Jump to content

Да ли дјеца бивају кажњена због гријеха својих родитеља?


Препоручена порука

  • Одговори 224
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

šaman i narodni iscelitelj objašnjava pravoslavcima Bibliju LOL

 

http://forum.burek.com/s-n-lazarev-t161930.html

 

Ruska mati Borka umotana u omot za slatkiše

 

valdo, dobro nam došao na forum

Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav.


 


0526200500.jpg


Link to comment
Подели на овим сајтовима

sad mi je jasno, on je u stvari čitao drugu bibliju LOL

 

n4vk.jpg

Zato kažem ti: opraštaju joj se gresi mnogi, jer je veliku ljubav imala; a kome se malo oprašta ima malu ljubav.


 


0526200500.jpg


Link to comment
Подели на овим сајтовима

šaman i narodni iscelitelj objašnjava pravoslavcima Bibliju LOL

 

http://forum.burek.com/s-n-lazarev-t161930.html

 

Ruska mati Borka umotana u omot za slatkiše

 

valdo, dobro nam došao na forum

 

Bolje vas nasao. :) Ne kazem da je Lazarev sto posto u pravu, ali ja licno osecam istinu u mnogim njegovim recima.Ako bilo ko ima drugacije misljenje to je njegova licna stvar i nemam nikakvu nameru da ga ubedjujem da veruje u suprotno.Po meni, sustina hriscanskog zivota i onoga cemu covek hriscanin treba da tezi je da se svojim karakterom sto vise priblizi Hristu, tj. postane u sto vecoj meri 'hristolik'.

   O tome govori i Lazarev- "Ubrzo je shvatio i o čemu se radi: pacijent bi došao po pomoć, dobio je i otišao kući, ali nije činio ništa da bi promenio svoj karakter i postao duhovniji. U takvim slučajevima, nakon nekog vremena bolest bi se vraćala, naravno u nekim slučajevima, u još jačem obliku.Tada je Sergeju Nikolajeviću postalo jasno da je potrebno da pacijenta uveri da mora nešto temeljito promeniti u sebi i svom načinu života ako želi da ozdravljenje i da pozitivne promene budu trajne!"

   Tako je i Hristos govorio posle isceljenja onih koji su mu se obracali za pomoc " Idite,i ne gresite vise"...tj. ne cinite grehe. A ako se ne potrude da promene sebe neminovno ce grehe ponovo ciniti i tako iznova stradati. Tu je zapravo poenta u tome sto Lazarev kaze "ako svestenik oprosti, ne znaci da je i Bog oprostio (pomogao), jer se sam covek u svojoj biti nije po Bozjoj volji promenio".

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

Bolje vas nasao. :) Ne kazem da je Lazarev sto posto u pravu, ali ja licno osecam istinu u mnogim njegovim recima.Ako bilo ko ima drugacije misljenje to je njegova licna stvar i nemam nikakvu nameru da ga ubedjujem da veruje u suprotno.Po meni, sustina hriscanskog zivota i onoga cemu covek hriscanin treba da tezi je da se svojim karakterom sto vise priblizi Hristu, tj. postane u sto vecoj meri 'hristolik'.

   O tome govori i Lazarev- "Ubrzo je shvatio i o čemu se radi: pacijent bi došao po pomoć, dobio je i otišao kući, ali nije činio ništa da bi promenio svoj karakter i postao duhovniji. U takvim slučajevima, nakon nekog vremena bolest bi se vraćala, naravno u nekim slučajevima, u još jačem obliku.Tada je Sergeju Nikolajeviću postalo jasno da je potrebno da pacijenta uveri da mora nešto temeljito promeniti u sebi i svom načinu života ako želi da ozdravljenje i da pozitivne promene budu trajne!"

   Tako je i Hristos govorio posle isceljenja onih koji su mu se obracali za pomoc " Idite,i ne gresite vise"...tj. ne cinite grehe. A ako se ne potrude da promene sebe neminovno ce grehe ponovo ciniti i tako iznova stradati. Tu je zapravo poenta u tome sto Lazarev kaze "ako svestenik oprosti, ne znaci da je i Bog oprostio (pomogao), jer se sam covek u svojoj biti nije po Bozjoj volji promenio".

