Roditelji:„Mi smo se za tebe žrtvovali“

[Grizzly Adams]

Жена се тотално, али тотално, промени када добије децу. То многим мушкарцима није баш јасно. Ми смо другачије направљени...

[Лидија Миленковић]

Uzas koliko je meni materinstvo stresno

 Кад су ми дечаци били мали, кажем својој мајци :" Благо теби , ти си секу и мене очувала, и сад ти је лакше ", а она на то дубоооко уздахну, и одговори :" Сине, кад сте биле мале, биле сте ми пред очима, и бринула сам само за вас две, а сада бринем за вас осморо, а нико од вас ми није пред очима ".

[Таша]

Moja Katarina ima 8 g i prvi put je prespavala noc odvojenu od mene kada sam otisla na porodjaj sa Lukom. Tada i nikad vise. Sta da vam kazem!? A volela bih da sam opustenija. 

[Снежана]

Jao, sestre drage, kad ovo čitam prosto me bude sramota...ja sam od oni pribranih...

[JESSY]

Jao, sestre drage, kad ovo čitam prosto me bude sramota...ja sam od oni pribranih...

што да те буде срамота.....поправљаш нам просек..... :10900:

[Mironosica]

Za neke stvari nisam a za neke sam veliki panicar

Panika me uhvati kad idu negde same ,pa se ne jave kad stignu , a nikad nisam volela penjalice u parku

U ostalim situacijama sam mirna

Malo mi je bilo lose kad mi je mladja cerka zavrsila u bolnici ,a ja bila na sluzbenom putu ..... Bogu hvala , sve se dobro zavrslilo , mada nije bilo prijatno

[Лидија Миленковић]

A volela bih da sam opustenija.

 

Ееееееееее, и тата би, сине

 

 

 

[Volim_Sina_Bozjeg]

imam dvoje bebci su jos Milos i Lazar. Dok ja umirem od straha kad se desi situacija ipak nekako uradim najbolje sto je moguce jer kasnije analiziram situaciju i vidim.

Dakle strah me pokrece da ipak odreagujem ispravno.

[Grizzly Adams]

Panika me uhvati kad idu negde same ,pa se ne jave kad stignu

 

Подсети ме кад је мој буразер отишао са летовања директно код неког другара и није се јавио недељу дана. Био је негде први средње или тако.

 

И онда зове телефоном "Бане овде...", а мој ћале "Који Бане?"... 0110_hahaha

[ВИЛМА]

 Кад су ми дечаци били мали, кажем својој мајци :" Благо теби , ти си секу и мене очувала, и сад ти је лакше ", 

 

Tako ja uhvatim da fantaziram kako ću se konačno malo opustiti i manje brinuti kad moji momci postanu odrasli i zasnuju svoje porodice, tj. kad im ja ne budem više potrebna (osim kako stalnodostupnabezrezervna podrška i pomoć)   1317_womens

[Душка]

Moja Katarina ima 8 g i prvi put je prespavala noc odvojenu od mene kada sam otisla na porodjaj sa Lukom. Tada i nikad vise. Sta da vam kazem!? A volela bih da sam opustenija.

 

Ode moj Đorđe da spava kod moje mame a ponekad i kod svekrve. I kad god nije tu ja ne mogu zaspati sve mi prazno, znam ja da se one brinu o njemu ali nije to to. Čak i kod svekrve kad ode prenociti brinem iako je njena kuca 2 metra od naše Jao kad se sjetim kako sam ja neka bila opušten hippi U šta sam se to pretvorila sad?! :D

[Bokisha]

Како кад... у зависности  од ситуације и њиховог узраста ...за болести као и за остало прилично брижан,али углавном прибран...наравно и страхови некад буду позитивни мотиватори али некада и камен спотицања и то често несвесно...беше лудило оних 90тих...хаос у школству, криминал око нас,пад система вредности ,Пинк ТВ... у комбинацији са маловерјем брижност постане и претерана...па се јаве аномалије родитељске љубави....страхови заиста могу да изврте трилере у глави и да покрену и претерану строгоћу....још ако сте у вашем детињству одгајани без Бога и  веронауке па касније уз родитељство гурате и тај део приче грешака колко волите...а и то је вероватно све део Божјег промисла...младе тате и маме дрште се Бога и децу приведите к Богу...дивим се и поштујем све младе мајке које виђам на литургији са својим бебама ...

