Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани

[Desiderius Erasmus]

Dobardan, o. Savo, evo mene opet.  Nadam se da je pitanje koje ću sad postaviti malo jednostavnije od prethodnog.

Čitam knjigu ep. Kalisotsa Vera "Pravoslavna crkva" i tu sam naišao na sledeću tvrdnju: "Ako je osoba koja treba biti krštena tako bolesna da bi joj uranjanje u vodu ugrozilo život, onda je dovoljno politi je vodom po čelu; inače se ne smije odustati od uranjanja. (...) Krštenje polijevanjem vodom dopušta se samo u iznimnim slučajevima; ali krštenje prskanjem ili premazivanjem čela vodom jednostavno nije nikakvo krštenje." (boldovanje moje)

Pa me zanima sledeće: pošto sam kršten upravo prskanjem (škropljenjem), da li sam ja uopšte kršten?

Ili sam nekrst, pa zato i postavljam pitanja oko kojih se posle vrtimo danima (šala )?

[Bogdana]

Оче Саво, благословите!

С обзиром на то да се ни са једним духовником нисам осетила слободно да причам о својим проблемима, за Вас имам више питања, али идем по реду.

Зовем се Богдана. Моја породица хвала Богу нема неких већих проблема, осим проблема са оцем. Од кад сам била мала он ми је улио много страхова. Увек је пио и малтретирао мајку, па и брата и сестру, а мене мање јер сам најмлађа. Али свеједно је то оставило последице на мене. Данас као двадесетогодишњакиња имам многе страхове због тога. Уплашим се од најобичнијег лупкања, ноћу бунцам (понекад и ходам) у сну. Увек се плашим шта ће отац рећи на све моје поступке и то ме много кочи у животу. Такође не могу да се сконцентришем тако лако на нешто, а сада као студенту ми је то јако потребно. Такође увек имам велики осећај гриже савести, без разлога. Мој отац се ни данас није променио, а то нам ствара раскол у породици и свако се окреће себи. Искрено сматрам да нам он представља искушење у животу, али нико од мојих укућана не жели то да схвати. Нико осим мене у породици и није нешто нарочито духован и не иде у Цркву, зато је мени јако тешко да се борим за све њих. Понекад помислим и да у мом оцу постоје неке непојмљиве силе које из њега увек избацују све најгоре. Волела бих кад бисте ми дали неки савет како да се ослободим свих тих страхова и како да утичем на оца да се промени, како да одагнамо те зле силе ако постоје око нас. Такође бих Вас замолила да се молите за мене и моју породицу, јер ја не знам како да их окренем ка Цркви. 

Свако добро. Поздрав.

[grigorije22]

Oce Savo, sta se dogadja sa zivotinjom kada ugine? Da li ce u Carstvu Nebeskom da budu i nasi ljubimci poput pasa i macaka? Starac Pajsije Svetogorac je jednom rekao da za zivotinje nema ni raja ni pakla.

[Guest]

Драги оче Саво, можете ли овде да нам преносите утиске са Сабора на Криту? Веома сам заинтересован да чујем информације из прве руке.

 

[Архимандрит Сава Јањић]

  On 16. 6. 2016. at 20:29, R2D2 рече

Драги оче Саво, можете ли овде да нам преносите утиске са Сабора на Криту? Веома сам заинтересован да чујем информације из прве руке.

 

Expand  

Помаже Бог и благословено навечерје празника. 
Данас смо присуствовали св. Литургији у митрополији кисамској недалеко од Хање, где је архијерејску литургију служио александријски патријарх Теодор два афричка епископа. Поред свих присутних првојерараха који су дошли на Крит у цркви је било преко 200 епископа и чланова делегација помесних цркава.
Био је то заиста величанствен евхаристијски скуп. Након пријема у Митрополији првојерарси са по девет епископа већ су отпутовали за Ираклион где су вечерас присуствовали празничној вечерњој служби. Сутра ће сви присутни патријарси и архиепископи саслуживати Васељенском Патријарху у саборном храму Св Тита у Ираклиону.

