Песнички покушаји форумаша

[Arsenija]

Ko razume-znati neće

 

Napisah jednu pesmu

ali nestade iznenada

nestade bez traga i glasa

u trenutku nekom

sada davnom i dalekom

želim da je nadjem

želim da mi se vrati

moja lepa pesma

Ne,ja ne znam da pišem pesme.

Ali ona...

Ona je bila...moja pesma,moja misao o sreći

Ako je neko vidi ,recite joj da mi se vrati.

Ja je čekam.

Moju pesmu.

[Jovana0910]

f

[Караконџула]

Jelena, ti si stvorena za svete stvari (akrostih)

Još jedno
evociranje uspomena i ti
lagano počinješ opsjedati moje misli,
empatija vlada mnome,
naše vrijeme je odavno mrtvo
a ja i dalje vjerujem samo u tebe.

Ti, kupaš se, sasvim slobodna, u rijekama
i morima dubokim, mojega sjećanja.

Slika sa platna u mojoj glavi
izgleda predivno, ali je iluzija najobičnija.

Shvatam da te svijet sav oteo od mene,
tražim te samo u snovima i ljubim te tamo,
vjerujem da se može živjeti tako.
Odavno sam naviknut na neuspjehe
razne sam kljunove nahranio svojim mozgom
eh, vrijeme se ne može vratiti
nikada, to znam
ali i dalje pokušavam.

Zatvaram prozore realnosti,
a tu tminu unutra koristim da sanjam o nama.

Stvorim te preko puta sebe,
volim te, do duboko u noć
eho tvoj odzvanja u praznini moje glave
tražeći izlaz napolje,
eh, na svakom putu barikada.

Smirujem samog sebe,
tvoje lice nestaje u dimu cigarete
vrištim tvoje ime, al' uzalud,
a u glavi slika nas dvoje u zagrljaju i
riječi moje upućene tebi - "Ti si stvorena za svete stvari!"
i AMIN.

[SlobodanB]

Дивни сте, и стихови су вам сјајни, ех да сам вас раније срео можда би се и усудио писати на нашем језику, овако у бојазни од осуде и одбацивања ја писао на енглеском.

поделићу их са вама , немојте замерити што није на Србском. 

 

This is a little poem for you

And it's not just copy, paste

only small part of truth

but certainly is not, The time that I wasted

 

With each single letter

happiness getting bigger and bigger

and there is nothing more that matter

just one little kiss from you

 

Now I can talk about perfection

about sky, where my heart floats

maybe this is just an impression 

but every single moment 

I love you more and more!

[Караконџула]

Не мари што је на енглеском, уосталом твоје богатство је у томе што се можеш изразити кроз поезију на више језика. И ја такође имам неколицину пјесама на горе поменутом језику, али су моји фаворити углавном оне које сам написао на матерњем.

[Zero]

Neću više da bežim,

hoću boljem da težim,

 

ruke moje da se lome,

duša da za druge gori:

"Pozdravljam te, slatki dome!"

Tako bi i herc da zbori.

 

Da se zajedno uz proplanak

penjemo u dveri večne...

Lepše nego ma koj' sanak,

da gonimo oblake mlečne.

 

Da se držimo za svoje ruke,

jedno drugo ne ispuštamo

i smejemo na prošle muke,

dečje nestašluke izmišljamo.

 

Kao deca mi bi bili,

nikad loše tvorili,

plivali bi, skakali,

grlili i mahali.

 

Iskreni bi, čisti bili,

o svem' drugom govorili.

Puni snage, uvek čili,

Boga, ljude zavoleli

u večnosti!

[Jovana0910]

f

[Јелина]

Све што има укус крви

 

освртањем само, овлаш

 

иза дугих напора, вири

 

 

залупим поглед

 

и наставим благост.

[snebivljivi maslacak]

јој баш ме срамота да овдје пишем, немојте да се смијете

 

 

срце моје

 

срце нежно

 

стишај своје

 

откуцаје

 

умири се

 

одржи се

 

буди као

 

цвет

 

у лето

 

као море

 

као сунце

 

ко природа

 

смерно само

[Караконџула]

Sva ta prošla ljeta

Koliko li je samo
ljeta ostalo za nama ?!
Svih tih ljeta,
uludo potrošenih,
nikada iskorišćenih
do kraja.
Protraćili smo ih,
protrčavši kroz njih,
nije nas bilo briga.
Ponosno smo
nosom parali oblake,
tjerajući sunce
da nas obaspe
svojih zracima,
makar na silu.
Smijali smo se
i plakali, ponekad
i dobijali
i davali
i gubili
i ljubili,
ne mareći
za sve te
godine,
za sva ta ljeta
s mišlju da
se takvo šta
podrazumijeva.

