Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани

[обученаусунце]

5 hours ago, Архимандрит Сава Јањић рече

Хришћански брак је света тајна и супружници који су њоме сједињени треба да је живе у љубави Божијој. У посланици Еф. 5. 22-33 Апостол наглашава да жене треба се покоравају мужевима као Господу и да мужеви воле своје жене као што Христос заволе Цркву. У светој тајни брака двоје постају једно тело и веома је важно да имамо у виду да телесна љубав у браку није оруђе страсти и греха, већ израз љубави двоје супружника који су сједињени у Христу. У 1. Кор 7.5 Апостол каже: "Не забрањујте се једно другоме, сем по договору привремено, да би се предали посту и молитви, па опет да се састанете, да вас сатана не искушава вашим неуздржањем." Уздржање у браку је могуће и чак похвално, али мора да буде узајамно прихваћено јер у противном може да угрози брак и наведе једног од супружника на грех. У традицији наше Цркве телесни живот није негација телесности, већ њена афирмација у Христу. 

Дивно је то када супружници кроз узајамну љубав заједнички носе крст. Смисао брака је љубав. Телесна страна љубави јесте део путање љубави али није њен смисао нити од ње зависи јер је љубав духовна суштина а тело има физичке потребе. Покоравање жене се односни на њено покоравање телесним потребама мужа да би њему који носи већи телесни терет у овоме свету то и олакшала. Као што се тело покорава духу тако се тело такође покорава и љубави која је духовна категорија. У љубави женско покоравање мужу значи то да је жена храм свога тела у коме живи њена душа поклонила своме мужу. Љубав никада није ропство као што се неки прибојавају већ је љубав једино  уточиште и слобода којом стижемо до Онога ко нам је и дао - до Бога.

.

[Дејан]

56 minutes ago, обученаусунце рече

е телесним потребама мужа да би њему који носи већи телесни терет у овоме свету то и олакшала. Као што се тело покорава духу тако се тело такође по

Obučena u sunce :). Da ne bi zatrpavali ovu temu, započinjali polemike u koje se uključi mnogo članova, zamolio bih te da samo postaviš pitanje ocu Savi, sačekaš odgovor i to je to

[Биљана 1234]

Оче Саво,

приметила сам да је многима важно да докажу другима нешто, е, сад то може бити  више ствари у више прилика на више начина и све тако...Много је важно знати тачно мере света, запремину бунара, да ли је метар одиста нека поуздана мерна јединиц. Углавном заборвљам последњих година, па не умем да одговорим на те потребе за класификацијама било које врсте

Елем, време гради, време разграђује...тако некако..и опет питам се да ли је само једно решење, или да ли постоји класа решења..Мени се чини да вера даје човеку да буде креативан и да прећути и да не мора све да изрази баш и једино у духу свог времена

Хоћу рећи, како се отворити свим дубинама  које оснажују, и чине да се препрека може, ако не савладати, а оно ублажити..на зиду моје собе икона Мајке Божије, зове се Утеши моје жалости. Видим око себе људе, живим са људима. Не видим само здраве и младе..немоћни руке своје пружају, не могу свима помоћи..то је то..Треба и друштво да има механизме којима би немоћни постали не само видљиви,него и у могућности да живе живот достојан човека.

Класификације, проверена решења, и сличне категорије могу и одмоћи...Бог нам дао да узрастамо, Ко заиште у име моје..тако пише, то треба чешће чути...да бисмо почели и да размишљамо и да доживимо шта те речи значе..знам ..читала сам тумачење Јовановог јеванђеља св Јустина Ћелијског..али стално и изнова читајући речи Јеванђеља, све више поимам шта те речи значе, ако смем тако рећи

 

[Libra]

On 8/10/2016 at 17:15, Архимандрит Сава Јањић рече

Од тада су ученици постали оштроумнији и разумели су да он Јована зове „Илијом“, јер је Јован био Претеча првог доласка, баш као што ће Илија бити претеча другог.

Oče Savo, hvala na odgovoru.

[Balthasar]

Драги оче Саво,

Занима ме шта данас мислите о својој књизи ,,Екуменизам и време апостасије" и ако можете да нам мало подробније објасните шта Вас је навело да мислите како сте мислили о тој теми, шта Вас је навело да промените мишљење и како је изгледао пут тог рекао бих преумљења?

