Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани

[Tavita]

Помаже Бог, оче. Благословите!

Од 2011.године, мјесеца септембра, живим и студирам, а од 2014. године, кад сам апсолвирала студије и радим у Аустрији.
Док сам живјела у Бањој Луци била сам редовна у цркви. Кад сам се преселила у Аустрију, то је постало изузетно тешко. Престала сам да идем у цркву, да живим црквено. Апсолутно нисам водила никакав црквени живот, већ сам све своје снаге усмјерила у завршетак студија, доцније проналазак посла и сам посао.
Крајем фебруара ове године сам поново кренула у цркву (у Салцбуршку парохију) и почела да живим литургијским животом. Да се трудим у јутарњем и вечерњем правилу, читам Псалтир, Св Писмо, да постим, да се причешћујем....да у оквирима својих снага, уздајући се у Божију помоћ радим на себи. Тај рад на себи је изузетно тежак, поготово кад човјек млад, одвојен од најближих сам живи у туђини. Онда сјета, туга, меланхолија и мисли о бесмислу знају да буду необично јаке, упорне и да ”тероришу” ум и душу. Поред тих сталних ”гошћа” непријатељски расположених, долазе ту и тамо и ванредна искушења, као што је саобраћајни удес итд.
Колико могу (будући да живим 85 километара удаљена од Салцбурга и морам возом да путујем у цркву) сам редовна на Литургијама. До прије мјесец дана је то било сваке недеље. Прошли мјесец ме је умор сустигао па сам пар Литургија пропустила. Немам духовника, а питања и дилеме духовне тематике се роје. Оци из Салцбуршке цркве су преокупирани обавезама и једноставно имају јако мало времена са једне стране, а ја радим пуно и живим у мјесту које је 85 километара удаљено од цркве, што и мени оставља јако мало или нимало времена, са друге стране.
Имате ли неки савјет како да пронађем духовника? Мора ли духовник да буде у физичкој близини или је сасвим довољно ако активан контакт са истим одржавам преко медија (интернета, како је данас уобичајено), а да се сусрети и исповијести сведу на неколико пута годишње? Схватам да можда и нисам још ”стасала” за духовника, но исто тако осјећам велику потребу за духовним водством.

Унапријед Вам велика хвала!

Слава Богу за све!
Амин!

[Архимандрит Сава Јањић]

On 11/13/2016 at 23:15, Aleksandar Stojkovic рече

Oce, da li demoni mogu da se pokaju?

Изнад је нашег људског расуђивања да можемо да то знамо. Код више људи који су задобили дубоко духовно расуђивање можемо да нађемо да је њихова гордост толико велика да је њихово стање богоодступништва практично постало непромењено и постало је њихова друга природа. Знамо да ће на дан Страшног суда Господ рећи „Идите, проклети, у огањ вечни, приправљен ђаволу и анђелима његовим“ Мт. 25.41 Такође у Откровењу 20.10 стоји да ће ђаво бити бачен у ”огњено језеро” На основу ових еванђелских сведочанстава може се претпоставити да се многи, ако не и сви ђаволи неће покајати и да ће до краја остати у свом мрачном стању мржње и богоодступништва. Лично верујем да је покајање могуће за свакога јер је Божија љубав бескрајна и Господ жели да се сви спасу, али тајна греха и заједно са њим мржње, гордости је таква да они који су прихватили такав начин постојања то прихватају као нову природу и не могу лако да изађу из тог стања. Уместо да се бавимо овим питањима која надмашују наш ум, много је важније да размишљамо о томе да ми не западнемо у демонско стање мржње и не изгубимо заједницу са Богом. Зато је важно да живимо евхаристијски и молитвено, смирујући свој ум пред тајнама Божијим и срцем благодарећи Богу на свему.

[lab_man]

oče, hvala na poslatom odgovoru. 

