Полемика епископа Атанасија Јевтића и др Зорана Ђуровића

[Јанко]

Сумњиви сте. Да ви сви можда нисте старокалендарци што су искочили из катакомбе, па пишу свашта, а!?

 

Ма јок, мало маркетинга да се исти осете као домаћи....

Зар да ЖРУ критикује в. Атанасија или Јована З.

Сад мало озбиљније. Неко рече својевремено за в. Атанасија (парафразирам): "Њега је много лепо читати, али не и слушати".

И поновићу флоскулу "истина је увек негде на средини". Заиста, за разлику од владике о. Зоран даје референце на које се позива (да не набрајам по сећању јер куцкам на моб), што му наизглед даје већи кредибилитет. Но ипак има "ипак". Прво ту стечену теолошку предност троши спуштањем "на његово уже", потпуно ван циљаног домена. Да не буде по Његошевој... Друго, поставио је неко од форумаша питање сувислости оваквог дела ("Мито св. Кирила Александријског"). Заиста, референце говоре о пргавој нарави истог (није једини), склоности ка неким не баш часним радњама, неомиљености код већине савременика, учешћу у прогону св. Јована... Али, речник тих референци не деградира ни близу светост светога колико сам наслов студије. Таса је надмашен, ученик је привидно надмашио учитеља. У чему? У деградирању личности, на коју се оба позивају...

Светитеље имамо да се угледамо на ПОЗИТИВНЕ примере из њихових житија. За ове негативне се молимо да не остану у "Божијем сећању". Апостол Павле нас позива да узрастамо у меру раста Христова. Не да спуштамо свете доле, ближе себи не би ли ми изгледали исто толико свети, о и наш подвиг раван њиховом. Овај текст има теолошко оправдање, и треба да постоје овакви радови, али НЕ ТРЕБА да су доступни широким народним масама које не праве разлику између критике и пљувачине. Видите реакцију пар теолошки необразованих људи овде на форуму и схватићете зашто ово кажем. Пуштањем у јавност саблазнићете слабе, рушите им икону светитељства и референцу угледања. Шта им остављате? Понављам, (ма колико клерикално звучало) ОВО МОЖЕ БИТИ ТЕКСТ САМО ЗА УСКЕ ТЕОЛОШКЕ КРУГОВЕ који ће га правилно схватити (ово звучи препотентно, али нећете слабо образованим људима говорити о интегралима,они то једноставно не могу да разумеју на прави начин). Пуштањем у јавност он постаје свој антипод и прави више штете него користи. Ко је то учинио објавивши га у свима доступним средствима информисања сноси одговорност за саблажњавање "мале" браће. Пут светости треба да остане пут узрастања, пут угледања на светле и добре примере, пут ка тешко достижној (али не и недостижној ако се јако потрудимо) висини светости - ма како то некима наивно звучало. Увек се сетим св. Силуана Атонског и његовог виђења ко ће се спасти - као и питања па зашто се ми онда оволико трудимо. Ко је прочитао зна о чему говорим... Многе и премноге је тешко подстаћи на већи подвиг а лако их је скренути са пута узрастања саблажњавањем. Ако им још и урушите "идеал" светости - на шта ће се ослонити?

Надам се, часни о. Зоране да сте схватили да ово није критика вашег рада као таквог (за то постоје већи, бољи, стручнији ауторитети, ја сам нула минус којој ова ваша преписка на одређени начин и прија), већ критика места, времена и начина изношења текста и преписке... Заиста нисам љубитељ оваквог речника ни код кога, а нарочито не код личности у чину-без обзира на сву симпатичност. Нисмо на то позвани да сведочимо. То сам рекао и за речник брата Аца кад се спусти на полемику о овосветским стварима , а који је за мене теолошка громада... Ја више волим стил говора (за мене светог,иако многи познају неке његове мане) Павла Српског. А ко сам па ја... Именом, и само именом (пре)далека сенка вапијућег у пустињи...

Праштајте, оче, и помените у молитви...

