Питајте о. Саву Јањића, Игумана манастира Дечани

[Volim_Sina_Bozjeg]

Бог благословио,

 

Молитва за покојне свакако помаже нашим упокојенима јер молитва је енергија љубави којом да се изразим језиком савремене технологије уводимо у енергетско поље оне које волимо и чинимо их причаснима Божијој благодати. Наравно, то нема везе са чистилиштем или другим моралистичким бајкама, већ пре свега се односи на чињеницу да човек постоји само у односу љубави према Богу и са другим. Ако се за некога молимо, чинимо милостињу за његов покој и др. изражавамо своју љубав и том љубављу га чинимо живим и за Бога иако он није живео активнијим хришћанским животом. Има људи који из разних разлога нису упознали своју веру и живели активније као хришћани, али ипак су своје срце отворили за друге и могу да приме Божију љубав и препознају је као такву. То не значи свакако да се може спасити онај који не верује у Христа јер свако спасење бива само у њему и кроз њега. Али онај који је својим животом имао срце отворено за ближњега и није чинио зло другима оставио је отворено своје срце за деловање божанских нетварних енергија које ће, ако Бог да, препознати као живог Бога и зарадоваће му се, а то је ништа друго него спасење.

Hvala i slava Bogu oče, savršen vam je odgovor.

[Милан Ракић]

Оче Саво, помаже Бог!

 

Видех на Вашем ФБ налогу један својевсрстан омаж (да тако кажем, Вашем школском другу Срђану Алексићу...)

 

У том смислу, да ли бисте били љубазни да и за форумску заједницу пренесете Ваше импресије о том Див-Човеку који је свој живот положио за Ближњег... Унапред хвала.

[Архимандрит Сава Јањић]

Оче Саво, помаже Бог!

 

Видех на Вашем ФБ налогу један својевсрстан омаж (да тако кажем, Вашем школском другу Срђану Алексићу...)

 

У том смислу, да ли бисте били љубазни да и за форумску заједницу пренесете Ваше импресије о том Див-Човеку који је свој живот положио за Ближњег... Унапред хвала.

 

Срђана се сећам још из средњошколских дана и био је добар дечко, омиљен у друштву, пун радости. Изгубили смо контакт када сам отишао на студије у Београд, а потом у манастир. Срели смо се поново у Дечанима негде непосредно пред његову погибију. Ишао је у Ниш са позориштем из Требиња. Било ми је драго да смо се видели и сећам се да смо обновили стара сећања.

 

После сам чуо шта се догодило и јако ми је било жао. С друге стране поносан сам што је Срђан поступио људски видевши како неки униформисани "добровољци" малтретирају једног дечка Бошњака Алена на требињској пијаци. Срђан је пришао да прекине малтретирање и ваљда га је један од тих хулигана ударио и он је пао на потиљак и после је подлегао ранама. Сарајевски медији су од Срђана направили "једног од ретких српских пацифиста", борца против "српског екстремизма" и још много тога другог, злоуопотребљавајући његово име. С друге стране неки српски медији су отишли у другом правцу, називајући га шверцером и издајником. Срђана, колико сам га познавао, нису интересовали ни ратови ни сукоби, али не из идеолошких разлога. Једноставно био је део наше требињске раје и као и многи од нас из тог времена није научен да људе дели по нацији и вери, већ да човека прихвати онакав какав јесте, а у то несрећно ратно време многи су изгубили ту способност. 

 

Срђан је пре свега био и остао човек и драго ми је да су то многи препознали. Био је патриота, волео је свој народ али и све друге људе добре воље и био је хришћанин. Није се бавио политиком и идеологијом, волео је уметност и живот. Јунаци нашег времена су ту поред нас и често нисмо у стању да их препознамо, а заправо то су само људи који у нељудска времена нису изгубили оно што човека чини човеком, а то је спремност да помогнемо другима у невољи, па макар и по цену сопствене жртве. Такав је био Срђан. Вечна му памјат!

 

Ово је једна од слика непосредно пре времена када је страдао.

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Zoran Đurović]

Бог благословио,

 

Молитва за покојне свакако помаже нашим упокојенима јер молитва је енергија љубави којом да се изразим језиком савремене технологије уводимо у енергетско поље оне које волимо и чинимо их причаснима Божијој благодати. Наравно, то нема везе са чистилиштем или другим моралистичким бајкама, већ пре свега се односи на чињеницу да човек постоји само у односу љубави према Богу и са другим. 

 

Оче Саво, за сваки случај, ви понесите један примерак те књиге на енглеском о Дечанима, тако да никакве царине неће моћи да вас зауставе! 

Мене плаши само што ја немам тако нешто, али ће да измотам моју Латеранску диплому, а ако је Бог, не дај Боже православан, онда ћу и ову са београдског факултета!   

