 19; 10), i moje srce i moja utroba ispunili su se plamenom revnošću. Samim tim udostojio sam se prosvetljenja, i poznao sam šta se događa sa Tvojim gradom i sa likom bezbožnika. Nekada sam živeo kao beslovesna životinja, jer nisam bio u stanju da proniknem u razloge Promisla. Međutim, Ti me, Bože, nisi ostavio, niti si me lišio uzdanja u Tebe, nego sam (23) svagda s Tobom, i to nisam učinio sopstvenim snagama nego Tvojom blagodaću, jer si Ti Sam, po Svom čovekoljublju, uzeo moju desnicu, podržavao me i sačuvao, da moji koraci ne bi odstupili i da se moje noge ne bi pokolebale u stajanju pred Tobom.

(25) Šta mi to postoji na nebu, i osim Tebe šta htedoh na zemljgp Pošto za mene na nebu ne postoji ništa drugo osim Tebe, samim tim nisam poželeo ništa ni od onoga što postoji na zemlji, jer je sve to propadljivo i privremeno. Želeo sam samo jedno i ta želja (dosl. žudnja) me mučila na zemlji, a to je želja (žudnja) da Ti postaneš moj jedini udeo.

(27) Koji sebe udaljuju od Tebe, propašće. Postojano sam obitavao u Tvojoj blizini, Vladiko, i to sam dobro činio, znajući da će kraj onih, koji su izvan (tj. daleko od) Tebe, biti propast, dok će oni, koji su bili uz Tebe primiti dobar udeo. Drugim rečima, kada stupe u nebeski Jerusalim, naslediće dobar udeo, a on se sastoji u tome da se svagda naslađuju time, što će Ti psalmopojati.

[JESSY]

Psalam 73

Poučan, psalam Asafov

 

Sadržaj

 

Gledajući poslednje odvođenje Izrailja u ropstvo, prorok u ovom psalmu moli Boga da Izrailjce ne liši svake mogućnosti za pomirenje s Njim i da im ostavi neki način za spasenje. Opisuje kako su neprijatelji zauzeli grad i sam božanstveni hram.

(1) Zašto si, Bože, odbacio nas do kraja! To znači da ih je gnev već do kraja pogodio, jer u tim nesrećama neće imati spokojstva.

(2) Opomeni se sabora (naroda) Tvoga, kojeg si stekao od početka, radi Avraama, Isaaka i Jakova. Izbavio si žezlom nasleđe Tvoje.[1] Uopšte, Opomeni se nasleđa Svoga, koje si Ti iskupio žezlom, tj. nasleđa koje je priugotovljeno za carstvo. Zbog toga im je i rečeno: vi ćete Mi među svim narodima biti narod izabrani i carsko sveštenstvo (1. Petr. 2; 9). Onu Goru Sion, na kojoj si Se nastanio, jer se Bog javljao u božanstvenom hramu.

(3) Digni ruke Tvoje na oholosti njihove do kraja, tj. na gordost onih, koji su se naoružali protiv hrama Božijeg.

(4) I hvaljahu se oni koji Te mrze usred praznika Tvoga. Budući da su se na praznik Pashe pobunili protiv Gospoda, u to isto vreme bili su predati neprijateljima. U dane Pashe, kad su se, prema Zakonu, svi Jevreji okupljali u Jerusalimu, izvršena je opsada grada, i to upravo u ono vreme, kad su Spasitelja prikovali za krst. Postaviše znamenja svoja kao znamenja (znake). Pod tim podrazumeva vojna znamenja. Govori o znamenjima koja se tako nazivaju u vojsci, jer su ih postavili na putu u grad. Oni se, međutim, nisu na tome zaustavili nego su pošli i dalje, tj. napali su božanstveni hram, ne znajući da im je Bog predao grad zbog bezbožništva njegovih žitelja. Budući da to nisu poznali, divili su se svojoj sopstvenoj moći a Boga, Kojem su se klanjali u hramu, klevetali za nemoć. Zbog toga prorok u nastavku kaže: (10) Dokle, će, Bože, da vređa neprijatelj? Ponavljanjem reči znamenja izražava svoje čuđenje što je božanstveni hram predat u ruke neprijatelja.

(5) Kao u šumi drveća isekoše sekirama vrata njegova. Tim rečima opisuje razaranje grada i božanstvenog hrama. Uz pomoć oruđa koja se koriste kod sečenja i obrade drveta porušili su utvrđenja, izlupali vrata na zdanjima i, kao u šumi, posekli sve što je bilo lepo i vešto izrađeno.

(7) Zapališe ognjem svetilište Tvoje. Na našu veliku nesreću, kad su nadirali u grad imali su samo jedan cilj - da ukinu Zakon koji si nam Ti dao, jer prorok rečju (8) praznici označava služenje pod Zakonom. Oni su se, kaže, odvažili na to, ne obazirući se na čudesa koja su se dešavala u vreme naših predaka i ne stideći se proročke blagodati. Naime, Jevreji nisu odmah bili lišeni i jednog i drugog. I pre, a i nakon povratka iz ropstva, imali su proroke: Ageja, Zahariju, Malahiju. Proroci, koji su živeli pre njih, predskazivali su budućnost narodu i carevima i razotkrivali im zle namere neprijatelja, u šta se lako možemo uveriti na osnovu istorije.