[Zoran Đurović]

Нисам једини кога је еп. Атанасије напао. Ево га и други "случај". http://stanjestvari.com/2014/04/14/%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B0-%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%98%D0%B5%D0%B2%D1%82%D0%B8%D1%9B%D0%B0-2/#more-5051   

[Marjanovic]

Нисам теолог и не бих се сврставао на  било чију страну, али мислим да је добро да постоји полемика и размена различитих мишљења...То значи да постоји слобода. 

[Zoran Đurović]

 Апостол Павле нас позива да узрастамо у меру раста Христова. Не да спуштамо свете доле, ближе себи не би ли ми изгледали исто толико свети, о и наш подвиг раван њиховом. Овај текст има теолошко оправдање, и треба да постоје овакви радови, али НЕ ТРЕБА да су доступни широким народним масама које не праве разлику између критике и пљувачине. Видите реакцију пар теолошки необразованих људи овде на форуму и схватићете зашто ово кажем. Пуштањем у јавност саблазнићете слабе, рушите им икону светитељства и референцу угледања. Шта им остављате? Понављам, (ма колико клерикално звучало) ОВО МОЖЕ БИТИ ТЕКСТ САМО ЗА УСКЕ ТЕОЛОШКЕ КРУГОВЕ који ће га правилно схватити ... Многе и премноге је тешко подстаћи на већи подвиг а лако их је скренути са пута узрастања саблажњавањем. Ако им још и урушите "идеал" светости - на шта ће се ослонити?

Надам се, часни о. Зоране да сте схватили да ово није критика вашег рада као таквог. 

 

Написаћу текст на ову тему. Ово што сте изнели је исти страх који су католици имали пред ставовима Марка Ефеског који је критиковао свеце. Ево шта сам скоро писао у тексту Повратак Оцима... :"У лицу Јована Торквемаде, Латини су изнели, како сам је ја назвао, фундаменталистичку теорију Предања, што бих овде парафразирао.

Навели смо, вели Торквемада, Григорија из Нисе, несумњиво највећег међу Учитељима, нашта сте одговорили да је будући човеком и он могао грешити, што нама изгледа потпуно настраним. Јер су и Петар и Павле и остали Апостоли, као и четири Јеванђелиста такође били људи, да не говоримо више да су и Атанасије Велики, Василије, Амброзије, Хиларије и други велики у Цркви такође били људи, и следствено томе, могли су се преварити! Не мислите ли да тај ваш одговор преступа границе пристојности? Јер ће се тада сва вера поколебати и подвргнуће се сумњи сав Стари и Нови завет, који су нам предати преко људи, којима, ако следимо вашој тврдњи, није било немогуће преварити се. И шта ће тада остати чврсто у Божанственом Писму? Човеку је могуће погрешити, али не и ономе ко је руковођен Духом Светим, и оно што је такав написао, то је апсолутна истина. Како је брат Василија Великог и блажене Макрине и пријатељ Григорија Богослова, који су га руководили, могао упасти у заблуду? Зар не би V Васељенски сабор, који је осудио оригенизам, осудио и дела Григоријева, да је нашао нешто у њима за подозрење? Такође је бесмислено тврдити да су то убацили оригенисти, јер би и то сабор осудио".

Мора се говорити. "Слаби" углавном и не читају. Црно је када "јаки" цензуришу "тврду храну". Зарад: Не треба говорити да се слаби не би саблазнили, мислим да смо овде где јесмо. Сетимо се како је Павле изрибао Петра који није хтео да саблазни Јаковљеве. Ја сам убеђен да је тај аргумент (да не саблазнимо) један од најзлоупотребљаванијих у нашој цркви и да је донео само лоше. Због тога прећуткујемо, у отвореној супротности са Библијом, случајеве педофилије, педерлука, крађа, злоупотреба положаја. Мислим, да када не би крили, не би давали ни повода непријатељима цркве да нас износе на прве странице.

