Брак - заједница мушкарца и жене

[Sherlock H.]

Objasnio sam vise puta samo na ovoj temi. Mrzi me da ponavljam. 

[Gerhard]

Objasnio sam vise puta samo na ovoj temi. Mrzi me da ponavljam. 

Ajde još jednom, meni za ljubav.

[Sherlock H.]

Mozda sutra, sad sam mrtav.

[Александар Милојков]

Ono sto sam ja pricao jeste da im treba dati pravo da sklapaju istopolna pertnerstva/brakove,

 

"Партнерства" да, бракове не. Коначно, треба да буде јасно у чему је поента. Брак је заједница мушкарца и жене. Заједница мушкарца и жене је различита у односу на истополну заједницу, исто као што је хомосексуалност различитост у односу на хетеросексуалност. О постојању те различитости упоро говоре и активисти ЛГБТ популације. Говоре да су различити. У реду, различити су. Онда дајте да ту различитост очувамо. Назовимо ствари правим именом. Не мешајмо појмове, јер тиме нећемо сачувати различитости већ ћемо их релативизовати и уништити. Ако је хомосексуалност различитост у односу на хетеросексуалност, онда и истополна заједница мора бити различитост у односу на брак, као заједницу мушкарца и жене. То није никаква дискриминација, то је чиста реалност. Исто као што када кажемо да су мушко женски односи дефинисани као хетеросескуални и тиме не дискриминишмо хомосескусалце, тврдећи да њихови односи нису такви (зашто се не буне када се каже да је хетеросексуалност однос мушкарца и жене?). Њихови односи су различити. Самим тим и њихова веза је различита. Из тога следи да је треба другачије дефинисати. Два појма захтевају два израза. Изрази брак, муж, жена, младожења, млада, супруг и супруга - везани су за појам заједнице мушког и женског. Не атакујте на тај појам и неће бити проблема. Различите ствари назовите различитим именима и не правите збрку, и неће бити проблема. Не мрзимо хомосексуалце, нисмо против да они живе како желе, нисмо против да тај њихов уговор о заједници и друштво препозна те да им се омогући, у вези са тим, партиципирање у неким елементарним друштвеним правима.

 

Оно на шта ће бити пружан упоран отпор јесте - скарадно карикирање постојећих јасних појмова.

[Срђан Ранђеловић]

 

 

Односи супружника у браку; да ли је грех развести се ако је брак склопљен пред Богом; са колико година дете треба да почне да пости…?

 

На ова и друга питања, у контакт – емисији „Оче, да те питам“, одговоре је пружио презвитер Жељко Латиновић, главни и одговорни уредник радија Беседа. Емисија је емитована у четвртак, 5. децембра.

 

Драги слушаоци, у наредној емисији – тачније у четвртак, 12. децембра разговарајте са оцем Жељком на тему: Правда Божија и правда људска.

 

 

 

Радио Беседа

[Walter]

Бар ми Хришћани морали би смо да схватамо да је СИЛА у ИМЕНУ..аман заман... 

 

Сетите се да је један од првих задатака за Човека у Рајском Врту, од Бога дат, био управо давање имена животињма и свој природи ... И човек га је успешно извршио..   сећамо ли се те Рајске епизоде .. видимо ли ИКАКАВ СМИСАО У ТОМЕ??

 

Не може се заједница два истополна хомосапиенса звати БРАК .. јер није.. То је Вређање Свете Тројице ако хоћете..  Брак је, на концу, њена земаљска икона

 

 Христос такође има БРАЧНИ ОДНОС са СВОЈОМ ЦРКВОМ која Му је НЕВЕСТА а Он Њен женик..    аман на квадрат

 

И како онда хомосексуалну институцију звати брак .. НИКАКО..!  Нека се спајају, нека живе заједно, нека имају правну заједницу, али нека јој дају друго ИМЕ - КРАЈ...

 

И то мора бити тако одлучно са наше стране у дефинисању да чак ако дотле дође пред законом заштитимо то име као неотуђиви део нашег хришћанског идентитета ..

[Walter]

Докле смо као људи стигли  .. ц,ц,ц,ц, ... да морамо да дефинишемо бело белим ... страшно ..

[JESSY]

 

Da li biste ostali pored bolesnog supružnika ili biste se razveli i tražili novu ljubav?
 