[Архимандрит Сава Јањић]

On 11/14/2016 at 0:02, grigorije22 рече

Oce Savo, bilo je dosta pitanja ranije u vezi evolucije. Zanima me sta se podrazumeva kada u Bibliji pise da je covek direktno stvoren od strane Boga? Neki apologeti na zapadu ali i pravoslavni smatraju da izraz da pusti zemlja iz sebe duse zive znaci da su biljke i zivotinje nastale prirodnim procesom. Medjutim, ako je i covek nastao tacnije ljudsko telo nastalo istim takvim procesom, koja je onda razlika izmedju izraza da zemlja pusti dusu zivu i da je Bog oblikovao Adamovo telo od praha zemaljskog, odnosno da ga je stvorio direktno?

Уколико условно речено можемо говорити о процесу еволуције у Божијем плану стварања света ту пре свега морамо чврсто да пођемо од чињенице да ништа само од себе не нестаје, неким природним аутоматизмом, већ све бива по Божијем промислу стварања, по божанском ”софтверу” који није ништа друго него воље и логоси Господњи којим Бог у постојање приводи све што је створено. Читава творевина је у сталном кретању и промени. Ипак при стварању човека имамо нешто посебно јер човек је врхунац творевине и обједињује видљиви и невидљиви створени свет.  

За разлику од животиња које немају душу као човек, већ само душевне силе које функционишу на основу биохемије, човек је створен као икона Божија и поседује слободу у оквиру своје тварне природе. Ако овде видимо посебну интервенцију Божију то не значи да се стварање остале творевине догађало по неком аутоматизму. Бог је по својим вољама и божанским логосима присутан у сваком тренутку стварања и Духом Светим одржава васцелу творевину. Он је створио законе функционисања видљиве твари и наука познаје тек неке од тих закона, иако је њихова премудрост и дубина толико велика да човек никада својим умом не може обухватити сву премудрост Божију. Када разумевамо да је Бог створио човека, можемо да верујемо да га је он обликовао од материје коју је већ посебно створио и која је прошла одређени пут развоја. Отуда, ако се еволуција схвати у домену Божијег стварања које бива по законима које он даје, она сама по себи не мора бити противна учењу Цркве. Уосталом и човек када се рађа пролази компликован развој од оплођене јајне ћелије до већ формираног организма који се рађа из утробе мајке. Човеков генетски материјал садржи сав ”софтвер” на основу кога се развијају органи детета још пре рођења. Креационисти, који ригидно инсистирају на 6 дана у трајању од 24 сата и на стварању човека као у неком мађионичарском акту занемарују управо ову чудесну динамику Божијег стварања. У контексту условно прихваћене еволуције у стварању света сматрам да је теоретски могуће да је Бог од једном од примата који се Божијем плану развијао процесом еволуције стварања живих створења и који је био животиња удахнуо душу живу и учинио га словесним бићем. Ово је сада ново биће - човек - које је Бог створио и слично је анђелима по души, а истовремено по свом телесном саставу човек је сличан животињама и биљкама и дели са њима сличну биолошку структуру. 

