Jump to content

Песнички покушаји форумаша

Оцени ову тему


Препоручена порука

Razbijene iluzije

 

Birtija je puna žamora nebitnih lica.

Mnogo je već godina kako sjedimo na istom mjestu,

i s pijanim ponosom se hvalimo nečim što je od života ostala samo skica.

Sve je već u nepovrat prošlo i naši životi su u statičnom patu.

Tješimo se pričama o tome dok smo još bili živi,

sladeći se pogledima onih koji to nikad nisu ni bili.

Pošto prošlost bez tebe i ne postoji,

ja im rekoh kako jednom, nekad, nekoga voli.

Zamislih se u umu spaljenom pićem,

da im ravnodušno pokažem sliku nekog koga sam volio svim bićem.

Kroz priču o tebi, ne osjetih kad ni kako,

al onaj anđeo il vrag me ponovo sa strijelom tako.

Tek toliko da likuje što slijep ponovo vidi,

i sad sve što želim u tom opjevanom životu je da te još samo jednom vidim.

Svi tvoji osmjesi, čak ti čujem i glas,

u nepovratu, u adu živih, ja pijan zamislih nas.

Ako je razuma ikada i bilo ovo mu je poslednji dan,

jer meni se iz ovog ludila ne trijezni, iako, iako... mala, ja znam da je san.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Мењам ову тишину

за пар твојих речију,

речи, које недостају.

И у тој тишини тражим,

дозивам оно што 

је далеко и недостижно.

Лутајући сећања наилазе

на звуке шаптања и осмеха.

Где су оне сада и куда

нестале у овој тишини,

коме припадају и ко слуша

шапат твојих речију?!

Слушај, гледај, ћути ако желиш живети у миру!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Нисам видио ову тему прије, баш се обрадовах. Прочитао само неколико посљедњих (треба ми мало времена да стигнем свих 33 стране), али сам се одушевио талентом форумаша (теме дефинитивно не треба да се зове покушаји): Ево и мој скромни допринос, некада раније објављено на сербиан форуму, а написано још давније.

Od najveće pustinje, carstva vječne suše,
jedino je veća pustoš moje duše.

Suha, žedna zemlja željno kišu čeka,
spasonosnu vodu prije kraja vijeka.

Da okusim život u budućem vijeku,
kroz pustinju moju nek' rijeke poteku.

Χριστός ανέστη εκ νεκρών, θανάτω θάνατον πατήσας, και τοις εν τοις μνήμασι ζωήν χαρισάμενο

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Нисам видио ову тему прије, баш се обрадовах. Прочитао само неколико посљедњих (треба ми мало времена да стигнем свих 33 стране), али сам се одушевио талентом форумаша (теме дефинитивно не треба да се зове покушаји): Ево и мој скромни допринос, некада раније објављено на сербиан форуму, а написано још давније.

Od najveće pustinje, carstva vječne suše,

jedino je veća pustoš moje duše.

Suha, žedna zemlja željno kišu čeka,

spasonosnu vodu prije kraja vijeka.

Da okusim život u budućem vijeku,

kroz pustinju moju nek' rijeke poteku.

I tećiće, bato, sam' Ga ti potraži,

Onog najživljeg, što životom krepi.

Osmeh mu daj, od tvog Mu nema draži,

svi su Njemu ljudi k'o dečica lepi.

I moju jedinicu sunce jako prži,

i kad-kad se čini da u me mesta nema...

Ali, istina je da svako srce drži

bar krajičak Onoga Ko za nas nebo sprema.

"Gledajući ljude sažali mu se, jer bejahu smeteni i rasejani kao ovce bez pastira."
(Mat. 9, 36)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Велико хвала, Zero, баш ме одушеви овим пјесничким одговором. :aplauz:
(Сјетих се давног Музичког тобогана и поздрављања у стиховима између Миње Суботе и Јоце Адамова  :)  )

Елем, пошто се некоме свидјело моје писање, то ме охрабри да поставим још једну, исто тако поодавно написану:

Pišem, misli se prostiru,
al' zalud je pisanje moje.
Olovka po bijelom papiru
ne ostavlja tragove boje!