Велики поздрав! Да имате још оваквих дела!

[Иван ♪♫]

Da li biste mogli da prokomentarišete kakav je stav (Vaš, crkveni, svetootački) prema patnji i muci koju ne možemo izbeći, i kakav uopšte smisao hrišćanin tu može naći?

[Архимандрит Сава Јањић]

Оче Саво, за сваки случај, ви понесите један примерак те књиге на енглеском о Дечанима, тако да никакве царине неће моћи да вас зауставе! 

Мене плаши само што ја немам тако нешто, али ће да измотам моју Латеранску диплому, а ако је Бог, не дај Боже православан, онда ћу и ову са београдског факултета!   

Велики поздрав! Да имате још оваквих дела!

 

Имамо и на српском стављену монографију на SCRIBD оче, па може да се такође преузме

https://www.scribd.com/doc/293686378/%D0%92%D0%B8%D1%81%D0%BE%D0%BA%D0%B8-%D0%94%D0%B5%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%B8-%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B0-2015 

 

Такође имамо и Дечанску хрисовуљу, критичко издање са текстом на старосрпском, транслитерацију, српски превод и енглески

https://www.scribd.com/doc/293807700/De%C4%8Dani-Monastery-Charter-De%C4%8Danska-Povelja

 

Занимљива књига о животу Срба са краја 19. века на Косову и Метохији и у додатку Плач Старе Србије, дечанског игумана архим. Серафима Ристића https://www.scribd.com/doc/289377152/Zivot-Srba-Na-Kosovu-i-Plac-Stare-Srbije

 

Књига о Виту Которанину, градитељу Дечана

https://www.scribd.com/doc/289377767/Vito-Kotoranin-Neimar-Decana

[Архимандрит Сава Јањић]

Da li biste mogli da prokomentarišete kakav je stav (Vaš, crkveni, svetootački) prema patnji i muci koju ne možemo izbeći, i kakav uopšte smisao hrišćanin tu može naći?

 

Муке и патње које човека сналазе у животу последица су пале човекове природе која је пропадљива и смртна и силе греха који се манифестује кроз палу природу. Наравно, то не значи да треба моралистички да закључујемо да свако ко страда аутоматски бива кажњен од Бога за своје грехове. Не, има много људи грешног живота који не пролазе кроз велике муке и патње и живе (барем споља) релативно мирно, а и много људи који су праведног живота који страдају. Када не би било тако човек би веровао у бога из нужности, а не слободно.

 

Човек страда због греха који делује у палој људској природи и својим гресима сви на известан начин доприносимо умножавању страдања у свету. Ми смо као људи једносушни и имамо исту природу која се изражава лично на различите начине, у свакој личности другачије. Зато су светитељи плакали за васцелом твари јер су дубоко доживљавали јединство васцеле природе коју је Христос ипостасно (лично) узео у вечну заједницу са својом божанском природом али која ће тек након Другог доласка Господњег заживети пуноћом новог живота који имамо у Христу. Христос је победио смрт не само као физички феномен васкрснувши сам из мртвих, већ је омогућио да пала твар има вечно учешће преко Христа у вечности. Крштењем већ улазимо у реалност новог човека у Христу али својом слободом, тј. својим сопственим избором и подвигом морамо да усвојимо тај Божији дар јер Бог ништа не чини на силу. Саме Свете тајне без вере и подвига немају аутоматско (магијско) дејство и морају бити праћене делима вере којима потврђујемо заједницу са Богом.

 

Патња и страдање човека су страшне и свети људи који су то јако дубоко доживљавали ноћима су оплакивали пад човека и његово стање молећи се за све оне који страдају, гладују, за утамничене, мучене и болесне. Као хришћани морамо да имамо вере да све што нас у животу снађе ако то прихватимо са вером у Христа и благодарношћу биће нам на духовну корист и спасење. Богу није потребно наше страдање и то је највећа заблуда код многих људи. Такође Бог није створио човека страдалним. Човек је своју страдалност, смртност актуелизовао својим погрешним избором (промашајем, грехом). Али Бог који је створио човека у љубави дао му је слободу и ако би суспендовао човекову слободу ослободио би га муке и патње али и лишио вечне заједнице и вечне радости. Бог је свет створио савршеним, али је човек тај који непостојеће зло чини реалношћу својим грехом и губитком заједнице са Богом. Отуда је пут покајања (промене начина мишљења, живота) и стално благодарење једини одговор на све што нас у овом животу сналази. 

 

Они који су имали духовно прозрење славе будућег века кажу да би пристали цео живот да живе у највећим мукама само да се удостоје једног трена те вечне радости. Тешко је то замислити без личног и конкретног искуства али остаје нам чврста вера у предање наше Цркве и сведочанства светитеља и изнад свега Бога Човекољупца.