A danas
nerijetko,
se okrećem
sa žalom
u očima
da pogledam
u njih,
vjerujem da
i vi činite to.
Samo ljeta ta
pamte sve
i sada ona
prstom upiru
u mene,
smijući se
podrugljivo.
Nisam obraćao
pažnju na njih
sada ona,
neće da znaju,
neće da znaju
za mene.

Ponekad
im se približim
tako blizu,
naivno im
poput
sasvim mladog
djeteta
potrčim u zagrljaj,
a ona -
dočekaju me
šamarom.
Prokleta da si,
prošlosti,
sa svim svojim
divnim i zlatnim
ljetima,
oivičenim biserima
djetinjstva,
jer samo
mi vi
znate
redovno
natjerati
suze u oči! 

[Иван Дабижљевић]

Радост обећана

Радујте се људи, радујте

Христом своје снове оснујте

Нек у вама увек свеће горе

све до Судњег Дана, вечне зоре.

Јер ког Христос тад у свом сјају нађе

томе осмех с лица никад више не зађе

и сам ће сјајем великим засјати

и са свецима вечно ликовати

Радости на небу краја нема

божија је милост сврх спасења

Благо сваком ко то схвати

јер га божја милост већ на овом свету прати.

[Иван Дабижљевић]

Почетак сваког дана

лакши је много

кад знаш да ниси сама

да са тобом је Бого

 

Има зато лепо да му се насмешиш

и његовим благословом нежно да се тешиш

веселог лика на рад свој да кренеш

и захвалиш се за све пре но у кревет легнеш.

[Иван Дабижљевић]

Уметник уметнике познаје

јер Он им ум и снагу за стварање даје

сва дела добрих уметника Уметником су надахнута

а њихове су поруке благе и допиру свуда

 

Нема места ког Уметник не познаје

сваки да зна ко Му част не одаје

славу и хвалу он заслужује

јер Он је тај што све створено скује

 

Гле и дан данас он са нама ходи

као некада по суву и по води

и у сваком од нас уметника гаји

желећи да сваког својом славом прослави

 

Уметник Христос вазда је био

и као мали и кад порастао је био

благо оном ко сва дела његова као чудо схвата

јер њему Господ Исус с анђелима свраћа.

[Јелина]

*******

 

добројутро,

изволите у блендер

измешаће вас са осталима

трудите се

 

- останите своји

 

 

********

 

добардан,

дајте неки део себе

и сталожено гледајте

како се меље

 

контролу сте ваљда извежбали

 

 

********

 

добропоподне,

хоћете да изађете

зашто, па не боли много

добро - мало више

 

ал` отплачите вечерас

 

 

********

 

добарсутон,

осетите смираје

и мирисне сенке

обрисе њихове

 

повратите се некако

 

 

********

 

добровече,

знате пут за напоље?

зашто не изађете онда

из предубоког сопства

 

мало свежине вратиће Вам дах

 

 

*******

 

лакуноћ

сунце ће сутра

па изађите, попните се на врх

баците поглед на

 

пут превазилажења себе

 

 

*******

[Zero]

Sedim pod nebom,
vetrić mi svira,
travka jedna drugu dira,
i sve je malo i radosno.

Mali su ljudi, mravi i cveće,
mala je pesma što se viori.
Male su zgrade, a malo veće
drveće što šapatom tajno zbori.

Da, mali smo, čudiš se, a meni je drago,

jer može i srce malo da primi u sebe
svakog i sve što mu je drago,
Boga, ljude, čak mene i tebe.

"Zar Gospod, silan, veliki nije?"
pitaš, "zar prkosiš Njegovoj visini?"
To stoji, al u malima najviše se krije,
veličina je Božija u Njegovoj nizini.

Sedim i pojem nebu
dok zorica rudi,
nadam se večnom Hlebu
dok novi se dan budi.