Не замерам вам ништа на супротном мишљењу, јер видим из одговора да нисте злонамерни. Само га не делим у потпуности. Ја сам био за то да се ни вл. Атанасију не објави непримерен осврт на моје писање. Да сам ћутао, многи би помислили да нисам из ЦГ. Да сам одговорио као Лубардић, никаквог ефекта не би било. Овако сам убацио бомбу у бункер, тако да ће се прозвани добро замислити. Верујте ми на реч, много је свештених лица која ми честитају још од полемике са митр. Амфилохијем и позивају на пиће. Нажалост, ја не могу ни да се хвалим, јер нисам рекао ништа што и многи не мисле. Можда сам само мало храбрији, али сам том врлином и задобио ову позицију са које могу да кажем оно што многи који трпе мобинг у СПЦ мисле.      

[Баба]

"Довољно луд да буде храбар и каже шта мисли" - Парафразирам "Обилића" из филма "Бој на Косову" који је речи упутио медикусу де Призерин када је војницима рекао да ће на Косову бити много просутих црева, поломњених ребара и разваљених лобања и крви до колена да ће се по њој моћи чамцима возити, што су војници протумачили као ширење дефетизма те ухапсили медикуса... каснијег Мусу...

[Баба]

Зоране немој ме погрешно схватити али то је тај пут. Срби су тако много Срба отерали од себе који су касније конвертирали не имајући више могућности да опстану у српској заједници.

[Grizzly Adams]

Мора се говорити. "Слаби" углавном и не читају. Црно је када "јаки" цензуришу "тврду храну". Зарад: Не треба говорити да се слаби не би саблазнили, мислим да смо овде где јесмо. Сетимо се како је Павле изрибао Петра који није хтео да саблазни Јаковљеве. Ја сам убеђен да је тај аргумент (да не саблазнимо) један од најзлоупотребљаванијих у нашој цркви и да је донео само лоше. Због тога прећуткујемо, у отвореној супротности са Библијом, случајеве педофилије, педерлука, крађа, злоупотреба положаја. Мислим, да када не би крили, не би давали ни повода непријатељима цркве да нас износе на прве странице.

 

8086.gif

[Јанко]

Написаћу текст на ову тему. Ово што сте изнели је исти страх који су католици имали пред ставовима Марка Ефеског који је критиковао свеце. Ево шта сам скоро писао у тексту Повратак Оцима... :"У лицу Јована Торквемаде, Латини су изнели, како сам је ја назвао, фундаменталистичку теорију Предања, што бих овде парафразирао.

Навели смо, вели Торквемада, Григорија из Нисе, несумњиво највећег међу Учитељима, нашта сте одговорили да је будући човеком и он могао грешити, што нама изгледа потпуно настраним. Јер су и Петар и Павле и остали Апостоли, као и четири Јеванђелиста такође били људи, да не говоримо више да су и Атанасије Велики, Василије, Амброзије, Хиларије и други велики у Цркви такође били људи, и следствено томе, могли су се преварити! Не мислите ли да тај ваш одговор преступа границе пристојности? Јер ће се тада сва вера поколебати и подвргнуће се сумњи сав Стари и Нови завет, који су нам предати преко људи, којима, ако следимо вашој тврдњи, није било немогуће преварити се. И шта ће тада остати чврсто у Божанственом Писму? Човеку је могуће погрешити, али не и ономе ко је руковођен Духом Светим, и оно што је такав написао, то је апсолутна истина. Како је брат Василија Великог и блажене Макрине и пријатељ Григорија Богослова, који су га руководили, могао упасти у заблуду? Зар не би V Васељенски сабор, који је осудио оригенизам, осудио и дела Григоријева, да је нашао нешто у њима за подозрење? Такође је бесмислено тврдити да су то убацили оригенисти, јер би и то сабор осудио".

Мора се говорити. "Слаби" углавном и не читају. Црно је када "јаки" цензуришу "тврду храну". Зарад: Не треба говорити да се слаби не би саблазнили, мислим да смо овде где јесмо. Сетимо се како је Павле изрибао Петра који није хтео да саблазни Јаковљеве. Ја сам убеђен да је тај аргумент (да не саблазнимо) један од најзлоупотребљаванијих у нашој цркви и да је донео само лоше. Због тога прећуткујемо, у отвореној супротности са Библијом, случајеве педофилије, педерлука, крађа, злоупотреба положаја. Мислим, да када не би крили, не би давали ни повода непријатељима цркве да нас износе на прве странице.