Наравно Црква никада дефинисала нити ће дефинисати рационалним путем како је Бог створио човека и условно прихватање еволуције као божанског процеса стварања није неопходно. Лично мислим да је добро да се овако схваћена еволуција барем не одбацује a priori у објашњавању стварања човека и света, без обзира колико је човеков ум ограничен да би могао да разуме у потпуности све димензије ове тајне. Зато је најбоље остати у трепетном молитвеном ћутању пред тајном стварања и држати се онога што је у Св. Писму речено. Повест о стварању света и човека нам само указује одређеним сликама као оријентирима обрисе ове тајне и нема намеру да изнесе неко егзактно тумачење као што то чине научници. Проблеми настају када наука почиње критички да процењује повест о стварању света или када ми хришћани покушавамо да процењујемо и подцењујемо научна достигнућа на основу текста Св. Писма. Једноставно реч је о два различита приступа и ми узрастамо у познању премудрости Божије не рационалним анализама и експериментима, већ задобијањем ума Христовог. Тајне које се познају Духом Светим неизразиве су нашим језиком и непреносиве искуствено онима који нису познали благодат Божију. Зато је дијалог између вере и науке заправо дијалог између сасвим различитих искустава и не може никада да доведе до заједничког разумевања истине. Човеков рационални ум нам може помоћи како да у овоме времену и простору решавамо многе практичне проблеме са којима се суочавамо, али нам не може открити тајне Божије. У прилагођавању богооткривених истина научним достигнућима увек смо у опасности да симплификујемо тајне Божије и сведемо их на меру пале човекове природе и ограниченог човековог ума. С друге стране, негирање човекових рационалних способности у име вере води крајностима друге врсте што смо видели у претходним вековима. Сама савремена наука данас, посебно кроз достигнућа квантне механике и преко теоретских математичких истраживања већ је показала да су тајне створеног света у свим својим димензијама (а данас се говори о неколико димензија, а не само три које ми чулима можемо познати) толико изнад човековог ума да је питање да ли ће икада моћи да се емпиријски провере. 

 

 

 

 

 

 

[Arsenija]

Pomaže Bog , Oče Savo .

Imam nekoliko pitanja koja me u poslednje vreme po malo muče na jedan specifican nacin .

 Šta se to dogodi u telu svetog čoveka da ono postane netrulezno ? 

Kakav je to fenomen ? 

Kako je moguće da čak i stvari koje imaju svoju upotrebnu vrednost mogu da poprime neke odlike svetosti ... ako to tako može da se kaže ?

Pitam zato sto mi danas imamo brojne svete predmete  ... kao recimo jastuce Svetog Nektarija koji se sutra proslavlja ... Razumem da je Sveti Nektarije ugodnik Božiji , ali ne razumem kakva je uloga tog jastuceta ? Zasto jastuce nije obican predmet ? Verujem da postoje i brojni drugi primeri ... ali meni je ostao upecatljiv taj primer . 

 

Unapred se zahvaljujem .

[Goran123]

Hvala Oce na odgovoru, a ako sumnjamo da li treba da se molimo?

[Goran123]

Pomoz Bog Oce, mozete li mi odgovoriti da li Srpska Pravoslavna crkva vrsi sluzbe, Liturgiju- svetosavski, ili postoje neke izmjene?

[Архимандрит Сава Јањић]

On 11/21/2016 at 23:36, Arsenija рече

Pomaže Bog , Oče Savo .

Imam nekoliko pitanja koja me u poslednje vreme po malo muče na jedan specifican nacin .

 Šta se to dogodi u telu svetog čoveka da ono postane netrulezno ? 

Kakav je to fenomen ? 

Kako je moguće da čak i stvari koje imaju svoju upotrebnu vrednost mogu da poprime neke odlike svetosti ... ako to tako može da se kaže ?

Pitam zato sto mi danas imamo brojne svete predmete  ... kao recimo jastuce Svetog Nektarija koji se sutra proslavlja ... Razumem da je Sveti Nektarije ugodnik Božiji , ali ne razumem kakva je uloga tog jastuceta ? Zasto jastuce nije obican predmet ? Verujem da postoje i brojni drugi primeri ... ali meni je ostao upecatljiv taj primer . 

Unapred se zahvaljujem .

