Лепо писаније и сродна сочињенија

[Иван Ивковић]

Чињеница је да брак, било општински а било као Света Тајна брака није довољан сам по себи. Они који се венчавају општински мисле да су успели у својој љубави заборављајући да су Адам и Ева такође пожелели своју заједницу, љубав, изван заједнице са Богом. Опет, они који се венчавају у Цркви мисле да су „дали Богу Божије“ и да не морају више ништа да имају са Црквом и Литургијом као новим начином постојања.

Брак има своје место и сврху у историјском кретању ка Есхатону, и он би требао да буде одраз једног здравог носиоца етике и благодати – јер то није немогућа мисија. Међутим, чињеница је да свако долази на свет са слободном вољом али да и поред доброг васпитања, потомство може избарати криве путеве из неког личног конфликта. То је оно што је Достојевски писао да човечанство не зна шта ће са својом слободом изван заједнице са Богом. Са друге стране, да је брак тако идеалан како га представљају – није јер он јесте крст и без личног распећа у браку нема ни васкрсења.

 

Цео чланак: Блог "Уподобљавање" - О инфантилном страху од брака

[Иван Ивковић]

 

Православни психијатар и психолог Димитријe Авдејев је на питање како можемо себи помоћи у тренуцима када нас сколе животне невоље и страдања понудио духовни рецепт светитеља Игњатија Брјанчанинова :

„Шаљем вам духовни рецепт и саветујем да понуђени лек користите неколико пута дневно, посебно у тренуцима појачаних страдања, и душевних и телесних. Ако га будете користити, брзо ће се показати његова сила и делотворност скривени у леку, који је смирен по свом изгледу.

Осамивши се, изговарајте лагано, тако да сами чујете, држећи ум у речима (тако светује свети Јован Лествичник) следеће:

„Слава Теби, Боже мој, за невољу коју си ми послао; достојно по делима својим примам: помени ме у Царству Твоме!“

Молитву треба изговарати крајње лагано. Рекавши молитву једном мало одморите. Затим је опет реците, па се опет одморите.

Наставите тако да се молите пет или десет минута док не осетите да вам је душа умирена и утешена.

Јасан је узрок овога: благодат и сила Божија се састоје у славословљу Бога, а не у красноречивости и многословољу. А славословље и благодарење јесу делања која нам је дао Сам Бог – то никако нису неке људске измишљотине.  Апостол заповеда ово делање у Име Божије (1 Сол. 5:18). * “

—————————————————————————————————————————————————–

* Свети Игњатије се позива на посланицу Солуњанима светог апостола Павла, стих: „На свему захваљујте; јер је ово воља Божија за вас у Христу Исусу.“

 

                                                   

 

http://www.imanade.org/sta-uciniti-kada-naidju-zivotne-nevolje/

 

[JESSY]

Пре него што човек покајник и погледа на Бога, Он му говори: Ту сам Ја.
Пре него што Му се човек приближи, Он отвара Своју богату ризницу.
Пре него што човек пролије сузе, Он излива дарове.
Пре него што Га човек замоли, Он се мири са њим.
Пре него што човек стане на молитву, Он га удостојава милости.
Не касни да чује онога који Му искрено прилази, и не кори онога који је отпао, па се опет враћа...
нити истражује колико је времена прошло откако је отпао,
већ само гледа на смирење, сузе и уздахе оних који Му прилазе..

 

Свети Јефрем Сирин         

[Данче*]

Христос је васкрсао - значи: ваистину постоји Бог.

Христос је васкрсао - значи: ваистину постоји небесни свет, свет стваран и бесмртан.

Христос је васкрсао - значи: живот је јачи од смрти.

Христос је васкрсао - значи: зло је слабије од добра.

Христос је васкрсао - значи: све добре наде човечанства су оправдане.

Христос је васкрсао - значи: сви проблеми живота су потврдно решени.

Сви проблеми живота решени су, главне и мучне загонетке одгонетнуте, ланци таме и жалости раскинути, јер је - Христос васкрсао.

 

Вл. Николај Велимировић

[Иван Ивковић]

Збор зборила господа хришћанска – о. Игор Игњатов: Други је мој рај  

 

У оквиру новог циклуса предавања „Школа православне духовности“, у недељу, 6. октобра 2013. године, у свечаној дворани гимназије „Јован Јовановић Змај“ у Новом Саду, презвитер Игор Игњатов, парох ветернички, одржао је предавање на тему „Други је – мој рај“. Благодаримо радију „Беседа“ Епархије бачке на снимку овог предавања.