Papir, kao i duša prazan
i poslije pisanja bijel je list.
Padam u duboki, prljavi kazan,
a htio bih (p)ostati čist!

Ruka olovku drži,
praznina ostaje nova,
ona razara, prži.
Želim da ugledam slova!

Χριστός ανέστη εκ νεκρών, θανάτω θάνατον πατήσας, και τοις εν τοις μνήμασι ζωήν χαρισάμενο

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Велико хвала, Zero, баш ме одушеви овим пјесничким одговором. :aplauz:

(Сјетих се давног Музичког тобогана и поздрављања у стиховима између Миње Суботе и Јоце Адамова  :)  )

Елем, пошто се некоме свидјело моје писање, то ме охрабри да поставим још једну, исто тако поодавно написану:

Pišem, misli se prostiru,

al' zalud je pisanje moje.

Olovka po bijelom papiru

ne ostavlja tragove boje!

Papir, kao i duša prazan

i poslije pisanja bijel je list.

Padam u duboki, prljavi kazan,

a htio bih (p)ostati čist!

Ruka olovku drži,

praznina ostaje nova,

ona razara, prži.

Želim da ugledam slova!

Отвори душу своју 

и пусти у њу Христа

љубав, вера и нада 

у теби ће да заблиста.

 

Испуниће душу твоју,

ту више празнине нема,

мисли се сабиру

настаје нова поема.

 

Он те је дуго чекао,

слободу дао да луташ,

сад кад си Га нашао

немој да Га пушташ.

 

Од свих наших љубави

од Његове веће нема,

сад полако устани

и имај са собом стрпљења.

 

( Ово је прави покушај! Из срца је, што је најбитније ;)  )

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Феноменално, Сања! :aplauz: :aplauz: :aplauz:
Надам се да неће остати само на првом покушају :)

Χριστός ανέστη εκ νεκρών, θανάτω θάνατον πατήσας, και τοις εν τοις μνήμασι ζωήν χαρισάμενο

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Добих неких амина овдје, па рекох да покушам са још једном.
Ова је нешто другачија, такође написана давно...

Pajac

Dame i gospodo, molim za tišinu!
Neka u sobi zavlada tajac.
Da ispuni vašu i svoju taštinu,
večeras će da vas zabavlja pajac.

Kada se svjetla na pozornici upale
poteći će vicevi i šale,
ali malo ko će raspoznati krinku
i vidjeti suzu kad razmrlja šminku.

Fasada od lažnog veselja,
izazvaće smijeh kod prijatelja.
Al' velika nesreća u njemu čuči
jer i plač klovna kao smijeh zvuči.

Bol osmjehom skriva,srećan nikad nije,
i ne vidi nadu, tuga je u svemu,
pa kada već nema ko s' njim da se smije,
gospodo i dame, nasmijmo se njemu.

Χριστός ανέστη εκ νεκρών, θανάτω θάνατον πατήσας, και τοις εν τοις μνήμασι ζωήν χαρισάμενο

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 2 weeks later...

Може да постоји само једна жена

и само једна љубав

и само један живот

и само једна жеља...

 

Може да постоји само наше време

и само наша песма

и само наше речи

и само она и само ја...

 

Може да постоји само наша љубав

и само наш загрљај

и само наш уздах

и само наших очију сјај...

 

Ништа више нема осим ње и мене,

осим њених и мојих руку,

осим њене и моје постеље,

осим њених и мојих корака...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Laz

Cujem laz.

Slusam je

Gledam je kako me laze.

Cutim i mene je sramota.

I ja je lazem

Lazem da ne lazem

Lazem da ne znam

O ,koliko je to lazi na jednom mestu...