Радни део Сабора требало би да почне у понедељак. Као што је већ објављено, наша помесна Црква учествује на основу саборске одлуке, али и одлуке проширеног Синода од 15 јуна са јасним мандатом да утиче како би Сабор на Криту заиста био и Свеправославни и Велики Сабор Цркве Православне. Одуство представника више од две трећине православних верника на свету је озбиљан проблем и наши епископи на челу са Његовом Светошћу одмах су још у петак изнели чврст став да се представници осталих Цркава морају још једном позвати и истовремено отворити све теме које су релевантне за ове Цркве (видети одлуку проширеног Синода http://www.spc.rs/sr/saopshtenje_za_javnost_31) Можете пратити и вести на сајту Митрополије Црногорско-приморске.
Другим речима, Велики Сабор, уместо догађаја од неколико дана према Синодској одлуци треба по мишљењу наших архијереја да постане један саборски процес коме би се прикључиле и учествовале у њему све помесне Цркве. Као што је наш Патријарх рекао, дух љубави треба да надвлада правилник и процедуре. Већ у понедељак ће се видети да ли је могуће да се промени формат Сабора и усвоје одлуке Синода СПЦ на основу које смо и дошли на Крит, што би омогућило и долазак представника одсутних Цркава. Сабор би тиме добио своју свеправославну пуноћу. Ако Бог да да се ствари развијају у том правцу овај Сабор би био само прва саборска седница и процес би се наставио у циљу јачања свеправославног јединства. Сви се искрено надамо да ће победити свест о потреби да овај Сабор, који може у том случају да потраје месецима, постане кључни форум за решавање многих питања који се тичу свих Цркава, чији гласови мора да се чују. Поред Његове Светости посебне напоре улажу Митрополит Амфилохије и Епископ Иринеј који још од раније учествују у процесу припреме Сабора.

Не бих више да говорим јер има позванијих од мене али могу да кажем да је став наше Цркве наишао на уважавање и представља велику наду за све. У том контексту је овај скуп поздравио у својој посланици и Патријарх Кирил, што показује да је то најбољи пут напред. Хвала Богу, међу нашим Црквама нема догматских разлика и као много пута у историји конструктивна размена ставова која подразумева и привремена неслагање у свим питањима благодаћу Духа Светога на крају треба да доведе до афирмисања јединства наше Цркве и њене улоге у савременом свету. Зато, сви треба да молитвено помогнемо овом процесу. Сензационалистичке вести су производ секуларизованог размишљања. Живимо у времену када Православна Црква након тешких искушења османске окупације, светских ратова, комунистичког безбоштва треба да потврди своју чврсту утемељеност у личности Богочовека Христа чији смо сви удови. Црква Божија је континуирани Светодуховски догађај и саборовање, а не светска организација која почива на идеологијама овог света. На свима нама је да то једнодушно посведочимо пред целим светом.

 

 

[Архимандрит Сава Јањић]

  On 16. 6. 2016. at 20:29, R2D2 рече

Драги оче Саво, можете ли овде да нам преносите утиске са Сабора на Криту? Веома сам заинтересован да чујем информације из прве руке.

 

Expand  

Васељенски Патријарх Вартоломеј данас је служио Св Литургију у саборном храму у Ираклиону уз саслужење православних првојерараха који су за сада дошли на Крит да учествују у раду Светог Сабора. Одсуство представника 2/3 православних хришћана на свету велики је изазов, али и прилика да се Сабор отвори за питања свих Цркава и надиђе процедуралне проблеме око којих се створила конфузија. Тек тада ово сабрање на Криту може заиста да прерасте у Свеправославни и Свети Сабор. СПЦ је за сада присутна само на основу захтева формулисаних у саопштењу св. Синода и очекује да скуп на Криту буде почетак једног можда дугорочног саборског процеса, а не догађај од неколико радних дана, који би се завршио без учешћа свих Цркава. Видети: http://www.spc.rs/sr/saopshtenje_za_javnost_31 Данашња прослава Педесетнице је истовремено позив свима да Сабор буде пројава свеправославног јединства које се темељи на Христу, као глави Цркве, евхаристијској заједници и јединству у вери, што хвала Богу, нико не доводи у питање. Сабор је у Православној Цркви светодуховски догађај а не конференција јер је Црква по својој природи стално саборовање у Духу Светом. 