Dvoje mladih ljudi su se snažno voleli, tako da su se vencali. Ubrzo nakon sklapanja braka ona se teško razbolela. Njeno stanje je uprkos terapiji bilo sve teže i bilo je jasno da ce se polako pogoršavati sve do smrti. Kada je shvatio da ona nece ozdraviti, muž se otudio od nje, pronašao drugu, a zatim i formalno razveo. O njoj su nastavili da brinu njeni roditelji.

Bivši muž je svoju odluku opravdavao time da ne može da svoju mladost i svoj život žrtvuje zbog bolesne žene. Da li ga osudujete? Kako biste vi postupili na njegovom mestu? Kako biste želeli da on postupi da ste vi ona?

Sigurno je da bi jedni oštro osudivali, a drugi vatreno opravdavali njegov izbor. Upravo u takvim, ekstremnim situacijama najjasnije se vide dva suprotna pristupa braku koji postoje u našem društvu i u našim glavama. U datom primeru bi tradicionalisti ostali pored bolesnog supružnika, a modernisti bi otišli.

Tradicionalni brak je nastao nekada kada su ljudi bili siromašni i kada su se borili da prežive. Njihov mentalni sklop i njihove emocije bili su prilagodeni ovom nacinu života. Njih nije puno zanimalo uživanje u životu, vec preživljavanje. Tamo gde su ljudi cesto gladni ne postavlja se pitanje smisla života. Njima su roditelji pronalazili muža ili ženu, a kada bi ih spojili, oni su skladno funkcionisali jer je svako od njih igrao polnu ulogu koju im je kultura propisala i koju su dobro naucili i uvežbali kod svoje kuce. Zato što je njihov život težak, oni su naucili da trpe i da se strpe, tako da im nije teško da se dodatno odricu zbog brojne dece koju radaju. Naravno, imati muža ili ženu je potreba, jer niko od njih nije u mogucnosti da sam izdržava decu. Ukoliko se to desi, osoba prosto mora da pronade drugog muža ili ženu.

Kada se društvo i pojedinci dovoljno obogate, kada više nisu siromašni, tada njihov cilj postaje kvalitet života, odnosno uživanje. To dovodi do promene kolektivnog i pojedinacnog mentaliteta jer sada svako postaje važan samom sebi, a drugi se voli zbog toga što izaziva užitak. Brak više nije potreba jer ne samo da je moguce živeti bez partnera, vec je moguce i podizati dete bez partnera. Ljudi se zaljubljuju i veruju da ce ta emocija trajati do kraja života. I zato brak, kada više nije lepo u njemu i kada nema nade da ce to ponovo biti, prestaje da postoji. Razvodi su veoma cesti. Savremeni brak je nestabilan, privremeni ugovor, u kome se ništa ne podrazumeva.

U svakom od nas je ponešto od ova dva modela braka. Nekada sebicno: od bracnog partnera se traži da bude tradicionalan i da brine u slucaju bolesti, a za sebe se zadržava pravo da se ode u slicnoj situaciji.

Zoran Milivojevic

 

POLITIKA - Žemsla strana - Formule ljubavi - Moderan i tradicionalan brak

[JESSY]

POLITIKA - Ženska strana - Formule ljubav - Oprostiti neverstvo?

Da li možemo ponovo verovati partneru koji nas je vec jednom prevario?
 
Iako prilikom stupanja u brak ljudi donose odluke i zaklinju se partneru na doživotnu vernost, ipak tokom narednih godina i decenija mogu prekršiti svoje obecanje. Prošla su vremena kada je neverstvo smatrano takvom moralnom i karakternom greškom koja se automatski kažnjavala razvodom. Prevareni supružnik, pogotovu muškarac, koji se suprotstavljao društvenoj prisili da se razvede i sam je smatran cudnim.

Danas izmedu neverstva i razvoda ne postoji automatizam. Kada se otkrije neverstvo neki se odmah razvode, a neki ostaju zajedno. Izgleda da je odnos pola pola. Sve cešce se susrecemo sa pitanjem da li oprostiti supružniku koji je bio neveran, pogotovu ako on nakon neverstva insistira da ostanu zajedno. Šta tada uciniti?

Odluku donosi svako sam za sebe, u skladu sa sopstvenim vrednostima i pogledima na život. Jedino su takve odluke ispravne. Kada neko razmišlja da li da oprosti neverstvo, nužno se suocava sa problemom poverenja: da li može ponovo verovati partneru koji je vec jednom prekršio obecanje? Koja su njegova ponašanja koja povecavaju stepen poverenja?

