Захвалност Богу

[JESSY]

Свети Игњатије Брјанчанинов – о захваљивању Богу

Слава Богу! Какве моћне речи! Када нас сколе невоље, када срце опседну, опколе помисли сумње, малодушности, незадовољства, роптања, тада треба да приморамо себе на често, полагано, усредсређено понављање речи: слава Богу! Ако искрено поверујеш у овде изнети савет, па га у придошлој невољи провериш на самом делу, угледаћеш чудесну силу славословљења Бога, обрадоваћеш се јер си нашао толико корисно, ново знање, обрадоваћеш се јер си добио тако моћно и подесно оружје против унутрашњих непријатеља.

Од самог звучања тих речи, изговараних при навали мрачних помисли туге и унинија, од самог звучања тих речи, изговараних уз приморавање, готово самим устима, само струјањем ваздуха, стресају се, дају се у бекство ваздушасто+ништавни кнезови, развејавају се као прах на јаком ветру све мрачне помисли; од душе одступају тегобност и досада, прилазе јој и у њој се настањују лакоћа, спокојство, мир, утеха, радост. Слава Богу!

Слава Богу! О речи тријумфа, речи проглашавање победе, речи весеља за све верне Божије слуге, а страха и пораза за све Његове непријатеље, речи уништавања њиховог оружја! То оружје је грех, то оружје је телесни разум, пала човекова мудрост. Она је настала из пада, њен први узрок је грех, њу је Бог одбацио, она непрестано бесни на Бога, њу Бог стално одбацује. Око онога којег је невоља ранила узалуд ће се сабрати све земље, безуспешно ће га лечити лековима красноречивости, философије; бесплодан ће бити труд самог невољника ако пожели да размрси много заплетену мрежу невоље напорима сопственог разума. Веома често, скоро увек, разум се потпуно губи у тој много заплетеној мрежи! Често види да је са свих страна обмотан, затворен! Често му се чини да су и избављење и сама утеха већ немогући! И пропадају многи под неподношљивим притиском тешке туге, умиру од смртне ране, страдалничке ране, не нашавши на земљи никакво средство довољно моћно да излечи ту рану. Земаљска Мудрост се показала свим својим средствима: сва су показала Да су немоћна, ништавна. Занемари, највољенији брате, ону коју је одбацио Бог! Одложи у страну сва оружја свог разума! Прими оружје које ти даје неустрашивост Христове проповеди. Заједљиво ће се подсмехнути човечија мудрост кад види оружје које нуди вера; пали разум, због своје мржње према Богу, неће оклевати да изнесе најумније приговоре, пуне учењачког скептицизма и ироније. Не обрати никакву пажњу на њих, на оне које је Бог одбацио, на непријатеље Божије. У својој невољи почни да изговараш из душе, да понављаш – без икаквог размишљања – речи: слава Богу! Угледаћеш знамење, угледаћеш чудо: те речи прогоне жалост, призваће у срце утеху, учиниће оно што нису могли да учине ни разум разумних ни мудрост мудрих на земљи. Постидеће се, постидеће се тај разум, та мудрост, а ти, избављен, исцељен, верујући живом вером, доказаном теби у теби самом, узносићеш славу Богу!

Слава Богу! Многи угодници Божији волели су да често понављају ове речи: они су окусили у њима скривену силу. Када год је свети Јован Златоусти беседио са духовним пријатељима и браћом о неким приликама, нарочито о невољама, он је као камен темељац, као основни догмат беседе увек постављао речи: За све слава Богу! По својој навици, коју је црквена историја сачувала за касније потомство, он је, ударајући кажипрстом десне руке по испруженом длану леве, увек почињао своју беседу речима: За све слава Богу!

