Лепо писаније и сродна сочињенија

[Иван Ивковић]

https://www.youtube.com/watch?v=DHDVgMGmzcw

[Данче*]

Вера је први услов који је потребан за оправдање; она је почетак спасења људи и основа свег оправдања.
"А без вјере није могуће угодити Богу" (Јевр. 11, 6).
"Благодаћу сте спасени кроз вјеру"(Еф. 2, 8).
"А све што није од вјере гријех је" (Рим. 14, 23) (1, 4).
Не оправдавамо се сами собом, нити својом мудрошћу, нити разумом, нити побожношћу или делима која чинимо у светости срца, већ помоћу вере којом је Сведржитељ Бог од века све оправдао.

-Св.Климент,епископ Римски

[Иван Ивковић]

Како може неко да напредује у духовној молитви?

 

На ово одговарамо да сваки хришћанин и монах може да достигне највише степене молитве, ако се буде трудио у свако време молити се, јер највећи учитељ који подучава човека и помаже му да напредује у молитви јесте молитвени труд. На ову истину указује Свети Макарије Велики који вели: ''Желиш ли да задобијеш молитву? Труди се у молитви, јер Бог, видећи са коликим је трудом тражиш, дароваће ти је.''

старац Клеопа (''Велики је Бог'')

[Иван Ивковић]

http://thecanadasite.com/places/houses15_mauvide-genest.html

 

Да би добили милост, потребно је много труда, а невероватно је како ју је лако изгубити. Милост не трпи ни најмању лаж, нечистоћу или унутрашњу, скривену мржњу.
Потруди се свако јутро и вече да се молиш, бар на овај једноставан следећи начин: Благослови Господе! Слава Теби Господе! И уместо других мисли, изговарај: "Господе, помози ми. Господе, заштити ме. Господе, буди доктор моје душе и тела. Господе, научи ме да се водим вољом Твојом"! Радећи тако, разговараћеш са Богом што у ствари и јесте молитва. Остале мисли не прихватај - нису Божије!
Никад не клоните духом, увијек се ослањајте на Божију помоћ и на Његову милост. Будите смирени, трпите, љубите... Љубав и стену разбија.

(Поуке светогорских стараца - превод са руског Синиша Антић)

[Данче*]

Да би човек постао хришћанин, треба да стекне песничку душу, треба да постане песник. "Грубе" душе Христос не жели у својој близини. Хришћанин је песник. Будимо ревнитељи! Ревнитељ - јесте онај ко свом душом љуби Христа и у Његово име служи човеку. Љубав према Богу и љубав према људима јесте нераздвојан пар: света страст, духовна жудња, сузе, умиљење, али не смишљено него све од срца.
Фанатизам нема везе са Христом. Буди истински хришћанин! Тада нећеш никога погрешно разумети него ће твоја љубав све покривати. И према иноверном буди хришћанин. То значи: поштуј га на учтив и племенит начин, не обазирући се на његову религију. Можеш се наћи при руци муслиману у невољи, разговарати и дружити се с њим. Треба да поштујеш туђу слободу. Као што Христос стоји пред вратима и куца, али их не отвара силом него чека да га душа човекова сама слободно прими, тако и ми треба да се односимо према свакој људској души.
 

-ЖИВОТ И ПОУКЕ СТАРЦА ПОРФИРИЈА КАВСОКАЛИВИТА

[Данче*]

1.По Својој љубави, Бог не допушта да осећамо своје грехове да се не бисмо мучили. Постоје брижљиве и осетљиве душе које Он намерно чини тврдима да се не би сломиле због свести о греховима. Исто се дешава и са свешћу о доброчинствима Божјим. Ако бисмо били у стању да их схватимо, истог часа бисмо се расплинули. Уколико се човек укрепљује у духовном животу, утолико му Бог допушта да увиди и једно и друго. '' Будан '' значи '' просветљен ''.  
Ђаво не креће на несрећне, он креће на будне, на оне који су уз Богаи могу да творе чудеса. Он им одузима поверење у Бога и почиње да их мучи самоувереношћу, резоновањем, сумњама и осудама. Стога би било потребно да разум '' замрзнемо '' све дотле док га нам Бог не врати освештаног. Нико се није сам излечио и нико не би могао да се спасе без послушања.

