Roditelji:„Mi smo se za tebe žrtvovali“

[JESSY]

 

Deca koju stalno kritikuju nauče da osuđuju.

Deca koja stalno osećaju neprijateljstvo nauče da se tuku.
Deca koja stalno osećaju strah postaju plašljiva.

Deca koju stalno sažaljuju postaju samosažaljiva.

Deca koja stalno nailaze na podsmeh postaju stidljiva.
Deca koja žive u atmosferi zavisti i sama postaju zavidna.
Deca koja stalno osećaju sramotu stiču osećaj krivice.
Deca prema kojoj su bili strpljivi postaju i sama strpljiva.
Deca koju stalno podstiču stiču samopouzdanje.
Deca koja dobijaju pohvale umeju da poštuju.
Deca koja nailaze na odobravanje nauče da vole sebe.
Deca koja osećaju da su prihvaćena nauče da otkrivaju ljubav u svemu.
Deca kojoj se odaje priznanje umeju da pronađu cilj.
Deca koja vide da se sve deli znaju da budu darežljiva.
Deca koju stalno okružuju poštenje i pravednost nauče šta je pravda.
Deca koja stalno osećaju sigurnost stiču poverenje u sebe.
Deca koja žive u prijateljskom okruženju shvataju da svet može biti lepo mesto za život.
Deca koja stalno osećaju spokojstvo stiču duševni mir.

Šta vaša deca svakodnevno doživljavaju?

Doroti L. Nolt

[Mилена КШ]

ovakvo ponasanje mojih mi je blago receno ostavilo probleme za ceo zivot...zato sad u nekim stvarima opasno kontriram mojima...

[JESSY]

• Autoritarni ili diktatorski roditelji postavljaju stroga pravila i očekuju da se ona poštuju. Odlike su mu zahtevanje poslušnosti i nedostatak kritičnosti prema odraslima i uopšte nepostojanje kritičkog vrednovanja informacija. Plasiraju deci ono što oni smatraju ispravnim, a što je u skladu s njihovim vlastitim ubeđenjem iako u mnogim slučajevima njihovo insistiranje na redu i disciplini postaje teret detetu. Odrasli su pri takvom vaspitanju neprikosnoveni autoriteti u čije se odluke ne sumnja. Dete se takvih roditelja plaši i iz straha se njima u svemu pokorava. Takvi roditelji imaju zapovedničko držanje, obično su kruti, emocionalno siromašni, veoma strogi, a ponekad samoživi i agresivni. Od deteta se zahteva da bude tiho i disciplinovano, da ne pokazuje emocije(pogotovo u javnosti). Roditelji smatraju često da upravo takvim vaspitanjem pružaju detetu priliku da očvrsne i razvije se u zrelu, jaku i samostalnu osobu, ali događa se upravo suprotno.

Deca autoritarnih roditelja često postaju sramežljiva i povučena, nesamostalna i zavisna o nekom autoritetu, a ponekad ostavljaju i utisak hladne osobe jer su naučena da ne pokazuju emocije. Drugi smer  prema kojem može poći dete autoritarnih roditelja je agresivnost, da bi napakostilo roditeljima i od njih izvuklo i minimum emocija, pa makar se ta emocija zvala ljutnja.

[JESSY]

Permisivni ili blagi roditelj, s druge strane, nastoji da bude što popustljiviji, ali je veoma pasivan kad teba da postavi ograničenja ili da uzvrati na neposlušnost. Takvi roditelji ne postavljaju stroge zahteve, niti imaju jasne ciljeve za svoju decu, verujući da im treba omogućiti da se razvijaju u skladu s prirodnim sklonostima. Detetu se sve dozvoljava, gotovo da nema zabrana, te se može dovesti u situaciju da se oseća zanemarenim i nevoljenim. Mada roditelji smatraju da izostankom zabrana podstiču samostalnost, postižu upravo suprotno: dete postaje sramežljivo, nesamostalno ili čak u nekim slučajevima agresivno  samo da bi se osetilo voljenim i u centru pažnje i brige.

[JESSY]

Mnogi roditelji su u odnosu na svoje dete naredbodavci i strogi presuditelji njihovih postupaka pri čemu često ne dozvoljavaju nikakva suprostavljanja. Kod takvih roditelja deca su obično nečujna, ne ponašaju se prirodno, stalno žive u strahu od kazne i kada jesu i kada nisu kriva, ne govore o svojim postupcima iz vrtića ili škole da ih roditelji ne bi pogrešno shvatili...
Uz strogog roditelja dete stiče naviku da postupa kako mu se kaže, skoro nikada ne iznose svoje mišljenje ni u kući ni izvan nje. Takva deca izvršavaju bez pogovora i naredbe vaspitača, vršnjaka i drugih, kad odrastu nemaju svoj čvrst stav. Jedan broj reaguje na taj način što se povlači u sebe.
Ima dece koja, u nemogućnosti da pred roditeljima izraze svoje neslaganje s njima, a želeći da se pokažu kao ličnost, znaju da se ispoljavaju izvan kuće na negativan način.
Svako suprostavljanje deteta roditelju ne mora da znači da ono njega ne poštuje, već da želi da izrazi svoju ličnost.