Не замерам вам ништа на супротном мишљењу, јер видим из одговора да нисте злонамерни. Само га не делим у потпуности. Ја сам био за то да се ни вл. Атанасију не објави непримерен осврт на моје писање. Да сам ћутао, многи би помислили да нисам из ЦГ. Да сам одговорио као Лубардић, никаквог ефекта не би било. Овако сам убацио бомбу у бункер, тако да ће се прозвани добро замислити. Верујте ми на реч, много је свештених лица која ми честитају још од полемике са митр. Амфилохијем и позивају на пиће. Нажалост, ја не могу ни да се хвалим, јер нисам рекао ништа што и многи не мисле. Можда сам само мало храбрији, али сам том врлином и задобио ову позицију са које могу да кажем оно што многи који трпе мобинг у СПЦ мисле.      

 

Ако сте пажљиво прочитали како кажете, видели бисте да немам супротно мишљење од вашег, већ сам ставио акценат да се води рачуна о времену, месту и начину (језику, тачније). Никакав проблем немам са овим страхом који наводите, напротив...

 

А што се тиче чувене "јуродивости" самог владике, ту бих ставио део текста брата Лазара Нешића из његовог "На маргинама еклисиологије":

 

"Јуродиви се јавља тамо где је дошло до кризе. До замарања, успоставе клишеа и људских обичаја. Он се јавља онде где је живот почео да посустаје, где су на место сусрета/искуства дошле теорије и претпоставке о том истом искуству/сусрету. Јуродиви се јавља тамо где недостаје другости, где се другост окуша као недостатак, где је место за Другог остало празно. Тамо где је богоодсуство. И баш ту, јуродиви се помаља као феномен другости, као нешто друго чега нема, а чега мора бити ако се жели истински живот, хришћански живот. Јуродиви је глас лудости Божије – према парадоксалном изразу Павла из Тарса – која онеспокојава (а)логосе света и (а)логосе еклисије. Јуродиви није луд сопствености ради – као да би та лудост могла бити ишта битно по себи – он је луд другости ради, једне другости која је луда, која је сама лудост Божија. Луди Бог проваљује на сцену света.

Јуродиви превазилази не само културно-друштвене концепције светости (Јанарас), већ и еклисиолошке. Док се хришћанство макар трудило да фундира своју причу на темељима опонирања свету, јуродиви ће отићи корак даље: искушаће саме концепције еклисије. У њима ће видети оно menschliches, allzumenschliches. Светост за њега неће имати своје место. Неће имати где да се укотви и буде асимилована. Светост је код неког Другог, у простору неке другости – а то значи: на неместу. Интитуција која располаже светошћу? За јуродивог је ово равно бласфемији. Јуродивост нема места; нема, јер место другости је ненастањиво; не може се пребивати на месту другости; бити на том месту значи не-бити и на једном месту уопште."

 

Мислим да је довољно да се боље разумемо. Његов речник (и сам он то каже) је далеко од оног што канони кажу какав треба бити један епископ. Са друге стране, за мене су тај чин и јуродствовање помало неспојиви... Шта онда остаје?

 

Јасан сам био, надам се - овакви текстови требају, али у теологији. Клинци који су чули пола предавања па говоре како је душа смртна, а не наглашавају "по природи", нити помињу бесмртност по благодати су довољно невоље донели обичном лаосу... Неке ствари нису за "уз ракијицу у порти". Али, треба јасно и гласно да се кажу на симпосиону... Никако нисам за заташкавање, само за мудрост кад, шта и коме...

[Grizzly Adams]

Проблем је када "јуродивост" пређе у бахатост.

[Zoran Đurović]

А што се тиче чувене "јуродивости" самог владике, ту бих ставио део текста брата Лазара Нешића из његовог "На маргинама еклисиологије":

 

Мислим да је довољно да се боље разумемо. Његов речник (и сам он то каже) је далеко од оног што канони кажу какав треба бити један епископ. Са друге стране, за мене су тај чин и јуродствовање помало неспојиви... Шта онда остаје?