 

2.Ко живи срцем одмара се, а ко живи умом – тај се замара. То је ђаволско лукавство нашег доба. Ђаво зна да ће следеће поколенје – осакаћено грехом, осећајући одвратност према савременом начину живота и немајући идеала – кренути пут монаштва, и зато он стреми да нас спречи у истински духовном труду и да нас баци у несреће, како духовни квасац не би проврео. Следеће поколење ће бити приморано да тежи ка небу. Не заборавите то.

 

3.'' Слушајте, људи који се данас подвизавају, духовни људи, неминовно ће добити велику награду. У наше време, кад је свуда и на сваком месту расут грех који сви хвале као добро и сви га предлажу, подвиг и настојање подвижника, схватите то, похвалнији су него у било које друго време. Знајте ово, чеда моја: добар и праведан човек који се подвизава и настоји да корача по путу Божијем, за свакога је најбољи и најпожељнији. Он је за свакога пожељан и нико према њему не осећа одбојност, сви хоће да му буду пријатељи.
Да бих разјаснио оно што сам рекао, навешћу вам само један пример. Лопови одлазе и краду. Кад после тога седну да поделе плен, шта мислите кога ће изабрати да изврши поделу? Још већег лопова или онога ко је најправеднији? Праведника, наравно, а не лопова или варалицу. Разуме се да је сасвим могуће да сви лопови, који међусобно контактирају и друже се, ипак поштују праведног човека, сасвим различитог од њих самих. Према томе, иако лопов може да предводи најлошије друштво, кад хоће нешто да учини, на пример да уда своју кћер, он је неће дати за најгору пијаницу и пробисвета какви су његови пријатељи него, уколико је то могуће, за најбољег и најправеднијег човека. ''

 

Ава Пајсије светогорац ''Поуке божанствене љубави''

[Иван Ивковић]

Поштовање старца Пајсија према Пресветој Богородици

 

   Старче, која вам се икона Пресвете Богородице највише допада?

 

Мени се допадају све иконе Пресвете Богородице. И само име Њено, када нађем негде написано, целивам више пута са побожношћу и затрепери срце моје. Страшно је и помислити на то. Будући још девојчица, рече: „Велича душа моја Господа, јер погледа на смирење слушкиње своје.“ У овим малобројним речима, толико значење! Много ће ти користити уколико се удубиш у ове речи. Мале су, али снажне. Ако се од њих поучиш, заволећеш смирење... и кад се смириш, Бог ће се настанити у теби и твоје ће срце начинити Пећином Витлејемском.

превод с грчког: Епископ Фотије

Извор: Епархиja далматинска

[Иван Ивковић]

http://logosboziji.blogspot.com/2013/06/blog-post.html

 

"Смисао подвижништва (аскетизма) се састоји у томе да уколико се мање утемељује ипостас на природи, суштини, утолико се више ипостазира (утемељује) као личност. На тај начин подвижништво не негира “природу”, али је ослобађа од онтолошке нужности билошке ипостаси, чини је да заиста јесте. Сувишно је истаћи да ово није довољно за превазилажење биолошке ипостаси, ако природа истовремено не буде ипостазирана у евхаристијској заједници. Аскетизам као превазилажење биолошке ипостаси имају да покажу и други, нехришћански, сотириолошки системи. Међутим, позитивну страну овог превазилажења како смо га малопре описали, доводећи га у везу са Евхаристијом, нуди и даје само Црква (са тачке гледишта историјске феноменологије религија, требало би већ једном схватити да једино Евхаристија, правилно схваћена, представља специфичну одлику Хришћанства). Без подвижничке (аскетске) димензије, личност је несхватљива. Но, ипак на крају, место и простор откривења личности није место аскезе, него Евхаристија."

