Брак - заједница мушкарца и жене

[Снежана]

"ВЕЛИКО ИМЕ ЖЕНЕ"

Велики је значај женског начела у стварању. То се испољава на свим нивоима људског постојања, како личног, тако и друштвеног. Жена делује на сасвим посебан начин: она чисти од зла као неки филтер. Женска природа је Божија творевина.

Кад човек проучава свет Божији види како је Бог све премудро уредио. Исто се у још већој мери односи на самог човека: и у биолошком, и у психичком, и у духовном смислу, и са било које тачке гледишта. Како на мушкарца, тако и на жену.

Велика је ствар да човек научи да разуме своју жену: да зна како да је обрадује, како да поступа да она буде задовољна и срећна. Јер, жене имају свој, посебан језик, и човек треба да учи да слуша и да разуме своју жену. Овде се не ради о речима, него о томе да човек треба да разуме више него што речи могу да кажу, - мноштво неприметних, али важних ситница.

Треба веома добро познавати душевно устројство своје супруге – не само конкретне жене, већ женске природе уопште, исто као што и жена треба да разуме особености устројства мушке душе. Муж често не може да схвати да је женска душа сложена као лавиринт и због тога му бива тешко. Није лако пронаћи прави пут у лавиринту! Човеку није лако да ухвати невидљиво и неизречено у ономе што види или чује, да схвати оно што се само подразумевало.

Жене увек делују различито од мушкараца. Тако је уредио Сам Бог, јер је жена – мајка. Она се одликује тананошћу, уређење њене душе је бескрајно сложено, зато што јој је природа поверила такав задатак. Женско присуство представља другу ноту у самој природи. Кад човек ступа у брак треба врло добро да разуме да се не жени да би имао децу. Жена није апарат за рађање деце који се касније ставља на полицу уз дивљење деци коју је произвела на свет. То је грешка која разара људске односе супружника.

Кад се у Новом Завету каже да жена треба да се повинује свом мужу, смисао није тај да жена треба да постане мужевљева робиња. То значи да жена треба да се односи према мужу с љубављу, да треба свом душом да прихвати свог супруга. Апостол Павле учи да жена треба да се повинује мужу, а да муж треба да воли своју жену као што је Христос заволео Цркву; онај ко воли своју жену, воли себе. Апостол Павле има у виду специфичности оба пола. Мужу је потребно, у складу с његовом мушком природом и устројством, да га жена воли, да га не одбацује, да не сумња у њега. Не зато што је безгрешан, већ зато што му је потребно да чује лепу реч, да чује оно што ће му дати снагу за даљи живот. И ако греши то му треба рећи с великом добротом и благошћу. Исто као што је жени по њеној природи и устројству потребна љубав супруга и то да с његове стране осећа топлину и нежност: тако је створена по својој женској природи. Муж треба да воли жену и да се односи према њој с нежношћу, а жена треба свом душом да га прихвати и да му се повинује – не из ропског осећања, већ из оданости.

Повиновање у браку значи да човек превазилази границе свог ја: усавршава се одсецајући сопствену вољу. Увек делује из љубави према Христу. У човеку не треба видети тиранина, господара и властелина; у сваком треба видети Бога: «Благо човеку који сваког човека поштује као бога, после Бога.»

Повинујем се супругу из љубави према њему, као што се повинујем Христу, зато што Га волим. Моје повиновање је нит која ме повезује са Христом и с вечним животом. Повинујући се супругу, жена налази своју слободу, своје лице, своје испуњење.

Муж је глава жена као што је Христос Глава Цркве и Спаситељ тела Цркве. То не значи да је муж изнад жене, или да је жена гора од мужа, већ, као што је речено у књизи Постања: и Господ Бог створи жену од ребра, које узе Адаму (1 Мојс. 2: 22). Он је то учинио управо зато да би жена осећала да с мужем чини једну целину. Бог је то учинио још и због тога да муж не би рекао себи: «Туђа ми је, немам никакве везе с њом: она је једно, а ја сам друго.»

Бог је узео ребро од мужа, и Адам је угледавши Еву, рекао: «То је кост од костију мојих и тело од мог тела, зваће се жена.» Односно, она није туђа, већ је моја, она је исто што и ја сам! Ево одакле потиче тежња једног према другом: јер двоје је настало од једног.

