Песнички покушаји форумаша

[Resistance is futile]

Hvala Goku, ne radi mi tastatura kako treba pa sam bas molio Zeljku da mi ovo ispravi, ali eto ti bi brzi, hvala i na aminu

[Јелина]

Višak

Imali smo kovčeg viška

Što nas je opominjao

Na dimenziju pojavnog

A bili smo daleko

Beo i sjajan, italijanski

Po sunčanom danu

Svečane dečije ljubavi

Grlili smo se s malo suza

A puno, prepuno, znanja

Bez pitanja i odgovora

Duž koraka svačijih pobeda bola

Svaka je granica bila smetnja

Višak zemlje, višak neba,

Višak vremena, višak očiju,

Višak svih osećaja

Dok Bog nam je nicao licima mirnim.

[Дуња]

@@Јелина, 

 

Одлична, Јело! 

[Снежана]

Данас је Светски дан поезије. Драги Песници и песници, срећан вам Дан, а богами и Ноћ.

[Лазар Нешић]

Rekvijem za M.

 

ima krevet u kome M. spava

ima soba gde Lj. plače

ima ruka kojom D. odmahuje

ima teresa puna krikova

 

živeo si svoj stoicizam

budi neprimetan

među unucima gledao

slike propalog nasleđa.

 

ima brdo i tvoja kuća

ima stola praznog

ima prokislih zidova

ima groba u ledinama

 

daleki su bogovi stari i novi

ne mare oni za weltschmerz

dert i karasevdah tvoj

za kipteću južnu krv

 

ima glas koji zavija

ima melodija koja boli

ima pustinje koja ječi

ima tišine koja znači

 

već  se sručujemo sleđeni

od nečega ne znam čega

između dve noći lomača

zapaljena da odagna ti misao

 

ima crkva u kojoj se huli

ima krčma u kojoj se blagosilja

ima trulež koja sisa grudi

ima žene koja guta suze

 

srce da podnese neizvesnost

kojim rečima da pronađeš

u sumraku svog roda

u blještavoj tami skrivenih bogova?

 

BG 11.3.2015.

[javor]

Охолости охолости

 

боље да се смирим

 

...

 

Гле, врба се већ пресвукла

 

она верује пролећу

 

а, ја ... ја, ја

 

бежи од мене гордости нисам твој

 

бриго моја узалуд куцаш на врата од моје утробе

 

нисам више ту

 

 

Нисам докон да сумњам

 

боље да се смирим

 

не желим Циљ свој да промашим

 

јер би то било заувек

[javor]

...

 

Нико неће да говори мојим језиком

 

понекад имам осећај да сам изгубљен међу својима

 

 

мало мало па

 

потапа ме бескрајна чежња за завичајем

 

имао па немао

 

 

Синоћ гледам енклаву

 

неки плачу и као да их је стид

 

 

Не дотиче ме се 

 

иако сам отишао ја сам још тамо

 

а тамо нема плакања

[javor]

Хоћеш ли ми Господе једном казати мој судњи дан

 

да ја маловерни погледам у утробу своју

 

видиш да нисам вичан сузама нечистоту прати

 

јесте падам и устајем ал некако лењо и као да сам увређен

 

занео сам се па ропћем ли ропћем

 

пуна ми уста осуде и подсмеха

 

браним се именом твојим ал заборављам да се захвалим

 

појем ти али се узносим

 

китим се јутарњим правилом као одликовањем

 

као пропусницом као да те могу преварити

 

као да ти не знаш сваки покрет срца мога

 

а ти

 

ти Господе још увек ме бројиш

 

а докле ћеш

 

 

 

А кад дође тај мој судњи дан плакаћу горко

 

а ти ћеш ме Господе утешити

[javor]

Гледам кроз прозор дал' је почела киша

 

смркло ми се

 

...

 

она врба коју помињем ми својим танким бледозеленим прстима

 

милује лице

 

...

 

ћути јаворе

 

биће сутра

[javor]

Тужан сам

 

само сам једном волео

 

...

 

Као што се правиш да ме не познајеш и

 

покушаваш да се обрадујеш моме паду

 

тако и ја душо моја

 

покушавам да видим на оба ока

 

 

Гледам а не препознајем те

[Bashful Anna]

~ Neizvesnost putovanja mehurom ~

Ne znam kako, ni od kada,
Ni zašto, ni zbog čega,
Ali u mehuru sam sapunice sada,
Vetrovi me nose, slobodno, bez stega.

Kad sve se utiša i vetar se smiri,
Mehur i ja u njemu, skloniji smo padu,
Iščekujemo da se sve raspiri,
Pod nečijim užurbanim korakom,
U nekom nepoznatom gradu.

Iznenada, vetar nas uznosi na ljute visine,
I sve postaje beznačajno, sitno,
Posmatrano s ove nebeske čistine,
Nastavljamo, to je sada jedino bitno.

Među oblacima smo, ne vidi se jasno,
Pa ipak, znamo da na pravom smo putu,
Dok sunce doziva nas glasno,
Ne obaziremo se, nastavljamo prećutno dogovorenu rutu,
Mehur i ja u njemu.

Još ne znamo kada, niti gde ćemo stići,
Ako sunce se ne naljuti, a vetrovi posluže,
Kao do sada,
Čudesnim mestima možda ćemo prići,
Najkasnije do večnosti, ne duže,
Ako ne, kao i uvek, ostaje nada.

[javor]

Где сам ово ја Господе

 

 

јао мени

 

па ја сам пао

 

 

ево ме у загрљају гордости која ме дави

 

не пушта никако

 

све као грли и милује а не пушта

 

ево ме потопљеног у сујету и злобу

 

и несећање на грехове своје

 

све друго знам и празнословим по цео дан

 

а грехове своје не бројим

 

 

ево ме обешеног за руг и срамоту

 

поломљен устрашен блед

 

померен ми гркљан језик ишчупан

 

срце ми више није ту не могу да га нађем

 

 

 

само ми утроба недирнута

 

 

 

немам никаквих заслуга ја несмирени

 

 

 

једино знам да ћеш ме избавити

 

 

 

 

[javor]

...

 

Лажу да сам ту

 

душо моја

 

 

нема ме нема ме нема

 

не могу да се пронађем у овоме што живот зову

 

 

сакупљам болове страхове тескобе издаје очаје промашаје изгубљене наде

 

у дубоке воде самозаборава

 

 

кажу да сам несмирен да летим

 

да сам занет

 

 

а нисам

 

нисам нисам довољно

 

нисам онолико колико ми треба

[Н И Н Е]

Васкршњи хаику

 

Јутро је ведро.

Чује се цвркут птице.

Христос Воскресе.

[javor]

Васкрсли дане

 

ево купам се у твојој радости

 

загрцнух се залогајем Сунца

 

прихватих руку Истине

 

и кренух без страха на Пут

 

у Живот