 

Брате, то наша вера говори већ 2000 година. Не треба никакав Лазаров да ти то говори, узми житија светих или владику Николаја (Мисли о добру и злу, Мисионарска писма...) и то ћеш тамо наћи много боље и лепше објашњено и написано. Него, ко ће се угледати на светитеље, лакше је угледати се на живог човека...

И прочитај мало из Светог Писма о чишћењу "куће" - да ли је она остала прљава, или је била ЧИСТА АЛИ ПРАЗНА. Можда буде јасније да ли Бог опрашта, и шта буде кад први пут бадава добијемо (опроштај, излечење...), а после се вратимо на старо...И потоња мука постане већа него прва...

"Христос васкрсе, радости моја!"

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 4 years later...

Да ли Бог кажњава децу због греха родитеља?

Понекада се може чути мишљење да деца тобож носе казну од Бога ради греха родитеља или грехова предака, уопште, ради греха претходних покољења.

Ово мишљење може да буде праћено позивањем на Писмо Старог Завета где се, на пример, у књизи Бројева Бог описује речима ‘не правда кривога, него походи безакоње отачко на синовима до трећег и четвртог колена’ (4. Мојс. 14:18).

Међутим, како објашњава Преподобни Јефрем Сирин ово се тиче оних случајева када деца и потомци лично саучествују, добровољно саучествују у греху предака, понављајући га.

Он пише: ‘Бог, по Свом дуготрпљењу, трпи човека лукавог и сина његовог и унука његовог, али ако се они не покају, шаље казну на главу четвртог, чим буде у лукавству свом сличан оцима својим’.

То јест, безакоње отаца које се наставља у деци, кажњава се тиме што се такав род пресеца.

И у другој књизи Старог Завета је написано: ‘Јер сам Ја Бог ревнитељ, Који походим грехе отачке на синовима до трећег и до четвртог колена, оних који мрзе на Мене‘ (2 Мојс. 20:5).

То јест, ако у неком роду четири покољења заредом мрзе Бога, онда тај род добија озбиљну казну.

Блажени Теодорит Кирски говори: ‘Није случајно додато ‘оних који мрзе на Мене’, то јест, дуготрпељив сам Ја према оцима који су учинили грех, дуготрпељив и према синовима, али ако унуци и праунуци ревнују у лукавству отаца и предака, онда ћу послати казну’.

Јудеји су временом почели неправилно да схватају ове речи, сматрајући да тобож Бог кажњава чак праведног, побожног човека због грехова његовог оца или деде, прадеде кога чак није ни видео својим очима.

Одатле су следила два лажна закључка. Први, да је Бог неправедан. А други лажни закључак, да ако је нека казна дошла на мене, то онда није због тога што сам ја учинио грех, не зато што са мном нешто није како треба, већ ја то просто трпим и страдам за грех својих предака. Ја као да сам невина жртва у овој ситуацији.

Како пише Свети Кирил Александријски: ‘Јудејски народ је неправилно схватао ово и мислио је да је Бог толико суров и неумољив, да тако дуго чува гнев да кривицу отаца шаље на децу њихове деце. Објављујући то, они су говорили: ‘Оци једоше кисело грожђе, а синовима трну зуби’.’ То јест, они су смислили такву изреку.

И изобличавајући такву заблуду, Бог устима Пророка Језекиља говори: ‘Шта хоћете ви који говорите причу о земљи Израиљевој говорећи: Оци једоше кисело грожђе, а синовима трну зуби?Гле, све су душе Моје, како душа очева тако и душа синовљева Моја је, која душа згреши она ће погинути… Али говорите: Зашто да не носи син безакоње очево? Јер син чини суд и правду, све уредбе Моје држи и извршује; доиста ће живети. Која душа згреши она ће умрети, син неће носити безакоње очево нити ће отац носити безакоње синовљево; на праведнику ће бити правда његова, а на безбожнику ће бити безбожност његова… Судићу вам свакоме по путевима његовима, говори Господ.’ (Јез:18:2-30)

А кроз Пророка Јеремију, Он је рекао: ‘У те дане неће се више говорити: Оци једоше кисело грожђе, а синовима трну зуби. Него ће сваки за своје грехе погинути; ко год једе кисело грожђе, томе ће зуби трнути’. (Јер. 31: 29-30)

То јест, човек није одговоран пред Богом за грехе предака.