«От ребра јего воссоздавиј жену, и спрјагиј јему помошчника.» («Онај који је од ребра његовог створио жену и упарио с њим помоћницу.») Запрега је пар упрегнутих. Односно, Бог је узео жену и мужа и упрегао их је заједно у брачну запрегу како би ови људи заједно носили крст и терет свог брака. То није казна, већ пут; идући њим супружници треба да остваре везу с Богом. Христос је Глава Цркве и Глава је требало да служи Својој Цркви, да је спасава, а не да је угњетава. И Он је спасава, приносећи Себе на жртву, за њу је разапет и за њу је васкрсао. Тако је и муж постављен да буде глава жене да би је штитио, да би јој служио, да би је чувао жртвујући се, и ако је потребно, да би умро за њу и за своју породицу. Апостол Павле каже да је муж глава жене (Еф. 5: 23). А један мудри старац додаје: «Да, али је жена срце мужа.» Исто као што тело без главе није тело, тако је и без срца мртво, укочено и хладно. Ако је муж глава жене, жена је срце мужа. Зато их Господ и није учинио једнакима: управо због тога да би се допуњавали. Не мушкарац и жена, већ двоје заједно.

Дакле, женино повиновање мужу значи да она прихвата његову жртву, заштиту и служење, његову тежњу да је чува, и ако буде потребно, да умре за њу.

А мужеви треба да воле своје жене као што Христос воли Своју Цркву. Он је није заволео због тога да би Му она служила, већ да би је осветио и очистио – да би нас привео Себи прослављене Његовом славом, као оне који су без греха, порока и нечистоте; да бисмо били свети и непорочни пред Њим. Зато и мужеви треба да воле своје жене као сопствено тело: онај који воли своју жену, воли себе.

Нема ничег чудног у томе да волиш и поштујеш, а не да гушиш своју жену, јер је твоја жена – ти сам. Да ли волиш своје тело, бринеш се за њега, пружаш му одмор и негујеш га? Исто тако, каже апостол Павле, треба да волиш и браниш своју жену, да се бринеш за њу и да јој служиш, јер она није нешто туђе, већ твоје сопствено тело, ти сам.

У супружничком животу се муж и жена духовно срастају, и у овом јединству нема и не може бити никакве поделе. Не може се душа одвојити од тела. Исто тако и супружници, као душа и тело, треба да буду тако повезани да их ништа не дели.

Кад Црква каже да жена у свему треба да слуша мужа и да је муж глава жене, овде се не ради о томе да је жена мужевљева робиња која нема разум и вољу, већ напротив, о сагласности брачних другова. Јер човек у послушању стиче своју највећу слободу. Потчинивши се другом добровољно и свесно, постаћеш свесилан и заиста слободан. Послушање је велика ствар! Онај ко се сам потчини због љубави према Богу, схватиће шта је живот, шта је слобода, шта је радост!

Дакле, двоје се уједињују и уче овој великој тајни: жена да подржава свог мужа, а муж – жену. Муж треба да схвати да ће код куће, у жениној близини, наћи мир. То му је неопходно по природи. А жена треба да научи да буде радост и утеха свог мужа.

Жена треба да осећа да је глава, односно муж, танкоћутан и пажљив према њој, да се брине за њу, да је поштује и цени. Као што се мозак брине за тело, тако муж треба да се стара да његова жена не буде сама.

Све то се не уклапа у обичне људске представе, јер има другу димензију: Христа и Цркве. Кад се у темељу брачних односа налазе Христос и Црква, ови односи се продубљују и освећују, у њима се открива онострана перспектива, која сеже у вечност. Њихов циљ је да доведу мужа и жену до Христа, до сједињења с Њим.

Лимасолски митрополит Атанасије
изв:православље рс
Објављено је по: Афанасий Лимасольский, митрополит. Открытое сердце Церкви / Пер. с новогреч. А. Волгиной, А. Саминской. М.: Изд-во Сретенского монастыря, 2014. С. 180–186.
20 / 05 / 2016

 

[Данче*]

Православна жена у савременом свету

Није добро човеку да буде сам:
Створићу му помоћника
сличном њему. Пост.2,18
 
Бог је несебично обдарио првог човека даровима Своје благодати. Али Адаму је ипак нешто недостајало. Шта? Он ни сам није знао, већ је само претпостављао, да му управо недостаје помоћник сличан њему. Без овога помоћника није било потпуно блаженство раја. Обдарен способношћу да мисли, говори и воли, он својом мишљу тражи друго мислеће биће, реч његова тужно звучи у ваздуху и само мртви ехо служи му као одговор. Цело његово биће жуди за другим, сличним њему, али таквог бића нема, не налази се за Адама помоћник сличан њему. Створења видљивог света, који га окружује, много су ниже од њега, она не могу да буду помоћници слични њему. Биће које је Више, невидљиво, и које му је даровало живот – неизмерно је више од њега.