У псалму 15.10 се каже "јер ти нећеш оставити душу моју у аду и нећеш дати да светац твој види труљења" (Ότι ουκ εγκαταλείψεις την ψυχήν μου εις άδην, ουδέ δώσεις τον όσιόν σου ιδείν διαφθοράν) Ове пророчке речи се односе на самог Христа који је по својој људској природи умро на крсту, али будући предвечни Син Божији његово тело није видело труљења јер га је Бог Отац подигао из мртвих Духом Светим, учинивши га прворођеним из мртвих. (Кол 1.18). Христос је својим васкрсењем показао да је будући живот који ћемо имати у њему бесмртност и нетрулежност јер ћемо сви у њему наследити нетрулежност тела и тако ћемо живети у Царству Божијем. Они који су се упокојили у Христу пре Другог доласка Господњег васкрснуће у свом васлрслом и обновљеном телу, а они који дочекају Христа биће узнесени у сретање Господу и биће измењени телесно. Сама нетрулежност по себи није знак благодати и заједнице са Богом јер ће и они који нису задобили заједницу са Христом васкрснути али не на спасење и живот вечни већ на вечну муку и страдање у телу. Зато је Господ благоизволео да они који му угоде још у овоме животу задобију знаке благодатне нетрулежности као знака будућег вечног живота у Царству Божијем. Ова нетрулежна тела светитеља не само да нису подложна труљењу као природном процесу у овој палој човековој природи, већ обично благоухају (миришу) и преко њих бивају бројна чуда и исцељења. 

Хришћанство је једини истински материјализам, како каже блаженопочивши владика Антоније Блум, јер материја тек у Христу добија своје пуно достојанство. Све што је Бог створио створено је да вечно постоји у Христу, као нова твар и зато је нетрулежност светих мошти показатељ те будуће славе и силе и укрепљење наше наде. 

Нетварне божанске енергије испуњавају васцелу твар, а тела светитеља постају на посебан начин благодатни "предајници" нетварне благодати Божије која се око њих шири посебном силином и дејством. Они који приступају с поштовањем светим моштима или предметима које су користили светитељи као сасуди Божије благодати и сами се напајају божанским енергијама. Слично као и када се предајник и пријемник радио таласа нађу на истој фреквенцији, тако и када приступамо са исправним настројењем срца моштима светитеља или предметима које су они користили, у нашем телу по вери дешавају се натприродне ствари. У Делима Апостолским 19.12 видимо како су се људи исцељивали додиром убруса који је користио апостол Петар. Такође, многи су се исцелили приступајући с поштовањем његовим светим веригама. Овде треба имати у виду да ни убрус ни вериге по себи нису свети нити целивајући ове предмете, као што и када целивамо иконе или мошти не поклањамо се материји самој по себи већ Ономе који делује преко ових предмета и чествујемо светитеље преко којих се пројавила благодат Божија. Божанска благодат не делује по неком аутоматизму и противно нашој слободи. Ономе који не верује, неће помоћи ни целивање икона, ни моштију, ни помазивање освештаним уљем ни молитва пред предметима које су светитељи користили. Вера није само интелектуално убеђење већ дубоки преображај човека покајањем (преумљењем) које подразумева промену начина живота, јер онај који верује, свој живот саображава новом животу у Христу. Онај који не верује или не верује довољно не мења свој живот и остаје лишен Божије благодати јер није отворио своје срце Богу. То је јако важна разлика јер они који живе у сујеверју сматрају да предмети сами по себи имају силу и да је потребно само наћи одговарајућу формулу да се она активира. Божанска благодат делује само у зависности колико отворимо вером двери нашег срца за благодат Светога. Зато је ономе који верује све могуће и код оних који су опитно окусили деловање Духа Светога дешавају се натприродне ствари јер су већ једном ногом закорачили у будући начин постојања и постали причасници Царства Божијег.

[Goran123]

Koju biste mi preporucili knjigu Oce, od Svetog Ignjatija Brjancaninova i Svetog Teofana Zatvornika, neku laganu, kao za pocetnike? (Oprostite mi sto pisem latinicom, nemam cirilicu, a naporno mi na google translate-u da kucam slovo po slovo)

[Драгана Милошевић]

Оче Саво, благословите,

 

Срећна слава Вама и Вашем братсву!

Помолите се пред Светим краљем за све нас мале и недостојне.

[Архимандрит Сава Јањић]

пре 7 часа, Драгана Милошевић рече

Оче Саво, благословите,

 

Срећна слава Вама и Вашем братсву!