И како Свети Кирил Александријски објашњава: ‘Па и како би Господ био дуготрпељив и многомилостив, када не би праштао грехе и не би чистио кривца, већ простирао своје негодовање на треће и четврто покољење? Дакле, какав је ту смисао? Бог је дуготрпељив и не подвргава истог тренутка казни оне који су учинили грех, већ одлаже и до другог покољења да би било могуће да се кајање појави у њему, које би пресекло Његов гнев. Међутим, ако се то не догоди, и треће и четврто покољење која су настала из првог, буду предани тим истим или чак и горим пороцима, покажу се као подражаваоци безбожности предака, онда тада и једино тада, Бог на крају шаље казну, показајући том роду већ довољно дуготрпљења за претходна безакоња.’

Треба се сетити места из Јеванђеља када су Апостоли видели на улици човека слепог од рођења и питали Господа да ли се због својих греха или греха предака он родио таквим. И Господ је рекао: не, ни за своје грехе, ни за грехе предака, већ да се на њему јави слава Божија, а затим га је исцелио (Јн. 9:2-3).

Тако да је горепоменуто мишљење погрешно, није сагласно са црквеним учењем.

Бог је праведан и сваког кажњава за његов сопствени грех.

Али наравно, то не укида неке природне ствари када говоримо не о казни за децу од Бога због греха предака, већ о последицама донетих одлука од стране предака на њихове потомке.

На пример, један човек је рецимо живео у престоници, оженио се, а затим је заједно са женом донео одлуку да пређе у село и тамо су се на селу родила њихова деца. Ова деца носе последице одлуке својих родитеља. Управо у томе што су се родила не у престоници, већ у селу. Међутим, то није казна од Бога, иако им се можда, рецимо и не допада када порасту, можда ће због тога бити незадовољни, али то није казна од Бога, већ последица одлука које су донели њихови родитељи. И последице ових одлука, између осталог и негативне, могу наравно да утичу на децу, међутим, ово су потпуно јасне и очигледне ствари.

Ако говоримо о ономе што се управо са духовне стране сматра казном, онда се ту казна невиног за туђе грехе не дешава. Бог не шаље на нас кривицу других људи.

Свако одговара за свој грех пред Богом. 

http://www.imanade.org/gresi-predaka-i-roditelja-da-li-oni-imaju-uticaja-na-nas-odgovara-svestenik/

Спознај своју грешност у гордости и нетрпељивости, и смири се под јаку руку Божију, не кривећи никога осим себе. Тада ћеш видети помоћ Божију: како те Бог умирује и код оних који ти се супротстављају ствара наклонст срца према теби.Треба се прво очистити, а онда чистити,себе умудрити,а онда умудривати,постати светлост,а потом просветљивати,приближити себе Богу,па приводити,осветити, а онда освећивати.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 часа, Bokisha рече

И у другој књизи Старог Завета је написано: ‘Јер сам Ја Бог ревнитељ, Који походим грехе отачке на синовима до трећег и до четвртог колена, оних који мрзе на Мене‘ (2 Мојс. 20:5).

То јест, ако у неком роду четири покољења заредом мрзе Бога, онда тај род добија озбиљну казну.

Тачно али исто мислим и ако се следећи наследник не понаша тако, односно ако поклања сву љубав Богу, иде путем Господа, покаје се и за себе и за своје предаке, ослобађа се греха. Бар се надам да је тако :0201wink:

А мене нешто друго занима, шта ако родитељи, иду путем Господа, али пре тога нису били верски настројени и чинили су грехове, да ли и ти грехови прелазе на децу? 