(9) Znamenja (znake) naša ne videsmo.[2] Podsticali su jedan drugoga da prekrate praznike Gospodnje, koji su se još proslavljali, i svojim rečima pridružili su i dela. Mi, pred kojima se sve to dešavalo, nismo videli ona čudesna znamenja, kakva su očevici često viđali u pređašnjim bitkama. Ta znamenja su bila pomoć u nedaćama koje su nas opkoljavale.' Zbog toga smo, ne videvši takva znamenja, govorili: Zašto si Bože odbacio nas do kraja! Nema više proroka, i nas neće više poznati. Na očajavanje zbog našeg spasenja najviše nas primorava to, što u narodu više ne vidimo proroka koji bi za nas mogao da umilostivi Boga.

(10) Dokle će, Bože, da vređa neprijatelj? Završivši opis zauzimanja gpada, priklanja Boga i milost i moli Ga da pogleda koliko to ožalošćuje i Samog Boga, što se izražava i rečima: (4) Usred praznika Tvoga; (7) svetilište Tvoje.., naselje Imena Tvoga; (8) praznike Božije; (10) Ime Tvoje do kraja.

(11) Zašto odvraćaš ruku Tvoju? Zašto prekidaš davanje dobara kojim si nas ranije izobilno darivao, kao iz nedara Svojih?

(12) Bog je Car naš pre vekova. Sada oklevaš da nam podariš dobra, a nekada je Bog naš, Koji je blagovoleo da se nazove i našim Carem, tako ustrojavao naše spasenje da su to videli svi na zemlji. Učini spasenje posred zemlje. Iz tog razloga su neki tvrdili da je Jerusalim oko zemlje.

(13) Ti si utvrdio silom Tvojom more, Ti si satro glave zmajeva (zmija) u vodi. Tim rečima opisuje na koji se način ranije ustrojavalo njihovo spasenje. Kao prvo, kad je morsku vodu zgusnuo kao stenu, dok su oni izlazili iz Egipta, a to i označavaju reči: Ti si utvrdio more. Kao drugo, kada je u vodi satro glave Egipćana, koje zbog lukavstva njihovog jezika naziva zmijama. 3ato je s njima satro i glavu cara koji ih je predvodio i kojeg takođe naziva zmijom.

(14) Dao si je za jelo narodima Etiopskim, tj. samog faraona sa njegovim vojnicima i kolima. Narodima etiopskim ovde naziva jata ptica iz susedne Etiopije, koja su proždirala tela Egipćana kada ih je more izbacilo na kopno.

(15) Ti si otvorio izvore i potoke. Podrazumeva ono što se dogodilo u pustinji, kada ih je napojio vodom koja je potekla iz stene. Ti si isušio reke Itamske. Itam se tumači kao jug, a na jugu Judeje teče Jordan.

(16) Tvoj je dan, u Tvoja je noć. Ti nisi brinuo samo o nama, kad smo prelazili preko Crvenog mora i bili u pustinji nego si, stvorivši dan i noć, sunce i mesec, leto i proleće i utvrdivši granice zemlje, vascelom ljudskom rodu podario blaga. Govori to sada, prizivajući Boga u pomoć, a zatim nastavlja: (18) Seti se ovog stvaranja Tvog. Ako si svu tu tvorevinu sazdao radi ljudi, pomozi sada onima zbog kojih je tvorevina sazdana.

(18) Seti se ovoga: neprijatelj je ružio Gospoda. Prizivajući Boga da se zbog tvorevine smiluje nad narodom, poziva Ga na milosrđe koristeći još jedan način, odnosno pominjući da neprijatelji imaju visoko mišljenje o samima sebi. I narod bezuman razdraži Ime Tvoje. Zapazi novi način kojim Ga podstiču na milosrđe - govoreći da neprijatelj razdraži Ime Tvoje.

(19) Nemoj predati zverima dušu koja se ispoveda Tebi. Nazvavši neprijatelje zverima, nastavlja da Ga podstiče na milosrđe time što oni, koji su sagrešili, svojim ispovedanjem (priznanjem) zaslužuju neki oproštaj. Moli da Izrailj ne propadne na takav način. Ta molitva je i uslišana, jer su hiljade raspetih poverovale i spasle se.

(20) Pogledaj na zavet Tvoj. Novi način da podstakne na milosrđe. Samim tim što je prema njima ranije bio blag i što je s njima načinio zavet (savez), privlače na sebe milost. Jer se ispuniše tamna mesta zemlje kućama bezakonja. Smisao ovih reči je sledeći: Gospode, iako su se zbog bezakonja izvršenih pred Tobom mnogi domovi ispunili tamom, neka ne bude odbačen i osramoćen ceo narod, jer su neki imali nadu u spasenje. Oni su se i spasli posredstvom apostola a posebno Petra, u vreme njegovih prvih propovedi. Tako je broj spasenih bio i tri, i pet i mnogo hiljada.