Браћо! Навикнимо се и ми да често славословимо Бога; прибегавајмо том оружју у нашим невољама; непрестано славословимо Бога и тиме одбијмо, сатримо наше невидљиве непријатеље, нарочито оне који настоје да нас оборе тугом, малодушношћу, роптањем, очајањем. Очишћујмо себе сузама, молитвом, читањем Светог писма и светоотачких дела, да бисмо постали видеоци Божијег промисла, који све види, свиме влада, свиме управља, све усмерава по неистраживим судовима својим према циљевима, познатим једино Богу. Када постанемо видеоци Божијег управљања, бићемо у побожности, ненарушивом миру срца, у потпуној покорности и чврстој вери, дивићемо се величини несазнајног Бога, Њему ћемо узносити славу сада и у векове векова.

Достојно и праведно је да творевина непрестано славослови Тебе, Бога Творца, који си нас по јединој, бескрајној, несазнајној Твојој благости извукао у живот из ништавила, украсио лепотом, славом Твога лика и обличја, увео у бескрајно блаженство и насладу раја.

 

Свети Игњатије Брајнчанинов

 Светосавље.орг

[JESSY]

Извлачећи најбоље из тога што имамо, ми увеличавамо то што имамо“.

 

Говорите „хвала“ све дотле, док те речи не постану искрене.

Хвала Богу, животу, васељени за све и свја што Вам је послано на Вашем путу.
Благодарност – то је кључ ка пуноћи живота. Она обраћа то што имамо, у „довољно и више од тога“. Она обраћа одрицање у прихватање, хаос – у поредак, сумњу у јасност. Благодарност може да обрати трпезу у пир (гозбу), кућу у – топли кутак, странца – у друга. Она обраћа проблеме у дарове, неуспехе – у победе, несвоевременост – у беспрекоран временски графикон, грешке – у важне догађаје. Благодарност може да обрати пасивно постојање у реалан живот, а случајне ситуације – у важне лекције које воде ка успеху. Благодарност даје смисао нашему прошлом, приноси мир садашњем дану и дозвољава гледати у будуће.
Благодарност све ставља на своје место.
Благодарност обраћа негативну енергију у позитивну. Нема ситуације или околности сувише мале или сувише велике, да она не би била подвластна енергији благодарности. Можемо да почнемо од тога, ко смо ми и шта имамо данас, постати благодарни за све то, затим тому дозволити да чини чуда.
Говорите „хвала“ све дотле, док те речи не постану искрене. Ако их будете говорили довољно дуго, то ћете у њих и поверовати.

Данас ћу да пролијем светлост благодарности која све мења, на све околности мог живота.

 

 

 

https://poznajsebe.wordpress.com/2015/08/01/blagodarnost/

[JESSY]

Архимандрит Алексеј (Богићевић): Благодарност Господу

Архимандрит Алексеј (Богићевић), игуман манастира Св. Луке код Бошњана, беседио је данас о благодарности Господу и људској незахвалности, које се, како каже, некако стално преплићу. Отац је најпре говорио о градњи новог, саборног храма Св. Луке кога зову и "удовичина лепта", подсетио нас Јеванђеља прочитаног на недељној Литургији и упутио низ дивних поука. "За све треба захваљивати Господу" рекао је о. Алексеј и упозорио да "чим се душа испразни, човека почне да хвата страх".

 

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/3003/15/12/07.12.15_-_rec_pastira_-_o.aleksej_bogcevic_64kbps.mp3

 

http://www.slovoljubve.com/emisije/rec-pastira-arhimandrit-aleksej-bogicevic-blagodarnost-gospodu

[Рапсоди]

Тренутно моје поглавље живота и није баш молитвено.

Али , често изненада било у градском превозу , на улици, или некој другој ситуацији, 

не умем да објасним, у мислима помислим/заблагодарим Богу/

О   Боже хвала ти на свему, што ме грешну не заборављаш мада ја често заборавим на Тебе.  

Хвала ти на свему.........на свему...........на свему......