 

Митрополит пергамски Јован (Зизјулас)

[JESSY]

"Бори се против сваког зла, тренутно га уништавај, војуј против њега оружјем свете вере датим ти од Бога, оружјем Божанске правде и мудрости, молитвом, побожношћу, крстом, храброшћу, преданошћу и верношћу." - Свети Јован Кронштатски

 

[JESSY]

[Иван Ивковић]

О томе да није свако скупљање информација гаранција аутентичне мудрости

 

Медији бомбардују труп живота. Кидају нити бића складиштењем малокорисних података. Данас се знање, нажалост, више не мери тиме колико мисаоно проничеш у суштине ствари већ колико архивираш у себи непотребне и беживотне информације које само личе на живот и дају привид знања. Нема животних упитаности већ само галопирање за техничким перипетијама између интрига и помодарства или квази-благодатног постмодернизма. Са друге стране, они који пуштају жиле у нестворену земљу помало кокетирају са фантазмима пролазности или изигравају мистичне особењаке, или пак траже неки радикалан захват у конкретним проблемима не обраћајући тиме пажњу на крхкост личних драматика. Са треће стране, имамо Бога који је укључен у ток историје али који се не поистовећује са свим формама историје,  због чега је неретко и одсутан јер не иде никада тамо где би се „да буде воља Његова“ интерпретирало као наметање.

Узрастајући у Његовом апофатичком ћутању које истовремено постаје и твоје ћутање, распознајеш шта је не само садржај туђих гласноговорења већ и мотив који се на први поглед може учинити банално и провокативно наиван. Увиђајући туђу бестидност одсуства од Живота, Његовим ћутањем у сопству меса, не желиш било коме да доказујеш колико је неко на кривом путу. Јер то нису ни Божији манири. И највише се чуваш односа у којима си брзо похваљен, јер добро знаш колико мало вредиш и да ће још брже кренути покуде на тебе када год се укаже шанса за унапређење односности. Као да је још увек проклето оно „да близина раздваја“.

Похвално је што је човек информатичко биће, које показује пријемчивост, али је много узвишеније ако осим пасивног гурманлука за обедовањем разних сазнајних могућности и датости, показује већи искорак ка комуникативном аранжирању сопства и сопства другог. Сигурно је да постоји мудрост која се рађа у нутринама субјекта независно од унутрашњег архивирања споља-запажених информација. Човек мора да изабере смисао усред робовласничких псеудо-смислености између куће и посла, и да покуша да дисхармонији постојања онога што и јесте и није у његовој власти подари неки хармоничнији тон, благодатну сенку, налик дуги усред сивила кише…

[Иван Ивковић]

Лењост је модерни српски сатанизам, наша најочигледнија издаја предачких завета и отворена увреда Духа Светог.

Драгослав Бокан

[Иван Ивковић]

Што се овај народ приближује устима својима и уснама својим поштује ме, а срце им далеко стоји од мене, и страх којим ме се боје заповијест је људска којој су научени,

1 Сам.:15:30 Псал.:17:1 Иса.:48:1 Јер.:12:2 Језек.:33:30 Језек.:33:31 Мат.:6:5 Мар.:7:6 Кол.:2:22

 

Зато ћу ево још радити чудесно с тијем народом, чудесно и дивно, и мудрост мудријех његовијех погинуће и разума разумнијех нестаће.

Тешко онима који дубоко сакривају од Господа намјеру, који раде у мраку и говоре: ко нас види? и ко нас зна?

Наопаке мисли ваше нијесу ли као као лончарски? Говори ли дјело за онога који га је начинио: није ме начинио? и лонац говори ли за онога који га је начинио: не разумије?

Неће ли се доскора и Ливан претворити у поље, и поље се узимати за шуму?

И у тај ће дан глухи чути ријечи у књизи, и из таме и мрака видјеће очи слијепијех.

 

Тешко синовима одметницима, говори Господ, који саставлају намјере које нијесу од мене, заклањају се за заклон који није од мога духа, да домећу гријех на гријех;

Који слазе у Мисир не питајући шта ћу ја рећи, да се укријепе силом Фараоновом и да се заклоне под сјеном Мисирским.