Тада свеблаги Бог, који је створио човека за блаженство, задовољава његову потребу и ствара жену. Ево тог бића које је тражио Адам, његовог другог ја, али истовремено и различитог од њега.

Жена-друг својим живим учешћем у његовом блаженству, била је дужна да својом љубављу учини ово блаженство потпуним, јер је њено призвање – љубав. Овом призвању и одговара оно место, које је жени наменио Сам Бог. Жена није ниже од мушкарца, она је помоћница, слична њемy, јер само у условима једнакости она може да укаже помоћ, која је њему потребна. Али ово место је другостепено, зависно: жена је створена после мужа, саздана за мужа, узета од њега, „кост, од кости његове, тело од тела његовог“ (Постање 2,21).

Грехопад је до основе изопачио однос мушкарца и жене. Ђаво је завео жену и потом је употребио као оруђе да се заведе муж. Ђаво је знао, да му је најсигурније да делује на жену, јер је она слабија од мужа, и лакше ће му бити да је наговори. Свој нежни, дубоки утицај на мужа, жена је искористила, да би и њега завела у обману, и на тај начин му је платила за живот који је од њега добила.

Због таквог заборављања љубави Бог је кажњава суровим болестима, због заборава да је зависна, Он понижава њен положај, потчињава је мужу.“ И воља ће твоја стајати под влашћу мужа твојега“ (Постање 3,16)

Од тог времена у породици је почела борба. Уместо тога да трпељиво носи бреме брига и послова, наложено на њега према суду праведног небесног суда, муж се стара да се ослободи од овога бремена. Сваљујући све ове бриге и послове на жену, муж, авај, оставља себи само једно право: да наређује и влада. Жена као последица овога, у почетку постаје од другарице -радница, а затим роб. Она се труди не само да се ослободи од ропства, него и да задобије власт над мужем, а немајући снаге за то прибегава лукавству и пакостима. Почела је борба деспота с робом.

Али милосрдни Бог је одмах по грехопаду понудио средство, које може да обнови изгубљену равнотежу међу половима: од Дјеве се мора родити обећани Помиритељ, који је уништио дела ђавола (1. Јн. 3,8). „Семе женино мора да порази главу змије“ (Постање 3,15).

И ево га назначени час је дошао. Пресвета Дјева, по снази љубави и смирења, примила је у Себе Бога и оваплотила Га. Жена је вратила мужу оно што је од њега одузела; вратила је неизмерно више него што је он изгубио преко ње, а тиме је ослободила себе од ропства. Притом Богоматер није ослободила жену од ропства устајањем против мужа, већ напротив – смирењем. И после Свога великог дела Она остаје у Свом скромном положају. Узнесена више Херувима и Серафима, Она се скрива иза Сина Свога за време Његовог земног живота, не види се ни испред ученика Његових, иако је они дубоко поштују. Није ли то идеал жене – хришћанке?

На љубав и скроман положај указује жени и хришћански брак: жена је призвана да воли мужа, као што Црква воли Христа (ван љубави нема друге везе између Христа и Цркве), и према снази ове љубави подчињава се мужу, као Црква Христу, јер је царство благодати царство љубави, а не ропског страха.

Против неправилних односа између мужа и жене, који су се образовали под влашћу греха, упућују своје речи апостоли. Да би уништио деспотизам мужа, апостол Павле му прописује љубав према жени: „Мужеви волите своје жене“. Да би уништио код жене стремљење ка превласти над мужем, он јој исказује на основу чега је она дужна да се потчињава мужу: „Али хоћу да знате да је свакоме мужу глава Христос; а муж је глава жени, а Бог је глава Христу… Мушкарац је обличје и слава Божија; а жена је слава мужевљева; јер није муж од жене, него жена од мужа; и муж није саздан жене ради, него жена мужа ради“ (1.Кор. 11; 3, 1-9).

Да би уништио сво лукавство кокетства, кроз које се изражава стремљење жене ка превласти, апостол изражава жељу да „жене у пристојном одјелу са стидом и поштењем да украшавају себе, не плетеницама, ни златом, или бисером, или хаљинама скупоцјеним“. Да овом поуком жели да прекине стремљење ка превласти, види се и из следећих речи: „Жени не допуштам да учи нити да влада мужем“ (1. Тим . 2, 9-12).