  • Свиђа ми се 1
Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 40 минута, Маријана91 рече

 

А мене нешто друго занима, шта ако родитељи, иду путем Господа, али пре тога нису били верски настројени и чинили су грехове, да ли и ти грехови прелазе на децу? 

Размишљао сам и ја о томе, као и ти. Сада, не више, једноставно не желим. Прародитељски грех, од Адама па на овамо, као и сви други се бришу чином Крштења, тако нас учи Црквено предање, барем тако мислим, ако не грешим, а за остале, касније учињене грехе сваке особе понаособ.. то Бог само зна.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 6 минута, Плаво Небо рече

Размишљао сам и ја о томе, као и ти. Сада, не више, једноставно не желим. Прародитељски грех, од Адама па на овамо, као и сви други се бришу чином Крштења, тако нас учи Црквено предање, барем тако мислим, ако не грешим, а за остале, касније учињене грехе сваке особе понаособ.. то Бог само зна.

Па и ја се надам да је тако.. Али знам неких примера из свог окружења, који живе по Божијој проповеди, а опет, на пример не могу да имају децу или им се болести враћају, итд. Па једини разлог за то ми је духовно наслеђе. :(

Link to comment
Подели на овим сајтовима

1 hour ago, Маријана91 рече

Тачно али исто мислим и ако се следећи наследник не понаша тако, односно ако поклања сву љубав Богу, иде путем Господа, покаје се и за себе и за своје предаке, ослобађа се греха. Бар се надам да је тако :0201wink:

па изгледа да си прескочила нешто у читању...и јесте тако...у овом делу то се помиње и у тексту:

,,

Блажени Теодорит Кирски говори: ‘Није случајно додато ‘оних који мрзе на Мене’, то јест, дуготрпељив сам Ја према оцима који су учинили грех, дуготрпељив и према синовима, али ако унуци и праунуци ревнују у лукавству отаца и предака, онда ћу послати казну’.

Јудеји су временом почели неправилно да схватају ове речи, сматрајући да тобож Бог кажњава чак праведног, побожног човека због грехова његовог оца или деде, прадеде кога чак није ни видео својим очима.

Одатле су следила два лажна закључка. Први, да је Бог неправедан. А други лажни закључак, да ако је нека казна дошла на мене, то онда није због тога што сам ја учинио грех, не зато што са мном нешто није како треба, већ ја то просто трпим и страдам за грех својих предака. Ја као да сам невина жртва у овој ситуацији.

Како пише Свети Кирил Александријски: ‘Јудејски народ је неправилно схватао ово и мислио је да је Бог толико суров и неумољив, да тако дуго чува гнев да кривицу отаца шаље на децу њихове деце. Објављујући то, они су говорили: ‘Оци једоше кисело грожђе, а синовима трну зуби’.’ То јест, они су смислили такву изреку.

И изобличавајући такву заблуду, Бог устима Пророка Језекиља говори: ‘Шта хоћете ви који говорите причу о земљи Израиљевој говорећи: Оци једоше кисело грожђе, а синовима трну зуби?Гле, све су душе Моје, како душа очева тако и душа синовљева Моја је, која душа згреши она ће погинути… Али говорите: Зашто да не носи син безакоње очево? Јер син чини суд и правду, све уредбе Моје држи и извршује; доиста ће живети. Која душа згреши она ће умрети, син неће носити безакоње очево нити ће отац носити безакоње синовљево; на праведнику ће бити правда његова, а на безбожнику ће бити безбожност његова… Судићу вам свакоме по путевима његовима, говори Господ.’ (Јез:18:2-30)

А кроз Пророка Јеремију, Он је рекао: ‘У те дане неће се више говорити: Оци једоше кисело грожђе, а синовима трну зуби. Него ће сваки за своје грехе погинути; ко год једе кисело грожђе, томе ће зуби трнути’. (Јер. 31: 29-30)

То јест, човек није одговоран пред Богом за грехе предака.