[Архимандрит Сава Јањић]

Oče, kako se tumači deo iz Knjige Postanja kada Gospod kaže:

 

Eto, čovek posta kao jedan od nas znajući šta je dobro a šta zlo, ali da sada ne pruži ruke svoje i da ne uzbere i s drveta života i okusi, te doveka živi. 

 

 

Da li se odnosi na to da je čovek svojim padom postao svestan da postoji i stanje suprotno blaženstvu, što je Bogu, kao Sveznajućem prirodno poznato, pa stoga ,,čovek posta kao jedan od nas'' ? 

 

Књига постања, нарочито прве главе о стварању света и паду човека су писане веома символичким језиком и не смеју се разумевати буквално. Предлажем да прочитате сабране светоотачке мисли о паду човека у тумачењу Књиге постања блаженопочившег о. Серафима Роуза http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Apologetika/SerafimRouzTumacenjePostanja/Lat_SerafimRouzTumacenjePostanja41.htm

 

Овде ћете наћи и тумачење овог стиха Постање 3.22-23

 

Такође, ако имате више времена прочитајте Златоустове омилије на Књигу постања 

http://www.prijateljboziji.com/download.php?file=upload/document/tumacenja/lat/omilije-na-knjigu-postanja-sveti-jovan-zlatoust.pdf

 

О паду човека се говори опширно у 14, 15 и 16. омилији, a o вашем цитату у 16. омилији.

[Иван ♪♫]

Hvala puno na odgovoru

[Guest]

Oce, kazite nam nesto o ovome?

 

Sta se desava?

 

jeste li sigurni?

 

https://www.pouke.org/forum/topic/42103-incident-na-kosovu-islamisti-sa-oru%C5%BEjem-uhap%C5%A1eni-ispred-visokih-de%C4%8Dana/

[Архимандрит Сава Јањић]

Oce, kazite nam nesto o ovome?

 

Sta se desava?

 

jeste li sigurni?

 

https://www.pouke.org/forum/topic/42103-incident-na-kosovu-islamisti-sa-oru%C5%BEjem-uhap%C5%A1eni-ispred-visokih-de%C4%8Dana/

 

Наравно ово је тачна информација. Имамо детаљне снимке са наших сигурносних камера. КФОР зна све детаље, снимљена је исламистичка литература, оружје и муниција. Из својих извора дошли смо до списка ухапшених и добијамо већ информације о њиховим биографијама. Наравно, Косовска полиција ће игнорисати овај случај али добро знамо да су међународне агенције за борбу против тероризма и те како обавештене о стварној ситуацији, као и наши безбедносни органи у Србији. Дечани су, хвала Богу, добро заштићени. Надам се да неће бити неки други инцидент тамо где нема заштите и да не настрадају невини људи. Данас је опасност велика како у великим градовима Запада тако и овде на Косову и Метохији. Тероризам је планетарно зло које је изашло из боце и тешко га је вратити назад.

 

Читајући о историји манастира и наших светиња на КиМ оваквих случајева било је много у историји кроз читав османски период, па у светским ратовима итд. Тамо где се умножи страдање, умножава се и благодат Божија. Никада не смемо да изгубимо духовну перспективу. Колико год данас живели у крајње нестабилном свету пуном опасности, ипак смо сваким даном све ближи доласку нашег Господа и пуноћи вечног живота у Христу.

 

Ево и саопштења Епархије:

http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/saopstenje-cetvorica-noruzanih-islamista-uhapseni-sinoc-ispred-glavne-kapije-manastira-visoki-

 

Четворица норужаних исламиста ухапшени синоћ испред главне капије манастира Високи Дечани

 

Синоћ увече око 9.00 часова увече испред главне капије манастира Високи Дечани ухапшена су четворица наоружаних исламиста. Ухапшени су дошли пред улаз у манастир у белом голфу регистрације Урошевца (05). У заједничкој акцији косовске полиције и италијанског КФОР-а након легитимисања и претреса возила пронађено је да су ухапшени (четворица косовских Албанаца из четири различита дела Косова и Метохије: Гњилана, Урошевца, Призрена и Ђаковице) поседовали наоружање (калашњиков АК-47 са 20 шаржера муниције и пиштољ са шеснаест шаржера муниције 9 мм). У возилу је такође нађена и литература исламистичке садржине. Двојица од ухапшених су имали браду и обријану косу као и панталоне са кратким ногавицама, што је карактеристично за вахабисте. Истрага је у току.

 

Игуман манастира Високи Дечани архимандрит Сава је потврдио да се монаси и особље које ради у манастиру осећају сигурно и да је овај инцидент још један показатељ да је присуство снага КФОР-а који обезбеђује манастир од суштинског значаја за безбедност овог верског објекта, светске културне баштине УНЕСКО.