 

[Баба]

 

[Баба]

 

[Архимандрит Сава Јањић]

["Tamo daleko"]

  On 21. 6. 2016. at 11:21, Жељко рече

 

Expand  

Svakog smernog pravoslavca svakako boli cinjenica da 4 pravoslavne crkve od 14 , ne ucestvuju na Sv.Saboru koji su ako se nevaram svi osim Jerusalimske Patrijarsije potpisali dogovor o ucescu u januaru ove godine. Dakle pravoslavni predstojatelji ovih 10 crkava cine 3/4 od ukupnog broja pravoslavnih predstojatelja u vaseljeni. Svi znamo da je RPC najbrojnija, ali u ovom kontekstu, ne radi se o "svim pravoslavnim hriscanima", vec o njihovim (nasim) predstojateljima , s toga ova prva recenica zvuci pomalo bombasticno... Znacaj Sabora moze biti sagledan ishodom Sabranja a ne toliko kvantitetom ucesnika.

["Tamo daleko"]

 

Pardon--Antiohijska Patrijarsija, a ne jerusalimska

 

[Архимандрит Сава Јањић]

Текст који је јуче прочитао на заседању Православног Сабора на Криту Епископ Западноамерички Максим. 

Саопштење представника СПЦ у име младих теолога, православне омладине из Србије и Америке

 

Достављамо текст саопштења које су представници Српске Православне Цркве, а у име младих теолога, православне омладине из Србије и Америке, прочитали на пленарном заседању Сабора:

 

"Начин на који данас постимо (када једемо само одређену врсту хране, а другу избегавамо) поништио је све остале врсте поста, које проналазимо у предању и које демонстрирају креативну природу хришћанског поста (на пример, у нашој традицији проналазимо: 1) потпуно уздржање од јела, 2) пост до средине поподнева, 3) смањење јела како би се сачувао новац за добротворне сврхе или 4) уздржање, не од хране, него од омиљених активности, итд). 

 

Оно што је било важно био је разлог за пост, а не његово трајање, које је директно зависило од тог разлога. Такође, право значење поста почивало је не у врсти хране, него у уздржању. Нажалост, укусна и луксузна јела често бивају прихваћена од стране наше Цркве као посна јела, под претпоставком да не садрже забрањене састојке. На тај начин, Црква омогућава богатим хришћанима да буду добри хришћани, будући да они могу да посте месецима, користећи различите врсте скупих намирница, док сиромашни хришћани постају лоши хришћани, пошто понекад узму мало сира или јаја, уколико не желе да једу, по више од шест месеци годишње, само две до три врсте јела која себи могу да приуште.

 

Још један проблем за тренутно разумевање поста наше Цркве представљају вегетаријанци и вегани. Шта Црква да чини са великим бројем вегетеријанаца и вегана који ионако никада не једу месо? На основу црквених посних прописа, ти људи већ посте све време. На тај начин, наше тренутно разумевање поста онемогућава овим људима, да, с времена на време, узму учешћа у заједничком подвигу Цркве, јер за Цркву они ионако стално посте.

 

Такође, пост како га сада разумевамо, са периодима поста на којима Црква инсистира (што углавном чини више од пола године) није реално изводљив за различите категорије хришћана (као што су нпр. стари и болесни), који, са друге стране, будући хришћани, имају жељу да испуне заповести своје Цркве. На тај начин непотребно стварамо унутрашњи конфликт код ових људи.

 

Надаље, наш типик није у складу са важећим прописима о посту. Дозволите да наведем само један пример: Празник Преображења Господњег (6. августа). Важан аспекат значења овог празника јесте то да он представља знамење коначног свеопштег васкрсења. Међутим, начин на који практикујемо пост тога дана (дозвољена је само риба, али не и месо, јаја и сир) у супротности је не само са значењем овог празника, већ и са начелом да Господњи празници не могу бити „подређени“ другим празницима. Као што вам је познато, византијски цар Лав VI Мудри (886-912) био је тај који је укинуо празнични карактер Преображења, забранио месо, које је на овај празник дотад било допуштено, и припојио 5 дана поста који су претходили Преображењу Успењском посту. Ипак, знамо да су чак и читав век касније неки наставили да прослављају празник Преображења исправно, као не-посни дан. Зашто не бисмо тако чинили и данас?

