ПРИДРУЖИТЕ СЕ: Саборно читање Псалтира за добробит народа и мир у Цркви

[Олимп]

Помаже Бог браћо и сестре!

Последих дана сам поприлично у гужви око школе, па би ми значило ако бих прешао у другу групу читалаца, ако је неко у могућности да се заменимо. Ако није, нема проблема.   

[nana]

Помаже Бог браћо и сестре!

Последих дана сам поприлично у гужви око школе, па би ми значило ако бих прешао у другу групу читалаца, ако је неко у могућности да се заменимо. Ако није, нема проблема.   

Aj baš kad si se javio,... a ja već mislila da se prijavim za u prvu od početka posta .... eto,ako hoćeš, imaš libero do Svetog Vasilija Velikog tj. do Obrezanja Gospodnjeg. Da se zamenimo od ponedeljka, ne mogu pre. Si?

[Олимп]

Може за почетак да се заменимо, па ћемо да видимо за после Хвала Нанушка!

Послато са Lenovo A536 уз помоћ Тапатока

[Иван Ивковић]

Псалтир - звучни запис (platoshin.ucoz.ru)>>>

 

У питању су целе катизме...

(Преузимање се врши десним кликом на наслов жељене катизме и одабиром опције "Download".)

[nana]

Bogu haval. Dogovoreno, u ponedeljak preuzimam tvoju 16.. Valjda će Ivan da vidi na vreme ovo, zbog sledeće tabele.

[JESSY]

В конец, о тайных сына, псалом Давиду, 9.

1. Исповемся Тебе, Господи, всем сердцем моим, повем вся чудеса Твоя.
2. Возвеселюся и возрадуюся о Тебе, пою имени Твоему, Вышний.
3. Внегда возвратитися врагу моему вспять, изнемогут и погибнут от лица Твоего.
4. Яко сотворил еси суд мой, и прю мою, сел еси на Престоле, судяй правду.
5. Запретил еси языком, и погибе нечестивый, имя его потребил еси в век и во век века.
6. Врагу оскудеша оружия в конец, и грады разрушил еси, погибе память его с шумом.
7. И Господь во век пребывает, уготова на суд Престол Свой,
8. и Той судити имать вселенней в правду, судити имать людем в правоте.
9. И бысть Господь прибежище убогому, помощник во благовремениих, в скорбех.
10. И да уповают на Тя знающии имя Твое, яко не оставил еси взыскающих Тя, Господи.
11. Пойте Господеви, живущему в Сионе, возвестите во языцех начинания Его.
12. Яко взыскаяй крови их помяну, не забы звания убогих.
13. Помилуй мя, Господи, виждь смирение мое от враг моих, возносяй мя от врат смертных.
14. Яко да возвещу вся хвалы Твоя во вратех дщере Сиони, возрадуемся о спасении Твоем.
15. Углебоша языцы в пагубе, юже сотвориша, в сети сей, юже скрыша, увязе нога их.
16. Знаемь есть Господь судьбы творяй, в делех руку Своею увязе грешник.
17. Да возвратятся грешницы во ад, вси языцы забывающии Бога.
18. Яко не до конца забвен будет нищий, терпение убогих не погибнет до конца.
19. Воскресни, Господи, да не крепится человек, да судятся языцы пред Тобою.
20. Постави, Господи, законоположителя над ними, да разумеют языцы, яко человецы суть.
21. Вскую, Господи, отстоя далече, презираеши во благовремениих, в скорбех?
22. Внегда гордитися нечестивому, возгарается нищий, увязают в советех, яже помышляют.
23. Яко хвалимь есть грешный в похотех души своея, и обидяй благословимь есть.
24. Раздражи Господа грешный, по множеству гнева своего не взыщет: несть Бога пред ним.
25. Оскверняются путие его на всякое время, отъемлются судьбы Твоя от лица его: всеми враги своими обладает.
26. Рече бо в сердце своем: не подвижуся от рода в род без зла.
27. Егоже клятвы уста его полна суть, и горести и льсти, под языком его труд и болезнь.
28. Приседит в ловительстве с богатыми в тайных, еже убити неповиннаго, очи его на нищаго призираете.
29. Ловит в тайне, яко лев во ограде своей, ло вит, еже восхитити нищаго, восхитити нищаго, внегда привлещи и в сети своей.
30. Смирит его, преклонится и падет, внегда ему обладати убогими.
31. Рече бо в сердце своем: забы Бог, отврати лице Свое, да не видит до конца.
32. Воскресни, Господи, Боже мой, да вознесется рука Твоя, не забуди убогих Твоих до конца.
33. Чесо ради прогнева нечестивый Бога? Рече бо в сердце своем: не взыщет.
34. Видиши, яко Ты болезнь и ярость сматряеши, да предан будет в руце Твои, Тебе оставлен есть нищий, сиру Ты буди Помощник.
35. Сокруши мышцу грешному и лукавому, взыщется грех его и не обрящется.
36. Господь Царь во век и в век века, погибнете языцы от земли Его.
37. Желание убогих услышал еси, Господи, уготованию сердца их внят ухо Твое.
38. Суди сиру и смиренну, да не приложит ктому величатися человек на земли.