Ово је данас јако занимљива тема, с обзиром да антиекуменистички табори и даље постоје и јако је мало оних који такво мишљење мењају. Ви сте очигледно учен човек, па бих волео да знам како се тако ученом човеку догоди таква заслепљеност, како то да данас не мислите тако (ако не мислите)?

Срдачно,

Марко Ђурђевић
студент ПБФ-а

[Саласије]

20 hours ago, Aleksandar Stojkovic рече

Ako Bog sve zna unapred, onda je svejedno sta god da uradimo, on ce znati, i sloboda samim tim i ne postoji...

Извинјавам се што "упадам", али предзнање не угрожава слободу.  Бог све зна, али човек сам слободно одлучује. Богу је познато дал ћу сутра учинити добро или зло, али до мене је избор.  Предзнање или свезнање није предестинација.

[grigorije22]

Oce Savo, znam da je o ovome vec bilo reci ali me zanima vase misljenje. Ako budete imali vremena da pogledate ovaj film, u njemu se pominju mnogi starci koji su imali dar prozorljivosti i koji govore da su ne samo dokumenta vec i nove tehnologije poput kompjutera i mobilnog telefona delo satane. Da li je u istoriji bilo slicnih primera da veliki duhovni autoriteti za napredak u nauci govore da je delo djavolsko?
 

 

[Архимандрит Сава Јањић]

On 8/5/2016 at 12:57, Marjanovic рече

Оче Саво,

какво је Ваше мишљење о коришћењу западног обреда у Православној цркви?

Имате  ли информације о коришћењу западног обреда у парохијама СПЦ нпр. у Француској?

Православна Црква као Једна Света Саборна (Католичанска) и Апостолска Црква није само источна, већ наставља традиције и древних западних цркава које су у међувремену отпале од јединства са Црквом и данас немају са њом евхаристијског општења. Озбиљан изазов за употребу западног обреда у Православној Цркви јесте, међутим, што он нема сачувани континуитет са литургијском традицијом пре раскола. Од 19. века дошло до разних покушаја обнове западног обреда у Православној Цркви, са више или мање успеха.

Данас имамо неколико група у оквиру Православне Цркве које користе западни обред посебно при Антиохијској и Московској Патријаршији (Руска загранична црква). Западноевропска Епархија СПЦ 2006. године након исцрпних преговора примила је појединачно вернике из групе која је била позната као Union des Associations Cultuelles Orthodoxes de Rite Occidental (UACORO). Они су претходно припадали L'Église orthodoxe de France (тзв. Француској православној цркви), која је користила западни обред и у разним периодима била је у општењу са појединим канонским Православним помесним црквама али и у неканонском статусу. Верници које је примила наша Зап.Европска Епархија користе источни православни обред и само неколико пута годишње служе литургију на обновљеном галиканском обреду. 

За оне који разумеју енглески основне информације о западном обреду у Православној Цркви могу да се нађу на: https://en.wikipedia.org/wiki/Western_Rite_Orthodoxy и http://www.antiochian.org/western-rite Ево и примера како изгледа литургијска књига западног обреда која се користи при појединим парохијама Антиохијске Архиепископије у САД http://storage.cloversites.com/ststephensorthodoxcatholicchurch/documents/St. Andrews Service Book.pdf

Велики проблем био је како реконстуисати западни обред из времена пре раскола зато што је он у међувремену претрпио доста промена, посебно од времена Тридентинског сабора 1570, а још више након Другог ватиканског сабора 1962-65. Галиканска и мозарабска литургија које су постојале на просторима данашње Француске и Шпаније још су до Карла Великог у 9. веку биле замењене римским обредом који је био веома важан за унификацију ауторитета Римске цркве на Западу. Од старијих литургијских текстова сачувани су само фрагменти. Данашње форме западног обреда, како оног тридентинске традиције, тако и Novo ordo који је био резултат литургијских реформи које су коначно спроведене на Другом ватиканском сабору, дубоко су засноване на римокатоличкој духовности и етосу па зато су обреди које користе православни западног обреда морали да прођу озбиљне редакције. Будући да су западни обред у Православљу подржавала два значајна светитеља наше Цркве у 20. веку Св. Тихон Московски и Св. Јован Шангајски сматрам да је важно да се настави труд у овом правцу и да се посебно обраћеницима из римокатоличанства пружи прилика да свој пут у Православље не доживљавају као одрицање од западне хришћанске традиције, већ као повратак богатом православном предању древне Цркве.