Јер ће вам сила Фараонова бити на срамоту, и заклон под сјеном Мисирским на поругу.

Јер кнезови његови бише у Соану, и посланици његови дођоше у Ханес.

Али ће се сви посрамити с народа, који им неће помоћи, нити ће им бити на корист ни на добит, него на срамоту и на поругу.

Товар ће бити на стоци јужној: у земљу гдје је невоља и мука, гдје су лавови и лавићи, гује и змајеви огњени крилати, однијеће благо своје магарцима на раменима и богатство своје камилама на грбама, к народу који неће помоћи.

Јер ће Мисирци узалуд и напразно помагати; зато вичем о том: јачина им је да сједе с миром.

Исаија 29, 13-18; 30, 1-7

[Данче*]

О РАЂАЊУ ДЕЦЕ

 

Старац је увек подвлачио да је неопходно имати апсолутно поверење у промисао Божији, и да кажемо, не планирати децу, јер децу даје Бог. И Он једини зна , колико деце ће дати, Он једини, нико други. Неки се, истина, будући да је живот постао тежак, решавају да имају само једно дете, и због тога се чувају од зачећа детета. Ипак је то велики грех, пошто ти Хришћани показују, да сами уређују своје послове, боље него Бог. Будући горди, они не цене промисао Божији. А Бог види и душевно стање, и економски положај таквих Хришћана види, и много што шта друго, што ми не видимо и не знамо. И ако је породица сиромашна и има једва довољно средстава за издржавање једног детета, онај који све зна, може се побринути и за економско снажење породице.

 

НЕКИМА БОГ ДАЈЕ ДЕЦУ НА СПАСЕЊЕ, А НЕКИМА НЕ, ИЗ ИСТОГ РАЗЛОГА

 

Онима који се труде да стекну децу вештачком оплодњом или усвајањем туђе деце, Старац је објашњавао да их је Бог лишио деце, за њихово добро. Они не треба да се боре за то што желе својим људским средствима, јер касније ће се уверити да им Бог није давао дете, бринући се за њихово добро. И треба добро памтити да је добро само оно дело које је сагласно с вољом Божијом, а не са нашом тврдоглавошћу и с нашим људским скривеним жељама.

Многим људима Бог није дао децу нарочито зато, да би услед тога заволели децу целог света као своју. Бог их је лишио мале породице, али им је даровао право које даје само малобројнима – да припадају великој породици Христовој.

Старац је, такође, подсећао и на праведне Јоакима и Ану, који су остали бездетни до дубоке старости, што се у то време сматрало за велико зло, и народ их је вређао. Бог је, ипак, знао да ће се од њих родити Богородица, која ће кад дође ред, родити Спаситеља свих људи, Господа нашег Исуса Христа!

 

ДЕЦА СУ НАЈПРЕ ДЕЦА БОЖИЈА ПА ТЕК ОНДА ДЕЦА СВОЈИХ РОДИТЕЉА

 

Бог је дао велики благослов првоствореним људима да буду саствараоци. Нашим родитељима, дедовима, прадедовима – све до Адама и Еве Господ је дозволио да буду ствараоци: примају тело и дају нам тело. Од оног момента када се зачне дете родитељи му дају тело, Бог им даје душу. Чим се дете роди, чим прими крштење, Бог поставља Ангела чувара, и дете штите: Бог, Ангео чувар и родитељи. По мери узрастања деце родитељи се постепено ослобађају од (непосредне) одговорности за децу. И када родитеље узме Бог, Ангео чувар, природно, продужава да штити њихово дете, као што то чини и Бог.

Ипак, видимо да многи родитељи све то као да не знају (или због нечега заборављају да постоји Бог који штити, да је Ангео – чувар ту поред нас) и стално се обеспокојавају таквим узбуђењем ... с таквим немиром за децу, да се чак разбољевају! Али ми верујући, тиме што се јако узнемиравамо, испречујемо се Божијем деловању.