  1. Хвалим те, Господе, из свега срца својега, казујем сва чудеса Твоја.
2. Радујем се и веселим се о Теби, пјевам имену Твојему, Вишњи!
3. Непријатељи се моји вратише натраг, спотакоше се и неста их испред лица Твојега;
4. Јер си свршио суд мој и одбранио ме; сио си на пријесто, Судија праведни.
5. Расрдио си се на народе и убио безбожника, име си им сатро довијека, засвагда.
6. Непријатељу неста мачева сасвијем; градове Ти си развалио; погибе спомен њихов.
7. Али Господ увијек живи; спремио је за суд пријесто Свој.
8. Он ће судити васиономе свијету по правди, судиће народима право.
9. Господ је уточиште убогоме, уточиште у невољи.
10. У тебе се уздају који знају име Твоје, јер не остављаш онијех који Те траже, Господе!
11. Појте Господу, Који живи на Сиону; казујте народу дјела Његова;
12. Јер Он освећује крв, памти је; не заборавља јаука невољнијех.
13. Смилуј се на ме, Господе; погледај како страдам од непријатеља својих, Ти, који ме подижеш од врата смртнијех,
14. Да бих казивао све хвале Твоје на вратима кћери Сионове, и славио спасење Твоје.
15. Попадаше народи у јаму, коју су искoпали; у замку, коју су сами намјестили, ухвати се нога њихова.
16. Познаше Господа; он је судио; у дјела руку својих заплете се безбожник.
17. Вратиће се у пакао безбожници, сви народи који заборављају Бога;
18. Јер неће свагда бити заборављен убоги, и нада невољницима неће нигда погинути.
19. Устани, Господе, да се не посили човјек, и да приме народи суд пред Тобом.
20. Пусти, Господе, страх на њих; нека познаду народи да су људи.
21. Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?
22. С охолости безбожникове мучи се убоги; хватају се убоги пријеваром коју измишљају безбожници.
23. Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивца похваљује.
24. Безбожник у обијести својој не мари за Господа: "Он не види." Нема Бога у мислима његовијем.
25. Свагда су путови његови криви; за судове Твоје не зна; на неријатеље своје неће ни да гледа.
26. У срцу својем вели: нећу посрнути; зло неће доћи нигда.
27. Уста су му пуна неваљалијех ријечи, пријеваре и увреде, под језиком је његовијем мука и погибао.
28. Сједи у засједи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога.
29. Сједи у потаји као лав у пећини; сједи у засједи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши у мрежу своју.
30. Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове.
31. Каже у срцу своме: „Бог је заборавио, окренуо је лице Своје, неће видјети нигда."
32. Устани, Господе! дигни руку Своју, не заборави невољнијех.
33. Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да Ти нећеш видјети?
34. Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти ти си помоћник.
35. Сатри мишицу безбожноме и зломе, да се тражи и не нађе безбожност његова.
36. Господ је цар свагда, довијека, нестаће незнабожаца са земље његове.
37. Господе! Ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,
38. Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човјека са земље.

[JESSY]

Преузмите Псалтир у електронском облику: pdf, аудио

:aplauz:

[JESSY]

[JESSY]

Цар Давид

 

 

 

 

 

После смрти цара Саула јеврејски цар је постао Давид. Давид је био најбољи од свих царева јудејских. Он је непоколебиво веровао у Бога истинитог и старао се да испуњава Његову вољу. Он је поднео веома много гоњења од Саула и других непријатеља, али није се озлобио, није подигао своју руку на Саула, као на помазаника Божијег, а сву наду положио је на Бога, и Господ га је избавио од свих непријатеља. Давид је био кротак и благочестив.

 

Али се догађало Давиду да упада и у велике грехе. Тада се он из дубине срца кајао за њих, ноћима је сузама квасио свој лежај, и после тога постајао је још бољи и још више је љубио Бога.

 

И ето, у једно предвечерје, цар Давид шетао је по крову царског дома и увидео је врло лепу младу жену. Давид је пожелео да је има за своју жену. Он је сазнао, да ту жену зову Вирсавија и да је она жена Урије Хетејина. Урија је у то време био у рату (рат се тада водио са Амонићанима). У Давиду се појавила силна жеља, да Урија умре. Ту злу, греховну жељу, цар није победио у себи и наредио је команданту војске да постави Урију у време борбе тако, да га убију. Жеља Давидова је била испуњена. Вирсавија, сазнавши за смрт свог мужа, плакала је за њим.

 

Када се завршило време плача Вирасавијиног, цар Давид послао је по њу и узео је у свој дом, и она је постала његова жена. Ускоро Вирсавији се родио син, а Давид није ни приметио, да је он учинио велик грех пред Богом.

 

Тада, по наредби Божијој, дошао је к цару Давиду пророк Натан и рекао му: "у једном граду живела су два човека: један богат, а други сиромашан. Богаташ је имао много мале и крупне стоке, а сиромах ништа, осим једне овчице, коју је он купио као малу и она му је расла заједно са његовом дечицом; она је јела, пила, спавала са њим и била му је као кћи. Али пришао је к богатом човеку путник. Да би угостио путника, богаташ је пожалио своје овце и волове, а узео је овчицу од сиромаха и заклао је за свог госта".