(21) Siromah i ubogi hvaliće Ime Tvoje. Budući da su spaseni bili dostojni spasenja; siromašni duhom, tj. zbor apostola, prema onome što je rečeno: Blaženi siromašni duhom, uz.nosi Ti dolična slavoslovlja.

(22) Ustani, Bože, sudi parbu Tvoju. Moli Boga da ustane i da sudi onima, koji su obmanuli Njegov narod. Opomeni se ruženja Tvoga. Ponovo poziva Boga da bude milosrdan, jer Ga ruže.

[JESSY]

Psalam 74

(1) Za kraj, da ne pogubiš, psalam pesme, Asafov

 

Sadržaj

 

U ovom psalmu pominju se apostoli, koji ljudima savetuju da se odreknu bezbožništva i predočavaju im strašni i božanstveni sud.

(2) Ispovedaćemo se Tebi, Bože... kazivaću sva čudesa Tvoja. Apostolski zbor daje obećanje da će, oslobodivši se progonitelja, kazivati o čudesima Božijim.

(3) Pravde ću presuđivati (govori Gospod). To govori Spasitelj, saslušavši obećanje apostola.

(4) Rastopi se zemlja i svi koji žive na njoj. Po Svom pravednom sudu, Ti si učinio da se rastopi sva zemlja, tj. Jerusalim, i svi koji na njoj žive. To se, međutim, može dvojako razumeti: sa dobre strane, rastopi se znači da je prestala da bude snažna u zlu, dok sa loše ima smisao kazne koja ih je sustigla. Ja utvrdih stubove njene. Stubovi Jerusalima su sveti apostoli, prema onome što je rečeno: Stub i tvrđava Istine (1. Tim. 3; 15). I apostol o tome kaže: Jakov u Kifa i Jovan koji su smatrani da su stubovi (Gal. 2; 9).

(5) Rekoh zakonoprestupnicima: Ne bezakonujte. Od ovih reči, apostoli počinju da savetuju ljude da okončaju bezbožništvo. Jevrejski narod razobličuju zbog gordosti dok, naprotiv, neznabošce veličaju zbog njihovog smirenoumlja.

(6) Ne uzdižite u visinu rog svoj, jer životinje, koje ih imaju, prekomerno uzdižu svoje rogove. Psalam pak zapoveda: ne uvećavajte svoje bezakonje nadmenošću, i ne pokrećite svoje jezike protiv Gospoda.

(7) Jer (nema spasa) ni sa ishoda (istoka), ni sa zapada, niti sa pustinjskih gora. Ishodom se naziva istok na kojem izlazi sunce, zapadom mesto sunčevog zalaska, a pustinjskim gorama sever i jug, jer su te zemlje nenastanjene zbog prekomerne hladnoće i žege. Ne bezakonujte, dakle, jer niko na celoj vaseljeni, ko govori nešto hulno o Bogu, neće moći da se sakrije od Njega.

(8) Ovoga ponižuje a onoga uzvišava. Kao dobri Sudija, On bezbožnike smiruje (unižava), a smirene (skrušene) srcem uzdiže. To se mora razumeti u veZi sa dva naroda, pri čemu mislim na Jevreje i na neznabošce koji su poverovali. Prvi su smireni (uniženi) zbog svoje nadmenosti, a ovi drugi uzdignuti zbog svog smirenoumlja. On postavlja i smenjuje careve (Dan. 2; 21), koji podiže sa zemlje siromaha i sa đubrišta uzdiže ubogoga (Ps. 112; 7). Smirivši (unizivši) one koji su od obrezanja, uzvisio je one, koji su od neznabožaca.

(9) Jer je čaša u ruci Gospodnjoj, ispunjena pićem vina nerastvorenog. U ruci Gospodnjoj je čaša, i On u nju kao da cedi i dobre i rđave plodove svakog čoveka. Kada izmeša dobro sa zlim, time ispunjava čašu. Nakon toga, oni kod kojih se komina ne izliva, tj. kojima ostaju gresi, ispijaju tu čašu i napijaju se sopstvenim rđavim delima. Isto tako, i sveti u Carstvu nebeskom ispijaju čašu života, zajedno sa Gospodom Isusom, prema rečima Samog Gospoda: Kada ću piti s vama novoga vina u Carstvu Oca Mojega (Mt. 26; 29).

(10) A ja ću se obradovati do veka, psalmopevaću Bogu Jakovljevom. Kad postanem pričasnik čaše života, razveseliću se.

(11) I sve rogove grešnika skršiću. Ako se prilikom ponižavanja svetih rogovi grešnika podižu u visinu, onda će se i prilikom uzdizanja svetih skršiti rogovi grešnika. Ko su ti grešnici, ako ne lukavi demoni, koji se protive ljudima Božijim? I uzvisiće se rogovi pravednika. Rogom se naziva carstvo ili gospodarstvo. Zbog toga će, kaže, upravo onda, kad demoni budu zbačeni i kad se pravednici ukrepe, biti otkrivena čudesna dela Božija. Zbog toga je prorok i na početku psalma rekao: Kazivaću sva čudesa Tvoja kada uzimadnem vremena (st. 23).