Зато нека родитељи чине за своју децу све што је могуће, али, када их предају у руке Божије, то јест смире се пред Богом, нека одложе своје људско оружје (бриге), јер тада је већ и Бог "обавезан" да помогне њиховој деци.

 

УПОКОЈЕНА ДЕЧИЦА ЗАСТУПНИЦИ СУ ПРЕД ХРИСТОМ ЗА СВОЈЕ РОДИТЕЉЕ

 

Ако "усну" (у Господу) мала деца одлазе право у рај, као ангелоподобна. И када, дошавши на ред, умру њихови родитељи, та дечица, ти анђелчићи, дочекују родитеље своје са упаљеним кандилима. Отац и мајка имају духовну награду за ове анђелчиће.

Насупрот, дешава се да дете, чим донекле поодрасте, одабере неправилан пут, и тада и родитељима бива (духовна) штета.

 

РОДИТЕЉИ, ДЕЦУ ШТО ЧЕШЋЕ ПРИЧЕШЋУЈТЕ

 

Малу децу родитељи треба што чешће да причешћују, да би се она освећивала, нарочито уколико, несрећом, расту у лошој, духовно нездравој средини.

 

РЕТАРДИРАНА ДЕЧИЦА БЕЗ НАРОЧИТОГ ТРУДА ИДУ У РАЈ

 

Родитељи који имају заосталу децу, не трба да се онерасположују зато што су она већ спасена. Треба се, чак, радовати, јер без нарочитог труда она иду у рај. Па шта друго родитељи желе детету, када им је обезбеђен Рај? Ако овако, духовно, они размотре ову ствар, и сами ће извући корист и имаће духовну награду.

 

АКО СУ РОДИТЕЉИ ЗЛИ, И ЊИХОВА ДЕЦА ЧЕСТО ПОСТАЈУ ТАКВА

 

Велики утицај у духовном животу имају породичне склоности. Ако су дететови родитељи зли и дете ће бити агресивно и зло.

Једном приликом сам срео једног таквог дечака, у чијем су новчанику биле рђаве фотографије. Предложио сам му да ми их да, а у замену сам му обећао по чоколадицу. Дечак је одлучно одбио да ми да фотографије, што је неприродно за његов узраст. Видите, он је претпоставио уживање од греховног разгледања (рђавих фотографија) уживању у сласти чоколаде.

 

О ДЕЦИ БРИНУ РОДИТЕЉИ А ПРЕ СВЕГА БОГ И АНГЕО-ЧУВАР

 

Родитељи дају тело свом детету. Бог даје детету душу. Када дете одрасте, тада родитељи више немају непосредну одговорност за дете. Бог даје свакоме човеку Ангела-Чувара. Он човеку помаже целог живота. Зашто се, онда, плашимо да поверимо себе Богу? Дужни смо, дакле, да помажемо нашој деци до одређеног тренутка. А од тада на даље поверавамо их Богу и њиховим Ангелима-Чуварима.

 

КРШТЕНА ДЕЦА ВИДЕ НЕБЕСКЕ ТАЈНЕ

 

Крштена деца виде небеске тајне: пошто су чиста, воде их к Причешћу Свети Ангели, који свагда гледају лице Божије.

И мало дете, које још није у стању да се креће, способно је да скрши ђавола смирењем. Наравно, ђаво је веома снажан, али и веома слаб. Он обара најјаче, али може бити побеђен од малог детета.

 

РОДИТЕЉИ НАЈБОЉЕ ВАСПИТАВАЈУ ДЕЦУ ЛИЧНИМ ПРИМЕРОМ

 

Отац и мајка одговараће пред Богом ако се не буду старали о својој деци и о њиховој будућности. Када отац и мајка усрдно раде и скупљају новац "за црне дане", да би помогли деци у најважнијим стварима, то – не само да није грех, него су они и позвани да тако поступају, зато што они родитељи који се не брину о деци – нису добри родитељи и одговараће за то. Али, грех је када се сабира новац из страсти, из среброљубља, због отсуства вере у Божански промисао или због лакомислених циљева. Неопходно је да родитељи обезбеде децу. Ако су деца занемарена од родитеља, децу, разуме се, чека Божанска помоћ. Али, родитељи ће бити осуђени зато што су оставили децу незбринуту.