 

18.07.14_zbor_-_prezviter_igor_ignjatov_-_drugi_je_moj_raj_64kbps.mp3

 

 

[Иван Ивковић]

[JESSY]

Нека љубав нашег небеског Оца буде с вашим душама како бисте се њоме оживотворили и донели плодове послушања Његовим животодавним заповестима. Сви који хоће да живе побожно у Христу биће гоњени (2. Тим. 3;12). Будући да својом преданошћу ангелоподобном начину живота следите Христа Спаситеља, ваша највећа дужност је да прихватите сваку патњу, без обзира да ли она потиче од природе, лењости, огреховљености или од других људи. Ако хоћемо да живимо животом по Христу, дужни смо да се покоримо Божијој вољи, јер све долази од Бога. Будући пак да долази од Бога, онда је то и Божија воља и Бог тако заповеда. Зар се нећемо потчинити? Зар нећемо ускликнути заједно с блаженим Јовом: Господ даде, Господ узе; да је благословено име Господње (Јов 1;21)?

Тако ћемо послушношћу и благодарењем показати своју покорност Божијој вољи. Зар се покоран неће удостојити да још овде задобије у себи живот вечни? Да, он ће живети у векове векова!

Подвизавајмо се, дакле! Изоштримо своје душе на брусилици трпљења, да бисмо творили дела која ће бити угодна Богу. Ни патња, ни болест, ни недаће, ни искушења не могу нас раздвојити од љубави Христове. Ми смо најпре и научили да је узан и тежак пут што оне који њиме корачају води у живот без жалости. С леве и десне стране тога пута разбацано је трње и чичак, и нужно је да будемо веома пажљиви!

На тешком путу, у искушењима болести и сл, трње маловерја, нетрпељивости и бојажљивости раздире одежду душе. Потребно је, дакле, да то трње ишчупамо вером, надом и ? трпљењем, имајући као узор (праобраз, прототип) Исуса Христа који је много страдао током читавог Свог овоземаљског живота. Много трња позлеђивало је Његову свесвету душу, због чега је објавио: Трпљењем својим спасавајте душе своје (Лк. 21;19).

Кроз болести и све недаће уопште Бог нам као Отац показује своју благонаклоност јер тражи начин да нам преда Своју светост: Ако подносите карање, Бог поступа са вама као са синовима. Јер који је то син којега отац не кара? Ако ли сте без карања које су сви искусили, онда сте копилад а не синови (Јевр. 12;78). Кад год патимо, јасно се показује да смо чеда Божија. А ко не би пожелео да буде чедо Божије? Ако дакле желиш да будеш чедо Божије, патње и искушења која ти Бог пошаље претрпи са захвалношћу, вером и надом.

Чак су и искушења која нам долазе од људи у ствари послата од Бога да бисмо задобили стрпљење, дуготрпељивост, сажаљивост (састрадање) и трпљење, јер су све то божанске особине, као што нам и каже Господ: Он Својим сунцем обасјава и зле и добре, и даје дажд праведнима и неправеднима (Мт. 5;25). Због тога смо дужни да волимо сваког човека. Нека се у нашој души не пронађе ни траг од мржње и злобе, да бисмо се могли назвати децом Божијом.

Страдања која доживимо током читавог живота нису достојна да се упореде с неизрецивим добрима, од Бога приуготовљеним за оне душе које носе крст, без обзира да ли те патње потичу од саме (човекове) природе, од других људи или од ђавола. Кад год нас нападне нека страст или слабост и ми јој се супротставимо, она може бити узрок да се удостојимо блаженства: Блажен је човек који претрпи искушење, јер кад буде опробан примиће венац живота (Јк. 1;12).

Тога ради, чедо моје, све претрпи, јер се невидљиво плете венац за главу сваког човека. Горка је зима, али је рај сладак. Претрпи мраз искушења, да би твоја стопала радосно заиграла на небесима.

СТАРАЦ ЈЕФРЕМ

[Данче*]

Ако си Симон Киринејац, узми крст и следуј за Христом.

Ако си распет као разбојник, онда признај Бога као благодарни...