[JESSY]

Psalam 75

(1) Za kraj, u himnama, psalam Asafov, pesma Asirijcu

 

Sadržaj

 

I ovaj psalam ima isti sadržaj kao i prethodni, budući da i on opisuje božanstveni sud.

(2) Poznat je u Judeji Bog, u Izrailju je veliko Ime Njegovo. Judejom i Izrailjem ovde naziva dušu koja je poznala Boga, zato što je ona istinska Judeja i istinski Izrailj.

(3) I bu u miru mesto Njegovo, tj. u duši svetih. U jevrejskom tekstu piše: U Salimu, pa su i drugi prevodioci protumačili: u miru. Zbog toga se u miru, tj. u duši ili u Crkvi, razbijaju rasplamsane strele lukavoga. Ako je pak ovo napisano o višnjoj Judeji i o višnjem Jerusalimu, odakle pobeže žalost, jadikovka i uzdisanje (Isa. 35; 10), onda je očigledno da će tamo biti mesto mira. I obitalište Njegovo na Sionu; misli se na duhovni, odnosno višnji (Sion) ili (na obitalište) u dušama svetih.

(4) Tamo skrši moći strela. Pod tim podrazumeva protivničke sile koje će se skršiti onda, kad se sveti nastane u tamošnje obitelji.

(5) Ti svetliš čudesno sa gora večnih. Gorama večnim nazivaju se nebesa. Bog nas prosvetljuje odozgo, poslavši nam sa nebesa Duha Svetoga.

(6) Smutiše se svi nerazumni srcem. Oni, koji ne prime prosvetljenje od Duha, biće u pometnji i uznemirenosti kad se otkrije sud Božiji. Usnuše snom svojim, i ne nađoše ništa. Oni, koji se u ovom životu predaju neradu i bezbrižnosti, u vreme božanstvenog suda pokazaće da nemaju ništa u svojim rukama, čak i ako su ranije, u smrtnom životu, bili bogati. Naime, kako da zadobiju ono, oko čega se nisu trudili? U rukama svojim svi bogati ljudi. Simah prevodi ovako: "Svi ljudi, snažni rukama svojim." Ničemu im nisu koristile snažne ruke, iako su se nadali da će pomoću njih svakome ugrabiti bogatstvo. Naučivši da time ništa nisu dobili, dodaje:

(7) Od pretnje Tvoje, Bože Jakovljev, zadremaše jahači na konjima. Nakon što je nad njima izrečena pravedna presuda, oni kao da su se predali snu i obamrlosti, tj. nisu imali snage da pokrenu glavu. Ko bi to bio, ako ne jahači na konjima? Sveto Pismo konjima obično naziva one, koji su prekomerno skloni nasladama, prema rečenome: Jutrom su kad ustaju kao tovni konji, i svaki rže na ženu bližnjeg svoga (Jer. 5; 8).

(8) Ti si strašan, i ko će Ti se usprotiviti, jer, prema Isaijinim rečima, kad On zatvori čoveka, ko će otvoriti (Isa. 22; 22)?

(9) S neba učiniš da se čuje sud Tvoj. Oni koji su kažnjeni neće imati nikakvog opravdanja, jer im je unapred bilo rečeno za božanstveni sud. Zemlja se uplaši i umiri. Zemljom ce ovde naziva vascela čovečija priroda, koja će se tada uplašiti, jer u to vreme, kad nastane onaj dan, neće biti nikoga ko se ne bi uplašio, pošto si Ti, Bože nebeski, izrekao i objavio Svoj sud, predavši kazni sve neprijatelje Jerusalima.

(10) Kada ustane na sud Bog, da spase sve krotke na zemlji. Božanstveni sud će krotke nagraditi spasenjem, isto kao što će grešnicima uzvratiti kaznama.

(11) Jer misao čovekova ispovediće se Tebi. Pred tim strašnim prestolom nećemo odgovarati samo za ono što smo činili nego i za ono što smo nameravali. Svaku reč, svaku pomisao i svako sećanje (razmišljanje, rasuđivanje, misao, grč. ενθυμημα) ispovedićemo pred Gospodom u vreme suda, kada će se otkriti i ono skriveno. I ostatak pomisli praznovaće Tebe. Ostatak pomisli jeste pomisao koja je dovedena do čistote, saobrazno sa ostatkom blagodatnog izabranja (tj. u njoj ostaje ono, što je blagodat izabrala). Prema tome, ako se u to vreme pokaže da je pomisao čista, postaće pričasnica Tvog praznovanja.

