Jump to content

Сведочење савршене вере и нелицемерне љубави (поучни текст, прича, проповед)

Оцени ову тему


Препоручена порука

Ти атеисти нам нехотице чине и добро јер нас још више стимулишу да се усавршавамо у својој вери , да будемо јачи и да аргуметима докажемо да нису у праву приликом комуникације са њима

da....ali im moramo dati vise prostora da saznaju za Gospoda....sto bi rekli - manje reci a vise dela....jer je nasa odgovornost veca....

''Старајте се да имате љубав. Иштите свакодневно од Бога љубав. Заједно са љубављу долази сво богатство добара и врлина. Волите, да бисте били вољени од других.''
(Св.Нектарије Егински)

ЖИВА ДЕЛА УТЕХЕ - искрено се надам да ће ова акција пробудити оно најбоље у нама

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 47
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

da....ali im moramo dati vise prostora da saznaju za Gospoda....sto bi rekli - manje reci a vise dela....jer je nasa odgovornost veca....

:good2:  :good2:

Помозимо слабим и немоћним и људима у невољи јер добро се добрим враћа. :mazenje:

Наше писмо   је старо преко 1000 година . Чувајмо то наше благо .

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 years later...

Испитивање самога себе

''У војсци, као радио везисти, имали смо мрежу за праћење и таблицу за идентификацију. Пратили смо и знали која станица је страна, а која наша, зато што су се понекада мешале стране станице. Тако и човек треба да прати своје помисли и поступке да би видео да ли су у складу за заповестима у Јеванђељу, да се хвата у гресима и да се бори да их исправи. Јер ако дозволи макар један једини грех да прође непримећено, или кад му неко други скрене пажњу на неку његову ману, не седне да размисли о томе, не може духовно да напредује.

  • Испитивање самога себе је најкорисније од свих делања.
  • Може неко да изучава много књига, али, ако не испитује самога себе, узалудно је све што чита. Насупрот томе, ако човек испитује самога себе и размишља о томе, а уз то изучава мало и књиге, има од тога велику добробит.

Тада му и опхођење у сваком делу постаје истанчаније. Ако то не чини, прави грубе грешке и не примећује их. То запажам у Колиби: Гледају ме како теглим пањеве[1] са једног краја дворишта на други да би они сели, а када устану да пођу, нико се не пита ко ће поново пањеве да врати на место. Или гледају како доносим један пањ и виде да их нема више, па чекају да им ја донесем још пањева да би сели. Када би мало размишљали, рекли би: „Па добро, има нас петоро-шесторо, зар да тегли сам толике пањеве чак да друге стране дворишта?“ И зачас би их пренели.
 
Упитала ме, старче, једна млада сестра: „Зар старац, када је био сасвим млади монах, није имао падове у својој духовној борби? Зар му никада није промакла ни једна рђава помисао? Зар никада није рђаво расуђивао?“
 
– Када би нешто пошло наопако у мојој борби, или када би ми неко рекао нешто нисам преко тога прелазио „без свог данка“.
 
Шта то значи „без данка“?
 
– То значи да неко прелази равнодушно преко својих сагрешења, а да га она не погађају, да пролазе поред њега. Као што у земљу, када се стврдне, колико год кише да падне, не може вода да продре, тако се догађа и у случају да се од равнодушности скори њива срца и, што год да му кажу, што год да се догоди, човека не дира толико да би осетио своју кривицу и да би се покајао.

  • Што се мене тиче, ако би ми неко, примера ради, рекао да сам лицемер, не бих рекао: „Проклет да је онај ко је то рекао“, него сам тражио да пронађем шта је било то што је приморало тог човека да каже нешто тако. „Нешто се догађа“, говорио сам,“ он није крив. Нисам био довољно пажљив, дао сам некакав разлог и моје понашање је погрешно протумачено. Није могао то да каже без икаквог разлога. Да сам био пажљивији, да сам поступио разборито (расудно, са расудношћу), не би ме погрешно разумео. Нанео сам штету другоме и одговараћу пред Богом.“

Одмах сам покушавао да пронађем шта сам згрешио и да то исправим. Нисам, дакле, испитивао како је то онај други рекао, да ли је то рекао из зависти, зле намере или је нешто чуо од неког другог, па је погрешно разумео. Нисам се тиме бавио.

И сада у свим ситуацијама чиним то исто. Ако ми, на пример, неко каже неку замерку, не могу ни да спавам. И, ако је тако као што он каже, ражалостићу се и трудићу се да то исправим. А ако није тако, ражалостићу се исто тако, јер мислим да сам ја нешто скривио. Нешто нисам пазио, па сам га тако на то навео. Не пребацујем бреме кривице на другог. Испитујем како ће Бог да суди о томе шта сам учинио, а не како ће на мене да гледају људи.

Ако човек не испитује оно што се дешава на такав начин, нема користи ни од чега. Због тога често за некога кажемо: „Он је изгубио контролу.“ Знате ли када човек губи контролу? Када не испитује самога себе. Када се неко разболи на мозгу, изгуби разум и није у стању да се испитује, блаже му се суди. Али човек здраве памети који не испитује своје поступке, зато што не испитује самога себе, нема олакшица.''
 

Извор цитата: https://svetosavlje.org/cuvajte-dusu/218/

Link to comment
Подели на овим сајтовима

×
×
  • Креирај ново...