 

Поврх тога, нарочито је важно истаћи да je у 12. веку (дакле, чак тако касно!) византијски каноничар Теодор Валсамон инсистирао на томе да су само пост средом и петком, као и Велики пост обавезни, установљени свештеним канонима, док сви остали постови нису били обавезујући. Према тома, историја наше Цркве показује нам да умножавање и проширење посних периода никада није представљало једногласну и неупитну праксу.Дугачак пост, исто као и „дуге молитве“ нисунужно знамење побожности, већ такође могу битии разлог за осуду (довољно је подсетити сеХристових речи у Мк 12, 40 и Лк 20, 47).

 

[Архимандрит Сава Јањић]

Православни сабор на Криту данас је завршен уз похвалне речи Васељенског Патријарха. Ипак, одсуство представника 2/3 православног света доводи под знак питања његов свеправославни значај. Званичан захтев СПЦ да сабор остане отворен, како би се за неколико месеци наставио саборни процес новим седницама, уз учешће четири Патријаршије које нису учествовале у овом сабрању, наишао је, нажалост, на неразумевање организатора, што баца сенку на цели догађај. Инсистирање организатора да се тако озбиљна питања закључе за само шест радних дана, крајње је проблематично, тако да овај сабор поставља много више питања него што је успео да их реши. 

[Volim_Sina_Bozjeg]

  On 25. 6. 2016. at 18:59, Архимандрит Сава Јањић рече

Православни сабор на Криту данас је завршен уз похвалне речи Васељенског Патријарха. Ипак, одсуство представника 2/3 православног света доводи под знак питања његов свеправославни значај. Званичан захтев СПЦ да сабор остане отворен, како би се за неколико месеци наставио саборни процес новим седницама, уз учешће четири Патријаршије које нису учествовале у овом сабрању, наишао је, нажалост, на неразумевање организатора, што баца сенку на цели догађај. Инсистирање организатора да се тако озбиљна питања закључе за само шест радних дана, крајње је проблематично, тако да овај сабор поставља много више питања него што је успео да их реши. 

Expand  

Da li je samo SPC uožila takav zahtev?

[Баба]

  On 25. 6. 2016. at 18:59, Архимандрит Сава Јањић рече

Православни сабор на Криту данас је завршен уз похвалне речи Васељенског Патријарха. Ипак, одсуство представника 2/3 православног света доводи под знак питања његов свеправославни значај. Званичан захтев СПЦ да сабор остане отворен, како би се за неколико месеци наставио саборни процес новим седницама, уз учешће четири Патријаршије које нису учествовале у овом сабрању, наишао је, нажалост, на неразумевање организатора, што баца сенку на цели догађај. Инсистирање организатора да се тако озбиљна питања закључе за само шест радних дана, крајње је проблематично, тако да овај сабор поставља много више питања него што је успео да их реши. 

Expand  

На руским православним сајтовима су већ по прилично у текстовима лоше настројени према одржавању сабора на криту а сад после учешћа СПЦ наилази се и на осуђивање Срба.

Нисмо ли као Црква одласком на Крит узроковали лоше односе са Русима? С друге стране да нисмо отишли да ли бисмо тиме нарушили односе са осталим ПЦ које су присуствовале?

На који начин би могли некако изгладити те односе сада, пре свега мислим на СПЦ?

Колика је реална опасност од неког могућег раскола због Критског Сабора?

Како се планира реализовати спровођење одлука сабора на Криту уколико ове 4 патријаршије које нису присуствовале не буду желеле да прихвате одлуке сабора, а већ постоје наговештаји о томе?

Да ли је било наговештаја на критском сабору о могућем неком скоријем одржавању новог великог сабора?