(12) Pomolite se, i podajte Gospodu Bogu našem.[1] Kazivanje prelazi na savetovanje. Pošto će se na božanstvenom sudu govoriti ono, o čemu smo prethodno govorili, dok ste u ovom životu pomolite se Bogu da postanete revnitelji na dobrim delima, i ne oklevajte da to učinite zbog onakve nagrade. Oni, koji se uplaše satvorenih čudesa, doneće darove.

(13) Njemu Strašnome, koji oduzima duhove kneževa. Obećajte, kaže, da ćete činiti dobro, znajući da ćete tamo morati da prinesete svoja dela kao neki dar Bogu. Bog je toliko strašan da će se i onima, koji su ranije bili kneževi a zatim postali zli, oduzeti duh koji im je dat na krštenju. Naime, na tom strašnom sudu od svakog grešnika će se oduzeti duh koji mu je dat na krštenju. U tom smislu je i Gospod rekao: raseći će zlog slugu njegov gospodar kad se vrati, i njegov udeo staviće s nevernima (Lk. 12; 46).

[JESSY]

Psalam 76

(1) Za kraj, za Idituna, psalam Asafov

 

Sadržaj

 

Kad je čuo šta je rečeno o jevrejskom narodu, odnosno Zašto si, Bože odbacio nas do kraja (Ps. 73; 1), Iditun se veoma ražalostio i pomutio, oplakujući potpuno odbacivanje Jevreja. Nakon toga Asaf mu je sastavio psalam, poučivši ga da u sličnim prilikama treba priticati jedino Bogu i u Njemu tražiti utehu. Psalam zbog toga i počinje ovako:

(2) Glasom mojim ka Gospodu zavikah, glasom mojim ka Bogu, i usliša me. Započevši psalam za Idituna, poučava ga da je Gospod blizu onih koji Ga prizivaju.

(3) U dan nevolje moje Boga tražih, rukama mojim pružah se noću pred Njim, i ne prevarih se. Moju dušu obuzimala je takva tuga da se nisam molio samo tokom dana, nego sam i vreme noći provodio u molitvi. Uostalom, postupajući na taj način, nisam se uzalud starao i trudio. To i znači ono što je rečeno: ne prevarih se.

Odbi duša moja da se (drugačije) uteši (4) Setih se Boga, i obradovah se. Nisam prihvatao nikakvu utehu od ljudi, i moju dušu radovalo je jedino sećanje na Boga. Razmišljah,[1] i omaloduši se duh moj. Kad sam koristio ljudsko rasuđivanje (jer to znači: razmišljah), nadao sam u lakomislenost.

(5) Pretekoše oči moje straže jutarnje, smutih se i ne govorih. U pometnju ga dovodi to, što neprijatelji zauzimaju mesta naših straža, tj. bedeme na zidinama.

(6) Zamišljah dane stare. Razmišljao sam o tome, zašto je Bog nekada pomagao narodu a sad ga je odbacio, i to me je dovelo u pometnju. Strepeo sam da se Bog zauvek odvratio od naroda i sećao se tih starih dana.

(11) Ovo je izmena desnice Višnjega. Prepuštajući se pomislima o odbacivanju naroda, razumeo sam da se preokret koji se dogodio narodu i promena od boljeg ka gorem nisu desili ni zbog čega drugog, osim zbog desnice Višnjega, jasnije rečeno, zbog onoga što su učinili Spasitelju Hristu, Koji je Očeva desnica.

(12) Opomenuću se od početka čudesa Tvojih. Razmislio sam o tome, koliko nam je dobara podario Bog, a kakvim su Mu zlom Jevreji uzvratili.

(13) I poučavaću se u svim delima Tvojim. Tako su postupilo oni, a ja ću od početka do kraja opisati dobročinstva koja si nam pokazao, ne zaboravljajući nijedno od darovanih blaga.

(14) Bože, u svetinji je put Tvoj. Pod rečju svetinja podrazumeva ili sveti zbor apostola kroz koje je savršavao čudesna Božija znamenja ili pak misli na to, da niko ne može da pristupi Ocu, osim kroz Hrista, Koji je, kao Bog, uistinu svet. Ko je Bog velik kao Bog naš? Ti sve prevashodiš, Vladiko, jer jedino Ti tvoriš čudesa, kakva su Tebi ugodna.

(16) Izbavio si mišicom Tvojom narod Tvoj, sinove Jakovljeve i Josifove, jer si najpre njima mišicom Gospodnjom, tj. Hristom, propovedao evanđelje Carstva nebeskog.

(17) Videše Te vode, Bože, i uplašiše se. Kad su Ga vode videle i uplašile se? Zar to nije bilo onda, kad je zapretio moru, a ono se umirilo?

(18) Glas dadoše oblaci, jer i strele Tvoje proleću. U ovim rečima, oblacima naziva svete apostole koji su služili nebeskoj i evanđelskoj reči, dok strelama naziva energije (dejstva) Svetoga Duha. To je slično kao da kaže: ove energije, projavljene u Tvojim svetim učenicima, otkrile su se čitavoj vaseljeni. Međutim, mora se znati da prorok Isaija i Samog Hrista naziva izabranom strelom (grč. βελος εκλεκτον) (Isa. 49; 2 - prema Septuaginti).