[Stanoje Stankovic]

Преносим поруку о новом православном порталу намењеном православној породици.

 

"Сајт под називом "Православни Родитељ - православни породични портал"

 

http://www.pravoslavniroditelj.org/

 

Још од 2008. године смо планирали да направимо овако нешто, али Господ је отворио могућност за то ове године, на петогодишњицу од оснивања Листе Православних Родитеља у склпу сајта светосавље.орг

 

Сајт још треба да се допуњава са корисним текстовима и искуствима православних породица, но то ћемо полако, уз Божију помоћ и у право време.

 

Сваки коментар је добро дошао!

 

уколико неко није упознат да поред ове главне листе (форума) постоји и Листа православних родитеља  може се информисати и прикључити на овом линку:

http://www.svetosavlje.org/roditelji/uvodnik.html

 

 

[ВИЛМА]

Kako reagujete kad vam je,npr. dete bolesno ? Da li ste previše brižni,uplašeni, treperavi, ili prihvatate situaciju kao nešto normalno i smireno preduzimate sve potrebne mere lečenja ?

Da li odmah vodite dete kod lekara ili čekate da se eventualna klinička slika razvije ?

 

Ili,kad dete padne ili se izlaže nekim potencijalno opasnim situacijama ?

 

Najviše me interesuje vaša autentična prva reakcija, ne spoljna, već vaša emotivna, organska, mentalna, tj. unutrašnja reakcija .

 

 

 

[Лидија Миленковић]

Она прва, права, која се не види,  је УМИРЕМ ОД СТРАХА !!!!!!

Али, као што рекох, она се не види - одреагујем како треба, а кад прође опасност, онда сва "шљонем", ко издуван балон, и потребно ми је време да се повратим.

 

Зовем се Лидија...и  ја сам ....паничар stadaradim

[Grizzly Adams]

Ја сам сам себе изненадио пар пута - тотално сам `ладан и прибран, размишљам и реагујем брзо. Моја жена је то тумачила као "незаинтересованост" док није видела у неколико озбиљних ситуација колико је боље бити присебан него падати у транс.

[ВИЛМА]

Zvonko, jeste svakako bolje biti pribran, ali problem je što to nije stvar izbora. Ja se, što reče Lidija, obezglavim od straha, mada, moram priznati, da se to na meni i vidi. Trudim se da deca ne primete, ali nekad počnu ruke da mi se tresu, a to se već ne može sakriti. 

[Grizzly Adams]

Ма то је нормално за женске особе, нема секирације. Само немој после таблете да гутате...

[ВИЛМА]

Ма то је нормално за женске особе, нема секирације. Само немој после таблете да гутате...

Što je najgore, nekad moram i za tabletom da posegnem, da se primirim, jer kad krenu šbb-kbb scenariji u glavi  winter ...

 

Pretpostavljam da uglavnom žene panično reaguju - skidam kapu izuzecima !

[Лидија Миленковић]

Истренирала сам себе да одреагујем како треба, јер сам више пута била сама са децом у тим ситуацијама, и морала сам да се саберем,  иако ми се стегне срце, желудац згрчи, почне да трепери свака ћелија у мојим мишићима.

А после, кад све прође... после ми треба психијатар.

[Таша]

Panicar. Jos uvek spavam sa jednim "otvorenim okom", bez poverenja da ih ostavim nekom da ih pricuva a i ako se to dogodi pustam trilere po glavi pa mi presedne. Uzas koliko je moje materinstvo stresno. Od najbanalnijih svakodnevnih stvari da li su dobro jeli, da se ne prehlade, da ovo, da ono ... ludilo!

[Душка]

Panicar. Jos uvek spavam sa jednim "otvorenim okom", bez poverenja da ih ostavim nekom da ih pricuva a i ako se to dogodi pustam trilere po glavi pa mi presedne. Uzas koliko je meni materinstvo stresno. Od najbanalnijih svakodnevnih stvari da li su dobro jeli, da se ne prehlade, da ovo, da ono ... ludilo!

 

Upravo takva sam i ja. Ja bukvalno ne smijem spavati i nocu obilazim Đorđa koji ima 4 g po 5 puta. Beba spava sa mnom pa njega još i više onda pipkam. Užasan sam paničar, dok je muž skroz pribran . Kao što ti kaže i meni je materinstvo veoma stresno. Tačno mi treba psihijatar.