Говорећи о овој теми нагласио бих још једном колико је важно да се има у виду да литургијски живот Цркве, иако заснован на богатој традицији не сме да робује конзервативизму. Управо је литургијски конзервативизам и својеврсни источни пијетизам довео до тога да се занемари кључни моменат у православној литургији, а то је да се сви верници који учествују у литургијском приносу причесте и тиме потврде литургијски скуп у коме учествују као Цркву и Тело Христово. Литургија није обична молитва у којој тражимо разне старе форме источне или западне који би нас вратили у древна времена. Није нам потребна литургијска археологија. Литургија није ствар прошлости, већ будућности и зато се увек изнова треба враћати смислу Литургије и обнављати смисао и централну улогу евхаристије као иконе есхатона. Без тога литургијски живот је само један естетски и пијетистички бег од стварности, а не живи сусрет са Богом. Отуда посебно велики значај употребе савременог језика у богослужењу и наглашавање учешћа верника у евхаристијском приносу и њиховом причешћу. Евхаристијски живот није негација аскетике, већ њена најпотпунија афирмација, јер аскетски живот тек добија смисао у Христу уколико за свој циљ има да изгради у нама евхаристијски однос према Богу и свету око нас. Ово су много важнија питања од тога да ли ћемо носити источне или западне одежде или певати на латинском или грчком. Хришћанство није и не сме да буде бег од стварности, већ сусрет са Богом и светом око нас у Христу Господу.

[Банатски деран]

Оче Саво,

Обзиром да је данас почео пост, да ли је дозвољено мужи и жени да имају однос у току поста "са циљем" да жена остане трудна.
Извињавам се ако питање није на месту.

 

[T'pol]

Oce Savo blagoslovite,

U vezi sam vec 5 meseca sa covekom i osecam duboku ljubav prema njemu. To je meni prvi muskarac posle mog razvoda pre 11 godina. Vec prvog meseca je poceo da me razocarava. Dopisuje se sa drugim zenama i odgovara na ljubavne poruke I brani svoje postupke. Ostavljala sam ga ali se ipak nekako spojimo ponovo I uvek neki novi sok sa njim. Smatram da iako nismo u braku da to nije u redu ponasanje. Covek je stvoren za jednu zenu i mora da postoje neke granice u vezi. Mislim da on nema osecaja jer da ima ne bi to radio meni. Zao mi je sto je takav I nece se promeniti. Slama me iznova, i uticalo je na moje zdravlje. Volela bih da mi Bog posalje pravog coveka da se ponovo udam, molite se za mene. Sanja 

[Архимандрит Сава Јањић]

On 8/8/2016 at 2:11, обученаусунце рече

Оче Саво,

Имам једно сложено питање. Да ли знате зашто се  од јавности а и од Цркве крије чињеница да се за трансплантације узимају искључиво органи од живих донора? Донор мора бити жив, мора имати крвоток, рад срца, дисање и све животне функције, али је у бесвесном стању. За то време његова душа још увек није трајно растављена од тела. Зашто се говори о донирању органа "после смрти"  ако у тренутку узимања органа донор још увек није мртав, а његово тело није леш? Да ли је живот човека целина колика год она била, или је живот човека тек поједини или одређени орган? Ако се сматра се да је човек жив док је и последња његова ћелија жива, зашто то не важи за доноре?  Да ли је у питању култ жртвовања људских живота у име медицине? Да ли има суштинске разлике између трансплантација и канибализма (и једно и друго је уношење људског меса у организам другог човека) ?  У чему је разлика између права на живот нерођеног  ембриона чија душа је везана за тело већ од прве оплођене ћелије и права на живот донора чија је душа везана готовим још увек  живим органима у којима тече његова крв и који имају читаве одељке живог нервног система? Да ли је донор уопште упокојена особа? Или је његова душа заробљена живим деловима свога тела у туђем телу? Чији живот живи трансплантирани пацијент, свој или туђи? Каква је судбина његове душе која је призивала туђу смрт и узела нечији живот и туђе делове тела? Ако ми као верници верујемо да нас само Бог може позвати к себи, и ако верујемо да нас наша вера у Бога уз молитве исто тако и може оживети, онако како је Христ оживео Лазара из смрти после 4 дана, онда како се с том могућношћу коју нам нуди наша вера може ускладити чин масакрирања живог тела „донора“ ради трансплантације донорских органа и остатака живота и наде донора у нечије туђе тело? Зар је тело важније од душе која је с њим повезана? Зар је трансплантациони програм важнији и претежнији и од наше вере у Бога и Божју моћ да нас врати у живот, камоли и излечи? Није ли смрт лични интимни доживљај који не сме бити силом ремећен, скрнављен и додатно отежан? Слобода воље је такође дата човеку од Бога.
Молим Вас да ми одговорите на ово сложено питање.