(19) Glas groma Tvoga u kolesu je. Gromom naziva evanđelsku reč koja je odjeknula u podnebesju. Zbog toga je i sv. Jovana Evanđelistu Gospod nazvao sinom groma, dok kolesa označavaju čovekov život, kao što se može videti kod proroka Jezekilja (Jezek. 1; 20). Ocvetliše munje Tvoje vaseljenu. Kakve su to munje? Zar nisu one, koje su zablistale duhovnom svetlošću, odnosno sveti apostoli i evanđelisti, kojima je Spasitelj rekao: Vi ste svetlost svetu (Mt. 5; 14). Potrese se i ustraiš se zemlja. To znači da su spasonosnu propoved mogli čuti svi koji žive na zemlji, i sve njih je obuzeo neporočan strah (grč. φοβος αγνος), prema onome što je rečeno: Služite Gospodu sa strahom i radujte se Njemu sa trepetom (Ps. 2; 11)

(20) U moru su putevi Tvoju, i staze Tvoje u vodama mnogim. Morem naziva svet, a vodama mnogim različita ljudska pokolenja u njemu. Budući da je Hristos zapovedio apostolima: Idite i naučite cve narode... Ja sam s vama u cve dane (Mt. 28; 19-20), da su oni prošli čitavim podnebesjem i da su propovedali svim narodima dok im je Gospod prema Svom istinitom obećanju bio nevidljivo saprisutan, Psalmopojac je dodao: Tragovi Tvoju neće se doznati, jer je Gospodnje koračanje sa njima bilo nevidljivo. Pri tom je jedino On, kao Bog, koračao i po čuvstvenom (vidljivom) moru, o čemu govori evanđelista.

Vodio si kao ovce narod Tvoj. Budući da smo bili kao ovce koje ne znaju kuda idu i gde je njihov put, rukovodio si nas Ti Sam posredstvom Svojih slugu Mojseja i Aarona. (12) Počevši od reči (12) Setih se dela Gospodnjih, Psalmopojac sve izgovara u vezi sa prethodno rečenim: (4) Setih se Boga, i obradovah se, tj. setivši se toga, obradovao se i utešio. Podsećajući se koliko smo se puta i u kakvim slučajevima koristili Tvojom pomoći, uverio sam se da Ti, Koji si toliko učinio za naše spasenje i izbavljenje iz nesreća kakve su nas tada obuzele, nećeš ostaviti bez Svog staranja nas koji smo u ropstvu, u zarobljeništvu i nedaćama. Rukom Mojseja i Arona. Ti, Vladiko, Koji si saprisutan svetim apostolima, u davnini si iz Egipta izveo Svoj narod, koji su predvodili Mojsej i Aron.

[JESSY]

Psalam 77

Poučan, psalam Asafov

 

Sadržaj

 

Ovaj psalam ispevao je Asaf, savetujući novi narod da bude poslušan evanđelskom zakonu i optužujući jevrejski narod da je i nakon mnoštva dobročinstava sve zaboravio ili, bolje rečeno, da je Bogu, svom Dobročinitelju, za dobročinstva uzvratio neblagodarnošću.

(1) Pazite, narode Moj, na zakon Moj. Kom narodu upućuje ovaj savet? Zar to nisu neznabošci koji su poverovali? I na koji zakon oni treba da paze? Zar to nije evanđelski zakon? I prorok Zaharija kaže da su i neznabošci Njegov narod: I mnogi će se narodi prilepiti Gospodu u taj dan, i biće Mu narod (Zah. 2; 11). Prignite uho svoje rečima usta mojih, tj. usrdno poslušajte ono što ću vam reći.

(2) Otvoriću u pričama (parabolama) usta svoja. Evanćelisti su jasno protumačili da se to ispunilo onda, kad je Gospod u Evanđeljima izgovorio mnoge priče (parabole) (v. Mt. 13; 35).

(3) To i oci naši kazivaše. Ono što smo slušali od otaca, doznali smo kroz Njegov dolazak (kroz Njegovo vaploćenje), videvši Njegova dela.

(4) Ne sakri se od dece njihove u drugom naraštaju. Spasitelj Svoja čudesna dela nije satvorio nekom drugom naraštaju nego njihovoj deci. Stoga nisu ni prestali da kazuju hvale Gospodnje i sve sile Njegove.

(5) I zakon postavi u Izrailju. Njihovim očevima dao je Zakon i šator od sastanka (skiniju), Zakonom ih rukovodeći ka poznanju Spasitelja ljudskog roda, Koji je došao kad se ispunilo vreme.

(6) Sinovi koji će se roditi. Time označava Spasiteljeve svete učenike koji su ona čuda, što ih je satvorio Hristos, kazivali sinovima svojim, tj. onima što su kroz njih (učenike) pristupili veri.

(7) I neće zaboraviti dela Božija. Pripoveda im o onome, na osnovu čega će svoje uzdanje položiti na Boga.