И како Свети Кирил Александријски објашњава: ‘Па и како би Господ био дуготрпељив и многомилостив, када не би праштао грехе и не би чистио кривца, већ простирао своје негодовање на треће и четврто покољење? Дакле, какав је ту смисао? Бог је дуготрпељив и не подвргава истог тренутка казни оне који су учинили грех, већ одлаже и до другог покољења да би било могуће да се кајање појави у њему, које би пресекло Његов гнев. Међутим, ако се то не догоди, и треће и четврто покољење која су настала из првог, буду предани тим истим или чак и горим пороцима, покажу се као подражаваоци безбожности предака, онда тада и једино тада, Бог на крају шаље казну, показајући том роду већ довољно дуготрпљења за претходна безакоња.’``

Спознај своју грешност у гордости и нетрпељивости, и смири се под јаку руку Божију, не кривећи никога осим себе. Тада ћеш видети помоћ Божију: како те Бог умирује и код оних који ти се супротстављају ствара наклонст срца према теби.Треба се прво очистити, а онда чистити,себе умудрити,а онда умудривати,постати светлост,а потом просветљивати,приближити себе Богу,па приводити,осветити, а онда освећивати.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

пре 7 минута, Bokisha рече

Међутим, ако се то не догоди, и треће и четврто покољење која су настала из првог, буду предани тим истим или чак и горим пороцима, покажу се као подражаваоци безбожности предака, онда тада и једино тада, Бог на крају шаље казну, показајући том роду већ довољно дуготрпљења за претходна безакоња.’``

Их.. Слажем се , иако ми није мило, слажем се... Дакле Бог преко потомака покушава да помогне предаку да се покаје, а сами потомци, тиме што су добили тај (туђи)  крст, само су блажени, па имају веће шансе да заслуже царство Божије. Могу тако да размишљам мало ми лакше? :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Да ли Бог кажњава децу због греха родитеља? (ВИДЕО)

 

 

Понекада се може чути мишљење да деца тобож носе казну од Бога ради греха родитеља или грехова предака, уопште, ради греха претходних покољења.

Ово мишљење може да буде праћено позивањем на Писмо Старог Завета где се, на пример, у књизи Бројева Бог описује речима ‘не правда кривога, него походи безакоње отачко на синовима до трећег и четвртог колена’ (4. Мојс. 14:18).

Међутим, како објашњава Преподобни Јефрем Сирин ово се тиче оних случајева када деца и потомци лично саучествују, добровољно саучествују у греху предака, понављајући га.

Он пише: ‘Бог, по Свом дуготрпљењу, трпи човека лукавог и сина његовог и унука његовог, али ако се они не покају, шаље казну на главу четвртог, чим буде у лукавству свом сличан оцима својим’.

То јест, безакоње отаца које се наставља у деци, кажњава се тиме што се такав род пресеца.

И у другој књизи Старог Завета је написано: ‘Јер сам Ја Бог ревнитељ, Који походим грехе отачке на синовима до трећег и до четвртог колена, оних који мрзе на Мене‘ (2 Мојс. 20:5).

То јест, ако у неком роду четири покољења заредом мрзе Бога, онда тај род добија озбиљну казну.

Блажени Теодорит Кирски говори: ‘Није случајно додато ‘оних који мрзе на Мене’, то јест, дуготрпељив сам Ја према оцима који су учинили грех, дуготрпељив и према синовима, али ако унуци и праунуци ревнују у лукавству отаца и предака, онда ћу послати казну’.

Јудеји су временом почели неправилно да схватају ове речи, сматрајући да тобож Бог кажњава чак праведног, побожног човека због грехова његовог оца или деде, прадеде кога чак није ни видео својим очима.

Одатле су следила два лажна закључка. Први, да је Бог неправедан. А други лажни закључак, да ако је нека казна дошла на мене, то онда није због тога што сам ја учинио грех, не зато што са мном нешто није како треба, већ ја то просто трпим и страдам за грех својих предака. Ја као да сам невина жртва у овој ситуацији.