Ово није поробљавање жене: њен скромни положај служи само као средство. Апостол говори да жена мора да послужи спасењу мужа, извршавајући у исто време и своје сопствено спасење, рађањем деце.

На тај начин, жена-другарица, дата мужу, дужна је да се из побуда љубави труди за његово добро, трудећи се тако првенствено за вечно добро.

Из књиге прот. Димитрија Соколова
„Улога жене према учењу Речи Божије“

[Снежана]

ИДЕАЛНА ЖЕНА

"Прича каже како је један мушкарац питао Бога због чега нема жену с којом би поделио живот. Бог му је одговорио да је нема јер је није тражио. Потом је мушкарац замолио Бога да му пошаље жену какву жели. Описао је да жели да му супруга буде драга, нежна, пуна разумевања и опроста, смирена, разумна, топла, интелигентна, способна, лепа, богата духом, да има добар смисао за хумор, да је способна, страствена, верна, одана и искрена. Уз то је додао и физичке карактеристике о којима је сањао и Богу је у потпуности осликао лик жене с којом жели поделити живот.
Како је време пролазило, мушкарац је на листу својих захтева додавао карактеристике жени с којом жели провести живот. Једне ноћи, у својим је молитвама чуо глас Бога који је говорио његовом срцу: "Верни слуго мој, не могу ти дати што желиш". Мушкарац је упитао зашто, а Бог му одговори:" Зато што сам Бог и зато што сам праведан. Бог је истина и све што Ја чиним је истинито и исправно". Мушкарац је стао у чуду и замолио Бога да му објасни јер је збуњен том изјавом и жели знати због чега не може добити оно што жели.
Бог одговори: "Објаснићу ти. Пожели оно што ти је у срцу, што ти је познато и део тебе, веруј да је таква особа уз тебе, заиста веруј и биће ти дано. Не би било исправно и поштено од мене да испуним твоје молбе зато што ти не могу дати нешто што ти сам немаш. Не би било исправно дати ти неког препуног љубави према теби кад је твоје срце још увек камено; не могу ти дати неког нежног и дарежљивог кад си ти понекад окрутан и шкрт; не могу ти дати неког ко зна опраштати кад у теби још увек тиња освета; могу ти дати неког осетљивог јер си ти изузетно осетљив како би та осетљивост додирнула твоју, а искра љубави која се зрцали у тој особи разбиће камење око твог срца и у њега унети истинску љубав. Могу ти дати особу у којој се крију све те карактеристике, као што се оне налазе и у теби, али на вама је да их заједнички развијате и будите."
Након тога Бог му је рекао:"Могу ти дати неког за кога знам да у себи поседује све квалитете које ти тражиш, али још нису испливале на површину па да их заједничким снагама пронађете једно у другом. Од тебе тражим само да отвориш очи и одшкринеш врата свог срца. Испрва ћеш се борити против те особе, бежати од ње, но привлачиће те на необјашњив начин и стално ћеш јој се враћати. Губићеш време узалудно тражећи особу која већ има развијене све набројене квалитете, но убрзо ћеш увидети да сам ти већ послао особу која је теби намењена. Она можда неће имати изражене све тражене квалитете и физички изглед, али дубоко у себи знаћеш да је то она. Твоја супруга биће кост твојих костију и месо твога меса и видећеш себе у њој као и она себе у теби и бићете поново једно. Веза и брак је као школа. То је дугогодишње учење и улагање, и за то време ти и твоја сапутница прилагођавате се једно другом не само да би задовољили једно друго већ да би постали бољи људи који знају вредност тимског рада. Јер љубав је тимски рад. И зато ти нећу дати савршену партнерку јер ни ти ниси савршен. Даћу ти сапутницу с којом заједно можеш расти и развијати се у бољу особу ."

https://www.facebook.com/alfaomegaklub/posts/569507023228715:0

 

 

[Anika]

Много су људи оптерећени браком по сваку цену. Као да то мора и никако другачије. Нисмо сви за брак. Ја сам заправо цео живот бежала од истог и увек сам говорила да се нећу никад удати. Чини ми се били би то прави окови за мене која толико желим слободу...

 

[АлександраВ]

On 21.7.2016. at 11:49, Anika рече

Чини ми се били би то прави окови за мене која толико желим слободу...

