Полемика епископа Атанасија Јевтића и др Зорана Ђуровића

[Grizzly Adams]

@@Megidon,

 

Мислим да је ту идеја да се Бог откривао људима на разне начине (наравно непотпуно) па су у том смислу и неке мисли Сократа, Платона и осталих "незнабожачких" филозофа у ствари садрже зрнца божанске мудрости. Слично је, на пример, вл. Николај писао о Ничеу. Дакле не ради се о оптужби за "преписивање" већ констатацији да се Бог у историји људима откривао на разне начине, некада и тамо где најмање очекујемо. Хришћанство је наравно једино потпуно и савршено.

[Megidon]

@@Grizzly Adams,

Слажем се то, неки свети оци су видели филозофију код Грка као припрему за Христа, као што је Стари Завет за јевреје, али то је нешто друго.

[Grizzly Adams]

Па не знам о чему другом, ја сма о. Зорана тако разумео.

 

Осим ако нисам разумео, што је могуће...

[Megidon]

Па не знам о чему другом, ја сма о. Зорана тако разумео.

 

Осим ако нисам разумео, што је могуће...

 

Не ради се конкретно о писању о.Зорана него о таквој појави. Нпр. кападокијци су можда имали контакта са овим што је отац Зоран навео а можда и нису. Као када би ја сада рекао да се догматика епископа Игњатија угледа на Платона а оца Јустина на Аристотела, што нема никакве везе. Једноставно неко је склон идејама а неко логици а можда није ни чуо за ове филозофе, пре би се могло рећи да размишља нпр. аристотеловски али не и да је имао испред себе његову филозофију и да је следио. Или када би рекли за Григорија богослова да је следио Платона, што није тачно, него је био можда склон идејама па је било сличности у ставовима али се није уопште угледао на њега.

[Ламех]

Чињеница да су св. Василије Велики и Григорије Богослов били школовани на Академији(Платоновој не у клубу у Бгд) говори о томе да су итекако познавали савремене философске токове тога времена и да су размишљали у тим терминима. Свакако не у том духу, већ у другом, јел да? Али да су користили термине њима и савременицима актуелне и разумљиве као и токове тадашњег начина изражавања, то јесу. Па и сва логичка и методолошка правила тадашње философије и "науке". Не видим мањак православља у томе. Па и данашњи теолози користе, или се труде да користе начин изражавања који је прикладан времену у коме живе. Зар су због тога мање православни?!

[Megidon]

@@Ламех,

Потпуно се слажем са тим, али управо тај Дух православља мења суштину ствари. Значи нису се угледали него користили знање, термине и методе свога времена.  Василије Велики и Григорије Богослов су били нпр. скроз различитог карактера и приступа. Василије је велики канониста и писац правила.

[Zoran Đurović]

Чињеница да су св. Василије Велики и Григорије Богослов били школовани на Академији... говори о томе да су итекако познавали савремене философске токове тога времена и да су размишљали у тим терминима... Али да су користили термине њима и савременицима актуелне и разумљиве као и токове тадашњег начина изражавања, то јесу. Па и сва логичка и методолошка правила тадашње философије и "науке". Не видим мањак православља у томе.

 

Да, ово је зрело рашмишљање. Код Мегидона има романтичарства. Ови оци су били деца свог времена. Говорили су не само грчки него су мислили у тим категоријама. Има излаза, пуцања мозга, али је то та култура. Били би незамисливи без претходника.

Што се тиче "христијанизованих" мишљења, о свима треба судити засебно. Сваки случај вредновати. Мислити са Старима и са Оцима. Имати нешто и рећи. То би био пут који ја видим. Другачији приступи ми се чине јаловима, унапред осуђенима на неуспех.   

[Grizzly Adams]

Па нама није све дато "на тањиру", већ нам је дат задатак да у свету пронађемо и препознамо исправне ствари па их објаснимо хришћански. И зато нема ништа необично да се нека идеја "христијанизује", а није "наша оригинал™".

[Tristatri]

Kao da je poenta u naslovu članka i u onome što bi mogao isprovocirati, a ne da je namenjen onima koji i abstract preskaču? 

 

Čini se da je odgovor Zorana Đurovića u nastaloj polemici njemu mnogo bitniji od samog članka koji je tu polemiku izazvao. A čini se čak ni da mu odgovor nije tako bitan kao možda ono što bi on mogao izazvati (a po njemu, jedino je onako moglo). On i za to već ima spremljen rad, valjda o reformi crkve ... i trulome u državi Danskoj.