Како пише Свети Кирил Александријски: ‘Јудејски народ је неправилно схватао ово и мислио је да је Бог толико суров и неумољив, да тако дуго чува гнев да кривицу отаца шаље на децу њихове деце. Објављујући то, они су говорили: ‘Оци једоше кисело грожђе, а синовима трну зуби’.’ То јест, они су смислили такву изреку.

И изобличавајући такву заблуду, Бог устима Пророка Језекиља говори: ‘Шта хоћете ви који говорите причу о земљи Израиљевој говорећи: Оци једоше кисело грожђе, а синовима трну зуби?Гле, све су душе Моје, како душа очева тако и душа синовљева Моја је, која душа згреши она ће погинути… Али говорите: Зашто да не носи син безакоње очево? Јер син чини суд и правду, све уредбе Моје држи и извршује; доиста ће живети. Која душа згреши она ће умрети, син неће носити безакоње очево нити ће отац носити безакоње синовљево; на праведнику ће бити правда његова, а на безбожнику ће бити безбожност његова… Судићу вам свакоме по путевима његовима, говори Господ.’ (Јез:18:2-30)

А кроз Пророка Јеремију, Он је рекао: ‘У те дане неће се више говорити: Оци једоше кисело грожђе, а синовима трну зуби. Него ће сваки за своје грехе погинути; ко год једе кисело грожђе, томе ће зуби трнути’. (Јер. 31: 29-30)

То јест, човек није одговоран пред Богом за грехе предака.

И како Свети Кирил Александријски објашњава: ‘Па и како би Господ био дуготрпељив и многомилостив, када не би праштао грехе и не би чистио кривца, већ простирао своје негодовање на треће и четврто покољење? Дакле, какав је ту смисао? Бог је дуготрпељив и не подвргава истог тренутка казни оне који су учинили грех, већ одлаже и до другог покољења да би било могуће да се кајање појави у њему, које би пресекло Његов гнев. Међутим, ако се то не догоди, и треће и четврто покољење која су настала из првог, буду предани тим истим или чак и горим пороцима, покажу се као подражаваоци безбожности предака, онда тада и једино тада, Бог на крају шаље казну, показајући том роду већ довољно дуготрпљења за претходна безакоња.’

Треба се сетити места из Јеванђеља када су Апостоли видели на улици човека слепог од рођења и питали Господа да ли се због својих греха или греха предака он родио таквим. И Господ је рекао: не, ни за своје грехе, ни за грехе предака, већ да се на њему јави слава Божија, а затим га је исцелио (Јн. 9:2-3).

Тако да је горепоменуто мишљење погрешно, није сагласно са црквеним учењем.

Бог је праведан и сваког кажњава за његов сопствени грех.

Али наравно, то не укида неке природне ствари када говоримо не о казни за децу од Бога због греха предака, већ о последицама донетих одлука од стране предака на њихове потомке.

На пример, један човек је рецимо живео у престоници, оженио се, а затим је заједно са женом донео одлуку да пређе у село и тамо су се на селу родила њихова деца. Ова деца носе последице одлуке својих родитеља. Управо у томе што су се родила не у престоници, већ у селу. Међутим, то није казна од Бога, иако им се можда, рецимо и не допада када порасту, можда ће због тога бити незадовољни, али то није казна од Бога, већ последица одлука које су донели њихови родитељи. И последице ових одлука, између осталог и негативне, могу наравно да утичу на децу, међутим, ово су потпуно јасне и очигледне ствари.

Ако говоримо о ономе што се управо са духовне стране сматра казном, онда се ту казна невиног за туђе грехе не дешава. Бог не шаље на нас кривицу других људи.

Свако одговара за свој грех пред Богом. 

 

http://www.imanade.org/gresi-predaka-i-roditelja-da-li-oni-imaju-uticaja-na-nas-odgovara-svestenik/

 

''Старајте се да имате љубав. Иштите свакодневно од Бога љубав. Заједно са љубављу долази сво богатство добара и врлина. Волите, да бисте били вољени од других.''
(Св.Нектарије Егински)

ЖИВА ДЕЛА УТЕХЕ - искрено се надам да ће ова акција пробудити оно најбоље у нама

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 9.5.2018. at 13:36, Bokisha рече

Да ли Бог кажњава децу због греха родитеља?