Свакако треба човек сам са собом да рашчисти, поштеније је да не улазиш у брак него да браком крпиш статус у складу са очекивањима других. Различити смо. Не треба лупати људима минусе на основу својих доживљаја и убеђења. Свако има своје разлоге које не морамо да знамо али бисмо требали да поштујемо сваку особу, без обзира што је по неким нашим критеријумима "неостварена" или живи "крњим" животом. Ми то не знамо. Али волимо да прокоментаришемо, не зато што нас је суштински брига, него зато што на тај начин некако (гордо) себе величамо. Ми смо исправни, ето, у браку, толико година, са децом, итд. А то је заправо тотална глупост. Свако има своју личну мерну величину.

Ја сам мислила да ћу у браку изгубити слободу, међутим сада знам да сам на слободу гледала потпуно клиначки, незрело. У браку сам остварила пуну, дубоку слободу. Не зато што ми је даје брак као институција нити мој муж, него због тога што се волимо. Када бих се не дај Боже развела била бих као бачена у тамницу.

[Лапис Лазули]

1 minute ago, АлександраВ рече

У браку сам остварила пуну, дубоку слободу.

divno.

[Anika]

1 hour ago, АлександраВ рече

Свакако треба човек сам са собом да рашчисти, поштеније је да не улазиш у брак него да браком крпиш статус у складу са очекивањима других. Различити смо. Не треба лупати људима минусе на основу својих доживљаја и убеђења. Свако има своје разлоге које не морамо да знамо али бисмо требали да поштујемо сваку особу, без обзира што је по неким нашим критеријумима "неостварена" или живи "крњим" животом. Ми то не знамо. Али волимо да прокоментаришемо, не зато што нас је суштински брига, него зато што на тај начин некако (гордо) себе величамо. Ми смо исправни, ето, у браку, толико година, са децом, итд. А то је заправо тотална глупост. Свако има своју личну мерну величину.

Ја сам мислила да ћу у браку изгубити слободу, међутим сада знам да сам на слободу гледала потпуно клиначки, незрело. У браку сам остварила пуну, дубоку слободу. Не зато што ми је даје брак као институција нити мој муж, него због тога што се волимо. Када бих се не дај Боже развела била бих као бачена у тамницу.

Не мислим да живот без брака мора бити "крњ" или да је особа која живи безбрачним животом "неостварена". Чак не мислим ни да је такво размишљање незрело и клиначки, зашто би било? Колико има људи који су незрело ушли у брак, због притиска околине и сопственог незадовољства и осећаја неостварености, па су се брже боље залетели и одлучили на тај корак, а онда хаос, разводи, трауме... ма бежи.

[АлександраВ]

@Anika управо сам то и написала, те особе према неким општеприхваћеним критеријумима волимо да окарактеришемо као неостварене а њихов живот као крњ, иако то уопште не знамо (нити би требали да нас се тичу разлози, у контексту одобравања или неодобравања брачног статуса), али волимо то тако да представимо, више себи него другима, како бисмо себе "похвалили". Људи имају своје разлоге зашто бирају живот без брака, и ја верујем да су њима њихови разлози довољни, не морамо ми да тражимо од њих да нам то оправдавају.

Што се тиче клиначког и незрелог, написала сам да сам ја тако гледала на слободу, у неком свом времену када сам стасавала за удају То се не односи на људе који не желе да уђу у брак Мислим да си ме погрешно разумела.

[Anika]

Александрице, све је у реду. Разумела сам те. Ја само имам неке другачије погледе.

[aliluja]

this HTML class. Value is https://m.facebook.c

[LogosAgape]

Будимо реални, бежање од брака нам је у потпуности последица утицаја друштва.
Нема ту слободе или било чега што се каже као изговор....
 

[aliluja]

this HTML class. Value is https://youtu.be/tVB

[АлександраВ]

Да те не цитирам, само ћу кратко. Да ли ти мислиш да човек који воли не може бити себичан? Да ли по теби себичност и љубав не могу да коегзистирају? Да ли се себичност и љубав искључују?

Да ли особа може искрено да воли другу особу али да ипак себе воли много више, онолико више да себе ставља у први план, без обзира шта то значило за особу коју воли?

[Дијана.]

Избрисала сам твој пост који је она  коментарисала,  тако да више нема никаквог контекста. 'Поделимо лепа искуства'' - та тема је предвиђена да буде позитивна. Не да се износе било какви негативни ставови и искуства. 

[Juanito]

On 21 July 2016 at 19:50, aliluja рече

this HTML class. Value is https://youtu.be/tVB