 

Цар Давид се силно разгневио на таквог човека и рекао Натану: "жив Господ (тј. кунем се Богом), човек, који је то урадио, достојан је смрти, а за овчицу дужан је да плати четвороструко, зато што је учинио то, и није му било жао".

 

Тада Натан рече Давиду "тај човек - то си ти. Тако говори Господ Бог: Ја сам те помазао за цара над Израиљем, Ја сам те избавио од руке Саулове, зашто си презрео реч Господњу? Жену Уријину узео си себи, а њега си убио мачем амонићанским. Зато мач неће одступити од дома твог. Ја ћу подићи на тебе зло из дома твог".

 

И рече Давид Натану: "сагрешио сам пред Господом".

 

Натан му одговори: "Господ је скинуо са тебе грех твој; нећеш умрети, али умреће син који ти се родио". И отишао је пророк Натан у свој дом.

 

Давид схвативши, како је зло поступио дубоко се покајао. Он се са сузама молио Богу, постио је, лежао на земљи. Седмог дана, новорођенче је умрло.

 

Велики је био грех Давидов, али и покајање његово било је искрено и велико. И Бог му је опростио. За време свог покајања, цар Давид написао је покајну молитву - песму (50-и псалам), која је постала образац покајања и почиње овим речима: "Помилуј ме, Боже, по великој милости Својој и по обиљу милосрђа Свога очисти безакоње моје. Опери ме добро од безакоња мога и од греха мога очисти ме..."

 

На црквено-словенском ове речи читају се овако:

 

 

 

 

 

За велику веру, кротост и послушање цара Давида, Господ је благословио његово царствовање и помагао му је у свему.

 

Он је успешно водио ратове са суседним народима.

 

Давид је освојио град Јерусалим и учинио га престоницом царства јеврејског. Уместо остареле Мојсијеве Скиније, он је поставио у Јерусалиму нову Скинију и тријумфално је пренео у њу Ковчег Завета.

 

Давид је пожелео да направи и постојани храм, али је Господ рекао: "Ти нећеш направити храм, јер си много ратовао и пролио си много крви; направиће га син твој, који ће бити цар после тебе".

 

Али у то време Господ је јавио Давиду: "Престо твој остаће до века". То је значило, да ће од његовог потомства произићи Спаситељ света - Христос, Који ће царствовати у векове. И ми знамо, да су Исуса Христа често називали сином Давидовим.

 

Давид је написао много светих песама, или псалама, које је он спевао у молитви Богу, свирајући у гусле или друге музичке инструменте. У тим песмама - молитвама Давид је призивао Бога, кајао се за своје грехе пред Њим, опевао величанство Божије и предсказао долазак Христов и страдања, која ће претрпети Христос за нас. Зато света Црква назива цара Давида псалмопевцем и пророком.

 

Псалми Давидови често се читају и поју у Цркви на богослужењима. Света књига, у којој се налазе сви ови псалми, или песме, назива се псалтиром. Псалтир је најбоља књига Старог Завета. Многе хришћанске молитве састављене су од речи из псалама.

 

Давид је царевао четрдесет година и умро је у дубокој старости. Он је још за свог живота одредио за наследника свог сина Соломона. Првосвештеник Садок и пророк Божији Натан њега су помазали за цара. Пред смрт Давид је дао завет Соломону, да он обавезно направи храм Божији.

 

 

НАПОМЕНА: Види Библију, "2 Књига Самуилова", "1 Књига Дневника" (1 Паралипоменон).

 

http://www.dobrodrvo.orthodox.ru/PRAVOSLAVLJE/ZAKON%20BOZIJI/GLAVNI/03%20-%20STARI%20I%20NOVI%20ZAVET/HTML/STARI%20ZAVET/051.htm

[JESSY]

[Ненад Р.]

[JESSY]

[JESSY]

[JESSY]

24.    Подигни се, зашто спаваш, Господе?
Устани, и не одбаци (нас) до краја.
25.    Зашто лице Твоје окрећеш?
Заборављаш ли бедноћу нашу и невољу нашу?
26.    Јер се понизи у прах душа наша,
залепи се земљу стомак наш.
27.    Устани, Господе, помози нам,
и избави нас Имена Твога ради.
 Пс 43.

[JESSY]

2.    СПАСИ МЕ, Боже, јер дођоше воде до душе моје.
3.    Упадох у блато дубоко, и нема дна;
дођох у дубине морске, и бура потопи ме.
4.    Уморих се вичући, промукну грло моје,
ишчилеше очи моје од надања на Бога мога.
5.    Умножише се већма од власи главе моје они који ме мрзе узалуд;(1)
оснажише се непријатељи моји, они који ме прогоне неправедно;
оно што не узимах, то враћах.
6.    Боже, Ти си познао безумље моје,
и прегрешења моја од Тебе се не скрише.

Пс 68.