Понекада се може чути мишљење да деца тобож носе казну од Бога ради греха родитеља или грехова предака, уопште, ради греха претходних покољења.

Ово мишљење може да буде праћено позивањем на Писмо Старог Завета где се, на пример, у књизи Бројева Бог описује речима ‘не правда кривога, него походи безакоње отачко на синовима до трећег и четвртог колена’ (4. Мојс. 14:18).

Међутим, како објашњава Преподобни Јефрем Сирин ово се тиче оних случајева када деца и потомци лично саучествују, добровољно саучествују у греху предака, понављајући га.

Он пише: ‘Бог, по Свом дуготрпљењу, трпи човека лукавог и сина његовог и унука његовог, али ако се они не покају, шаље казну на главу четвртог, чим буде у лукавству свом сличан оцима својим’.

То јест, безакоње отаца које се наставља у деци, кажњава се тиме што се такав род пресеца.

И у другој књизи Старог Завета је написано: ‘Јер сам Ја Бог ревнитељ, Који походим грехе отачке на синовима до трећег и до четвртог колена, оних који мрзе на Мене‘ (2 Мојс. 20:5).

То јест, ако у неком роду четири покољења заредом мрзе Бога, онда тај род добија озбиљну казну.

Блажени Теодорит Кирски говори: ‘Није случајно додато ‘оних који мрзе на Мене’, то јест, дуготрпељив сам Ја према оцима који су учинили грех, дуготрпељив и према синовима, али ако унуци и праунуци ревнују у лукавству отаца и предака, онда ћу послати казну’.

Јудеји су временом почели неправилно да схватају ове речи, сматрајући да тобож Бог кажњава чак праведног, побожног човека због грехова његовог оца или деде, прадеде кога чак није ни видео својим очима.

Одатле су следила два лажна закључка. Први, да је Бог неправедан. А други лажни закључак, да ако је нека казна дошла на мене, то онда није због тога што сам ја учинио грех, не зато што са мном нешто није како треба, већ ја то просто трпим и страдам за грех својих предака. Ја као да сам невина жртва у овој ситуацији.

Како пише Свети Кирил Александријски: ‘Јудејски народ је неправилно схватао ово и мислио је да је Бог толико суров и неумољив, да тако дуго чува гнев да кривицу отаца шаље на децу њихове деце. Објављујући то, они су говорили: ‘Оци једоше кисело грожђе, а синовима трну зуби’.’ То јест, они су смислили такву изреку.

И изобличавајући такву заблуду, Бог устима Пророка Језекиља говори: ‘Шта хоћете ви који говорите причу о земљи Израиљевој говорећи: Оци једоше кисело грожђе, а синовима трну зуби?Гле, све су душе Моје, како душа очева тако и душа синовљева Моја је, која душа згреши она ће погинути… Али говорите: Зашто да не носи син безакоње очево? Јер син чини суд и правду, све уредбе Моје држи и извршује; доиста ће живети. Која душа згреши она ће умрети, син неће носити безакоње очево нити ће отац носити безакоње синовљево; на праведнику ће бити правда његова, а на безбожнику ће бити безбожност његова… Судићу вам свакоме по путевима његовима, говори Господ.’ (Јез:18:2-30)

А кроз Пророка Јеремију, Он је рекао: ‘У те дане неће се више говорити: Оци једоше кисело грожђе, а синовима трну зуби. Него ће сваки за своје грехе погинути; ко год једе кисело грожђе, томе ће зуби трнути’. (Јер. 31: 29-30)

То јест, човек није одговоран пред Богом за грехе предака.