 

Клинци који су чули пола предавања па говоре како је душа смртна, а не наглашавају "по природи", нити помињу бесмртност по благодати су довољно невоље донели обичном лаосу... Неке ствари нису за "уз ракијицу у порти". 

 

То ја управо и говорим мојим другарима: лако је бити кафански филозоф! - Вређам их у кафани. Терам да раде. Ниједан се није наљутио. Само ми је један рекао: "Зоћо, молим те да скинеш оно проклество са мене да ћу бити кафански филозоф"!. 

Методологија је увек у служби публике. Ја сам и објавио научни текст о Кириловом миту, али је то преосвећени Атанасије "напљувао" на пијачни начин. Нема греха у мени (изузев многих других које не бих исповедао овако) .

Нешић и Јевремовић су у праву када пишу тако о Јуродивима. Ја сам држао један семестар предавања о житију св. Симеона Лудог, од Леонтија. Тамо сам им преводио текст из критичког издања и читао "рецензију" од Ростовског и Јустина Поповића. Тумачио сам места које је Ростовски (чије је житије Јустин превео) или неки Грк пре њега променио и зашто. Резултат, у једној реченици: Црква (институција) не може да прихвати аутентичну светост. Мора да "услади", да каже: био је лудак, али се само правио. Такав вам је и синодски превод НЗ. Све говори о духовности аутора превода. Вришти, за онога ко зна да чита. Синодалци тумаче простом народу Реч Божију. Није то тако како се тамо каже. Да вам усладимо да вас не бисмо саблазнили. - Да ли је то метод? Ако ти Писмо каже: "то", ти, учитељу, не можеш из политичких разлога да кажеш: тамо стоји: "оно", "ваљда" и сл.    

Наравно да се јуродивци јављају у време кризе. Плашим се да је касно ово што говорим...        

[obi-wan]

Нисам једини кога је еп. Атанасије напао. Ево га и други "случај". http://stanjestvari.com/2014/04/14/%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D0%B0-%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%98%D0%B5%D0%B2%D1%82%D0%B8%D1%9B%D0%B0-2/#more-5051   

 

Jos jedan mladi akademac na steroidima. Citam sta pise, i na zalost, nisam nimalo iznenadjen.

Tako to biva kad se umuje bez imalo smirenja...

[Zoran Đurović]

Jos jedan mladi akademac na steroidima. Citam sta pise, i na zalost, nisam nimalo iznenadjen.

Tako to biva kad se umuje bez imalo smirenja...

 

Оби, знаш ли да "прозорљив" долази од гледати кроз прозор?

Лепо је Бићанин рекао да ове "прозорљивости" нису за форум. Пости мало... 

[Volim_Sina_Bozjeg]

Ma oče Zorane ako vam se piše, onda pišite, da ne ostane u mraku i da se keša za Istinom,Svetlošću i kao tama dolazi Bogu...(podelite sa nama ama baš sve)

 

Ali ove prepiske i to javne mi deluju kao rat ličnosti. Ja u teologiju dumrem numem (još ) da ulazim, ali bi voleo da vidim na delu Hrišćanska praštanja i zdrave polemike, pa makar je ja teološki ne bi razumeo.

 

Meni ste naravno podjednaki i ti oče i naravno vladike.

[obi-wan]

Оби, знаш ли да "прозорљив" долази од гледати кроз прозор?

Лепо је Бићанин рекао да ове "прозорљивости" нису за форум. Пости мало... 

 

Kakve prozorljivosti? Kad nesto procitam, mogu valjda da kazem sta o tome mislim?

Moram li da imam iskljucivo visoko akademsko zvanje da bih prokomentarisao necije pisanje?

 

Ne moras da odgovoris, samo na glas razmisljam...

[obi-wan]

Пости мало...

 

Ovde su potpuno u pravu. Svi mi, u stvari, u vreme posta samo drzimo dijetu, nista drugo...