Kada je partner bio neveran sa jednom osobom, tada je rec o incidentu. Kada je bio neveran sa recimo tri osobe, tada je rec o obrascu njegovog ponašanja, a obrazac je teže promeniti.

Ako partner odbija razgovor o onome što se „desilo”, ako svom neverstvu oduzima važnost, ako se ponaša kao da se ništa nije desilo, teško je uspostaviti poverenje. Mnogi zaborave jednostavno pravilo: da bi nekome oprostili grešku, prvo je taj mora jasno priznati kao svoju. Priznanjem da je pogrešila osoba prihvata odgovornost za svoje ponašanje, sama se distancira od svog postupka. Ako pri tom pokazuje da se oseca loše, da oseca krivicu, takvo ponašanje teži ka uspostavljanju ponovnog poverenja.

Jasno izraženo izvinjenje nevernog partnera je takode veoma važno. Time pokazuje da je svestan kako se njegov postupak odrazio na osecanja drugog partnera. Izvinjenje je gest saosecanja, a saosecanje je jedan od principa ljubavi. Kada nekoga volimo izbegavamo da cinimo ono zbog cega ce se osecati loše, a trudimo se da radimo ono zbog cega ce se osecati dobro.

Poverenju doprinosi izjava neverne osobe da u buducnosti više nikada nece ponavljati takvo ponašanje. Naravno, niko joj ne može zabraniti da se odluci za nekog drugog, ali to ne sme uraditi tako da obmanjuje i vara svog partnera.

Ali ono što je takode veoma važno je videti svoju ulogu u neverstvu partnera. Pitanje koje može pomoci: ako je to neverstvo signal da nešto nije u redu sa našom vezom ili brakom, šta bi to moglo biti?

Dr Zoran Milivojevic

[Ненад Р.]

Најлакше је одма затражити развод брака , али то често није најпаметније .Партнер може да се покаје због тога и да то никад више да не понови , наравно може и обрнуто , али ипак мислим да треба му дати другу шансу и опростити му , поготово ако имају већ деце.

[Srdasce]

Најлакше је одма затражити развод брака , али то често није најпаметније .Партнер може да се покаје због тога и да то никад више да не понови , наравно може и обрнуто , али ипак мислим да треба му дати другу шансу и опростити му , поготово ако имају већ деце.

 

Već smo se na jednoj sličnoj  temi "sporili" oko ove teme. Onda, da te pitam, pošto stalno spominješ, da bi značajan udeo u promišljanju onoga šta bi prevagnulo, igrala ulogu, posebno - deca, da bi ih to lišilo ovoga, onoga... što svakako i jeste razumljivo i nikako, nezamerljivo u globalu, svakako.

 

Ali, ajmo onda drugačije...da nemaš decu, da li bi opet isto postupio, ili bi u ovom slučaju, "kamenčić spoticanja" u prevazi, onoga šta bi odlučio , bila manja? Odnosno u korist razlaza ili ipak, opraštanja?  

[Данче*]

Нисам сигурна да све више може бити као што је било,па чак и да има опроштај и покајање...Сумња увек остаје и нагриза као мољац дрво...А што се деце тиче мислим да касније у зрелим годинама замере родитељима што су остали у браку због њих јер су временом схватили да су им родитељи несрећни,сумњичави и незадовољни.

[Ненад Р.]

Срдашце, у  сваком случају би постојала већа вероватноћа развода , али дали бисе то и стварно десило зависи од многих околности.

[Srdasce]

Срдашце, у  сваком случају би постојала већа вероватноћа развода , али дали бисе то и стварно десило зависи од многих околности.

 

To sam htela da čujem. Tako sam i mislila. Hvala, na odgovorčetu.

[Срђан Ранђеловић]

Реч пастира - отац Драгомир Убипариповић - О браку, други део

 

 

Благодарећи великом интересовању наших слушалаца, које топло поздрављамо и очекујемо да нам се јављају у још већем броју, поново смо у госте позвали протојереја-ставрофора Драгомира Убипариповића, пароха Светосавског храма на Врачару и архијерејског намесника врачарско-грочанског. Причу о Светој тајни брака, венчањима и браку уопште, отац Драгомир је наставио данас, одговарајући на бројна питања слушалаца.

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/96/13/07/31.07.13_rec_pastira_o_drago_ubiparipovic_ii_64_kbps.mp3