Поклони се Распетоме за тебе, ако си (= будући да си) распет...

Ако си Јосиф из Ариматеје, умоли тело од оних који су га распели,

твоје нека постане очишћење света (односно тело Христово).

Ако си Никодим, ноћни поштовалац Бога, погреби га у страхопоштовању.

Ако си Марија, или друга Марија, или Саломија, или Јована, плачи рано

ујутру, угледај први камен, узет од гроба, а може бити и анђеле и самог Исуса...

Буди Петар или Јован, потеци ка гробу.

Ако Он силази у ад, сиђи и ти заједно са Њиме.

Познај и оне тајне које је тамо савршио Христос: у чему је домострој

двоструког силаска?

У чему смисао?

Спасава ли све без изузетака својим јављањем, или и тамо - само верујуће?

 

Свети Григорије Богослов

[JESSY]

Зар не знаш, чедо моје, да Бог бесплатно спасава човека? Несумњиво је да труд (подвиг) показује човекову добру намеру, али он сам не може да избави човека од страсти. Али, да бисмо научили да се уздамо у Бога а не у свој труд, Бог допушта да ни након труда не будемо заштићени од зла. Поред труда, рецимо и да су дела празна и узалудна уколико Бог не чува човека.

[JESSY]

Бог је огањ који зaгрева и разбуктава срца и утробе. Дакле, ако у својим срцима осећамо хладноћу, студ која долази од ђавола, јер је ђаво студен, то призовимо Господа и Он ће доћи и згрејати срце наше не само савршеном љубављу према Њему него и према нашим ближњима. Топлина изгони студ добромрсца. Оци су написали, када су их питали: тражи Господа, али не испитуј где живи. Бога не називај Правичном Судијом, вели Преподобни Исаак, јер на твојим делима не види се Његова правосудност. Нека Га је Давид и називао Правосудним и Праведним, но Син Његов показао нам је да је Бог више - добар и милостив. Где је правичност суда Његовог, када смо ми били грешници а Христос је умро за нас (Исаак Сирин, слово 90).

Где је Бог, тамо нема зла. Све што од Бога потиче, одише миром и корисно је души, и приводи човека смирењу и самоосуђивању. Бог пројављује Своје човекољубље према нама не само онда када чинимо добро, него и онда када Га жалостимо и прогневљујемо - како дуготрпељиво сноси Он безакоња наша и, када кара, како милостиво кара! Што је човек савршенији пред Богом, то (верније) ходи Његовим трагом, а у светлости Истине Бог му јавља Лице Своје. Јер, праведници, у мери у којој улазе у сазрцање Бога, виде на овом свету Лик Његов као у огледалу, а тамо виде јављење Истине. Ако не знаш Бога, немогуће је да се у теби пробуди и љубав према Њему, и Бога не можеш љубити, ако Га не видиш. А виђење Бога долази од богопознања, јер сазрцање Бога не претходи богопознању. О делима Божијим не треба расуђивати пуна стомака, јер при пуном стомаку нема виђења тајни Божијих.

Свети Серафим Саровски

[Иван Ивковић]

Топлина изгони студ добромрсца.

Како ми ово треба...

 

О делима Божијим не треба расуђивати пуна стомака, јер при пуном стомаку нема виђења тајни Божијих.

Можда ово са стомаком може да се примени и на ум...

 

http://www.navidiku.rs/magazin/life-style/lekovito-bilje/cajevi-za-topliju-zimu_19875/

 

Нан-ина, јапанског учитеља зена у периоду Меиђи, посетио је једног дана неки професор универзитета који је желео да се од њега распита о зену.

Нан-ин је послужио чај. Напунивши шољу своме госту, наставио је да сипа. Професор је посматрао како се чај прелива, али када више није могао да се суздржи, рече: "Пуна је. Више не може да стане!"

"Као и ова шоља", рече Нан-ин, "пун си својих убеђења и претпоставки. Како могу да ти објасним зен ако претходно ниси испразнио своју шољу?"

[Данче*]

Икупљење и обновљење палог човјека Адама , Христос Нови Адам-Прота Милорад Голијан

Кажу научници да само 9 посто мождане масе је искористено за потребе свести, односно људске душе. Све остало је празно, а празно је јер је у Адаму после прародитељског греха они органи људске душе који су имали контакт с Богом умрли и нестали. Тако се изгубио унутрашњи или духовни човек у Адаму, а преко Адама и у свима нама. Зато је Св. Антоније написао:

 - Сваки човек има душу и тело, али се не може рећи за сваког човека да има и духа.-

Заиста, људска душа је оштећена и осакаћена признали ми то или не признали.