[Pantera]

Смирена сам и сконцентрисана да све урадим како треба јер су сви око мене паничари, мама, деда, баба, тетка и онда бих да избегнем нападе панике и страха, тако да сама завршавам све што је потребно. Тек кад прође први талас ја им кажем. У стању сам ако ствари крену наопако да се супротставим лекарима и подигнем цео Дом здравља на ноге како бих урадила оно што треба, а увек се испостави да је мајчински инстикт оно право.

[Лидија Миленковић]

https://www.youtube.com/watch?feature=player_embedded&v=rVQtL5FqRJ4

 

http://www.wallpaper23.com/img/tumblr_mgpa2s6fSI1qdlh1io1_500.gif

[JESSY]

Autoritarni ili diktatorski roditelji postavljaju stroga pravila i očekuju da se ona poštuju. Odlike su mu zahtevanje poslušnosti i nedostatak kritičnosti prema odraslima i uopšte nepostojanje kritičkog vrednovanja informacija. Plasiraju deci ono što oni smatraju ispravnim, a što je u skladu s njihovim vlastitim ubeđenjem iako u mnogim slučajevima njihovo insistiranje na redu i disciplini postaje teret detetu. Odrasli su pri takvom vaspitanju neprikosnoveni autoriteti u čije se odluke ne sumnja. Dete se takvih roditelja plaši i iz straha se njima u svemu pokorava. Takvi roditelji imaju zapovedničko držanje, obično su kruti, emocionalno siromašni, veoma strogi, a ponekad samoživi i agresivni. Od deteta se zahteva da bude tiho i disciplinovano, da ne pokazuje emocije(pogotovo u javnosti). Roditelji smatraju često da upravo takvim vaspitanjem pružaju detetu priliku da očvrsne i razvije se u zrelu, jaku i samostalnu osobu, ali događa se upravo suprotno.
Deca autoritarnih roditelja često postaju sramežljiva i povučena, nesamostalna i zavisna o nekom autoritetu, a ponekad ostavljaju i utisak hladne osobe jer su naučena da ne pokazuju emocije. Drugi smer prema kojem može poći dete autoritarnih roditelja je agresivnost, da bi napakostilo roditeljima i od njih izvuklo i minimum emocija, pa makar se ta emocija zvala ljutnja.

Permisivni ili blagi roditelj, s druge strane, nastoji da bude što popustljiviji, ali je veoma pasivan kad teba da postavi ograničenja ili da uzvrati na neposlušnost. Takvi roditelji ne postavljaju stroge zahteve, niti imaju jasne ciljeve za svoju decu, verujući da im treba omogućiti da se razvijaju u skladu s prirodnim sklonostima. Detetu se sve dozvoljava, gotovo da nema zabrana, te se može dovesti u situaciju da se oseća zanemarenim i nevoljenim. Mada roditelji smatraju da izostankom zabrana podstiču samostalnost, postižu upravo suprotno: dete postaje sramežljivo, nesamostalno ili čak u nekim slučajevima agresivno samo da bi se osetilo voljenim i u centru pažnje i brige.

Autoritativni roditelji (ne autoritarni koji su, zapravo, diktatorski), nasuprot diktatorskim i blagim, uspevaju da dovedu u ravnotežu jasna ograničenja sa intimnom porodičnom atmosferom. Oni daju smernice, ali ne nameću krutu disciplinu; objašnjavaju svoje postupke i dozvoljavaju deci da imaju uticaja na donošenje važnih odluka. Takvi roditelji uvažavaju samostalnost svoje dece, ali od njih zahtevaju visoki standard odgovornosti prema porodici, drugovima i široj zajednici. Podstiče se i ceni odgovornost. Kod dece ovakvog načina vaspitanja omogućuje normalan razvoj samopoštovanja i samopouzdanja, deca se osećaju i slobodno i zaštićeno, te postaju samostalni mladi ljudi.