 

Ono što mene više interesuje je motivacija autora i izbor da radi baš na radu poput ovog, i npr. onom o rukopolaganju žena ...?

 

 

 

.

[Megidon]

Код Мегидона има романтичарства

 

Не разумем зашто је вера у благодат Божију и остварење богочовечанског реализма у Цркви романтичарство. Ја верујем у благодат педесетнице као основног извора богословља, оно извире из односа са живим Христом у Духу Светоме. У Христа смо крштени и у име његово и Духом Његовим запечаћени, он се оваплоћује у свакоме који се крсти у Њега и Господ се зачиње у свакоме човеку као што се зачео у утроби Марије и узраста у нама док не достигнемо пуноћу благодати. Постоји живи однос са живим Богом у Духу Светоме кроз светотајински живот, вера се не може научити из књига, може се само украсити знањем и ученошћу.Сам Господ је рекао да ће у ономе ко верује у Њега потећи извор воде живе и  да ће се Он и Отац настанити у њему,а то је извор Богопознања и Богословља. Апостол Павле је био јеврејин али када је задобио Христа је доживео преображај, он говори о новоме човеку у Христу, о новој твари и о човеку који се креће и обитава у Богу. То обитавање у благодати рађа његово познање Христа које нам преноси кроз своје посланице, благодаћу описује нови Дух и богослови о Црви и њеним тајнама на сасвим нов и оригиналан начин онако како је то живео и осећао у себи и како му је откривено у дубинама његове душе. Мислим да је овај корен(чокот) који је Христос и благодат Духа Светога настањена у човеку извор богословља и код свих светих отаца. На овај начин, као што је силаском Духа Светога неуким апостолима отворен  језик ,очи и ум да говоре о Христу, су и они у духу свога времена користећи тадашњу терминологију и методе, покушавали да свој унутрашњи светотајински живот и познање Христа, пренесу својим савременицима на њима разумљив начин. Стога када кажем оригинално мислим на то да је то потекло из њих и њиховог созерцатељног живота, подвига и молитве и из преображаја који су и они сами доживели као јелини и деца те културе а објаснили и написали тадашњим начинима размишљања.

[Макрина]

Христос Воскресе!

Прочитала сам ове преписке,уз кафицу,/мада не би било лоше да је било и уз бројаницу...пало се,шта да се ради!/ и на памет ми је пала једна мала књижица,Житије Свете Макрине Велике,сестре Светог Василија Великог и Светог Григорија Ниског; и једно дивно,сваком љубављу и врлином украшено,добрим васпитањем потпомогнуто,ланено платно  којим Свети Григорије,покри наготу и како каже срамоту смртне људске природе/земне остатке/својих родитеља.

Ово ланено платно,символички речено,потребније нам је него икад.Да се и ми млађи а богами и наши старији;сви,научимо једном реду,љубави,култури а најпре,једној достојанственој преписци.Е,у томе не мањка Др.Лубардић у својој преписци и отуда је и мени,обичној домаћици са шерпом у рукама била врло интересантна и лепа та преписка.

Праштајте!!!

[Trifke]

Oduvek sam se cudio kada sam citao u Jevandjelju po Mateju 23,17 kada Gospod kaze: Будале слијепе! шта је веће, или злато, или црква која злато освети. Dakle nekako mi se ovo budale cinilo malo preostrim. (Ne zelim sada da usporedjujem ovu recenicu sa jednom zapovescu). Zatim imamo u spisima apostola Pavla gde on nimalo nezno govori o svojim neprijateljima, pa apostola Petra, pa apostola Judu a da ne pominjem ostrinu apostola ljubavi Jovana kojom on govori o neprijateljima jevandjeja. Mozda bi ovde mogao da napomenem i diskusiju apostola na Jerusalimskom saboru koja je izgleda bila vrlo bucna i td. Jednostavno sve to se nikako nije moglo uklopiti u moju glavu. Sada vec znam da je xza to bilo krivo moje pogresno shvatanje svetosti Postoji taj zapadni uticaj koji se preko raznih medija preneo i na nas po kome je svetost cista neznost tako zasnovana na bezgresnosti svetog lika. Svetost nije bezgresnost. (Nebih zeleo da me neko shvati pogresno Hristos nije pogresio kada je rekao ono sto je rekao). Svetitelji su bili samo ljudi sa razlicitim temperamentima i osobinama. Temeprament i bilo koja ososbina same po sebi nisu lose. Oni zavise od nacina na koji ih upotrebimo. Navescu primer moje majke koja iako me je tukla i vredjala me uvek najvise voli na ovom svetu. I upravo ta ljubav i cini da te batine nisu greh kada je ona u Pitanju.