Христос је на тајној вечери у хлебу и вину, а уз помоћ Оца населио тај хлеб и вино Духом Светим да  осакаћену душу прошири, изгради јој нове органе Богопознања и споји је с Христом и његовом крвљу. Крв Христова понуђена је као откуп палом анђелу коме се Адам добровољно продао, па је пали анђео тај откуп и прихватио.  И човек који продаје овце на пијаци кад прими новац оставља их новом власнику. Ми смо крвљу Христовом откупљени и та купопродаја кроз литургију траје и данас и трајаће док Христос поново не дође. Тако рече Апостол Павле.

Како се налазим, још увек у процесу откупљења, а то је тешка битка у којој сам и очи изгубио, о радости ВАСКРСЕЊА Христова нисам, а ни о васкрсењу властите душе способан било шта да кажем. Ако би нешто и рекао било би то свакако лицемерно, а ни довољно јасно ни искрено. Граница знања и незнања постоји и ако је прелазимо не доносимо добра ни себи ни другима. Маријо Магдалино, чији празник јуче прослависмо, помози нам да бар мало волимо Христоса као што си га ти волела.

Прота Милорад Голијан

 

http://pravoslavljedijalogljubavi.blogspot.com/2014/08/blog-post.html

[Иван Ивковић]

http://www.pravmir.com/who-can-be-saved/

 

Zato stani pred Boga i sve Mu ispričaj, bez mnogo reči, ne brbljajući, nego onako kako se može reći najbližem i najdražem drugu: ponekad uzdržano, ponekad sa suzama, ponekad sa radošću, sa likovanjem duše - sve ispričaj. I ispostaviće se da si, kada sve ovo učiniš, bio u opštenju sa Bogom, ali da si bio u istinitom i iskrenom opštenju. I tada ovo opštenje može da dođe do Tvog srca, tada odjednom možeš da otkriješ da ti je Bog zaista prijatelj, da ne samo da se kaješ pred Njim zbog nečeg lošeg što si učinio, nego da možeš da podeliš sa Njim sve - čitav svoj život: ili radujući se, ili pateći, ili likujući, ali da sve, baš sve možeš sa Njim da podeliš. Jedino što se sa Njim ne može podeliti jeste ravnodušnost. Ako molitvi prilazimo sa osećajem: Joj! Došlo je vreme da se molim, a ja bih tako želeo da se bavim nečim drugim. Hajde, pročitaću molitve koje treba da pročitam po molitveniku i dosta Mu je... To je svetogrđe!

 

Mitropolit Antonije Blum

[Иван Ивковић]

Ништа горе од искључивости у име добрих намера, од мизантропа одевеног у лаж-хумор и сарказам, од човека толико патолошки самопоузданог да не осећа колико једна реч или реченица може некоме да уништи биће. Дода ли се на мускулатуру таквог злогенија заговорништво исконских познавања хришћанских вредности које ти пљује у лице, јер његова или њена психоза само у ништењу другог тако идентификује љубав, увиђаш како ти у крвоток против твоје воље улази отров, тмина, да ако поклекнеш постајеш пројавност тог истог наказног - не видећи себе, не видећи другог. Од када су то људи заборавили на манире? Од када су то постали карикатуре? Од када то не сумњају у своје ставове? Од када је то монолог постао дијалог? Од када вређање начин да укажеш другом на грешку? Задах фанатика заудара на сваком кораку у свим сегментима битисања....

 

Уподобљавање

 

http://sarcasmscoop.weebly.com/

[Иван Ивковић]

 

 

 

 

Зло

 

Нема већег ужаса
Од хорора сваке нетрудбености
Како би само неподношљиво било
Када би све било у поседу без ревности
Брзо би болест овладала духом
Огорчена на све што је испробано
Јер не би више имала разлог постојања
Због којег би имала радост и кретање
Него би навикнута да поседује
Запосела оно последње што јој није дато
А то је смрт у којој нема ничег сталног
што би имало прогресивне садржаје
Осим вечне празнине саме себе
Над амбисом проклетства вечних пасивности.