 

ДЕЦА СЕ УГЛЕДАЈУ НА РОДИТЕЉЕ И У ДОБРУ И У ЗЛУ

 

Родитељи су дужни да живе хришћански и да пазе на своје понашање, зато што деца од малих ногу, пре него што проговоре, започињу као компјутер, све да "бележе" што виде и чују у кући. И ако деца виде оца и мајку како вичу , свађају се, вређају једно друго, како воде рђаве разговоре, она као касете "бележе" све то у себи и када порасту, не желећи то сами – наследивши од родитеља сва страсна стања – почињу да се свађају и да вређају ближње своје оним речима које су чули од родитеља.

Најбоља помоћ и најбоље наслеђе које уопште могу родитељи оставити својој деци – учинити их пријемницима своје доброте, и за то није потребна посебна брига, јер ако малишан види да су родитељи у љубави, да благородно разговарају, смирено се моле и томе слично, онда као "копир" – апарат, он утискује то у својој души. Многи родитељи који јако воле своју децу, на неки начин их кваре, не схватајући на жалост, какву штету им наносе на пример онда када мајка, из неизмерне љубави по телу, грлећи га и целивајући, детету говори: "Како је добро моје дете, најбоље на свету", и т.д.

 

РОДИТЕЉИ СНОСЕ ОДГОВОРНОСТ ЗА СВОЈУ ДЕЦУ, АЛИ И ДЕЦА СНОСЕ ОДГОВОРНОСТ ЗА СВОЈУ ДЕЦУ

 

Малишан, веома рано (у узрасту када још није тога свестан) стиче, чак и против своје жеље, високо мишљење о себи и природно престаје да искушава потребу за добром силом Божијом и не уме да моли за њу. Тако се у души детета изграђује охолост и многи је понесу са собом у гроб зато што се не могу од ње одвојити. Зло је и у томе, да први примају удар ове охолости сами родитељи, зато су они дужни да буду веома пажљиви у духовном животу, јер носе одговорност не само за себе, него и за своју децу.

Истина и код родитеља постоји "олакшавајућа" околност, уколико су и они "наследили" (рђаво духовно наслеђе) од својих родитеља. Ипак, они се не могу тиме оправдати зато што се у свесном периоду нису постарали да то рђаво "наслеђе" одбаце. Да, деца "наслеђују доста од својих родитеља", али она не треба да криве родитеље за то, јер она, као самовласна, могу да не заволе то "наслеђе" и да га одбаце.

По моме мишљењу, достојнији је похвале онај који се нашао "наследником" рђавог наслеђа против своје воље и који се с напором подвизавао да одбаци зло, него онај који је од малих ногу природно наследио од родитеља добро и није принуђивао себе да то сачува, зато што је један нашао све припремљено и "опремљено", док се други подвизавао сам да припреми добро.

Суд Божији имаће у виду ово, ако је на пример отац детета лопов и ако научи дете да краде, и ако оно на крају постане лопов, уколико оно само није добровољно то хтело и уколико је, против своје воље, примило на себе такво очево "наслеђе". Таквом детету Бог ће судити са снисхођењем, видећи да га је таква судбина снашла као "наслеђе" од родитеља, када је још био мали и када још није разликовао добро од зла.

 

-Старац Пајсија Светогорац

[JESSY]

Мање мудрујте а више волите и верујте! Волите Бога и ближњег, мењајте свет постајући бољи људи који воле, верују и надају се. Неће мудрост учинити свет бољим и лепшим, већ Христова Љубав која се дарује сваком човеку, да би је он даровао другоме. То је зачарани круг Христове мудрости, Тајна над Тајнама и одговор на сва питања. А на лудост овог света данас се не смејем, већ сажаљевам изнова говорећи вам бибилијске речи: Почетак сваке мудрости је страх Божји!

протонамесник Александар Вучај