И како Свети Кирил Александријски објашњава: ‘Па и како би Господ био дуготрпељив и многомилостив, када не би праштао грехе и не би чистио кривца, већ простирао своје негодовање на треће и четврто покољење? Дакле, какав је ту смисао? Бог је дуготрпељив и не подвргава истог тренутка казни оне који су учинили грех, већ одлаже и до другог покољења да би било могуће да се кајање појави у њему, које би пресекло Његов гнев. Међутим, ако се то не догоди, и треће и четврто покољење која су настала из првог, буду предани тим истим или чак и горим пороцима, покажу се као подражаваоци безбожности предака, онда тада и једино тада, Бог на крају шаље казну, показајући том роду већ довољно дуготрпљења за претходна безакоња.’

Треба се сетити места из Јеванђеља када су Апостоли видели на улици човека слепог од рођења и питали Господа да ли се због својих греха или греха предака он родио таквим. И Господ је рекао: не, ни за своје грехе, ни за грехе предака, већ да се на њему јави слава Божија, а затим га је исцелио (Јн. 9:2-3).

Тако да је горепоменуто мишљење погрешно, није сагласно са црквеним учењем.

Бог је праведан и сваког кажњава за његов сопствени грех.

Али наравно, то не укида неке природне ствари када говоримо не о казни за децу од Бога због греха предака, већ о последицама донетих одлука од стране предака на њихове потомке.

На пример, један човек је рецимо живео у престоници, оженио се, а затим је заједно са женом донео одлуку да пређе у село и тамо су се на селу родила њихова деца. Ова деца носе последице одлуке својих родитеља. Управо у томе што су се родила не у престоници, већ у селу. Међутим, то није казна од Бога, иако им се можда, рецимо и не допада када порасту, можда ће због тога бити незадовољни, али то није казна од Бога, већ последица одлука које су донели њихови родитељи. И последице ових одлука, између осталог и негативне, могу наравно да утичу на децу, међутим, ово су потпуно јасне и очигледне ствари.

Ако говоримо о ономе што се управо са духовне стране сматра казном, онда се ту казна невиног за туђе грехе не дешава. Бог не шаље на нас кривицу других људи.

Свако одговара за свој грех пред Богом. 

http://www.imanade.org/gresi-predaka-i-roditelja-da-li-oni-imaju-uticaja-na-nas-odgovara-svestenik/

Uf, odlican tekst. 

Poceo sam kao nesto da razmisljam, kako sad to da razumemo ovu stvar 'nasledjivanja' greha otaca ( jer je je greh univerzalna stvar i vaze ista pravila i u SZ i NZ ), i ovaj tekst mi je bas pomogao da bolje sagledam stvar.

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

On 9.5.2018. at 20:10, Маријана91 рече

Тачно али исто мислим и ако се следећи наследник не понаша тако, односно ако поклања сву љубав Богу, иде путем Господа, покаје се и за себе и за своје предаке, ослобађа се греха. Бар се надам да је тако :0201wink:

А мене нешто друго занима, шта ако родитељи, иду путем Господа, али пре тога нису били верски настројени и чинили су грехове, да ли и ти грехови прелазе на децу? 

Pa, odgovor na pitanje je ,....u ( tvojoj ) prvoj recenici. :osmeh:

Jer, ako nisu bili verski nastrojeni, pa, su se pokajali, ....prekinuli su ( za sebe ) grehe predaka i oslobodili se greha,.... i ostavili su svome potomstvu dobru 'situaciju'.

Kako se kaze u gornjem tekstu :

"Која душа згреши она ће умрети, син неће носити безакоње очево нити ће отац носити безакоње синовљево; на праведнику ће бити правда његова, а на безбожнику ће бити безбожност његова… Судићу вам свакоме по путевима његовима, говори Господ." ( Jezekilj, 8, 20 ).

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 5 months later...
On 12.1.2014. at 17:39, Volim_Sina_Bozjeg рече

moj Bog ne kažnjava decu zbog prababe koja je ukrala 3 kokoške pa joj se ne može oprostiti.

 

''Старајте се да имате љубав. Иштите свакодневно од Бога љубав. Заједно са љубављу долази сво богатство добара и врлина. Волите, да бисте били вољени од других.''
(Св.Нектарије Егински)

ЖИВА ДЕЛА УТЕХЕ - искрено се надам да ће ова акција пробудити оно најбоље у нама

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...