Унапред хвала од Јане

Упутио бих вас на текст о трансплатацији органа на сајту СПЦ који даје одговоре и на ваша питања http://www.spc.rs/sr/ukratko_o_transplantaciji

[Архимандрит Сава Јањић]

On 8/10/2016 at 18:51, Arsenija рече

Pomaze Bog , Oce Savo . 

Da li mozete da nam kazete kakav odnos pravoslavni hriscani treba da imaju prema tetovazama ... i da li je tetoviranje greh ?

Sve cesce se moze videti da ljudi tetoviraju likove Svetih ,  manastire , razne krstice , brojanice ... To nije samo nacin ukrasavanja tela , vec i oblik izrazavanja ... 

Da li je to u duhu nase vere ?

Unapred se zahvaljujem na odgovoru . Svako dobro .

Просто не видим никаквог смисла тетовирања у хришћанском животу. Реч је о бизарној пракси која није у духу наше вере и коју би хришћани требало да избегавају. Морам да кажем да тетоваже не видим као украшавање тела, већ више као облик егзибиционизма. Хришћани треба да се украшавају врлинама.

[Архимандрит Сава Јањић]

On 8/12/2016 at 21:04, Саласије рече

On 8/12/2016 at 0:17, Aleksandar Stojkovic рече

Ako Bog sve zna unapred, onda je svejedno sta god da uradimo, on ce znati, i sloboda samim tim i ne postoji...

Извинјавам се што "упадам", али предзнање не угрожава слободу.  Бог све зна, али човек сам слободно одлучује. Богу је познато дал ћу сутра учинити добро или зло, али до мене је избор.  Предзнање или свезнање није предестинација.

Сасвим се слажем, Божије свезнање не ограничава нашу слободу нити на било који начин ограничава нашу слободу одлуке. 

[Архимандрит Сава Јањић]

22 hours ago, Банатски деран рече

Оче Саво,

Обзиром да је данас почео пост, да ли је дозвољено мужи и жени да имају однос у току поста "са циљем" да жена остане трудна.
Извињавам се ако питање није на месту.

Најбоље би било да се консултујете са вашим парохијским свештеником.

[Архимандрит Сава Јањић]

20 hours ago, T'pol рече

Oce Savo blagoslovite,

U vezi sam vec 5 meseca sa covekom i osecam duboku ljubav prema njemu. To je meni prvi muskarac posle mog razvoda pre 11 godina. Vec prvog meseca je poceo da me razocarava. Dopisuje se sa drugim zenama i odgovara na ljubavne poruke I brani svoje postupke. Ostavljala sam ga ali se ipak nekako spojimo ponovo I uvek neki novi sok sa njim. Smatram da iako nismo u braku da to nije u redu ponasanje. Covek je stvoren za jednu zenu i mora da postoje neke granice u vezi. Mislim da on nema osecaja jer da ima ne bi to radio meni. Zao mi je sto je takav I nece se promeniti. Slama me iznova, i uticalo je na moje zdravlje. Volela bih da mi Bog posalje pravog coveka da se ponovo udam, molite se za mene. Sanja 

Господ да вас укрепи сестро Сања. Ако желите да нађете супружника веома је важно да то буде стабилна особа која разуме тајну брака. Брачни живот је много више од осећања и подразумева одговорност и жртву и то од обоје супружника.