Песнички покушаји форумаша

[Јелина]

Изувам се из улога

 

Не пленим

Намештеним

 

Босим погледима

Узвраћам

 

Не разоружано

Већ сведено у јасно

 

Ослобођено исхода

[Столе]

Љубавно-терористичка песма

 

 

Узми пушку па ме рокни,
када паднем само цокни.
Шта ти значи метак један?
Ни'е куршум тол'ко вредан.

Ако те џебана мучи
кундаком ме опаучи,
ал' молим те мушки јако
да не патим дуго тако.

 

(има и наставак ал ни'е за православни форум)

[Arsenija]

Ne nemoj nam reći

biće kraja tvojoj sreći.

Ne nemoj nam reći.

banovaće  te neko treći.

Ne nemoj nam reći

gleda neko Veći.

Ne nemoj nam reći

stiže praznik

stize

stiže

sve je bliže

bliže

bliže

časak taj

da rodi novi sjaj

novi put nam u raj.

To je kraj

i početak novi

gde počinju naši snovi.

P.s.

[Столе]

Наша "Лара" риме ствара

Душа чиста - само блиста

 

:0442_feel:

[Arsenija]

Lara piše

suze briše

Larina je duša

obolela

od šopinga ovih dana

sada želi da je sama

ali gosti stižu,stižu

praznici se samo nižu.

Trebalo je kupiti poklone svima

da se nadje,da se ima

Zato pišem sada

od silnoga mi jada.

Pišem sa ljudima nepoznatim

ko da su mi znani već

i otvaram srce svoje

koje nema sjaja

samo graja

i ta silna raja.

[Arsenija]

Zmaj.

[Столе]

Zmaj.

 

Змај??

[Ayla]

Наша "Лара" риме ствара

Душа чиста - само блиста

 

:0442_feel:

Da

[Arsenija]

Змај??

Podseća me na Jovana Jovanovića Zmaja.On je divno pisao o deci.

"Djulići".

Ayla je naša Zmajčica.

[Караконџула]

Potkovica

 

Pronađoh jutros,

na putu svom 

plastičnu potkovicu.

 

Upitah se tad, 

donosi li i ona sreću

u ovom svijetu, plastičnom !?

[Срђан Ранђеловић]

Маторо, глупо и шта ти ја знам, али 'ајде...

 

 

Најтеже

 

Најтеже ми је да не кажем ништа,
да све пустим да иде како већ мора,
да могу само да те гледам док за себе те желим
и што ником о теби не могу да причам.

Најтеже ми је да ти све прећутим,
да само спустим поглед када те сретнем,
да умирим срце да не би стало
и да се угризем за језик и на другу страну кренем.

Најтеже ми је што сам свестан свега,
да дрхтавица ме хвата кад се сетим тебе,
да знам да моја никад нећеш бити,
и ипак жељом за тобом уништавам себе.

[Јелина]

@@Срђан Ранђеловић, а баш сам се питала зашто више не стављаш своје песме

[Александар Милојков]

Витлејемска ноћ

У пећини витлејемској
Света Дјева сјајем блиста
На лицу јој осмех благи
У рукама држи Христа.

Јел` ти хладно чедо моје,
Јесил` гладан мило дете?
На ухо му тихо шапну
И приби на груди свете.

Увила Га мила Мајка
Од зиме Га сачувала
У наручју топлом њеном
Светим млеком нахранила.

Међ` пастире ангел стаде
Па повика међу њима:
На висини слава Богу
И мир Божји међ` људима!

Ангел Божји право збори
Спаситеља најављује
Уплашеним пастирима
Цара Славе показује.

Кад видеше дете мало
Пастири се примирише
У тишини и радости
До земље се поклонише.

У том ево три мудраца
За Цара се распитују
Злато, тамјан, смирну носе
Да Младенца даривају.

Што си сјајна и весела
Витлејемска ноћи дивна!
Па ти Бога ноћас кријеш
Цара Славе међ` људима!

Ликуј ноћи витлејемска
Радост носиш за све људе
Данас Господ човек поста
Да за навек човек буде.

Младенац се данас роди
Плач се дечји данас чује
Измеђ` Бога и човека 
Помирење најављује.

Радује се с нама небо
Сви ангели, наша браћа
Бог Младенац све нас данас
Домовини нашој враћа.


Витлејемска пећиница
Божјим сјајем данас блиста
Радује се васељена
Света Дјева роди Христа!

Мир Божији – Христос се роди!!!

Александар Милојков

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Никола Ђоловић]

Укус

 

 

Утопија храни утопију

опсесија опсесију

страсти се коте као црви

за подмукле осмехе лешинара

чија се крила не виде.

Све је фрагмент који се цери

илузијом самоочувања

нудећ парче радости

као целину зрака

чије се сунце од таме не запажа.

И све је недоречено

у парадоксима разбијене природе

чак и ближњи што долази

рефлексију од себе крије

да се не би нашао огољен

у очима сатканих ореолима љубави.

Ко ће све разумети

али и због чега се крити

наивним себенаметањем,

нека ломи шта ломи

нека сеје смрт своју самсару

само се још мртви

за поцепане пролазности отимају.

Али има више, има даље

не, то није бекство никуд

постоји срце унутар срца

које није дело човечије

које даје да усред укуса крви

свакодневног умирања старог

осетиш трансфузију Новог Века

у којем илузије не фрустрирају.

[Драшко]

Речи искрености отварају

Кажем и ослободим се

 

Све до тад улепшавам

Утрљавам премаз који треба

 

Треба

Треба

 

Само мени не треба

Мени треба она кора хлеба

Која нема слатко брашно

 

Загрлио сам себе

Сад могу да волим и тебе