 

У октобру 2014. године на две капије и на помоћним објектима манастира Високи Дечани исписани су графити ИСИС и АКШ, а само 4 месеца пре тога и графити УЧК. Истрага полиције до сада није дала никакве резултате али је присуство КФОР-а од тада вишеструко повећано као и контрола целог простора око манастира који је зона високог безбедносног ризика.

 

Манастир Високи Дечани је оружано нападан четири пута након завршетка рата. Само један од напада је истражен и један косовски Албанац је 2007. године осуђен због напада на манастир на 2.5 године затвора.

 

Епархија Рашко-призренска

Призрен-Грачаница, 31. јануар 2016. год.

[Guest]

Осећате ли се огрожено? Да ли КФОР добро ради свој посао?

[Дејан]

 

Утисак савремених манастира

Исечак из интервјуа са водитељем емисије "Духовници" Вељом Павловић

Шта је на вас оставило најјачи утисак снимајући нова места и упознајући нове људе?

- Најјачи утисак је да у нашим манастирима сада живи једна читава нова генерација младих, и врло образованих монаха, блиских савременим технологијама па и модерном начину размишљања. Нека стара теза да је за одлазак у манастир неопходно да је човек разочаран, заостао, или да нема где да оде, данас је смешна, док по манастирима упознајете талентоване монахе који би лако могли да воде било коју модерну фирму или државно министарство.

 

 

 

 

Оче Саво, нарочито је доминантна било ,у комунистичкој Југославији, пропаганда да је монаштво нешто за примитивне, разочаране и затуцане људе.

Да не дужим, епископ Јован Ћулибрк каже да Православна вера није вера која даје одговоре на изазове времена, већ креира изазове времена. Да ли је за ових 2 000 фодина монаштво, које је на тај пут отишло из љубави према Богу, самим тим су брзо и успешно, често, ушли у процес "Јунгове индивидуације" издигли се изнад племенског менталитета и урођеног генетског наслеђа, било најиноватнивније , водиља у иновацијама(било којим) и на тај начин креирало изазов и "диктирало моду", јер све што долази од Бога нам долази.

[Дејан]

већ лечењем човекове природе од греха покајањем и евхаристијским животом.

Стицајем животних околности био сам "приморан" да доста читам о социопатији.

Наука је доказала да социопатија може бити генетска варијација или је стечена, проблем настаје у мозгу, у центрима за регулисање емоција.

Социопате немају грижу савести, тј., немају кочницу.

По неким проценама, на 500 становника их има 20.

Како неко може да се каје ако не постоји механизам да  би развио грижу савести и како се један духовник може носити са таквим проблемом ?

[Јелена011]

Стицајем животних околности био сам "приморан" да доста читам о социопатији.

Наука је доказала да социопатија може бити генетска варијација или је стечена, проблем настаје у мозгу, у центрима за регулисање емоција.

Социопате немају грижу савести, тј., немају кочницу.

По неким проценама, на 500 становника их има 20.

Како неко може да се каје ако не постоји механизам да  би развио грижу савести и како се један духовник може носити са таквим проблемом ?

 

Ja se izvinjavam sto upadam, mozes Deki  i da prebacis ovu poruku u odgovarajucu temu ili otvoris novu...po meni nije problem pokajanje, jer je ono dar, ali tesko da ce sociopata uopste u Crkvu i poci, tj da ce mu cilj biti spasenje.

Vrlo je moguce da tu bude iz neke uloge koja mu odgovara, polozaja koji moze da prigrabi, koristi i slicno...

 

Pokajanje je i proces koji ide s godinama, i dosta "normalnih" ljudi ne ume da se kaje, misli da je ispovest nesto sto nije, ide mozgom...to sto sociopata ne razlucuje dobro od loseg tj ne oseca to, ne mora da znaci da ne zna sta je dobro, a sta lose, samo je pitanje motiva.

A da li mogu oni da promene svoj motiv tj manipulativnu prirodu?

I u kojoj meri?

Ja sam vidjala slucajeve u kojima bi se sociopata okruzio "dobrim" ljudima, sa jedne strane, da bi iz njih crpeo osecaj kako je dobar i pravedan, kako eto on buduci superioran intelektualno i svakako ipak tezi necem boljem i cela prica koja ide...a sve je bila manipulacija da bi dobio na drugoj strani sta mu odgovara.

Pa i ta osoba je u Crkvi i godinama...

 

I drugo pitanje koje se tu javlja, kako zastititi ostale od takve osobe, jer dok dopustamo da je ta osoba u Crkvi i da vrslja dok ne dodje do stepena promene, na tom putu ce povrediti mnogo ljudi. Koja je granica izmedju onog "ja sam takav to je moja priroda" i "ja sam bahat pa koristim prirodu kao izgovor".

I koliko je prosecan duhovnik nepsihijatrijski edukovan sposoban da to razluci?