[JESSY]

2.    ЉУБИЋУ Те, Господе, снаго моја.
3.    Господ је утврђење моје, и прибежиште моје, и избавитељ мој,
Бог мој, помоћник мој, и уздаћу се у Њега;
заштитник мој, и моћ спасења мога, и заступник мој.

 

Пс 17.

[JESSY]

2.    УЗВИСИЋУ Те, Господе, јер си ме прихватио,
и ниси обрадовао непријатеље моје нада мном.
3.    Господе Боже мој, завиках к Теби, и исцелио си ме.
4.    Господе, извео си из ада душу моју,
спасао ме од оних који силазе у гроб.

Пс 29

[JESSY]

1.    БЛАГОСИЉАЋУ Господа у свако време,(Алеф).
хвала је Његова свагда у устима мојим.
2.    Господом ће се хвалити душа моја;(Бет).
нека чују кротки и обрадују се.
3.    Узвеличајте Господа са мном,(Гимел).
и узвишујмо Име Његово заједно.

Пс 33

[JESSY]

Шта је хвала моја пред Тобом. Уши моје нису чуле песму херувима, њу слушају само душе праведника. Ја знам само како Те хвали природа. Гледао сам зими како обасјана месечином и под белим огртачем од снега који светлуца сребрним сјајем, сва се земља тихо Теби моли. Видео сам како се радују Теби румени зраци излазећег сунца и како хорови птица брује хвалу Теби. Слушао сам како тајанствено говоре о Теби шуме, како певају ветрови и жуборе потоци Имену Твоме; како својим устаљеним кретањем кроз бескрајна пространства проповедају о Теби јата звезда. Шта је хвала моја пред Тобом, Господе. Природа је послушна, а ја не престајем да Те жалостим. Док живим и видим љубав Твоју хоћу да Те славим, Теби да се молим и Тебе да призивам:

Слава Теби, Који си нам показао Светлост!

Слава Теби, Који си нас заволео љубављу дубоком, неизмерном, божанском!

Слава Теби, Који нас ограђујеш светлим војскама анђела и светих!

Слава Теби, Свесвети Оче, Који нам дајеш Царство Твоје!

Слава Теби, Душе Свети, животворно сунце будућега века!

Слава Ти за све, Тројице божанствена и свеблага!

Слава Ти, Боже, у векове!

 

из Захвалног акатиста

[Биљана 1234]

осетих данас

уз мене си

штитиш ме

молитвама мојим

Слава Богу, Господу нашем

[JESSY]

[Драшко]

Био је диван дан

Хвала ТИ Господе

Хвала Ти Мајко Божија

[Ненад Р.]

Хвала ти на све што си ми подарио. За живот, за радост, за искушења и за све што имам око себе и у себи.

 

[JESSY]

„Захвалност“

 

Доносимо звучни запис предавања из циклуса „Разговори о вери“, који се сваке недеље одржава у конаку капеле св. Петке и цркве Ружице на Калемегдану. У недељу 28. августа 2016. године предавање на тему „Захвалност“ одржали су протојереј-ставрофор др Владимир Вукашиновић, старешина ове светиње, затим протојереј др Љубивоје Стојановић и психолог Тамара Добрић.

 

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/79/16/09/02.09.16_zbor_-_o._v._vukasinovic_o._lj._stojanovic_i_psiho_t._dobric_-_zahvalnost.mp3

[JESSY]

Hvala Bogu

Teri
(Socijala)

 

 

Hvala Bogu sto sam ziv. Hvala Bogu za danasnji dan. Hvala Bogu na zdravlju. Hvala Bogu da postojim. Hvala Bogu sto me voli, na protekloj noći na mojim prijateljima, na ljubavi,suncu,zvezdama,radosti. Hvala vam sto mogu da vidim, hvala vam da mogu da osecam. Hvala na miru,spokoju,svetu, familiji, sestri,roditeljima,hvala da mogu da pišem... 

[JESSY]