(8) Da ne budu kao oci njihovi. Budući poučeni od Samog Boga, apostoli oglašavaju hvale Božije da bi bili udostojeni zapovesti Božijih i da ne bi podražavali bezumlje svojih očeva, pošto pred Bogom nije bilo pravo srce tog naraštaja, koji nije poverio Bogu duh svoj. Naraštaj koji nije ispravljao srce svoje pošto nije zadobio čvrstu veru u Boga, budući da nije želeo da ide pravim putem i da je odlučio da se usprotivi božanstvenim zapovestima.

(9) Sinovi Jefremovi zatežući i bacajući strele. Iako imenuje samo Jefremovo pleme, time označava sva plemena Izrailjeva koja su se odvojila od Jude. Uistinu, Jefremovo pleme je postavilo idole bikova i odstupilo od služenja po Zakonu. Pomenuvši lukavstvo očeva, iscrpno opisuje svu njihovu zlobu, obilje dobara koja im je Bog darovao, njihovo neverstvo Bogu i propast koja ih je zbog toga sustigla, nadajući se da će oni, urazumivši se time, napustiti svoju usrdnost u vršenju zla. Govori da su sinovi Jefremovi, odnosno ceo Izrailj, naučeni da vode bitku sa lukavim demonima; budući da su na ovo bili spremni slično zategnutom luku, izdali su u samom trenutku borbe, jer su se odrekli Vladike i Boga a priklonili se Varavi, tj. satani. (10) Ne sačuvaše zavet Božiji. Pod tim podrazumeva predavanje evanđelja i ono što je rečeno: Evo ide dan, i zaveštaću im zavet nov (Jer. 31; 31). Objašnjava se njihova krivica, odnosno, to što se, ne sačuvavši ovaj zavet, tj. Novi Zavet Božiji, okrenuše u dan rata, jer nisu poverovali Onom, Koji je rekao: Iziđoh od Oca... i Ocu idem (Jn. 16; 28). Oni koji su neprijatelji Božiji moraju biti progonjeni i srušeni, jer su se oni pobunili (dosl. podigli bitku) protiv Boga.

(10) I zaboraviše dobročinstva Njegova. Iako su mnogi videli dobročinstva (Božija), sve su to zaboravili. Dokaz za to je što su Ga predali Pilatu. Zaboravili su kako je pristupao svakome od njih, činio im dobra dela i isceljivao đavoimane.

(11) Pred ocima njihovim što učini čudesa. Oni su, kaže, zaboravili čuda i dobročinstva Hristova isto onako, kao što su i njihovi očevi zaboravili ono, što je satvoreno u Egiptu, kada ih je Bog oslobodio iz ropstva. Čini se da reči pred ocima njihovim označavaju nešto slično. Da se jasnije izrazim, Psalmopojac time kao da kaže: svojim revnovanjem na zlu (lukavstvu) postali su slični svojim očevima, i kao što su ovi (očevi) zaboravili Boga, tako su Ga zaboravili i oni.

(12) Razdvoji more i provede ih. On nije samo to izvršio (tj. izveo ih iz ropstva), nego je i more razdvojio i svima otvorio put. Od ovog stiha Psalmopojac počinje da opisuje čuda koja su se desila u vreme prvog izbavljenja (tj. izbavljenja iz egipatskog ropstva). Kada se Crveno (Eritrejsko) more razdvojilo na delove, vode su se razmakle (načinile prolaz) i sa obe strane podigle i uznele u visinu. Bog je Svojom silom zatvorio te vode kao u neke mešine, da se ne bi razlile i potopile narod.

(21) Za to ču Gospod i odbaci ih, tj. nije dugo oklevao, nego je zadržao Svoju dobročiniteljsku ruku (prekratio Svoja dobročinstva).

(24) I hleb nebeski dade im. Bog tada nije samo njihova tela hranio mannom, nego je i njihove duše hranio nekom slovesnom (razumnom, grč. λογηκη) i nebeskom silom, kakvom, naravno, hrani i angele. To se može videti iz same povezanosti reči, jer je u vidu nekog dodatka rečeno: I hleb nebeski dade im, ali se može razumeti i iz reči apostola, koji je o njima rekao da jelo duhovno jedoše (1. Kor. 10; 3); upravo to se sada i naziva (25) hlebom angelskim.

(27) I kao pesak morski ptice krilate. Pod tim podrazumeva prepelice (4. Mojs. 11; 31).

(30) Dok još hrana bejaše u ustima njihovim. Hrana je u njima izazvala sklonost ka bolesnom povraćanju, kao u onima koji su se u toj meri zasitili mesom da im je postalo mrsko.

(39) I opomenu se da su telo, duh koš odlazi i ne vraća se. Bog se, kaže, smilovao na njih, iako je video da su se u potpunosti predali telu, tj. telesnom mudrovanju, i da je njihov duh svagda ustremljen ka telesnim željama, umesto da se okrene pokajanju i da svim srcem traži Boga. Psalmopojac je zbog toga prethodno i rekao: (38) A On je milostiv i milosrdan.