Помолите се пред Светим краљем за све нас мале и недостојне.

Захваљујем свима на честиткама. Нека вас све Господ молитвама Св. Краља Стефана Дечанског укрепи и подари вам духовни напредак и свако добро.

[PredragVId]

Оче Саво, благословите,

стално Вас нешто питамо и тражимо молитве. Међутим, данас, ево, преслушао сам ваше предавање из Грачанице, и тек пре пар минута сетисмо се супруга и ја, да Вам је данас слава. Најрадоснији а уједно и назаморнији дан у животу једног манастира. Е, па оче игумане, да не дужим. Ево и нас двоје да се придружимо са великим закашњењем славским честиткама. Желимо вам од срца, Вама и вашем (и нашем) братству Високих Дечана сретну ктиторску славу и да трајете и да нас спасавате на многаја љета. Изабрали сте јако узак пут па би смо и нас да подучите како се њиме живи. Још једном од мене и супруге @Рапсоди сретна Вам ктиторска слава.

[Архимандрит Сава Јањић]

On 11/24/2016 at 22:06, PredragVId рече

Оче Саво, благословите,

стално Вас нешто питамо и тражимо молитве. Међутим, данас, ево, преслушао сам ваше предавање из Грачанице, и тек пре пар минута сетисмо се супруга и ја, да Вам је данас слава. Најрадоснији а уједно и назаморнији дан у животу једног манастира. Е, па оче игумане, да не дужим. Ево и нас двоје да се придружимо са великим закашњењем славским честиткама. Желимо вам од срца, Вама и вашем (и нашем) братству Високих Дечана сретну ктиторску славу и да трајете и да нас спасавате на многаја љета. Изабрали сте јако узак пут па би смо и нас да подучите како се њиме живи. Још једном од мене и супруге @Рапсоди сретна Вам ктиторска слава.

Благодарим на поздравима. Помињите нас у својим молитвама. 
Нека и вас и све наше учеснике форума Св. Краљ Стефан укрепи својим молитвама и утврди на путу спасења. 

[Кратос]

Pozdrav oče,Hristos posredi nas.

Šta je pad i da li je pad uticao na promenu načina postojanja prvostvorene prirode?

 

[Икар Губелкијан]

Pomaže Bog, oče.

Imam pitanje (ili mi treba savet, ne znam koje od ova dva), koje, nadam se, neće zvučati zlonamerno. Naime, danas sam na društvenim mrežama naišao na gramatu koju je naš patrijarh namenio Draganu Lj. Vučićeviću, poznatijem kao vlasnik nazovi novina Informer. Radilo se valjda o doniranju za živopis neke crkve u Železniku. Besan nisam, pogotovu jer je početak posta. Takođe, toliko sam već star da nisam više naivan, i svestan sam, da Crkva kao heterogena institucija ima takve i drugačije osobe među sobom, a i da, pre svega, nije moje da sudim. Ali šta reći kad počne jedna od najmoćnijih institucija da sarađuje i hvali čoveka, čiji je jedini posao da truje ljude nekad čak i direktnim lažima, da seje strah i mržnju, kao što to čini svojim istupima. Na stranu da i samo njegovo pojavljivanje u javnosti ne oduševljava, jer je daleko od kulturnog, civilizovanog i vaspitanog, što društvena odgovornost i podrazumeva. Setimo se samo one afere o porno snimcima hrvatske predsednice, mislim, šta reći, samo im treba sajt otvoriti. I to nije jedina 'nepravilnost' koju uočavamo, čak i u mom lokalitetu događa se svašta naočigled svih. Kako se izboriti s takvim stvarima i da li se treba s njima uopšte boriti? Slati protestna pisma nekome? Šta činiti? A pre svega, kako kanalisati unutrašnju bol u takvim slučajevima. 

Hvala unapred na savetima i odgovoru, i svako dobro želim vama, i vašoj sabraći u Dečanima.