Imao sam hvala Bogu tu cast da izvesno vreme provedem u blizini naseg vladike Atanasija. Tu sam i uspeo da shvatim kako nekada i izlivi gneva  i vredjanje i po kooja cuska mogu da ne budu greh. Taj covek i kada bi me javno izrezilio pred prepunom crkvom tako da sam se sav rumeneo me je VOLEO SVOM SVOJOM DUSOM, a to sam video u njegovom kasnijem ponasanju, jer se desavalo da me 5 minuta posle toga pohvali za nesto ili pokaze paznju koja je uvek isceljivala sve sto se pre toga desavalo. Iskreno prisustvo tog coveka mi jos uvek nedostaje. Tako i ovom prilikom nemogu a da nekazem ponesto o onome sto je ovde napisano. 

Postujem i cenim trud oca ZoranaKoji je on ulozio u pisanju ova dva teksta. Nisam siguran da oca Zorana znam licno iako mi je poznat lik. Medjutim ono sto mi se ne svidja jeste da je u onom pocetnom tekstu o Sv Kirilu otac Zoran i ne pokusava da kriticki izanalizira prvo ko je pisao ovaj tekst kome kako i zasto. To bi nam moglo dati vrlo znimljivu sliku o tome koliko je ovaj tekst pouzdan. Na zalost ovde ne posedujem mogucnosti da napisem jednu takvu analizu koja bi mogla da ostavi savim drugaciju sliku na ovaj dokument. 

Ne svidja mi se ni to sto otac Zoran odmah autoritativno zakljucuje da se Sv Kirilo bavio podmicivanjem i sto je jos interesantnije zakljucuje na osnovu ne postojanja dokumenata da Sv Kirilo nije kontaktirao sa carem i svestenstvom vec da je celu stvar pokusavao naokolo da izvede. To sto ne postoji zapis o Nestorijevom pousaju podmicivanja ne znaci da se on time nije bavio cak se moze kazati sasvim obrnuto, no to je sve pitanje shvatanja istorije i istoriskog trenutka.

U odgovoru koji je otac Zoran uputio vladici Atanasiju mi se svidja sto pokusava da ukaze na lazno poimanje svetosti. Tu se sa ocem Zoranom potuno slazem. Cak i da je Sv Kirilo stvarno bio tako los kakvim je opisan jos uvek nije problem smatrati ga svetim. Postoji i pokajanje ,hvala Bogu!

Neznam da li je otac Zoran upoznat sa cinjenicom da je Sv Kirilo Aleksandrijski upisao Sv Jovana Zlatoustog u diptih. O tome se cinimi se moze naci podatak kod Bolotova. Imalo bi se tu jos puno toga napisati i o sudjenju pod hrastom i o Hipatiji kao i o progonu Jevreja ali kao sto rekoh nisam u mogucnosti tj. nije mi pri ruci odgovarajuca literatura da ponesto i napisem na tu temu. Uglavnom nemogu se sloziti sa ocenom oca Zorana o Sv Kirilu Aleksandrijskom.

Ne svidja mi se ni nacin na koji je otac Zoran odgovorio vladiki Atanasiju. Ovo sto mu je vladika Atanasije napisao jos bih mogao nazvati blagim u odnosu na to kako vladika moze biti ostar. Ostali smo uskraceni da vidimo kakav bi odgovor izgledao kada bi se primenili principi koji su drugaciji od principa vladike Atanasija u ovoj diskusiji.

Iskreno ocekivao sam vise postovanja u pisanju oca Zrana.

Ja nisam niko znacajan niti bitan ni za ovu ni za bilo koju diskusiju ali prosto nisam mogao da i sam ne napisem nesto povodom svega sto je ovde izneseno.

[Макрина]

Трифке,слажемо се у свему.

[Milan Nikolic]

Teologija je isuviše delikatna. Treba razumeti ljude kada se malo rasplinu.

[w.a.mozart]

Meni ništa od komentara na ovoj strani nije jasno... apstrakcija forumskog izraza, kao jezika specifikuma, de jure, predstavlja jednu vrstu sakralne ratifikacije vlastite inferiornosti i vlastitog infalcizma...