(42) I ne opomenuše se ruke Njegove, dana u koji ih izbavi iz ruke mučiteljeve. Nabrojavši dobra koja su im darovana na moru i u pustinji, navodi i drugi vid dobročinstava, odnosno nesreće koje su se dogodile neprijateljima. Takve su bile: pretvaranje reke u krv, pseće muve, žabe, plamenjača, skakavci, grad, mrazevi, oganj, poslanje gnevnih angela i sve ostalo, do pogubljenja prvorođenih.

(50) Pripremi put gnevu Svome. Pošto im je podario tajinstvo Jagnjeta, dao je oduška Svom gnevu, kako bi (gnev) mimoišao Njegov narod i kako ne bi pogodio one, koji savršavaju tajinstvo. Sačuvavši Svoj narod time što je dao oduška Svom gnevu, Bog ne poštedi od smrti duše njihove, tj. duše Egipćana, jer ih je predao pogubljenju.

(54) I uzvede ux na goru svetinje Svoje. Pod tim podrazumeva Jerusalim i hram koji je kasnije podignut u njemu. Goru ovu (Sion), koju steče desnica Tvoja, jer je desnica očeva Sam Hristos, Koji je i ranije prethodio narodu i Koji mu je u nasleđe dao obećanu zemlju. (55) I izagna ispred lica njihova narode (neznabožačke), tj. Amoreje, Heteje i ostale. I dade im u nasleđe užetom delomerenja[1], izagnavši i istrebivši sedam naroda, jer je Izrailj nasledio gradove i kuće prognanih.

(56) I opet iskušavahu i ogorčavahu Boga Višnjega. Psalmopojac ima u vidu idolosluženje u vreme sudija i careva: I svedočanstva Njegova ne sačuvaše.

(57) I odvratiše se i odvrgoše, kao oci njihovi. Kao što su se njihovi očevi u pustinji odrekli Spasitelja i načinili sebi zlatno tele, tako su i oni napustili Boga i postavili junce kojima prinose žrtve.

(58) I razgneviše Ga na humovima svojim, pošto su na svakom uzvišenju prinosili žrtve nečistim demonima, kako o tome svedoči prorok Osija (v. Os. 4; 13).

(59) Ču Bog i odvrati oči, i potre veoma Izrailja. Izrailjci su više puta bili odvoćeni u ropstvo.

(60) I odbaci skiniju Silomsku, jer se skinija nekad nalazila u Silomu, u vreme kad su sveštenodejstvovali Ilije i Samuilo. Naselje (Cvoje) gde se nastani među ljudima. Naseljem naziva kivot (kovčeg zaveta) koji su vratili oni ljudi, nakon što su ga otela petorica kneževa (v. 1. Sam. 6; 34).

(61) I predade u ropstvo snagu njihovu i lepotu njihovu. Njihova snagai lepota bio je kivot (kovčeg zaveta), koji je bio predat u ruke žiteljima Azota.

(62) I skoli mačem narod Cvoj. Oni koji su odvođeni u ropstvo umirali su, ni kod koga ne nalazeći pomoć, jer su njihovi bližnji bili istrebljeni ognjem.

(64) Sveštenici njihovi padoše od mača. Misli na sinove sveštenika Ilija. I udovice njihove ne biše oplakane, jer su izginule u vreme njihove propasti i umrle su istom smrću kao i njihovi muževi, ne budući udostojene suza kakve se obično prolivaju za umrlima.

(66) I porazi neprijatelje Cvoje unatrag. Misli na poraz žitelja Azota i Askalona, dok kovčeg zaveta nisu vratili natrag.

(67) I odbaci naselje Josifovo. To je rečeno zato, što se Silom nalazi u Josifovom udelu (nasleđu).

(68) I izabra pleme Judino, jer je iz tog plemena postavio careve, među kojima je prvi bio David. Trebalo bi znati da je Bog izabrao jedno pleme umesto drugoga, odnosno Judino umesto Josifovog, i jedno mesto umesto drugog, tj. Sionsku goru umesto Siloma.

(69) I izgradi kao jednoroga svetinju Svoju. Svetinjom naziva božanstveni hram, koji je podignut u Jerusalimu. Jednorog je nepobediva zver, jer na čelu ima rog kojim ubija sve druge zveri. Zbog toga Psalmopojac kaže da su se u vreme, kad je podignut hram, svi narodi povukli pred silom koja je u njemu obitavala.

(71) Od jagnjilišta uze njega, tj. od novorođenih i onih, koji rađaju. Uzevši ga kao iskusnog u pastirskom umeću, kao onog koji zna da čuva ojagnjene ovce, postavio ga je za pastira slovesnih ovaca. Da napasa Jakova slugu Svoga, tj. postao im je učitelj dobrih običaja, naučivši ih onome, čime se i sam odlikovao.

(72) I u razboritosti ruku Svojih vođaše ih. Pod razboritošću ruku podrazumeva svako delo, koje se izvrši u odgovarajuće vreme.