Песнички покушаји форумаша

[Volim_Sina_Bozjeg]

tvoja ulica

Postoji li u tvom zivotu obicna dosadna ruzna ulica koja je tebi na neki tajanstven nacin lepa beskrajno zanimljiva i uzbudljiva?

Postoji li? ... ... ... Naravno da postoji..., namerno sam takva ... u pravu si beskrajno sam lepa zanimljiva i uzbudljiva...

i ako se nekad slucajno zamislis na moju obicnost namerno cu te spotaci i vratiti ti misli,

na onu tajanstvenu neznost i intimu koju delis hodajuci po meni. Jer ja imam ... beskraj tajni... jer ja sam ... tvoja ulica

Pricacu ti ih do neba glasno jer nemam straha da ce me neko cuti jer ja sam ... tvoja ulica

Samo ti mozes da vidis beskrajnu dubinu moje fasade, oblik pre oblika mojih plocnika koji se spustaju na put

koji vodi prema beskraju tajnih neznih intimnih osecanja. jer ja sam ... tvoja ulica

... tvoja ulica

by Marko

[Volim_Sina_Bozjeg]

U  vremenu, voleo sam devojku  sveta

pre ljubavi , znao sam njeno ime,

sacuvati ga bilo je nepotrebno,

jer na srce moje ono je leglo,

tiho od tuda u moje telo je selo, 

i na svaki pokret se javljalo.

Ispred mene zvezde je sejalo,

nebo podiglo je glas njen i

njenu misao razvilo u oblake,

sirila je svoje zenice u grom

i trepavicama im nalazila dom,

obrve svoje spustala je u talasima mora,

na svaki njen osmeh izlazila je zora.

Rec njena bila je vatra plavog plamena

u kojoj ne izgore kosa garava

zaljubiti se u nju pre vremena sveta

nije bio samo dar vec i Bozji blagoslov.

                                  by Marko 0442_feel

[ПЕЛАГИЈА]

РОДИ НАМ СЕ ХРИСТОС СПАС

Над пећином

звезда сија.

Роди нам се

Месија.

Роди нам се

Христос Спас,

радост веља

свију нас.

Богомати

Марија

малог Христа

повија.

Роди нам се

Христос Спас,

радост веља

свију нас.

                         

И пастири

чуше глас,

да се роди

Христос Спас.

Роди нам се

Христос Спас,

радост веља

свију нас.

И мудраци

дођоше,

Њему се

поклонише.

Роди нам се

Христос Спас,

радост веља

свију нас.

Појте Њему

на сав глас,

нек се слави

Христос Спас.

Роди нам се

Христос Спас,

радост веља

свију нас.

ИВана ПРлина Никодијевић

[Belobrđanin]

Za one koji još nisu uneli badnjak.

Ide badnjak, nosi sreću,

nosi zdravlja punu vreću,

ide badnjak pevajući,

nosi mira ovoj kući.

[Mиљан Танић]

Пустиња у гласу вапијућег
зрна песка у очима
жедним
ум мој ипостас смрти
исходи
постеља ми
загнојена грехом
на који од крстова ових
постављених ми
дуж пута
да се разапнем,
Господе?
Ниједнога достојан нисам.
Растргни ми тело
и уд по уд
на њих нека разапну
знамење нек буду
барем неком
јер грех мој пред
Тобом
смрди
ни за гроба
тело ово није
земља ме се гнуша
препоганог
кости моје
испљунуће
с праском
и небиће пред тобом је веће
но ја бедно псето одрпано.

[Ратко :(]

Види зец

Види срце

Види ноћ

Види зима

Види смелост

Види осмех

Види реч

Види зуб

Види одгриз.

[Ратко :(]

У овај недељни дан

завршавам незапочет сан

у овај обичан дан

умећем неуметљиви сан

на овај дречави длан

смештам несместиви сан

на овај ледени кров

кроз овај дебели зид

у овај пијани стан.

Оријентални теписи

Згужвано стакло

Намрштени венецијанери

Промукла хармоника врата

и ако је недељни дан

ипак усисавам стан.

[Ратко :(]

Као нинџа - премећем се

у овом углу,

двоуглу, Милевином.

Као испарење - нестајем

у овом предвечерју,

навечерју, лавовом.

И ко ту кога испија на сламчицу -

запитам се

понекад,

само понекад.

[Ратко :(]

Што си, бре, толико

нервозна?

Нисам ти жврљао по зеницама

да би ти побрљавиле очи

већ да видиш лептириће

куда год да погледаш.

Када ћеш ући у кућу

а да не исфлекаш зидове

нервозом.

Де види,

изгледа да ти се опоравила она

мушкатла,

пријатељу мој,

крвави и

слатки.

[Анастас]

Хтио сам ти опет рећи

Оно што сам рекао већ много пута

Хтио сам рећи неизрециво

Знам,не сумњаш у моје ријечи

Које се губе у времену а одјекују у вјечности

У коју неко сумња

А ја не желим тамо без тебе. 1340_womens

[Ратко :(]

''Ko me zove u snove svoje ?''

Ко?

Ко покреће таласе у чаши пуној

пене?

У снове своје позваћу посматраче и

пресретаче.

Нека они цене, нека они обуздавају

навијаче.

Овде је сумрак,

овде је тихо,

и још једну чашу попио

бих,

и хоћу,

само да довршим

стих.

                                                      Dedicated to Сава Савановић 

[Ратко :(]

Сећаш се када сам без твог знања

поклонио перјану јакну оном

дечаку?

Сећаш се да смо одрастали више умишљени него

замишљени?

А сећаш ли се како је твој ујак,

тек онако,

наједном,

замахнуо својом шанерском руком

и

измалао гуску на тераси?

Од толиких сећања

заболеће глава.

Боље да спавамо.

[Ратко :(]

Анастас, певајмо у глас!

Шта нас габри што нико не чита

нас.

[Анастас]

Ја и Ратко пјевамо баш кратко,плати друже да пјевамо дуже!!!

Ој хааа 0110_hahaha 

[Анастасија]

Слушам кораке,путем си отишао,

којим никад кренуо  ниси,

и крај пута,ножем ошишао,

косу боје меда,

са укусом леда,

на уснама...

Видим,срце ти за груди запело,

откуцаји неми у небо се чују,

понос ти ноге,као струне саплео,

хладноћом и кишом,сенке те трују.

Боја твојих слова на папиру,

као крв се разлива по столу,

отпаци костију у твом тањиру,

рађају живот у размазаном болу.

Тек си једну олују стишао,

играјући покер у плавом огледалу,

и у тој игри,ножем ошишао,

косу боје меда,

са укусом леда,

на уснама...