Odakle da pocnem

To je laz koja  radja laz

To svi zivimo u lazi

I sada meni kazi

cemu sve te lazi

Cemu ?

Kome ?

Koga ?

Mene mozes da lazes

ali ne i da slazes

Jer ja znam sta je laz

Lazem.

Lazem i ako ti kazem,

da i sada ne lazem.

Znam ja dobro

sve je meni jasno

necu o tome glasno

hocu da lazem sebe

Ne gledaj me u oci

Lazi i pusti me da lazem.

Ne mogu vise da te volim

Oprosti mi

Nece

Srce ne moze preko toga

Mogu da se molim za tebe

ne i da te volim

Ne mogu

I dalje cu lagati da nije tako

ne mogu da prestanem da te lazem.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости

Сјајна тема, има доста одличних пјесама.
Било би занимљиво кад би, да л' на овом или на неком другом мејсту, сви писали на исту (задату) тему. Да рецимо сваке седмице имамо неку тему на коју треба да напишемо пјесму. 
Ајд нека неко искуснији организује тако нешто.
Пјесници умиру пјевајући. :)
 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ево једне дјечије од мене. Измислио је док сам забављао синчића. Пјева се уз ону мелодију "иде, иде патак" (ко има дјецу знаће 0509_music  ), само што нисам имао играчку патка већ пужа, па сам је морао модификовати :)

 

Иде пужић на пут, жури, жури, жури

носи букет цвијећа својој драгој цури.

 

Кренуо је недавно, прије мјесец дана,

а већ је превалио пуних пет метара.

 

Ако се не умори од толќе брзине

стићи ће он до ње за пола године.

Кад коначно стиже, ознојених гаћа,
она се већ удала за пужа голаћа.

Χριστός ανέστη εκ νεκρών, θανάτω θάνατον πατήσας, και τοις εν τοις μνήμασι ζωήν χαρισάμενο

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Једна духовна :)

 

Господ говори чеду

Боголиком душом дарованом свима,
сијаш се кроз осмех деце невине.
Рекао си: Чедо, спасења за све има,
само буди чист, држ' се истине.

Пројављуј свету светлост што Ти дајем,
делима и речју објашњавај часно.
У мраку невере обасјај их сјајем,
победничку песму појите ми гласно.

Рекао си још да упамтим добро,
вером ходи, а не знањем својим.
Пут ка Мени осваја се борбом,
муке своје с љубављу преброди.

Уз Тебе ћу чедо бити у вечности,
као што и данас на тебе Ја мотрим.
Ослони се на Мене у невољи,
ка радости Ја ћу да те водим.

Похитај ка Мени, срцем Ме потражи,
заклон ћу Ти бити, виши од планине.
Само ако желиш Ја ћу да те снажим,
спасиће те Моје изговорено име.

Права вера, она прочишћава;
ка Мени душе ваше чисте води.
Ево Ти крст, да на васкрсење Те сећа,
греха се чедо својих ослободи.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Уморно тијело спава,

али отворене су очи.
У кревету лежим,

глуво доба ноћи.

Зној пробија чело,
низ лице се слива.
Жива рана не да

санак да се снива.

Кајем се, опрости,
Господе преблаги.
Молим те, опрости,
спаситељу драги.

Пламен мојих страсти,
молим те, угаси;
свога грешног слугу
Христе Боже спаси!

Χριστός ανέστη εκ νεκρών, θανάτω θάνατον πατήσας, και τοις εν τοις μνήμασι ζωήν χαρισάμενο

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Придружите се разговору

Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.

Guest
Имаш нешто да додаш? Одговори на ову тему

×   Pasted as rich text.   Paste as plain text instead

  Only 75 emoji are allowed.

×   Your link has been automatically embedded.   Display as a link instead

×   Your previous content has been restored.   Clear editor

×   You cannot paste images directly. Upload or insert images from URL.

×
×
  • Креирај ново...